Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice parlamenta, uvaženi gospodine Vučiću, dame i gospodo članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa NS će glasati za novu Vladu i to ćemo učiniti iz više razloga.
Jedan od razloga je zato što je NS od početka u koaliciji sa SNS kao stožerom ove vlasti. Učinićemo to zato što smo bili i deo izvršne vlasti od 2012. godine do današnjeg dana, znači učestvovali u radu ove Vlade i učinićemo to iz razloga zato što je Vlada od 2014. do 2016. godine, u prethodne dve godine stvorila mogućnosti i nadu građanima Srbije.
Podržaćemo Vladu koja je praktično kontinuitet prethodne Vlade. Podržaćemo je zato što, kako to često umemo da kažemo se vidi sveto na kraju tunela. Ova vlada je zatekla zaista tešku situaciju i u javnim finansijama i u svim drugim segmentima društva. Ova vlada zaslužuje da dobije poverenje zato što je i u prethodnom periodu bila pre svega iskrena prema građanima Srbije i najavila da ćemo donositi beskompromisne mere, hrabre mere, i mere koje će uvesti red u državi, i koje će na kraju stvoriti uslove da ovo bude jedna moderna i demokratska zemlja.
Mi smo često u situaciji kada je sport u pitanju ili neki drugi segmenti društva da kažemo da je ovo istorijski momenat. Ja taj izraz neću iskoristiti, ali u narednom četvorogodišnjem periodu pred ovom vladom, gospodine Vučiću, kao što i sami znate predstoje veliki problemi još dosta rada, dosta odricanja. Nažalost u ovoj zemlji se još uvek teško živi, ali građani su poštovali iskrenost ove Vlade, iskrenost vladajuće koalicije, znali su šta ih čeka i konačno smatram da na kraju mandata ove vlade ćemo svi zajedno kao partneri u ovom poslu moći da kažemo da građani Srbije žive bolje.
Ova vlada ima misiju da ovu zemlju dovede na vrata EU, lično ne pripadam nekim ekstremnim evro fanaticima, ali sama činjenica da su najveće investicije u ovu zemlju upravo iz zemalja EU, da najviše izvozimo u EU, da smo geografski tu gde jesmo, prosto pripadamo porodici evropskih naroda i mesto nam je u EU.
Pre svega, sada i poslednjih godina što smo stekli samo činjenicu da smo lider i najstabilnija zemlja sa najbržim rastom u regionu. Ali, ono što želim da kažem i što je specifičnost formiranja ove Vlade, što nije bio slučaj kada smo birali prethodne, uvek smo imali pre toga izmene Zakona o Vladi i Ministarstvima, znači, ostao je isti broj ministarstava sa istim nazivima.
Ovo neka ne bude moja primedba, nego prosto sugestija, a obzirom da ste, gospodine Vučiću, najavili da ćete ili pri rebalansu ili pri donošenju novog Zakona o budžetu za 2017. godinu doći do izmene Zakona o Vladi i Ministarstvima, neko moje zapažanje ako ja pratim prethodnih 15 godina, a to je segment zaštite životne sredine. Vi znate koji nas problemi očekuju i koji izazovi u Poglavlju 27. u pristupanju EU. Znate kolike su primedbe bile na stanje u Sektoru zaštite životne sredine, doduše, to je sada nešto izmenjene i nešto bolje.
Ali, da vas samo podsetim da je ekologija ili kako već zovemo zaštita životne sredine. U poslednjih 15 godina prebacivana od Ministarstva zdravlja do Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja, do Uprave za zaštitu životne sredine, u jednom trenutku čak i u okviru prostornog planiranja. Ako je nešto dobro, onda je dobro da će ovaj sektor kao i u prethodnom periodu biti u okviru Ministarstva poljoprivrede, što lično mislim da je najlogičnije ako negde treba da bude, ali bez obzira da li zaštita životne sredine je bilo posebno Ministarstvo u perspektivi ili u okviru nekog Ministarstva treba svi zajedno da se borimo da to ne bude taj sekundarni segment u okviru nekog resora.
Kada već pominjem poljoprivredu i zaštitu životne sredine, sada govorim kao član Odbora za poljoprivredu, šumarstva i vodoprivredu, mi smo Vladi uputili jedan zaključak da Ministarstvo poljoprivrede pored poljoprivrede nosi naziv kao i nekad – vodoprivrede i šumarstva, kao veoma bitni segmenti čitavog ovog resora.
