Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka se čvrsto protivi prihvatanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, a kao glavni razlog ističe učešće kvazi-države Kosovo kao članice tog Fonda za zapadni Balkan.
Kada bi gledali komparativne prednosti i nedostatke, nama je taj nedostatak znatno jači i znatno izraženiji u odnosu na sve prednosti koje takva regionalna saradnja i razmena donose. Tu, u predvorju EU, od strane inicijatora organizovanja ovakvog fonda, Srbiju koju su uvek smatrali lokomotivom koja treba da povuče zemlje zapadnog Balkana prema EU, sada se ima razigrati saradnja Srbije i kvazi-države Kosovo, pohvaliti ta saradnja da je uspešna, prirodna, da smo uslovljeni jedni na druge, pa ćemo i kao nagradu jednovremeno primiti u članstvo EU, kao što smo i primili zemlje iz Višegradske grupe.
Pozitivni efekti ovakvog fonda su takođe značajni i mi, pošto smo izričito protiv, želimo i ovom prilikom da ih apostrofiramo. Poznati su oni još iz iskustva razvoja i unapređenja i proširenja EU kroz zemlje Beneluksa, zemlje Nordijskog saveta, zemlje Višegradske grupe i mi to pozdravljamo.
Ali, ovaj negativan efekat nas čini i učvršćuje u uverenju da budemo protiv.
Inače, Fond za zapadni Balkan je pravljen i koncipiran po modelu Višegradskog fonda. Koliko me sećanje služi, mislim da je Višegradski fond nastao 1991. godine i dao je značajan zamajac prosperitetu i razvoju zemalja višegradskog trougla, a kasnije i četvorougla. Tada je predominantna saradnja bila u oblasti ekonomije, energetike i bezbednosti, a kasnije i u drugim oblastima. Bilo je, sigurno, i pozitivnih efekata – zemlje višegradskog četvorougla su postale stabilne tržišne ekonomije, istovremeno primljene u Evropsku uniju.
Ali, ne zaboravimo, narodni poslanici, kada upoređujemo to, da imamo činjenicu da su se Češka i Slovačka mirno razdružile i da je to neuporedivo sa Srbijom i Kosovom, u bilo kom smislu.
S druge strane, uvaženi narodni poslanici, želim da vas podsetim da kada je sredinom novembra meseca 2015. godine potpisan Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, u velelepnom zdanju Ministarstva inostranih dela Češke, u nekadašnjoj Napoleonovoj bolnici, na skupu gde je glavna vedeta bio upravo Hašim Tači, tada je Evropska unija funkcionisala u punom kapacitetu.
Danas, godinu dana posle, taj milenijumski projekat, kako ga evrofanatici nazivaju, ne funkcioniše više u punom kapacitetu. Nije to više ona EU, to je bivša EU ili ostatak od EU i nema potrebe sa mnom polemisati na tu temu. Brutalnije i još oštrije o tome govore čelnici EU, u prvom redu predsednik Evropskog parlamenta, ministar spoljnih poslova najjače članice EU, ali i ostali evropski zvaničnici i funkcioneri.
Evropska unija, kao cilj zemljama zapadnog Balkana, a ovaj Fond kao pospešenje da se taj cilj ostvari, je, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Grupe G-7, industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Podsetiću vas – pored Amerike, Kanade, Japana, Nemačke, Francuske, Italije, Velika Britanija. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila jedna nuklearna sila. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila stalna članica Saveta bezbednosti OUN sa pravom veta. Evropska unija, između ostalog, bivša, zato što je iz njenog sastava istupila druga po snazi privreda na teritoriji EU, sa najrazuđenijim tržištem i najboljim mogućnostima za njegovo proširenje i unapređenje u evropskim i svetskim razmerama.
Ali, Evropska unija je, između ostalog, svakog dana sve više bivša po nemogućnosti da odgovori izazovima koji se ispred nje nalaze. Setimo se migrantske krize, krize evro-zone, neujednačenih kriterijuma prema trećim silama i drugim subjektima. Uostalom, 2017. godine biće značajni izbori u značajnim članicama EU, sa krajnje neizvesnim ishodom.
Uvaženi narodni poslanici, ni čovečanstvo više nije kao što je bilo pre. Nekada je čovečanstvo izgubilo globalnu protivtežu, sve je bilo u domašaju jedne sile i njenim ogromnim uticajem na druge. Danas više nema unipolarnog sveta. Postoje i druga tržišta i svakim danom saznajemo nesvakidašnje mogućnosti njihovog proširenja i unapređenja.
Uvaženi narodni poslanici, kamen spoticanja, kada je ova tačka u pitanju je Kosovo, odnosno Kosovo i Metohija, govorimo ovde u dnevno-političkom saobraćaju u Srbiji. I nepotrebno je da se mi ovde nadgornjavamo da li ćemo Kosovo priznati ili ne, kada ovim i sličnim potezima zaokružujemo i poslednje detalje njegove nezavisnosti.
Ne možemo, uvaženi narodni poslanici, više igrati sa sobom žmurke, bez svesnosti igre u kojoj se mora biti uhvaćen, jer se nema iza čega sakriti.
Poštovani građani Srbije, niko nije toliko slep kao onaj koji ne želi da vidi, ili kao onaj kome je zabranjeno ili naređeno da žmuri. Ne može Ustavni sud Republike Srbije žmureti pred ovim činjenicama. Ne može ovakve sporazume proglašavati političkim, kada oni, par ekselans, proizvode pravne posledice i flagrantno krše Ustav Republike Srbije, narušavaju njenu teritorijalnu celovitost.
Plašim se da ovakvim našim činjenjem ili nečinjenjem, ovakvim našim usvajanjem ovakvog sporazuma i sličnih sporazuma, i tamo gde se grčevito borimo, ja hoću da pohvalim našu delegaciju, predstavnike vladajuće većine u Parlamentarnoj skupštini SE koji gledaju kako da blokiraju učešće Kosova, da ćemo današnjim usvajanjem i takve šanse umanjiti.
Bojim se da ne idemo u poziciju da nam KiM sve više ne bude ličilo na pokojnika, govoreći to sudsko-medicinskim rečnikom, na pokojnika kojem niko ne želi da konstatuje smrt, pa se onda nađe ingeniozno rešenje da mu stavimo olovku u mrtvački skupljene ruke da sam potpiše da je umro.
Zato je vreme za novu inicijativu, predah državnom rukovodstvu Srbije u fazi ultimatuma i napete političke atmosfere, da Ustavni sud ponovo oceni ustavnost i zakonitost ovakvih sporazuma.
