ZORAN OSTOJIĆ

Liberalno demokratska partija

Rođen 1956. godine u Ubu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Od 1986. do 1993. je radio na Studiju B kao novinar, urednik i voditelj. Stanicu napušta decembra 1993. godine. Između 1994. i 1997. je živeo u Čikagu, a u Srbiju se vraća 1997. godine. U februaru iste godine imenovan je za direktora Studija B. Decembra 1997, posle sedam meseci i otkaza na Studiju B, sa grupom kolega osniva PG Mreža i postaje njen prvi direktor. Bio je predsednik Upravnog odbora Studija B (2000 - 2003) i šef medijskog tima Saveza za promene (1999 - 2001).

Bio je član Predsedništva GSS-a, a fuzionisanjem sa Liberalno demokratskom partijom 2007, postaje njen pripadnik. Bio je član Predsedništva, Glavnog odbora i poslanik LDP u Skupštini Srbije.

U skupštinskom sazivu od 2008. bio je

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • Ub
  • 25.10.1956.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

Koleginice i kolege, listajući povodom rasprave o budžetu neke bilanse javnih preduzeća, a to je sada aktuelna tema, šokirao sam se da „Srbijašume“ imaju veoma malu dobit. Godine 2012.  51 milion dinara, a 2011. godine 41 milion. Sada zamislite firmu koja ima toliko bogatstvo i toliki kapital  koji se meri desetinama, ako ne i više miliona evra, da ima dobit od 500.000 evra.
Pošto ministar Radulović traži lične karte, nekako mi se čini da sam pogled u finansijske izveštaje „Srbijašuma“ pokazuje da tamo nešto nije u redu. Ne treba za to lična karta. Oko ovog prozivanja ko sve nije ispunio ličnu kartu od javnih preduzeća, nekako nisu se pominjale „Srbijašume“. Zato pitam ministra Radulovića kako je to moguće? Šta se dešava sa „Srbijašumama“ kada ih on ne pominje, a brojke su ovako alarmantne? To je otprilike prvo pitanje. Da li su dostavili ličnu kartu, šta tamo piše koliki je kapital, da li je dobro procenjen itd. jer je šokantno da npr. „Srbijašume“ imaju dobit od 50 miliona, a Pošta preko milijardu dinara.
Drugo pitanje je još čudnije. Ne znam da li vi koleginice i kolege, a javnost svakako ne, znate šta se dešava sa menadžmentom „Srbijašuma“. Godine 2010. u januaru tadašnji direktor Duško Polić podneo je ostavku. Pazite, on je bio imenovano lice od Vlade koje je upravljalo i vodilo tako veliko javno preduzeće države Srbije, on je podneo ostavku. Podnošenjem ostavku preneo je ovlašćenja direktora na svog zamenika, izvesnog Igora Braunovića. Taj Igor Braunović nije imenovano lice. On je postavljeno lice od strane direktora što znači da on nema nikakve veze sa Vladom. Od tog januara 2010. godine do dana današnjeg „Srbijašume“ vodi taj čovek, taj Igor Braunović koji niti je postavljen od Vlade, čak ni za v.d. nego na osnovu prenetih ovlašćenja od pre tri i po godine kao postavljeno lice vodi tako veliko javno preduzeće.
Promenila se Vlada, otišla je Cvetkovićeva Vlada, došla vaša, ali se tu ništa nije promenilo. To je neka velika misterija, a još veća je misterijama, što ministar Radulović prozivajući sve i svakoga ne pominje ni „Srbijašume“, ni to lice koje ne da vodi „Srbijašume“ protivno sadašnjem Zakonu o javnim preduzećima koga uveliko kršite i mi vas kritikujemo nego ja mislim da on vodi „Srbijašume“ i protivnom prethodnom Zakonu o javnim preduzećima.
Pitam ministra Radulovića šta se to dešava u „Srbijašumama“ i kako je moguće da neko tri i po godine vodi tako veliku firmu, a da nikakve veze sa Vladom nema jer ga je postavio prethodni direktor koji je posle podneo ostavku, preneo mu ovlašćenja i to tako traje tri i po godine? Šta je sa konkursima? Zar ne pričamo o departizaciji javnih preduzeća, da li pričamo o transparentnosti, da li je usvojen zakon za sve manje ili više važi, za Bajatovića i Milana Krkobabića ne zato što su oni imenovani pre zakona, ali „Srbijašume“ izgleda da su van svih zakona. Muk, tišina, a cifra je ovako šokantna, ovako mala dobit.
Pazite, ima neka priča da su „Srbijašume“ u nekoj dubiozi od preko 100 miliona evra. Ima neka priča, i ja sam poslanik ne želim da se bavim pričama i da govorim na osnovu priča i zato imamo institut poslaničkih pitanja, te molim gospodina Radulovića da nam razjasni ovu misteriju oko poslovanja „Srbijašuma“, a još više oko postavljenog lica koje tri i po godine vodi ovo javno preduzeće.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 10.12.2013.

