Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8328">Momčilo Mandić</a>

Momčilo Mandić

Srpska radikalna stranka

Govori

Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo poslanici, gospodine potpredsedniče, reklamiram član 107. Poslovnika.

Prethodni govornik u svom prvom govoru je, valjda nije mogao da izdrži a da ne spomene Slobodana Miloševića, Srpsku naprednu stranku, Socijalističku partiju Srbije i Srpsku radikalnu stranku, pomenuo je…
Javio sam se, držao sam Poslovnik.
Ali, ja sam držao Poslovnik.
Mogu li samo pola minute, neću vam više oduzeti?
Hvala, gospodine predsedavajući.

Ovaj zakon je dobar i dobro je što se donosi da se na ovaj predloženi način regulišu stanovi za sve službe koje su navedene u članu 1. Zaista i Vojska i službenici bezbednosti i policija i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, ti ljudi zaslužuju da se na ovaj predloženi način snabdeju sa stanovima.

Međutim, ima tu dva problema. Desetine hiljada ljudi će konkurisati za te stanove, a hiljadu, dve, tri će stanova biti izgrađeno. Naravno, da bi se to na veliki način sankcionisalo ja predlažem i trebalo je da do sad lokalne zajednice na neki način te ljude snabdeju sa stanovima, odnosno izađu u susretima tim ljudima koji zaista zaslužuju ove beneficirane stanove.

Naime, već godinama u samom Beogradu u hotelu „Bristol“ 20 godina nakon rata pripadnici, uglavnom penzioneri, Vojske su u sobama hotela „Bristol“, u srcu Beograda na vodi, Savamaloj. Dok su od 2000. godine do danas, ne samo u Beogradu, već i u drugim lokalnim zajednicama otkupljeni stanovi za bagatelni novac. Srbija je ozbiljna država. Ozbiljne države bi se trebale pobrinuti za te ljude i rešiti njihov stambeni problem.

Drugi problem su borci. Nije donesen zakon o borcima i ljudi koji su učestvovali u sva tri rata, u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji, odnosno na Kosovu, a radi se o rezervistima i pripadnicima Vojske, nisu regulisali svoje stanove. Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, svedoci smo velikog seta zakona koji je pred nama ovih dana i o kome se diskutovalo u većoj meri.

Gospodine ministre, ja ću govoriti uglavnom o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. Vi ste u nekoliko navrata rekli da je to reformski zakon i da je to zakon koji je donesen 2016. godine, tako da je taj zakon jedan od proevropskih i proreformskih. Međutim, vi ste gotovo trećinu tih članova promenili, izmenili ili izbrisali. Smatram da bezglavo jurišanje u evropske standarde poništava specifičnost naše policije koja je, po mom mišljenju, u ovih nekoliko desetina godina bila jedna od najboljih policija u Evropi.

S obzirom na to da pred vama stoji na desetine podzakonskih akata koje morate doneti da bi se otvorilo Poglavlje 23 i 24, posle toga ćemo gledati našu policiju, govorim o uniformisanoj policiji, da će nositi brade, da će alke nositi na licima i sve one stvari koje gledamo sada momentalno u Evropskoj uniji. Smatram da ćemo time izgubiti tu specifičnost naše policije koja je, ponavljam, sigurno jedna od najboljih policija u Evropi.

Velika i dobra stvar je, gospodine ministre, moje mišljenje je, za razliku od Nenada Čanka, što ste sektor za vanredne situacije ostavili u resoru gde je koncentrisan i veliki resurski i materijalni i ljudski i da je rešena dilema oko toga. Takođe je dobro što ste status vatrogasaca, vatrogasnih jedinica rešili i što su vatrogasci dobili status policajca, odnosno uvećani, kako vi navodite, radni staž. Time su neke stvari otklonjene, jer rad i vatrogasaca i ovog sektora za vanredne situacije je vrlo težak, rizičan i dobro je što je u sastavu policije sa uvećanim radnim stažom. To govorim za stvari koje ste, po mom mišljenju, dobro uradili u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o policije.