I sami ste juče pričali o svim problemima koje imamo u vodoprivredi zbog lošeg stanja u vodoprivrednim objektima, da smo imali katastrofalne poplave. Doduše to imaju i mnogo razvijenije zemlje od nas poput Francuske ili Nemačke, ali smatram da ulaganjem, doduše, velikog novca možemo ovaj segment dovesti u takav nivo da makar one elementarne nepogode koje se mogu sprečiti možemo i da regulišemo.
Ono što je činjenica je da je fiskalna situacija daleko bolja. Činjenica je da je obezbeđena stabilnost, da je obezbeđena stabilnost u državi i da je obezbeđen prosperitet. Sigurno će u narednom periodu fokus biti na ekonomskom razvoju zemlje, zapošljavanju, a ja to vidim pre svega kroz tri, četiri segmenta. To su energetika, poljoprivreda, turizam i naravno uslov svega toga je razvoj saobraćajne infrastrukture.
Kada govorimo o poljoprivredi mislim da će gospodin Nedimović od uvođenja višestranačkog sistema biti da li 19. ili 20. ministar poljoprivrede, ne znam tačno, ali hoću reći da su mandati dosadašnjih ministara poljoprivrede trajali kratko, ali ja to ne vidim to toliko kao personalni problem nego problem velikog problema u kojem se naš agrar nalazi.
Uvek na početku svake kampanje ili početka nove Vlade govorimo kako je poljoprivreda nešto u čemu se možemo takmičiti sa svetom, da je to naša izvozna šansa, što naravno jeste ako učestvuje sa 10% BDP, ako učestvuje sa preko 20% u izvozu, zapošljava 20% radno sposobnog stanovništva. Moramo priznati da je naša poljoprivredna proizvodnja jako specifična, da je ova zemlja i ako po površini relativno mala da je odlikuju različite specifičnosti kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju, da su potpuno različiti uslovi bavljenje poljoprivredom u Leskovcu, Subotici, Bečeju ili na Pešteru.
Ono što nismo radili u prethodnom periodu, bavili smo se strateškim stvarima, strateških odluka iz oblasti poljoprivrede, nismo doneli reonizaciju poljoprivredne proizvodnje, gde će posle toga država biti u prilici da posebno stimuliše one proizvodnje koje na datom području mogu davati najbolje prinose i najbolje benefite. Naravno, za sve to je potrebno vreme, ali kažem, uz ostala strateška dokumenta, mislim da je reonizacija jedan od ključnih problema gde možemo u poljoprivredi postići visoke prinose. Generalno gledano, našu poljoprivredu odlikuje ekstezivna proizvodnja, odnosno proizvodnja niskog nivoa prinosa po jedinici površine. Da ne govorim da naša mehanizacija i traktori su u proseku stari preko 20 godina, da su naša gazdinstva, domaćinstva usitnjena.
Pozdravljam odluku buduće Vlade da fokus budu mala i srednja gazdinstva. To su prosto male fabrike na selu koje zapošljavaju, to su male porodične firme, ali naravno njima treba pomoći ne da primarni poljoprivredni proizvod, odnosno sirovina bude naš glavni izvozni artikal nego da jačamo prerađivačke kapaciteta, a uz to naravno i obnovu mehanizacije i sve ostalo.
Pozdravljam ideju da se pre svega finansiraju mladi poljoprivrednici koji ostaju na selu. Pozdravljam ideju da se 60% iz budžeta sufinansira za nabavku mehanizacije i ostale opreme, kao izgradnja prerađivačkih kapaciteta, ali uz primedbu da Ministarstvo poljoprivrede i sve ostale službe, pre svega mislim na Ministarstvo finansija donekle da ublaže te procedure, jer ona je ipak takva da naši poljoprivrednici često odustaju kada vide šta sve treba da urade da bi dobili neki podsticaju u vidu mehanizacije ili nešto slično.
Bilo je dosta primedbi zbog smanjivanja subvencija po jedinici površine. Međutim, tu smo prosto u dilemi da li to finansirati – na neki način potrošnju ili ćemo finansirati investicije? Ja sam uvek za investicije.
Kada pričamo o turizmu drago mi je da imamo Egzit, da imamo Guču, ali uz svo uvažavanje to su manifestacije koje traju dva ili tri dana, ali sam se, gospodine Vučiću, iskreno obradovao kada sam vas video na Golubačkoj tvrđavi. To je destinacija koja može biti posećena maltene 365 dana u godini, ali zato treba da radimo i na osavremenjavanju naših banja. Treba da znamo da imamo i neznane banje i neznana izvorišta, da Srbija bukvalno leži na geotermalnim vodama, od krajnjeg juga Srbije do severa Bačke, da to ništa nismo iskoristili, a da ga možemo koristiti i u svrhu razvoja turizma i u svrhu grejanja, ali i u svrhu poljoprivredne proizvodnje.