Ako već postoji volja, a nažalost postoji, da se ovaj sporazum prihvati, vladajuća većina je komotna, može danas da proglasi i da je početak leta, onda u okvirima saradnje kroz Fond za zapadni Balkan, preporučujem im, pošto je tamo i međugranična prosvetna, kulturna, naučna saradnja, razmena mladih talenata itd, da im kroz ovu stručnu i naučnu saradnju sugerišu da je na Kosovo bačeno makar 15 tona osiromašenog uranijuma i da prestanu da pričaju da je on lekovit. Ne, nije lekovit, kroz čestice i vitlanje kroz vazduh doseže nekoliko stotina kilometara, čak i do Avijana, odakle su potekle bombe na Srbiju i tadašnju SRJ. A jedan njihov zvaničnik iz medicine, pokazujući apsolutno neznanje kada je ova tema u pitanju, rekao je - baš me briga o tome ćemo pričati za četiri milijarde i 45 godina, računajući mučenik koliko je poluživot osiromašenog uranijuma, a već se naveliko umire od leukemije i limfoma i tek se očekuje eksplozija malignih tumora solidnih organa.
Vidite kako lepo SRS vodi računa o svim našim građanima, pa i onim u našoj južnoj srpskoj pokrajini. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Republike, uvaženi narodni poslanici, mislim da današnja sednica Narodne skupštine, a pogotovo njeni zaključci ne smeju da ostave ni jednu dilemu. Ovo nije obična sednica, ovde ne dolazi u obzir bilo kakva igra sobom žmurke, niti jedne parlamentarne stranke, niti bilo kojeg poslanika u njima. Ovde se mora biti svesno igre u kojoj se mora biti uhvaćen, jer se nema iza čega sakriti.
Pravo pitanje je ovde: okupacija da ili ne? Apsurdno je i pomisliti da nas ovde ima koji volimo bombe ili pak da smo za to da suspendujemo svake dalje pregovore. Ključno je pitanje ima li nas u ovoj sali koji bi prihvatili ponuđeni tekst sporazuma sa Kosovom kao državom u državi i ima li nas u ovoj sali koji bi odustali od odbrane svoje zemlje? Kreatori, inspiratori i organizatori "Bljeska" i "Oluje", saučesnici etničkog čišćenja Srba iz Hrvatske, bombarderi Srba u Bosni, hoće da kao implementatori mira u Dejtonu, odnosno u Bosni, a u stvari njihovi rušioci, preotmu Srbiji Kosovo i Metohiju. Čine to u ambijentu kada su Ujedinjene nacije i njen Savet bezbednosti sveli na nivo mesne zajednice i neme zakasnele hroničare njihovih ratnih dejstava. Samozvani upravnici sveta poručuju nam ovih dana, a to gospodin Holbruk sinoć i javno potvrđuje, da nismo shvatili suštinu NATO misije ili da je ona iskrivljeno preneta u delu sredstava javnog informisanja ove zemlje. NATO snage su po njemu i njima integracija, a ne okupacija, garant mira i sigurnosti za Srbe, za Albance i za sve koji na Kosovu žive.
Pa ne misle valjda oni da mi imamo hroničnu upalu mozga i kratkotrajno epizodno pamćenje. Ne misle valjda da smo toliko slepi i neograničeno glupi, pa da ne vidimo šta te mirovne snage rade u Bosni i Hercegovini. A one, umesto da čuvaju i afirmišu Dejtonski mirovni sporazum isti suspenduju. Umesto da poštuju izbornu volju građana koju su strogo kontrolisali, podsećam vas, džakove glasačkih listića nosili u inostranstvo i specijalno brojali, a sada javno gaze tu izbornu volju. Autentične predstavnike naroda ne prihvataju i priznaju samo srpske namesnike i izdajnike. Umesto da štite sva tri entiteta i dve republike, jednu su već rasturili.
Videli smo mi, članovi delegacije Vlade Republike Srbije nedavno u Banja Luci, ali i u mnogim mestima širom Republike Srpske, kakvo je to spovođenje mira i koliki je to stepen demokratije. I zato nama ne treba nikakav novi Vestendorp i zato nećemo da na taj novi Vestendorp uređuje kako ćemo se zvati, koliko će nas biti, kako ćemo između sebe sarađivati, kakav će nam biti grb, zastava, moneta, registarske tablice, koga će preko namesničke vlade slati u Hag, a koga sami sprovoditi.
Naročito nećemo dopustiti da nam taj novi Vestendorp određuje koje će političke partije uopšte moći učestvovati na izborima, a već sada možemo pretpostaviti ko su njihovi favoriti i kako bi izgledala konstitucija buduće marionetske vlade. Naša odbrana je prirodna jer smo napadnuti. Samo ono što je prirodno ima snagu da dugo traje. Agresori su svuda loši ljudi. Imaju neograničenu vlast nad celim svetom. Svaka vlast kvari, a neograničena vlast kvari neograničeno. Ali, i najlošiji ljudi imaju svoju vrednost. Deluju kao zastrašujući primeri. Ipak, mi se ne plašimo, oni to žele jer znaju da je uplašen napola pobeđen. Vidimo takođe da su ljudi bez morala, ali ljudi bez morala imaju svoju vrednost. Neograničene su mogućnosti njihove primene. Da bi se priznala tuđa vrednost, treba se imati vlastita. Naša je najveća vrednost jedinstvo, istina i pravda. Pred jedinstvom naroda ni razorna ratna tehnika nema punog efekta. Amerikanci su veliki po ratnoj tehnici, u izučavanju svemira, ali su odnosom prema nama pokazali da su još u kamenom dobu. Ušli su u utrobu Evrope. Naveliko čerupaju po njoj. Žalosno je ukoliko ta Evropa nije toga svesna, a upravo zbog našeg jedinstva stalno nam traže pukotine. Vidite nekoliko kombija namesničkih stranaka koje ovih dana u presudnim trenucima odbrane našeg nacionalnog identiteta traže smenu vlasti. To su budući namesnici i marionete. Takvi se ne spremaju za odbranu, jer kako može neko na front, a nije smeo na izbore. Najtragičniji su oni metamorfozirani punoglavci koji juče izjavljuju da će ostati uz svoj narod i omladinu, a do juče isti taj narod okrivljuju i kažu da je potrebno bombardovanje da ga opameti, jer je izabrao ovakvu vlast.
Potpisani sporazum između Albanaca i Amerikanaca mogao bi nositi naslov: "Mi se volimo". Ljubav je lepa, ljubav je slepa, interesna ili iskrena. Ljubav na silu je silovanje. Njihova ljubav je interesna. A naša prema zemlji i svima koji u njoj žive iskrena. Pošto smo pokazali da umemo da živimo sa drugima, treba nas kazniti da uopšte ne živimo. Jedini naš život po njima je ljubav i saradnja sa teroristima još tri godine, a potom prihvatanje samoukidanja.
Još se čude da ćemo se uopšte braniti. Možda pomišljaju da ćemo njihove rakete čekati kao nekada štafete, a zemlja se nikome ne poklanja, čast je braniti, a bruka - predati je. Svaki je rođen da po jednom živi, a čast i bruka žive dovjeka. Ne vidim razloga da danas i ova skupština ne kaže - nametnutim sankcijama i neviđenim ograničenjima, nezabeleženim u istoriji ljudskog društva i kulture, zabranili ste nam da živimo srećnije i bolje, ali nam zato nikada ne možete zabraniti da se branimo i odbranimo.
I zato, da pojasnimo gospodinu Holbruku, ponuđeni tekst sa Kosovom kao državom u državi i NATO snage za njegovu primenu nisu pogrešno interpretirane i mi poslanici dobro razumemo i kažemo - "Ne, njet, nou, najn". Hvala. (Aplauz u sali.)

