Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da mi se drugi put zalomila sreća da budem poslednji govornik na kraju rasprave. Prošlog puta je, mogu reći, bilo uspešno, nadam se da će isto tako biti i ovog puta.
Naime, ovaj set zakona, koji je neophodan za raspisivanje, održavanje i organizaciju, uopšte, lokalnih izbora, za organizaciju lokalne samouprave, u značajnoj meri unapređuje budući status, rad i funkcionisanje lokalnih samouprava u Srbiji. Siguran sam da će ovaj set od četiri zakona, koji je pred nama, biti usvojen od strane Parlamenta.
Za početak bih krenuo od zakona o teritorijalnoj organizaciji, kao jednom fundamentalnom zakonu, koji je večeras pred nama na raspravi i analizi. Dobro je što je ovim zakonom verifikovana postojeća situacija i uvaženo postojeće stanje u Srbiji, što se tiče organizacije lokalnih samouprava, u smislu usaglašavanja i prihvatanja faktičkog stanja na terenu, počev od promene imena gradova i opština, do onih detalja koji se odnose na definisanje i nazive naseljenih mesta u tim jedinicama lokalnih samouprava.
Možda je trebalo samo podrobnije izanalizirati i ispitati da li su sva naseljena mesta definisana ovim zakonom, u suštini, i realno naseljena, jer je poznata situacija da je u rubnim područjima naše republike došlo do vrlo velikog pražnjenja stanovništva, tako da neka od naseljenih mesta, na veliku žalost, više nemaju nijednog jedinog stanovnika, živog stanovnika, te je, možda, da se ne bi opterećivao i zakon i administrativna organizacija same lokalne samouprave, trebalo ta naseljena mesta izbrisati iz evidencije naseljenih mesta.
Ovde sam pronašao jedno takvo naseljeno mesto, ali ne bih sada o njemu.
Dobro je što je ovim zakonom veliki broj dosadašnjih opština dobio status grada, što je jedan od očitih preduslova za brže i efikasnije organizovanje tih jedinica lokalne samouprave, radi bržeg ostvarivanja cilja, koji se manifestuje kroz efikasniju organizaciju i delimično povećane nadležnosti i ingerencije te lokalne zajednice, a krajnji cilj bi trebalo da bude efikasnije i brže stvaranje preduslova za razvoj i otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje tih građana.
Dosta je bilo ovde reči o Požarevcu. Kao rođeni Požarevljanin, prihvatam ideju da moj rodni grad, odnosno moja opština, dobije status grada, a da, istovremeno, Kostolac može da se, unutrašnjim aktom, odnosno statutom budućeg grada Požarevca, preimenuje, odnosno dobije status gradske opštine, što će žiteljima i meštanima Kostolca puno značiti.
Siguran sam da će isto to puno značiti i žiteljima dosadašnje opštine Leskovac. Naime, građani Vučja i Grdelice sigurno osećaju potrebu da se, kroz bržu i efikasniju unutrašnju organizaciju, organizuju na taj način, kako bi mogli da svoje zahteve u pogledu razvoja lokalne infrastrukture, kako komunalne, tako i one u oblasti društvene nadgradnje, realizuju na brži i efikasniji način.
Kao čovek koji živi i radi u Nišu, moram reći da moj grad, koji je do sada imao status grada, možda, na ovaj način prividno dolazi u jedan podređeni položaj, jer ćemo, od dosadašnjih pet gradova u Srbiji, sada biti jedan od 23 grada.
Ono što do sada nije postojalo u dosadašnjem zakonu o teritorijalnoj organizaciji, to je da je data mogućnost za institucionalno povezivanje, udruživanje i stvaranje zajedničkih organa radi efikasnijeg funkcionisanja dve ili više jedinica lokalnih samouprava.
Mislim da će grad Niš, u saradnji s opštinama koje se nalaze u njegovom najbližem okruženju i koje prirodno gravitiraju ka gradu, kao jednom velikom privrednom, univerzitetskom, kulturnom centru, da će i žitelji tih opština naći motiv i dovoljan razlog za efikasnije i funkcionalnije povezivanje i buduću saradnju u odnosu na nivo koji je do sada postojao.
