Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, pošto je suština amandmana prihvaćena, tako da jedino lokacija intervencije nije 21, kako sam naznačio u amandmanu, već 22, ali se postiglo ono što smo želeli, a to je da se svim početnicima u inkubatorima olakša kretanje bez povećanih investicija, kao što je u Predlogu zakona u članu 22. stav 1. tačka 2), da mu je obaveza da zaposli dva sa visokom školskom spremom, s obzirom da je gospodin ministar uvažio suštinu mog amandmana, a samo je Odbor intervencijom ovo promenio, svoj amandman povlačim.
Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, drage koleginice i kolege narodni poslanici, sigurno ću ispoštovati preporuku kolege Krasića koji je na početku rekao - nemojte da čitate obrazloženje zakona. Sigurno ga neću čitati zato što se uvek, pre svega, osvrćem na suštinu, na mogućnost implementacije zakona, na probleme koji se mogu pojaviti tokom procesa primene, i sve u cilju da postignemo što bolje efekte tim zakonima i kasnijim eventualnim izmenama i dopunama.
Prema tome, nisam tu da hvalim i podilazim ministru, ali ću ipak da pohvalim, jer smo juče usvojili Zakon o budžetu. U tom zakonu o budžetu, u onom delu koji se meni najviše sviđao, a to su strukturne reforme u delu matrica osnovnih ciljeva i mere ekonomske i fiskalne politike u periodu od 2006. do 2008. godine, u onom budućem stoji kada je u pitanju naučnoistraživački inovacioni sistem, kao zadaci, odnosno kao akcije, povezivanje naučnoistraživačkog sistema sa privredom, donošenje zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i nacionalne strategije razvoja nauke i tehnologije, akreditacija naučnoistraživačkih ustanova itd. Znači, već smo evo danas počeli sa realizacijom tog programa za 2006-2008. godinu.
Kao što ministar reče, nisu ni ranije nedostajali dobri zakoni. Problem je uvek u primeni i u ponašanju svih aktera koji učestvuju u procesu primene.
Kada smo usvajali Zakon o visokoškolskom obrazovanju, rekao sam da će biti problema, kao što ih ima, zato što je visokoškolski sistem, slobodno mogu da kažem, jedna okoštala, inertna institucija koja je, iako je trust mozgova, najteže ulazila u promene, upravo zbog toga što je skup stečenih i nagomilanih privilegija. Sve to isto važi i za naučnoistraživački sistem. Želim puno sreće i ministru u realizaciji njegovih ciljeva. Biće problema, kao što je i do sada bilo.
Samo da vas podsetim, kada je prethodni ministar pokušao da dirne "Vinču", znate li kako je prošao? Zašto? Dirnuo je u "osinjak", jer tamo ima mnogo ljudi koji izuzetno lagodno žive, maltene bez rezultata, koji veoma olako troše i dižu tu našu javnu potrošnju. Upravo tu treba sprovesti racionalizaciju veoma efikasno i ići ka onim ciljevima koji stvarno mogu nauku učiniti okosnicom razvoja privrednog sistema, jer ako nije takva, onda nema svrhu postojanja.
Kada su Japanci bili u Vinči, oduševljavali su se onim akceleratorom koji je crna rupa, koja je progutala ne znam koliko novaca, i tek će ga gutati, bili su oduševljeni i rekli - to je divno što vi imate. Na pitanje - da li vi imate, rekli su - ne, to je za nas skupo. Za Japance je to skupo, za nas izgleda nije. To je ono o čemu ćemo pričati u sledećem periodu i čime ćemo se baviti.
Inače, što se tiče samog zakona, pozdravljam sve institucije, decentralizovane tehnokratske organe za procenu, izradu strategije, za akreditaciju, za racionalizaciju. Sve je to lepo, ali otpora će biti žestokih.
Ono o čemu više želim da govorim, to je onaj drugi deo - kako stvoriti inovaciono društvo? Suština naših problema, sa našom privredom, to je niska konkurentnost, odsustvo sa relevantnih tržišta, veoma dugi period. Dosta se toga u međuvremenu desilo, pa smo 2003. godine imali indeks svetske konkurentnosti - 77; 2004. godine - 89; 2005. godine se popravio na 80. Šta učiniti u tom delu da bi se drastično popravila konkurentnost, jer je to jedini način da popravimo kvalitet života u ovoj zemlji, da dignemo industriju i da zainteresujemo svetska tržišta za naše proizvode.