Poštovani predsedniče i uvaženi narodni poslanici, pred nama, narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije stoji najteži zadatak ne za vreme i trajanje našeg mandata, nego možda i našeg života: provesti svoju slobodu kroz neslobodu istorije, a ostati častan i uspravan i pred precima i pred potomcima. Precima koji su krvlju branili svoju slobodu i otadžbinu, i potomcima koji danas javno tvrde da su za mir. Ali ne bilo kakav mir, mir poraženih, mir poniženih, mir pogaženih ili potkupljenih. Naš zadatak je tim veći što se odigrava i odvija u ambijentu u kojem svi osuđuju nasilje, a isporučuju oružje. U ambijentu u kojem je čovečanstvo izgubilo globalnu protivtežu i kada je sve u domašaju i opsegu jedne sile. Sile, koja se poput slona u staklarskoj radnji ponaša tako da ruši sve oko sebe, sile koja je Ujedinjene nacije svela na nivo mesne zajednice. Nezajažljivim Amerikancima danas je mala majka planeta. Krenuli bi i udarili na druge planete. Udarili bi i na sunce, mada je ono danas jedino to koje je u stanju i snazi da ih može spržiti. Zadatak je njihove politike da formiraju države koje ne funkcionišu ili koje su samo puka transmisija njihovih interesa.
Obećali su Albancima Veliku Albaniju, a ni onu prethodnu Albanci nisu sami stvorili niti su je umeli stvoriti, niti ovu današnju umeju i znaju da očuvaju. Ona je generator krize, ne samo za Balkan, nego za Evropu i celo čovečanstvo. U isto vreme je najnakaznija država u istoriji ljudskog društva i kulture.
Nema tu više nikakvih dilema oko toga da se Albanci bore za prava ili korišćenja prava. Oni javno kažu da se oni zalažu za svoju državu i Amerikanci znaju za naše argumente i sami priznaju da smo mi u pravu, uz opasku - oni su jači. Dilema je dakle otići ili čekati ovde.
Moje je razmišljanje da treba biti i tamo i ovde. Tamo argumentima braniti interese države Srbije i njenog naroda, ali ovde u borbenom stroju čekati i po svaku cenu braniti Kosovo i Metohiju. Ako je naše razmišljanje da budemo i tamo i ovde, delegacija koja bude bila tamo neka bude u dubokom saznanju i svesti da je ovo naše opstajanje takvo da domovinu ne brane samo olovkom, a da olovka u njihovim rukama i njihova ruka nikada ne može i ne sme prihvatiti i potpisati izmeštanje Kosova i Metohije iz ustavno-pravnog poretka Srbije. Što se samog rata, pa i psihološkog, i specijalnog i ovog koji se sada kandiduje u vremenskoj iznudici mogu reći da su bez obzira na svu svoju snagu, moć i silu koja ne zna da odredi svoje granice, prvu rundu izgubili.
Oni su očekivali da će danas do 15 časova izazvati prvo naprsnuće u postignutom opštenarodnom jedinstvu i na taj način destabilizovati i Srbiju i njenu delegaciju. Nije do toga došlo.
Opštenarodno jedinstvo, koje smo postigli u odbrani zemlje, potvrđuje da smo dobro naučili svoju istoriju i izvukli pouke iz nje. Verujem da taj količnik srpske pameti, količnik srpskog jedinstva, ne čini nas slabim, bez obzira na ekonomsku iznurenost, dugačke sankcije i stalne pretnje.
Složni i jedinstveni odbranićemo Kosovo. Činiće to oni u Parizu, i mi ovde, koji smo spremni da ga srcem i fizički branimo. Hvala.