Hvala.
To do sada nije bio problem, niko nije reklamirao povredu Poslovnika, ali evo da vam se revanširam.
U uvodu za moje poslaničko pitanje moraću da pohvalim Vladu. Teško mi je ali ću morati.
Ćutanje Ministarstva spoljnih poslova pre izvesnog vremena kada je ruski ambasador Čepurin nediplomatski napao drugu zemlju na teritoriji naše zemlje je bio skandal. Ako je današnja poseta Srbiji Mila Đukanovića, posle 10 godina, bar neki odgovor na taj nediplomatski ispad ruskog ambasadora, izražavam zadovoljstvo. Verujem da to nije bila namera i da je poseta ranije dogovorena, ali u svakom slučaju može da se shvati i kao neki odgovor na ono što je Ruski ambasador pre izvesnog vremena rekao o Crnoj Gori i njene želje da uđe u NATO. To je uvod i revanš što ste mi dopustili da postavim poslaničko pitanje.
Moje poslaničko pitanje upućujem ministarki energetike, gospođi Mihajlović i nije pitanje ko je onaj ministar koji radi protiv interesa Srbije, odgovor na to pitanje očekujem od premijera, kada pročita diplomatsku poštu.
Počela je gradnja „Južnog toka“, postoji i firma „Južni tok“ i malopre pomenuti Ruski ambasador kaže da će „Južni tok“ kroz Srbiju koštati 1,9 milijardi evra. U licitaciji od 1,5 milijarde, preko 1,6 milijarde, na kraju smo stigli 1,9 milijarde. Pola, 49% je naša obaveza i jasno je da će se to otplaćivati kako nas obaveštava ruski amabasador, a ne naša Vlada, od tranzitnih taksi koje se budu ubirale na teritoriji Srbije.
To znači da onaj argument pre pet godina kada se lobiralo za energetski sporazum sa Rusijom, da ćemo se ubiti od para zbog tranzitnih taksi, očigledno, bar godinama ili decenijama ne stoji zato što će tranzitnu taksu ubirati ruski partner i time otplaćivati kredit koji će nam dati, kako kaže ruski ambasador – biće tako povoljan, prste da poližeš.
Ovo što se dešava je veoma netransparentno i zato pitam ministarku Mihajlović dva pitanja. Prvo je gde se nalazi i gde može da se vidi projekat „Južnog toka“ sa specifikacijom? Mislim na detaljnu specifikaciju koliko košta metar cevi, građevinski radovi, koliko košta polaganje gasovoda u Vojvodini, u ravnici, koliko u istočnoj Srbiji kroz planine, da bi se videlo da to vredi i da će to koštati 1,9 milijardu, a ne recimo 1,7 milijarde.
Mislim da u situaciji kada nam iz Vlade poručuju da je zemlja pred bankrotom kada se smanjuju plate profesorima i lekarima, gore dole 100 ili 200 miliona zaista nije šala. Mi samo imamo reč i priču da će to koštati toliko. Postoje ljudi koji su stručni, želeli bi da vide taj projekat. Nemoguće je da je to samo između Bajatovića i njegovog kolege direktora u toj firmi „Južni tok“, a da ćemo posle kao država davati garancije za otplatu tog kredita, a kredit će se otplaćivati od tranzitnih taksi, a tranzitne takse, cenu i naplatu će vršiti firma koja je registrovana u Švajcarskoj. Znači, ništa od onoga što ste pričali, vi koji ste ovo zagovarali pre pet godina, neće biti tačno. Dakle, prvo pitanje je – gde se nalazi taj detaljan projekat da se vidi da to košta 1,9 milijarde? Nije valjda da verujemo bilo kome, na – majke mi, koliko to košta?
Kolika je procena da će godišnjih tranzitnih taksi biti, pa s tim u vezi glavnica kamata i koliko je to decenija dok ne dobijemo prve pare od tranzitnih taksi? To su dva pitanja. Zahvaljujem.