Mislim da je trebalo razmotriti mogućnost da dosadašnja gradska opština Niška banja, koja već sedam godina ima status gradske opštine, dobije status posebne jedinice lokalne samouprave. Ona ima sve preduslove za tako nešto. Ima i preko 10.000 stanovnika i predstavlja zaokruženo geografsko i funkcionalno područje, sa svojim sadržajima, i mislim da bi žitelji opštine Niška banja, odnosno stanovnici dosadašnje gradske opštine Niška banja, mogli na jedan ovakav način da brže ostvare razvoj na teritoriji svoje opštine.
Mislim da bi tu ideju trebalo razmotriti i, eventualno je, sutradan, u Odboru za lokalnu samoupravu, inovirati i inkorporirati u ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji, kao predlog skupštinskog odbora, a uz vaš pristanak da Vlada prihvati jedno takvo rešenje. Mislim da niko ne bi imao ništa protiv da dosadašnja gradska opština Niška banja postane posebna jedinica lokalne samouprave.
Što se tiče zakona o lokalnoj samoupravi, on je u dobroj meri oslonjen na dosadašnja rešenja, naravno, inovirana i u prethodne četiri godine u praksi pokazana i dokazana, na ovaj ili onaj način.
Znamo da je bilo dosta problema u lokalnim samoupravama, kako u organizacionom smislu, verovatno, zbog nedovoljnog kapaciteta samih lokalnih samouprava da iznesu sve nadležnosti prenete od strane Republike, kao i zbog unutrašnjih odnosa koji vladaju na lokalnoj i političkoj sceni, ali mislim da je, ipak, trebalo napraviti jedan radikalni rez u sledećoj stvari.
Molim vas da me, gospodine ministre, čujete, a gospodin Krasić će sačekati, uz svo dužno poštovanje.
Mislim da je član 32, koji se odnosi na nadležnost skupština gradova, gde se kaže da skupštine opština, odnosno skupštine gradova imenuju i razrešavaju direktore javnih preduzeća i ustanova, nasleđeno rešenje, da je to jedno blago rešenje, ide po nekoj srednjoj liniji. Ako smo već izabrali, ako je ta ista skupština opštine, odnosno grada, izabrala predsednika opštine i dala mu u ruke izvršni segment vlasti, trebalo je onda, samim tim što mu je ta opština, odnosno ta skupština dala kapacitet da rukovodi i da odgovara za funkcionisanje grada, jer je on i po zakonu odgovaran i predstavlja grad, odnosno opštinu, gradskom veću kojim rukovodi gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, pružiti mogućnost da oni postavljaju i razrešavaju direktore javnih preduzeća i ustanova.
Analogija u odnosu na Republičku vladu je sledeća. Direktore javnih preduzeća imenuje Vlada. Nikada to nije radila ova skupština ovde, zato što će Vlada, kao jedan efikasan organ, koji snosi zakonsku odgovornost i ima taj kapacitet da nosi izvršnu vlast, brže i efikasnije reagovati u svim abnormalnim situacijama, u svim akcidentnim situacijama, u slučaju nerada, odnosno lošeg rada nekoga od tih direktora, na brži i efikasnije način će ga i razrešiti i sprečiti eventualno širenje, odnosno uvećanje negativnih posledica koje jedan takav direktor može, iz bilo kog razloga, da prouzrokuje i time nanese štetu celoj lokalnoj samoupravi.
Dok to dođe na Skupštinu, dok se dogovore sve relevantne poslaničke grupe koje čine poslaničku većinu, vreme ide, a obično se tu jave neke trzavice, šteta se samo uvećava, gomila, i mi, u suštini, imamo vrlo lošu situaciju u samoj praksi.
Zakoni o kojima sada govorimo su najživotniji zakoni, koji se tiču svakog građanina ponaosob, jer put rešavanja svakog problema, bez obzira na to da li se on formalno-pravno nalazi u nadležnosti lokalne zajednice ili Republike, uvek, prvo, ide preko predsednika opštine. Jer, ljudi po prirodi stvari, za svaku vrstu problema, da li nema hleba, da li je neko postavio bilo šta što je u nadležnosti nekog republičkog javnog preduzeća, npr. električni stub, u oblasti uređenja vodotokova, vodoprivrede, obavezno dođu kod predsednika opštine, odnosno gradonačelnika, a onda predsednik opštine juri, vrti telefone i moli kolegu sa republičke instance da se ta situacija razreši. To je, obično, prepiska i razgovori koji potraju neko vreme, a za to vreme kumuliranje problema traje i dalje.