Želim da istaknem da odavno na jednom mestu nisam čuo više poluistina ili proizvoljnosti nego sada u diskusiji narodnog poslanika, čije ime ne znam.
Gospodine poslaniče ako već govorite o uplašenosti univerziteta, dozvolite da vam kažem da je Vlada Republike Srbije prvi put u poslednjih nekoliko decenija osnovala Fond za naučnoistraživački rad, za podsticaj naučnoistraživačkog i obrazovnog procesa na univerzitetima, Fond za rešavanje stambenih pitanja studenata univerziteta i stvaranje pretpostavki za izvesnost i perspektivnost opstanka ovde je činjenica. Ako se već jedite na to koliko smo globe udarili, onda sami sebe dovodite u kontradiktornost. Branite Zakon o informisanju, gde nijednu slobodu nismo ugušili, čak smo i laž dozvolili, ali smo rekli da se ta laž mora platiti malo više.
I još jednu stvar, verujem da delim mišljenje iz Vlade narodnog jedinstva: Mi se ne bojimo kritike, pogotovo ne pismenih i ne nepismenih, ali se najviše plašimo polupismenih.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, spadam u one narodne poslanike koji žele da ova Narodna skupština ima malo više razumevanja za direktore i glavne urednike zabranjenih medija. Ja vas molim, izgubiti dobar, unosan inostrani posao i devizne isplate nije lako i to treba razumeti. Još više treba razumeti one koji su lagali za pojedince. Uskomešali su se i oni i pojedinci, jer im je nad glavom velika istina da onaj ko laže za tebe kad tad će lagati i protiv tebe.
Niko danas ovde ne izgovori da je Uredba Vlade Republike Srbije samo široki paket mera i akcija Vlade Republike Srbije u sređivanju određenih stanja i odnosa u uslovima oružanih pretnji NATO pakta našoj zemlji. Nismo mi u tom širokom paketu mera išli izolovano na medije, nego smo mi u tom širokom paketu mera definisali snabdevanja, skloništa, zalihe, komunikacije, pa i sredstva javnog informisanja.
Neverovatno je kolika je dezorjentiranost onih koje je ova uredba pogodila. Ja sam, kako to potpredsednik Nikolić reče, imao prilike da primim i nekoliko ambasadora stranih zemalja u Beogradu, koji su izrazili svoju veliku navodnu zabrinutost zbog posledica koje ova uredba ima i verujte mi imali su prečišćene tekstove novog zakona o javnom informisanju, sa imenima urednika tzv. nezavisnih glasila, odnosno sredstava javnog informisanja u Srbiji.
Sve mi je jasno. Apelujem vam i činim sve da ih malo razumemo, jer su izgubili taj unosan posao i dobru deviznu isplatu. Zaista mi nije jasno do koje su mere dezorjentisani u vremenu i prostoru i ne misle valjda da će srpski zakon o javnom informisanju usvajati nemački Bundestag.
Molim vas, brada ne čini filozofa, ali ni laž ne čini novinara. Pojedina sredstva javnog informisanja postala su dežurne ili naručene pljuvaonice po ljudima, njihovom dostojanstvu i njihovoj časti. Njihova glasila postala su fabrike neistina ili poluistina, koje funkcionišu po principu - nova laž je najbolja. Ali, ta fabrika staje po istom principu. Laž je ko grudva snega. Što se više kotrlja postaje veća, a kada stane onda se istopi. Dakle, onaj ko se služi lažima iz korena propada. Ja sam to sinoć video i slušao jednog bradatog gospodina, profesionalnog špijuna, koji očajan zbog novog zakona kaže da više neće raditi, jer neće, kako on reče, da stavlja glavu na panj, ali je noć pre toga izjavio da će tuđe glave da stavlja na ražanj. Dakle, taj isti gospodin, koji je u dosadašnjem sistemu živeo kao bubreg u loju, sada nikako da shvati da i bubreg u loju može da ima kamen. Nikako ne može da funkcioniše u ambijentu istine, jer se od laži obogatio i telesno zaštitio.
Isti ti Vladu Republike Srbije napadaju i označavaju kao državne higijeničare, a oni su bogom dani čistunci bez mane i straha, a tu u njihovim redakcijama ili u neposrednoj blizini naručuju se ili kucaju anonimne predstavke koje se u celosti objavljuju. Molim vas, to nije novina, to je smeće.
Sloboda informisanja je sloboda uopšte, ali i čovek je slobodan samo onda kada služi istini. Ja se slažem sa onima koji kažu da je zahvaljujući slobodnim informacijama cela planeta postala jedno selo, ali se usuđujem da kažem da je i novi srpski zakon o javnom informisanju u ovom delu sela obeležio svakog lažova.
Novi zakon je liberalan, jer se njime ne ukida ni jedna sloboda. Njime se ne ukida ni laž, nego se ta laž privremeno kažnjava. Niko na svetu, pa ni država Srbija, niti može, niti hoće da ustupa bilo kakvu povlasticu laži. Još nešto da dodam. Ima ovde mnogo dobrog u novom zakonu o javnom informisanju i za same novinare. Dokumentovana brza istina odgovarajućim sudskim organima doprineće efikasnijoj borbi protiv kriminala i efikasnijem funkcionisanju celokupnog pravosudnog sistema i krivičnog zakonodavstva, ali ona ima i još jednu široku razmeru i raspon. Deluje protiv socijalno devijantnih pojava i u prevenciji zaštite od klevetnika, jer klevetnika od zločina samo prilika razdvaja.