Primedbe. Jedna od najvećih i najvažnijih primedbi je član 43. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji. On govori o prevremenom penzionisanju ljudi koji su bili angažovani u specijalnim jedinicama ili na posebnim zadacima. Dali ste okvir da u penziju mogu ići ljudi koji su napunili 45 godina života i 15 godina staža. Šta je sa ljudima koji su napunili preko 20 godina staža, a nemaju 45 godina života? Znate, u te jedinice elitne, specijalne idu mladići dvadesetih godina. Da li su sad oni kažnjeni što su 1997, 1998. godine kao osamnaestogodišnjaci ili dvadesetogodišnjaci otišli u policiju, pa su bili na Kosovu u najgore vreme, rat ako su preživeli, Peštersku visoravan, nisu napunili 45 godina i ne mogu da po ovom leks specijalisu odu u penziju. Mislim da je to verovatno neka greška vaših saradnika da se na neki način ti ljudi zapostavljaju u odnosu na ove. Mi smo čak dali, SRS, amandman na taj član i smatramo da bi trebalo to prihvatiti, da se ne bi osećali zapostavljeni svi oni koji su prešli i Kosovo i Peštersku visoravan i rat, a verovatno su greškom administracije zapostavljeni.

Sledeća stvar o kojoj bih želeo malo da govorim je dopunski rad policije. U prošlom zakonu iz 2016. godine vi ste naveli čime se policija ne sme baviti. Sada ste tačno odredili da policija može u vreme kada nije na poslu da radi određene zadatke i poslove koji nisu u sukobu interesa, odnosno u sukobu sa onim što se obavlja i u policiji.

U jednom momentu, ne znam ko je od političara rekao da neće dozvoliti da pripadnici elitnih jedinica policije rade za preduzeća kao što su „Delta Viktorija“ i slično, što ja mislim da je pogrešno, jer radeći u tim firmama, ljudi rade, govorim o pripadnicima policije, u belim rukavicama, rade neki posao obezbeđenja, ne dolaze u dodir sa kriminalcima i sa nekim stvarima koje ih stavljaju u iskušenje, za razliku recimo, od poslova koji se obavljaju po noćnim klubovima, barovima i td, gde pripadnici policije hteli ne hteli, dolaze u velik dodir sa novcem, sa drogama, sa ljudima sumnjivih, odnosno kriminalnih ponašanja, i ne htejući, uvlače se u to društvo.

Tu je na neki način izostavljen direktor policije, i čitajući ovaj zakon o izmenama i dopunama, video sam da su na vrlo velikim poslovima u nekim poslovima saglasnosti i funkcija direktora policije je izostavljena, tako da, šefovi organizacionih jedinica direktno komuniciraju sa ministrom, ili organizaciona jedinica preko kabineta ministra. Mislim da je na taj način sužen krug direktora policije, koji treba da bude, po mom mišljenju, brana između stranačke milicije i profesionalne policije. Po mom mišljenju, ne može ni jedan akt, ni jedna radnja, ni jedan zakon, niti bilo šta drugo da se dogodi da ne ode kroz Kabinet direktora policije i da on o tome ne odlučuje. On je operativna i nadređen svim organizacionim jedinicama u resoru MUP.

Takođe, bih hteo da napomenem da je jedan od podzakonskih akata u nadležnosti ministra, ponašanje ovlašćenih službenih lica prema maloletnicima. Tamo ste naveli da propise o ponašanju, odnosno primeni ovlašćenja donosi ministar policije uz saglasnost ministra pravde. Mislim da je to greška. Tu treba da se traži saglasnost i mišljenje tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike. Oni su operativci, oni su ljudi koji se bave maloletnicima i koji će dati dovoljno dobrih saveta ministru policije da donese svoj podzakonski akt o načinu primene ovlašćenja prema maloletnicima.

Mislim da je na neki način zapostavljen način, rad i uloga direktora policije, jer je činjenica, gospodine ministre, da vi možete bez konkursa predložiti Vladi drugi mandat direktora policije. Da li to znači da ako dobro sluša, ili dobro radi, da ne mora ići na konkurs, a konkurs predviđa izbor i daje mogućnost i drugim zaposlenim ljudima u tom resoru, istaknutim službenicima policije, da rade taj posao. Hvala.