Ono što je uslov svih uslova je saobraćajna infrastruktura. Raduje da su u prethodnom periodu intenzivirani radovi na koridorima 10 i 11. Naravno, treba odati priznanje svima onima koji su tu počeli i koji su učestvovali u svemu onome. Shvatio sam juče opravdanost vaše ljutnje što deonica Koridora 11 od Preljine do Ljiga neće biti otvorena 25. avgusta nego u oktobru, ali ako vam je za utehu gde je avgust tu je i oktobar. Mislim da su građani zapadne Srbije imali priliku taj autoput da dobiju mnogo ranije, ali je tada političkom voljom oborena koncesija za autoput Horgoš-Požega.
Po meni nije bitno, odnosno bitno je, ali treba naći meru, da li će to biti koncesija, da li će se graditi iz kredita, ali svakako građani zapadne Srbije su mogli taj auto put dobiti nekoliko godina ranije. Tada se govorilo da je to put koji vodi u ništa, a perspektivno izgradnjom Moravskog koridora od Preljine do Pojata, na tom prostoru živi negde oko milion ljudi, pa tek da vidimo šta ta mreža auto puteva može da znači u ekonomskom i svakom drugom smislu za razvoj ove zemlje.
Na samom kraju, ono što je juče, gospodine Vučiću, bilo malo nejasno, a sada govorim kao neko ko je skoro devet godina bio gradonačelnik Čačka, pričali ste o stanju u finansijama u lokalnim samoupravama i govorili ste neke primere negativne prakse. Ne bih voleo da sve lokalne samouprave i sve odgovorne ljude, a ima ih valjda dosta, koji su ozbiljno radili svoj posao, znači da sve lokalne samouprave stavimo u isti koš. Znači, postoje oni koji su zaduživali i tri budžeta unapred, a postoje i oni koji su ostavljali likvidne budžete, odnosno trošili onoliko koliko imaju. Pozdravljam ideju da se utiče finansijskom kontrolom i drugim mehanizmima da to više ne može da se radi, ali mi je ostalo nejasno – da li nameravate da menjate Zakon o finansiranju lokalne samouprave, ili ja to nisam dobro razumeo, i u kom pravcu?
Na samom kraju u samo jednoj rečenici da se dotaknem sporta. Mi smo prošle godine, tj. pretprošle doneli novi Zakon o sportu, ali on po meni nije definisao ono što je osnovno, a to je finansiranje sporta. Znam da je to krupan zalogaj, ali samo želim da vam kažem da naši sportski brendovi Partizan i Zvezda mogu da nađu sponzore, ali neki mali klubovi u unutrašnjosti to sve teže rade. Mislim da je neophodno da se donese konačno Zakon o sportu koji će definisati finansiranje sporta. Da li je to privatizacija, da li je to javno privatno partnerstvo, ne bih sad da ulazim u to, ali da kažem da je sport nešto po čemu je Srbija prepoznatljiva i dok ne definišemo finansiranje sporta, možemo graditi i atletske dvorane i sportske hale, ali plašim se da će mladi ljudi, talentovani ljudi odlaziti da igraju negde možda van ove zemlje, zato što prosto klubovi neće moći sami da se finansiraju.
Na samom kraju, želim vam puno uspeha u radu. Pred vama su veliki izazovi. U poslaničkoj grupi Nove Srbije imaćete uvek odanog koalicionog partnera koji će podržavati sve vaše ideje. Mi smo u prethodnom mandatu i kao deo vladajuće koalicije podnosili veliki broj amandmana, ne zato da bi nešto naudili Vladi, nego prosto smo imali dobru nameru da te zakone popravljamo i vrlo često su ti naši amandmani bili usvajani. Uz sve to želim vam i mnogo sreće. Bez obzira koliko čovek radi, koliko se trudi, u svakom poslu mora da ima i sreće. Vi 2014. godine, na početku mandata niste imali sreće, imali ste stogodišnju poplavu. Nadam se da toga neće biti, ali sam siguran da će ovaj sastav vašeg kabineta ispuniti sve uslove i da će Srbija postati jedna moderna, demokratska zemlja, zemlja koja će biti poželjna za život, pre svega mladih ljudi. Hvala vam.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, upotreba nedozvoljenih sredstava, odnosno korišćenje dopinga od strane sportista, takmičara, predstavlja na žalost rasprostranjenu pojavu na globalnom nivou.