Uvaženi gospodine presedniče, članovi predsedništva, poštovani narodni poslanici, centri međunarodne vojne, političke, finansijske moći optužili su Srbiju da skriva istinu na Kosovu i Metohiji, pa su grozničavo krenuli u njeno otkrivanje. Diplomate, novinari, humanitarci, obaveštajci i razni svetski izviđači nesmetano su mogli poći od uzroka ka posledici stanja na Kosovu. Uvideli su oni da je istorija Srbije, odnosno Kosova i Metohije istorija neviđenog egzodusa Srba iz ove pokrajine, sa stotinama hiljada prognanih i desetinama hiljada ubijenih. Saznali su takođe da je država Srbija na Kosovu i Metohiji, kao njenom organskom delu, uložila desetine milijardi dolara i pored neviđenog prirodnog priraštaja Albanaca, čineći sve da bolji život tamo bude dostupan svima.

I saznalo se šta je istina. Srbija ne napada, nego se brani, ne štiti samo Srbe, već sve koji u njoj žive. Istina se, dakle, ne nalazi u činjenicama, nego u njihovom skladu. Ali, danas se na Kosovu, čini mi se, više nego ikada pre potvrđuje da istina ne čini toliko dobro čovečanstvu, koliko izvrgavanje istine čini zla. I kao što svetlost baca senku, istina otkriva tajnu, ona izbija na videlo i kada je niko ne traži. I izbilo je na videlo da se manjina želi proglasiti u narod, kome jedino još nedostaje samostalna republika. Oni, koji su tražili istinu, nisu umeli ili hteli da je podnesu. Bila je za njih neprijatna. Protiv neprijatnih istina postoji samo jedan lek, treba se pomiriti sa njima. Ali, kako odstupiti i napustiti predstavu, povući glumce i režiju, zaboraviti ulog i sredstva?