Upravo u tom delu prisustvovao sam jednom kvalitetnom skupu na temu "Razvoj MSP, inovacije", i kada je ovde prisutan gospodin Dragan Povrenović dao, opisujući akciju izbora - najbolje inovacije u prethodnoj godini, konstataciju, a to je interesantan podatak, da sa inovacijama nisu učestvovali fakulteti i instituti. To je dokaz onoga o čemu pričam. To su institucije koje se bave same sobom, koje su od naučnoistraživačkog rada napravile socijalnu, a ne razvoju kategoriju.
U toj priči sam dugo vremena svedok svega, jer je društvu bilo mnogo lakše da i fakultetima i institutima odreže neke novce, da na taj način selektivno jednom delu društva popravi neka primanja, za rezultate se čak nije ni pitalo. Eto, šest meseci do godinu dana za inovacione i strateške projekte dobijali ste neka sredstva, ljudi se zbrinuli, niko se nije sekirao kakve će rezultate dati. Ti rezultati i njihova implementacija u privredi upravo je ta suština kompletne naučnoistraživačke aktivnosti.
Nadam se da će u tom delu u sledećem periodu, upravo pomoću ovakvih institucija, da se nešto učini, ali ponavljam - žestokih otpora će biti.
Ovaj drugi deo, koji je za mene mnogo interesantniji, ali samo zbog neusaglašenosti pojedinih ministarstava, želim da dam Vladi neke zamerke. To je, kada govorimo o inovacionom društvu, moram da kažem da moja stranka - Nova Srbija u Beogradu, kada oni sterilni intelektualni krugovi čuju njeno ime, diže im se kosa na glavi, odmah očekuju batine, ali u toj stranci, mogu vam reći, u njenim poslovnim krugovima sam na sastancima mnogo više inovacionih kvalitetnih ideja čuo, zbog inovativnog i preduzetničkog duha naših ljudi, nego na mnogim naučnim skupovima. To je suština, jer ako hoćemo inovativno društvo, to može da bude samo preduzetničko društvo.
Da vas podsetim, recimo, u Americi 95% ključnih inovacija od Drugog svetskog rata do danas su uvele preduzetničke firme. To je druga komponenta inovativne i naučnoistraživačke delatnosti, o kojoj želim da govorim, i veze između preduzetničkog društva i tih institucija, jer ako ne uspostavimo dobru vezu i ne krene inovacija u samim firmama, ništa nismo uradili.
Zbog čega? Preduzetnik je glavni inovator, najvažnija karika privrednog razvoja, a te inovacije se odražavaju na novim radnim mestima i na ukupnom proizvodu. Zahvaljujući takvom duhu američkog preduzetništva u zadnjih 10 godina tamo je otvoreno 21 milion radnih mesta. To je nešto što nama treba u sledećem periodu.
Jer, onom strategijom koju ne cenim i nadam se da će naša vlada brzo da je promeni, Vlahovićevom, a to je strategija razvoja malih i srednjih preduzeća, planirano je da se do 2008. godine otvori milion radnih mesta, da se broj MSP-a poveća na 400.000, uključujući i 200.000 novih. A 2006. godina je na pragu, ta se strategija neće primeniti.
Mi smo je u prošlom sazivu na Odboru ocenili kao izuzetno lošu, imali smo mnogo bolje alternative, čak je i ovde jedan od ministara rekao - nasleđena je, menjaćemo je; ali što pre moramo da je menjamo, upravo zbog tog preduzetničkog duha i procesa, jer preduzetništvo je proces stvaranja nečega iz gotovo ničega.
Volja i odlučnost pojedinca, koji uočavaju priliku za ulazak na tržište, uz izvanredan rizik i odlučnost da ostanu na njemu, jesu odlučujući, a preduzetnici moraju biti kreativni, inovativni, sa snažnom motivacijom da nešto postignu i spremni da steknu nužno iskustvo i znanje. Kako im pomoći?
Sada dolazimo, u ovom zakonu, do predviđenih nosilaca inovacione delatnosti, razvojno-proizvodnih centara, istraživačko-razvojnih centara, inovacionih centara, poslovno-tehnoloških inkubatora, naučno-tehnoloških parkova, visokoškolskih ustanova, instituta. I, na kraju su privredna društva i preduzetnici, a stavio bih ih na prvo mesto.
Koristiću i drugih 10 minuta. Ovakav sistem nosilaca inovativne delatnosti, to je moja mala zamerka ovom zakonu, stoji kao "čardak ni na nebu ni na zemlji". Zbog čega? Ne vidi se njegova konekcija na preduzetničko društvo, na privredni sistem, dakle, gde je mesto tim institucijama i na koji način ih povezati, odnosno umrežiti sa privredom.