Dakle, toliko rasprostranjenu, da su sve relevantne međunarodne, sportske i druge institucije već duži niz godina unazad uključene u borbi protiv dopingovanja i svih aktivnosti u vezi sa tim, a među njima i Međunarodni olimpijski komitet, Svetska antidoping agencija, UNESKO, kao i Savet Evrope, kao pokrovitelj najvažnijih međunarodnih konvencija o sprečavanju dopinga u sportu.
Moramo priznati da u eri opšte komercijalizacije, moderni sport je odavno prevazišlo ono olimpijsko geslo – važno je učestvovati i transformisao se u nešto, što bismo slobodno mogli nazvati – pobednici se pamte, a borbena sportska borilišta sve više podsećaju na gladijatorske arene, gde se vrlo često koriste i nedozvoljena sredstva.
Imajući u vidu činjenicu da sve države u svetu, bez izuzetaka, prepoznaju uspeh na sportskom polju, kao stvar prestiža, bez obzir na prirodu političkog režima, društveno-ekonomsko uređenje, ekonomski i socijalni status stanovništva, zaista i nije neobično da se doping koristi, na žalost, u nekim slučajevima, i uz blagoslov samih nacionalnih sportskih saveza.
Brojni su i poznati slučajevi u praksi, čak i na najvišem nivou gde je dolazilo do upotrebe nedozvoljenih sredstava, sa ciljem postizanja uspeha na takmičenju, a neki od njih su dokazani i naravno, adekvatno procesuirani, a neki ni do danas nisu dokazani i nad postignutim rezultatima i uspesima, ostala je večita senka sumnji.
Neki od nas sigurno pamte period 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, kada je tadašnja hladnoratovska dimenzija, politička dimenzija, pre svega, možda najbolje manifestovana bila na sportskom polju i svakako je kulminirala recipročnim bojkotom, letnjih olimpijskih igara 1980. godine i 1984. godine.
Može se reći da tadašnja Demokratska Republika Nemačka, predstavlja je pravi sinonim za, ni do danas u potpunosti dokazanu upotrebu dopinga, i to praktično na državnom nivou, a sve u cilju supremacije nad svojim zapadnim susedom, kao i uopšte, kapitalističkim društvenim uređenjem.
Naravno, da se pri tom nije vodilo računa o zdravlju sportista, i važno je bilo da se himna što češće čuje, na najvećim sportskim takmičenjima.
Akcenat je tada stavljen, pre svega na bazne sportove, na atletiku i plivanje, a smatralo se da su u to vreme istočno nemačke, farmaceutske i hemijske laboratorije otišle ubedljivo najdalje na ovom polju.
I posle nekoliko decenija, imamo važeće svetske rekorde, npr. u atletici na 400 i 800 metara, za žene.
Zanimljivo je npr. razmišljanje jedne čuvene plivačice, 80- tih godina i rekla je – tačno je da sam bila dopingovana, kada sam postavila svetski rekord i bilo je to početkom 80-tih godina, a priznala je 20 godina kasnije, ali mislim da ga ipak ne bi trebalo brisati.
Naime, u to vreme praktično sve plivačice su bile dopingovane, a ja sam bila najbrža, jer sam trenirala više od njih, pa se na neki način može reći da sam ga oborila u ravnopravnoj borbi.
Sama ova izjava ide u prilog činjenici da je doping u to vreme bio, maltene uobičajena pojava i da se samo postavljalo pitanje da li će to biti otkriveno ili ne.
Možda još jedan upečatljiviji primer, Olimpijske igre u Seulu 1988. godine, kanadski sprinter, Ben Džonson, obara svetski rekord na 100 metara, sopstveni svetski rekord, star godinu dana, ali ubrzo on bude brisan, jer je dokazano da je koristio steroide nekoliko godina unazad.
Još jedna frapantan podatak za tu čuvenu trku iz 1988. godine, čak 6 od 8 učesnika je u jednom trenutku, dokazano da su u toku svoje karijere koristili nedozvoljena sredstva.
Naravno, na kraju, i ono što ste vi, gospodine ministre pomenuli, jedan svežiji primer, sedmostruki i uzastopni pobednik Tur de Fransa, Levs Armstrong, koga je američka antidoping agencija, na osnovu kodeksa Svetske antidoping agencije, kaznila doživotno, zabranom bavljenja svim sportskim aktivnostima, oduzela mu svih sedam titula Tur de Fransa, navodeći da je – osmislio, pripremio i sproveo najprofesionalniji i najuspešniji program, koji je svet ikada video.
Kada se navedeni primeri imaju u vidu, a oni predstavljaju samo, da kažem, vrh ledenog brega sasvim je opravdano što i naš aktuelni zakon, kao i ovaj predlog o kome danas raspravljamo predviđaju veoma oštre sankcije protiv onih koji krše, inače taksativno nabrojana anti doping pravila.