Mislim da bi trebalo u tom delu promeniti rešenje i dati nadležnost gradskom veću, odnosno opštinskom veću da postavlja i razrešava direktore, umesto, kako je sada predviđeno članom 32, u tački 9, da to čini skupština. Mislim da bi to bilo brže i efikasnije, a, na kraju krajeva, i to gradsko veće je političko telo, sastavljeno od političara, i to mahom od onih koji čine strukturu te skupštinske većine. Znači, imamo esenciju skupštine u jednom.
Dobro je rešenje što je napokon formirana komunalna policija, dakle, data je mogućnost lokalnoj samoupravi da formira komunalnu policiju, jer do sada je u praksi bilo puno problema zbog nedovoljnih mogućnosti i kapaciteta komunalnih inspektora, koji nemaju dovoljno ovlašćenja za rešavanje komunalnih problema, tj. da intervenišu kod subjekata koji krše komunalni red, i onda se tu traži asistencija policije. Dok se to usaglasi s njihovim akcionim planovima i mogućnostima, prođe vreme, a za to vreme se stvaraju divlje deponije i dolazi do bespravnog preduzeća, do ovoga ili onoga. Ovo je odlično rešenje. Ja znam da je grad Banja Luka, mada je to u Republici Srpskoj, druga država sada, tu praksu uvela pre pet ili šest godina, i zato imaju čist i uređen grad. Ne kažem da je to samo zasluga komunalne policije, naravno, polazi se i od svesti samih građana da brinu o svom komunalnom okruženju. To je dobro rešenje.
Dolazimo do onog esencijalnog pitanja, želim večeras to da naglasim, odnosi se na odredbu koja je sadržana u zakonu o glavnom gradu, u članu 8. tački 5, kojom se kaže da je gradu Beogradu pružena mogućnost da bude osnivač elektronskih i štampanih glasila. To je vrlo nezahvalna situacija za sve nas koji dolazimo iz unutrašnjosti. Imali smo priliku, i vi i mi svi ovde, da vidimo da su, igrom slučaja, baš juče, Niška televizija, njihovi radnici i predstavnici, doneli ovde i predali predsedniku Parlamenta peticiju koju je podržalo 35.000 građana Niša, kojom se traži da se gradska televizija, znači, osnivač je Skupština grada, koja funkcioniše već 13 godina, izuzme iz privatizacije.
Jeste da to nije po Zakonu o radiodifuziji i po evropskim standardima, ali hajde da nađemo srednje rešenje i da omogućimo građanima Niša pravo na objektivno i korektno informisanje.
Jeste da u gradu Nišu postoji 12 ili 13 lokalnih TV stanica, od kojih nekoliko ima jako kvalitetan informativan program, ali celokupan sadržaj, programska šema tih privatnih televizija, ne može biti na onom nivou koji može pružiti televizija čiji je osnivač društvena zajednica, a u ovom slučaju grad Niš.
Moram podsetiti da je grad Niš još 1996. godine, u vreme početka građanskih protesta u Srbiji, buđenja građanske svesti, prvi imao slobodni elektronski, znači, TV medij, pa su se svi tadašnji političari naprosto utrkivali da se, preko njega, njihova reč čuje i vidi.
Mislim da toliko dugujemo građanima Niša, da ipak zadrže svoju lokalnu televiziju. Predlažem da se to uradi na takav način što bi se u zakonu o lokalnoj samoupravi, u onoj odredbi koja govori o mogućnosti institucionalnog povezivanja dve ili više jedinica lokalne samouprave, dodao novi stav kojim bi se pružila mogućnost da ta zajednica lokalnih samouprava ima mogućnost da bude osnivač tih javnih glasila.
Još jednom, pozivam sve odbornike, izvinite, poslanike, da podrže ovaj set zakona o lokalnoj samoupravi i da u danu za glasanje to i potvrde. Poslanička grupa DSS-NS-a će, sigurno, podržati sve ove zakone. Hvala.