Nažalost, tu naše društvo mnogo kasni, tako da širom Srbije, u mnogim gradovima, mnogi pokušavamo nešto da uradimo, uglavnom štrčimo ispred zakona, snalazimo se kako znamo i umemo, tako da u tom sistemu podrške preduzetništva, u nekoliko gradova, išli su linijom manjeg otpora i formirali slobodne bescarinske zone ili samo bescarinske zone, jer tu postoji neki zakon, kakav - takav, iz 1996. godine, koji to omogućuje.
Dakle, većina tih slobodnih zona je u stvari samo prevara države da se ne plati carina i PDV, a da se kroz nju roba provuče. Nisu to prave produktivne zone, tu mogu da pohvalim Novi Sad i Zrenjanin, sa njihovim pokušajima. Ali, ono što je suština, da bismo inovaciju uveli u privredu, potrebno nam je nešto što, ne znam kada će stići, ima i njega u ovoj strategiji, a to je u naznaci kod Ministarstva za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom, zakon o industrijskim parkovima.
Neki ih zovu parkovima, neki zonama, a u Kragujevcu već imamo industrijsku zonu, ne onako organizovanu kako treba, ali dobru kao početak, kao jednu od prvih u Srbiji, a da ne pričam kako je u svetu. Kada pogledate strukturu jednog takvog industrijskog parka ili industrijske zone, da ne idemo dalje, krenimo od onog školskog primera koji se pojavljuje u udžbenicima o preduzetničkom menadžmentu, to je model "Emilija", tamo je i "Modena" centar.
Pričamo o Bolonji, gde je kompletna privreda bazirana na industrijskim zonama, na distriktima, tako ih oni zovu, svaki je formiran za određenu granu. Oni tamo imaju kao strateške pravce njihove industrije, dakle, uzeli su metalsko-prerađivačku, tu je čak i "Ferari", keramiku, industriju hrane i biomedicinu.
U svakom tom distriktu vi imate sve ove institucije o kojima mi ovde govorimo u zakonu, ali su sve te institucije u tom distriktu, odnosno parku, okrenute isključivo korisnicima, a u takvim parkovima ima i po 1.800 ili 2.000 firmi udruženih, znači interesno, i sve ove institucije su na izvolte, one tako nude, i zahvaljujući tome, od toga žive profitabilno, primenjuju sve svoje rezultate inovacione delatnosti.
To je neka, po meni, bar moja vizija budućnosti i u Srbiji i jedini mogući način da napravimo našu privredu kao inovaciju, kao inovativno društvo i da podignemo stepen konkurentnosti na takav nivo da nam i tržišta Evropske unije i sveta budu na izvol'te. A to možemo zbog toga – jesam iz srpske partije, ali nisam nacionalista i u tom smislu cenim nešto što je osnovna komponenta srpskog intelekta, a to je kreativnost, inovativnost – čega ima mnogo više nego u ostalima. To vrlo dobro znam. Toj komponenti našeg karaktera treba omogućiti da se razvije, a može se razviti upravo preko ovakvih institucija.
Dakle, talente treba prepoznati, ohrabriti i gurnuti ih u taj rizik. Mislim na poslovni rizik koji znači preduzetništvo u bilo kom smislu, a najčešće je najuspešnije preduzetništvo ako ima inovacionu komponentu.
Na taj način imaćemo konekciju između ovih institucija o kojima govorimo i privrede kao osnove svega, jer ona mora da bude nadgradnja i imaćemo onakve rezultate kakve, nadam se, svi priželjkujemo .
Nisam čitao obrazloženje. Želeo sam samo da istaknem dobru volju. Kod mene u Leskovcu, veoma brzo ćete čuti, mi smo na pragu formiranja čak četiri industrijske zone ili parka, a prvi je u centru poljoprivrednog područja, upravo za hranu, odnosno mislim na tehnologiju za preradu poljoprivrednih proizvoda, gde ćemo dovući veliki broj stranih investitora.
Radimo i na prvom poslovnom inkubatoru. Razumem da je ovaj zakon specifičan u tom smislu, što i jeste tema ovog ministarstva inovacija, naučnoistraživački rad, ali kada su u pitanju inkubatori, proces inkubacije, ne pravi se dovoljna razlika između tih tehnoloških inkubatora, koji će se baviti inovacijama i u kojima ćemo kao cilj imati inkubaciju biznis ideje, dakle, kao jedne nove ideje do novog proizvoda, paralelno sa inkubacijom preduzetnika.