Niko ne poseduje monopol nad istinom i niko nema povlasticu da greši. A svi mi grešimo, neki više, a neki stalno. I grešiti je ljudski, ali istrajavati u tome je đavolski. Tako je, pa makar i od Amerike dolazilo. Samo zlobni žmure danas nad krečanama i streljanama na Kosovu i Metohiji. Iako zloba najvećim delom sama ispija svoj otrov, opasno ubija istinoljublje kao osnovnu i najbitniju crtu karaktera. Onaj ko laže skoro da nema karaktera. A ako laže pod zakletvom, nije ga uopšte imao.

Zbegovi i humanitarna katastrofa trebali su da začude svet i ishoduju intervenciju. Ali, čuda prestaju čim počnu da se ponavljaju. Laž ima sedam različitih varijanti, a istina samo jednu. I vratile su se kolone, koje niko nije proterao, vratile oružje, koje im niko iz države nije dao, primile od nje pomoć, umesto kazne. Primile pomoć od Srbije, u kojoj se uvek smatralo da onaj, koji samo za sebe živi, taj je s pravom za druge mrtav. Srbije, u kojoj je najbolji način da se čini dobro čvrsta odluka da se suzbije zlo. Srbije, u kojoj se velika dela ostvaruju, samo ako se mala izvršavaju kako treba. Srbije, u kojoj nema novih pravaca. Postoji samo jedan, od čoveka prema čoveku, ma koje vere i ubeđenja bio. Sve je, dakle, u rukama čoveka i zato ih on često mora prati. Verujem da će Albanci oprati svoje ruke od krvi i oružja, kojim su zapucali na svoju državu, bez svesti da pucaju u sebe, jer secesija je nemoguća, a zajednički život jedina izvesnost i trajno rešenje.

Poštovani narodni poslanici, konzistentna želja albanskog separatističkog pokreta za velikom Albanijom ispunjena je fanatizmom. Inopomagači i fanatizam danas Albancima na Kosovu i Metohiji ne daju da promene mišljenje, pa oni istrajno odolevaju da promene temu. Od fanatizma do varvarstva samo je jedan korak. On je kraći i pogubniji u ambijentu, u kome svi osuđuju nasilje, a isporučuju oružje. Nametati svoju volju drugom je nasilje, a nametati samoga sebe vrhunac je nasilja.

Na Kosovu i Metohiji albanski teroristi nasiljem deluju na Srbe i državi lojalne Albance, a Amerika nameće sebe Evropi. Ispašta Srbija. Ko terorizam ne kažnjava, podstiče ga i podstrekava. Borba protiv njega slična je onoj protiv raka. Uz maligno odstrani se bez zle namere i deo okolnog tkiva. Niko, pa ni Srbija borbu protiv terorizma ne vodi vazdušnim puškama i školskim mecima. Znam da je istina ta koja se oslanja na moć. Moć je ponekad jača od istine, ali i moć treba da odredi svoje granice. Ipak, gotovo je bezgranična podrška zločinstvu na Kosovu i Metohiji. Poznato je da zločincu nikad ne nedostaje izgovor, kao i da je zločin uvek veći, ukoliko je veći onaj, koji ga čini. Nereagovanje na zločin veće je od samog zločina. Ali, kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se i zlo ne gasi zlom.

Srbija je navikla da se ne sveti, nego da oprašta, jer zna da osveta donosi zadovoljstvo za jedan dan, a oproštaj za ceo život. Jedino ne oprašta terorizmu i komadanju zemlje. Srbija je upravo takva kroz celu svoju istoriju, takva je i danas na Kosovu i Metohiji. Na neiskorenjen terorizam Srbija gleda kao na neugašen požar, koji ne tinja i gori, nego u pepeo pretvara bezbednost regiona. I umesto podrške stiže joj pretnja, a umesto nagrade nepravda. Nema veće nepravde nego kada pravda zakasni. Srećom, ni jedna velika nepravda ne traje predugo. Pre ili kasnije reći će da su je činili iz neznanja. Pa ipak, ništa nije opasnije od neznanja, koje postaje aktivno.

U svetoj odbrani zemlje Srbija se nikog ne plaši, nikog ne izaziva. U tome nikada nije bila slaba. Slabi su osuđeni da propadnu, jer život voli samo jake. Sve je osvajače pobeđivala, a gubila je od sopstvene nesloge.

Uvaženi narodni poslanici, današnjim jedinstvom za odbranu zemlje potvrđujemo da smo naučili svoju istoriju i izvukli pouke od nje. Svesni smo posve kada ljubav prema otadžbini zamre, onda i država mora umreti. Srbija, dakle, ne živi na geografskoj karti, nego u srcima njenih poslanika i građana, koji su ih izabrali. Odvažimo se, poslanici, gleda u nas Srbija i sva partiotska Jugoslavija očekuje pravdu na Kosovu, a zna da je ona neizvesnija i od istine. Mnogo više od nje. Da je pravda najređa moć, hoće li i ovog puta stići raketama? Veruju albanske vođe i njihovi strani učitelji da je ljudski život priča, da ono što ne stane u priču i nije bio život. Ne cene ga, igraju se njime, spaljuju i u prah pretvaraju ceo. Mladi vojnici, policajci i narod na Kosovu slušaju glas iz Beograda. Gledamo im danas u oči i kažemo: Možemo svoju slobodu da pronesemo kroz neslobodu istorije, a da ostanemo časni pred sobom i verni idealima. Hrabrošću odelevajmo udarima sudbine. Budimo svesni da, ako se nesreća ne može izbeći, može se savladati.