Osma posebna sednica, 03.12.2013.

Hvala potpredsedniče.
Još jedanput protestujem zašto Velja Ilić ne odgovara na pitanja koje poslanici postavljaju. Radi se o veoma ozbiljnom pitanju.
U pitanju je nekoliko miliona evra investicija i njegovo ministarstvo ne daje odgovor. Znači, prošli put sam pitao i tražio od Nebojše Stefanovića da urgira. Očigledno da je gospodin predsednik više na strani Vlade, nego nas poslanika i prosto koristim ovu priliku da kažem – ministre Iliću odgovorite na pitanja poslanika, a danas imam jedno desetak pitanja za premijera Dačića.
Već više od nedelju dana traje ovaj rašamon oko misterioznog ministra koji radi protiv interesa Vlade u inostranstvu i nabacuje svojim prijateljima ili svom prijatelju poslove u spoljnoj trgovini. Svi se prave ludi, zaluđuje se narod, a nema odgovora na jedno vrlo ozbiljno pitanje. Ko to radi protiv državnih interesa? Ko to ne sledi zvaničnu državnu politiku? Šokantan je odgovor premijera Dačića i zato imam mnogo pitanja za njega.
Kaže on pre neki dan – nije meni ministarka Zorana Mihajlović poslala dopis koji je to ministar. Pošto je gospođa Mihajlović rekla da je tu aktivnost pročitala u diplomatskoj prošlosti, moje prvo pitanje za premijera je da li premijer čita diplomatsku poštu? Ako je odgovor ne, onda imam drugo pitanje. Ko onda čita za premijera diplomatsku poštu? Ako je odgovor da, onda imam sledeće pitanje – da li je premijer čitajući diplomatsku poštu pročitao tu depešu na koju misli gospođa Mihajlović. Ako je odgovor da, zašto onda treba da mu ministarka Mihajlović kaže koji je to ministar?
Mislim da je gospođa Mihajlović uradila svoj deo posla. Ona je ministarka u Dačićevoj Vladi. Pročitala je diplomatsku poštu, videla šta neko priča, tamo verovatno ima i opis i detaljno prepričavanje tog sastanka i iznela to u javnost. Sledeći koji treba da se oglasi je premijer Dačić, jer je to njegov ministar. Dakle, ako čita da li je pročitao tu depešu? Ako ne čita ko čita umesto njega?
Na kraju krajeva, pošto je diplomatska pošta neka vrsta tajne, ali ne tako stroge tajne da samo par ljudi ima u to uvid, u to imaju uvid i državni sekretari iz svojih resora, oni dobijaju diplomatsku poštu, pitam ministra spoljnih poslova gospodina Mrkića da li zna na koju depešu se misli i na koji sastanak u inostranstvu se misli, koji je opisan tako da je ministarka Mihajlović zaključila da taj ministar radi protiv interesa Srbije? Mnogo ljudi u sistemu je sigurno pročitalo tu depešu, ali javnost ne zna ko je taj ministar, ni mi poslanici ne znamo ko je taj ministar. Čudim se da predsednik Odbora za odbranu i bezbednost nije već sazvao sednicu da bar poslanici tog odbora dobiju tu depešu kada već premijer ili ne čita ili neće da nam kaže koji je to ministar. Iz ove konfuzije koja se stvorila u javnosti, a vrlo je ozbiljno pitanje, zaključujem da nije u pitanju nikakav ministar, nego prvi ministar ili premijer. Imam osnova da sumnjam da je možda premijer taj koji to radi.
Insistiram na ovom odgovoru i na razjašnjenju ove situacije zato što ovo nije nikakva šala i nikakva neozbiljna stvar, već veoma ozbiljna stvar. Kada ministar u Vladi kaže da uvidom u zvanične dokumente i diplomatsku poštu, jedan ministar je zaključio da ministar radi protiv interesa Srbije, zaista mislim da premijer mora da se oglasi. To nije rekla kazala. Gospođa Zorana Mihajlović nije rekla da je čula od negde, iz nekih kuloara da se to dešava nego je pročitala u zvaničnom državnom dokumentu. Prema tome insistiram da se izjasni premijer i ministar spoljnih poslova i da bar na nadležnom skupštinskom odboru vidimo tu depešu koju je pominjala gospođa Mihajlović. Hvala.

Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 13:33