Od tipičnih poslovnih inkubatora, kakvi u ovom trenutku nama više trebaju, zato što nam treba veliki broj preduzetnika da bismo pokrenuli mala i srednja preduzeća i da bismo postigli prosek na nivou Evropske unije.
Ti poslovni inkubatori jeste da su različiti od ovih, zato što tamo upravo dobijamo onakve preduzetnika buduće, koji imaju od samog starta dobru ideju i ništa više.
Zato ih u inkubatoru potpomažemo, kao što je i koleginica već spomenula, niški biznis inkubator centar je prvi pilot projekat i mi ćemo napraviti najbolji i najveću u Srbiji, mislim na Leskovac, jer smo već razvili ideju i imamo veliki broj korisnika.
Suština je da tom takvom čoveku omogućite takvu logistiku da on brzo preraste, pa ne mora da bude u periodu inkubacije da bude ne pet, ne mora ni tri, čak većina iz inkubatora kvalitetnih preduzetnika izlazi posle prve godine i prelazi u industrijski park ili u tehnološki park. Znači, imamo umrežene institucije i imamo mrežu koja nam omogućava ono što od naše privrede treba da napravimo.
Izvinjavam se, prošlo je 20 minuta. Mislim da sam jasno rekao, da sve ovakve zakone ne da ćemo podržati, nego ćemo moliti da dođu što pre, pa i taj o industrijskim parkovima.
Prema tome, moja poslanička grupa i posebno deo Nove Srbije, glasaćemo sa obe ruke za ovakav zakon, ali ćemo tokom njegove implementacije i kritikovati svuda tamo gde bude bilo potrebe.
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jedna osobina pravnika je da toliko pričaju i da u potpunosti razvodne stvari i izgube suštinu, a ovde suština jeste takva da može da se kaže da je ovaj amandman u stvari dobar, ali je promašio cilj. Da li znate zbog čega? Ne krivicom predlagača.
Ne treba smanjivati gospodinu predsedniku države ekonomsku klasifikaciju 422 – troškovi putovanja. Zaboga, predsednik države treba da nas predstavlja u svetu. On je naš ambasador dobre volje. Međutim, šta je suština? Predsednik države ne sme da formira paradržavnu instituciju o trošku Vlade. To je suština zbog čega sam rekao da je promašen cilj.
Jedino što mogu da zamerim gospodinu ministru što u tom delu, ne njegovom krivicom, nije transparentan budžet, jer se ne vidi gde su troškovi Narodne kancelarije koja jeste paradržavna institucija, jer je formirana odlukom predsednika države, a ne zakonom. Mi zakonom formiramo instituciju i imamo je, a to je Zaštitnik građana. To je razdeo 46, gde je u budžetu planiran Zaštitnik građana sa 30 miliona.
Narodna kancelarija je planirana sa 36 miliona, mnogo više od onoga koji suštinski treba da sprovodi funkciju zaštite građana i to na zakonom definisan način.
Ova paradržavna institucija, nažalost, jeste takva i u razdelu 133, stavljena je pod opšte i ostale usluge, znači gospodin Đilas nije direktor Narodne kancelarije, on je direktor sektora za ostale i opšte usluge. To je nešto što ne valja, jer ne može gospodin predsednik, a obećao je, pre Zakona o zaštitniku građana, da će onog trenutka kada se usvoji taj zakon ukinuti Narodnu kancelariju, jer ona gubi svrhu, gubi svoj cilj. Ne samo da nije ukinuo, nego svaki put kada se prošeta po Srbiji otvori dve nove i to po pravilu tamo gde nema mreže Demokratske stranke.
Izvinjavam se ministru, ali na ovakav način, ne njegovom krivicom, gospodin predsednik države finansira paradržavnu instituciju, odnosno mrežu DS o našem trošku.
Takav način je nedopustiv. A da smo mi znali svojevremeno, blagovremeno, da je taj razdeo 130 i Narodna kancelarija, predložili bismo da se kompletan taj novac skine i prebaci ili zaštitniku građana ili u neke bolje svrhe, a ne ovako. Mi ovaj amandman, nažalost, ne možemo podržati samo zbog toga što se ne slažemo da predsednik države ne treba da putuje. Treba da putuje, ali ne treba da putuje i otvara narodne kancelarije o našem trošku. Hvala.