Pritisci iskušenja neka nas učvršćuju, a naša istrajna dobrota neka pobeđuje rđave namere. Neka naš život ne bude roman koji nam se desio, već roman koji smo sami stvorili. Neka mu naslov bude Srbija, teritorijalno celokupna sa Kosovom i Metohijom, kao njenim neotuđivim delom, srećom i slobodom svih koji u njoj žive.

Hvala. (Aplauz.)

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, već dugi niz godina na Kosovu i Metohiji vlasnik albanskog naroda drži taj isti narod kao taoce neke svoje vlastite, napolju utanačene istine. Vi dobro znate da je istina samo jedna i da se izmišlja samo laž. Isto tako svi dobro znamo da niko nema pravo na monopol nad istinom i niko nema privilegiju da greši.
Reka istine na Kosovu i Metohiji protiče kroz kanale zablude i tako jedni Albanci žive u zabludi, a drugi od zablude. Ja ću vrlo kratko probati da kažem šta je to istina, a šta je zabluda, šta je podvala, ko dobija, a ko gubi rešenjem kosovsko-metohijskog pitanja.
Istina je da je bilo poziva za dijalog.
Istina je da je bilo poziva za izbore.
Istina je da albanski narod na Kosovu i Metohiji koristi određena prava, naročito iz sfere penzionog, invalidskog, zdravstvenog, a od nedavno i školskog obrazovanja.
Istina je da su oni najvećim delom sami sebi amputirali, odnosno uskratili ta prava.
Istina je da postoji u državi Srbiji iskrena želja da im se ta prava reafirmišu.
Šta je zabluda?
Zabluda je Kosovo Republika i međunarodno posredovanje.
Šta je podvala? Podvala je Kosovo kao konstitutivni element SR Jugoslavije, federacije koju do juče nisu priznavali. Danas je ona idealna, samo joj fali treća članica. To je, u stvari, samo indirektni put na direktnu kapiju otcepljenja.
Ko dobija, a ko gubi rešenjem kosovskog pitanja?
Dobijaju svi, u prvom redu albanska nacionalna manjina, ali i svi koji žive na Kosovu i Metohiji, u državi Srbiji i SR Jugoslaviji, na Balkanu, u Evropi, za ceo svet je jedan problem manje.
Ko gubi? Gubi vlasnik albanskog naroda, sa svojom napolju utanačenom istinom i pogubnom politikom, čiji je kraj neminovan onda kada se budu implementirali u politički, društveni i državni sistem Republike Srbije.
Uvaženi narodni poslanici, bitku dobija samo onaj koji je čvrsto odlučio da je dobije. Iz svega ovoga država Srbija i njeni građani moraju izaći kao pobednici. Na merdevine pobede se ne penje sa rukama u džepovima, nego ofanzivnom diplomatijom, politikom, informacijom.
Trebamo, dakle, biti pametni, a pametni su samo oni koji su pametni na vreme. I, zato mislim da je ovaj referendum pametno rešenje. Šta znači međunarodno posredovanje u rešavanju unutrašnjih pitanja Republike Srbije. To znači dovođenje u poziciju stešnjenog dijaloga, gde jedna strana ne čeka, gde jedna strana samo ucenjuje, gde ima dirigovani diktat od strane međunarodnih posrednika, a onda međunarodni posrednik, neki novi Vestendorp kaže: ovolika će biti teritorija, ovolika autonomija, ovakav grb, ovakav pečat, ovakav znak.
Uvaženi narodni poslanici, to su pitanja koja nemaju ingerenciju samo kod predsednika Republike, kod Narodne skupštine, kod Vlade, nego imaju i kod građana naše Republike. Ova vlada ima svoje čvrsto uporište u Parlamentu ali je pametno da i narod kaže svoje.
Uvaženi narodni poslanici, ovako kako gospodin Gelbart, špartajući kroz Srbiju i aktivno učestvujući u predizbornoj kampanji u drugoj federalnoj jedinici , govori , Srbiji samo treba neka marionetska Vlada , namesnička vlada koja bi dovršila stvar.
Na kraju, dozvolite mi da kažem da sam jedan od onih koji je danas deseti, jubilarni put, boravio u Prištini, sa iskrenom željom da dođe do otvorenog , bezuslovnog dijaloga sa albanskom stranom na Kosovu i Metohiji. Danas je u našoj delegaciji bio Predsednik Republike Srbije, zatim bila su tri potpredsednika Vlade Republike Srbije i tri člana vladine delegacije. U ime građana Srbije, molim vas da se sledeći put razgovara u Beogradu, u glavnom gradu suverene Republike Srbije, međunacionalne složene zajednice u kojoj živi 26 naroda, gde ta republika nikada nije delila narode na velike i male , nego činila i ubuduće će činiti sve za njihov svestran i slobodan razvoj.
Hvala.
(aplauz)

Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, polazeći od potrebe ujedinjavanja svih ljudskih, materijalnih i duhovnih snaga za dobrobit Srbije i njenih građana, opredeljenim za razvoj na principima slobode, demokratije, pravde, ravnopravnosti i solidarnosti, Vlada Republike Srbije na svojoj prvoj sednici od 24. marta 1998. godine usvojila je Deklaraciju o narodnom jedinstvu i predlaže Narodnoj skupštini da je usvoji.
Tekst Deklaracije:
1. Odgovornost za ostvarivanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa, sadašnjost i budućnost Srbije, nameću obavezu narodnog jedinstva oko temeljnih potreba države i naroda.
Svima, bez obzira na stranačke ili ma koje druge pripadnosti, Srbija i dobrobit naroda i građana treba da bude zajednička briga i vrhovni interes.
Kako su istorijske prilike odredile da se u prošlosti srpski narod deli, ovo vreme traži slogu i jedinstvo.
Srbiji je potrebna sloga i jedinstvo. Zato svesni odgovornosti zahteva vremena i očekivanja naroda i građana za razvoj i napredak Srbije u miru, sve deobe iz prošlosti ostavljamo istoriji.
Univerzalni principi slobode, pravde i demokratije su temelji stabilne i jake države i najčvršći su bedem pred deobama.
Obeležja i praznici naše države biće oni simboli i datumi koji su ukorenjeni u našu državnu i narodnu tradiciju, koji nas sjedinjuju u patriotizmu i odanosti državi i narodu.
2. Istorija našeg naroda satkana je od borbe za slobodu i nezavisnost. Mi smo na to, s pravom, ponosni. Zato ćemo uvek braniti slobodu i obezbediti nezavisnost naše države.
Srpski narod svoje pravo nikada nije zasnivao i neće na uskraćivanju prava drugih, ali neće nikada priznati ni da bilo ko ugrožava prava srpskog naroda, suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.
3. Odlučno odbacujemo svaki pokušaj ideološke, verske i nacionalne isključivosti i sebičnosti.
Poštujući ljudska prava i slobode i prava nacionalnih manjina koje žive u Srbiji, po najvišim međunarodnim standardima, istovremeno ćemo štititi građanska i nacionalna prava i dobra našeg naroda.
4. Obavezujemo se da dalje razvijamo i jačamo demokratski poredak kroz nadmetanje u znanju, pregalaštvu, stranačkim programima za opšte dobro Srbije i njenih građana.
Političke razlike ne smeju da budu prepreka ubrzanom razvoju i reformama, nego podsticaj za traženje najboljih rešenja i uređivanje države na principima tržišne ekonomije, parlamentarne demokratije, pune afirmacije i ostvarivanja ljudskih i građanskih prava i sloboda.
5. Srbija i Crna Gora su dva imena za isti koren, istorijsku težnju i sudbinu. Tu nije bilo i nikada neće biti mlađeg i starijeg.
Zbog toga su Srbija i Crna Gora, uz Republiku Srpsku, ne samo stubovi narodnog jedinstva, nego izraz narodne želje za okupljanjem svega što istorijski, politički, privredno, duhovno, etnički, kulturno i u svakom drugom pogledu, ne može biti razdvojeno, a pogotovu ne suprotstavljeno.
Savezna Republika Jugoslavija je državotvorni izraz i najcelovitija potvrda narodnog jedinstva.
6. Ujedinjeni oko ciljeva svestranog napretka naroda i države želimo i hoćemo da Republika Srbija i SR Jugoslavija budu najčvršći oslonac mira i saradnje sa našim susedima i ravnopravni i poštovani član evropske i svetske zajednice naroda i država.
Danas, više nego ikad, naša sudbina je u našim rukama i ovom deklaracijom mi potvrđujemo da smo sposobni da je nosimo sa uspehom. Reč je o odlukama koje se odnose na budućnost. Naša vizija Srbije je moderna, demokratska, ekonomski i kulturno razvijena država poštovana od svih.
Demokratska i snažna Srbija, kao garant demokratske, stabilne i jake Savezne Republike Jugoslavije, naše je trajno opredeljenje.
Ovo vreme, državni i nacionalni ciljevi, nalažu da sve političke stranke i svi drugi subjekti donose odluke koje će ujedinjavati, mobilisati i usmeravati narodnu snagu za napredak Srbije i za dobro svih u Srbiji. (aplauz)

Jugoslovenska levica predlaže narodnog poslanika Zorana Vukadinovića.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, poslanički klub Jugoslovenske levice se zalaže da se i poštuje postignut dogovor o direktnom prenosu sednica Skupštine. Ne odustajemo od tog zahteva, čak i ukoliko formalno-pravno nije upriličen, možemo ga odlukom doneti.