Raduje, naravno i saznanje da je Anti doping agencija Republike Srbije priznata kao jedna od najpriznatijih te vrste u svetu, kao i činjenica da smo veoma ažurni u praćenju svih promena u ovoj oblasti. Pre svega, edukacija svih učesnika u trenažnom procesu je prepoznata kao veoma važna i zato mislim da se radi o članu 10. On precizira da nadležni sportski savez je dužan da u saradnji sa Anti doping agencijom obezbedi da se članovi saveza, a posebno sportski stručnjaci i registrovani sportisti svih uzrasta, neprekidno, a najmanje jednom godišnje, obaveštavaju i edukuju o važećim propisima koji se odnose na doping u sportu, a posebno o štetnim posledicama po zdravlje usled upotrebe doping sredstava.
Što se tiče člana 10, takođe mislim da je sasvim na mestu i propisana finansijska sankcija Sportskom savezu koji ne poštuje propisane obaveze u ovoj oblasti, tako što mu se ukida priliv sredstava iz budžeta, kao i obaveza samog Saveza da u potpunosti uskrati finansiranje sportista koji ne poštuju važeća anti doping pravila.
Takođe, naravno da je opravdana i odredba iz člana 17. stav 2. koja predviđa da lice kome je izrečena mera zbog povrede anti doping pravila ne može za vreme dok je mera na snazi obavljati bilo kakav posao u oblasti sporta u Republici Srbiji. U tom smislu smatram da su predložene novčane kazne adekvatne po svojoj visini, kako za sportske organizacije, tako i za fizička lica koja povrede anti doping pravila.
Naime, propisana su Predlogom ovog zakona nova krivična dela, i zaprećene adekvatne kazne zatvora i to za omogućavanje upotrebe doping sredstva sportisti, kao i neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet doping sredstava.
Na samom kraju, imajući u vidu opravdanost potrebe usaglašavanja našeg nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima u ovoj oblasti, kao i činjenicu da je sport naravno bio i ostao jedan od naših najvećih aduta, kada je u pitanju promocija države Srbije, i da su naravno, sportisti u pravom smislu te reči, ambasadori naše zemlje na svim meridijanima, poslanička grupa Nove Srbije će u danu za glasanje bezrezervno podržati ovakav predlog zakona. Zahvaljujem se.
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kada raspravljamo o Predlogu budžeta za 2014. godinu treba makar na kratko analizirati uopšte jedan ambijent u kome je ovaj budžet i kreiran.
Opšta situacija gde je javni dug na dan 30. septembar 2013. godine iznosio negde oko 19 milijardi evra, spoljni dug negde oko devet i po milijardi evra, a stanje javnog duga po kojima je država Srbija garant skoro tri milijarde evra, u opštoj teškoj ekonomskoj situaciji, u teškom stanju javnih finansija, ono što, obzirom da su do sada uglavnom bile kritike na račun budžeta za narednu godinu, treba je, ako ništa drugo, poštovati cilj ove Vlade da u ovom teškom vremenu promeni način vođenja fiskalne politike i tako obezbedi uslove za makar i postepeni oporavak ove zemlje.
Kada se govori o budžetu, da li on bio na nivou jedinica lokalne samouprave ili države, uvek se vodi polemika da li on ima komponente razvojnog, investicionog, socijalnog. Prosto, situacija u našoj zemlji je trenutno takva da je Vlada sačinila i nama danas predlaže budžet jednostavno onakav kakav je primeren vremenu u kome živimo, odnosno kakav mora da bude, odnosno jedan iznuđen budžet.
Kažem, obzirom da je bilo dosta polemike i kritika na račun ovog budžeta u dosadašnjem toku rasprave, treba reći, i ono što je pozitivno i što mi iz poslaničke grupe Nova Srbija smatramo da je pozitivno i zbog toga ćemo i podržati budžet za narednu godinu, da je i po oceni predlagača, a i po oceni velikog dela stručne javnosti, pre svega mislim na Fiskalni savet, ovo jedan realan budžet, odnosno da je predlagač, da je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija sagledalo celu situaciju i da smo konačno morali da dođemo do činjenice da moramo voditi računa koliko trošimo, odnosno srazmerno onome koliko prihodujemo. Stoga je ovaj paket mera koji smo usvojili pre nekoliko dana uopšte čitav paket predviđen za ekonomsku stabilizaciju zemlje, koji je Vlada donela u oktobru mesecu i namenjen opštoj konsolidaciji državnih finansija, gledajući i prihodnu i rashodnu stranu.
Naravno da, kada pričamo o rashodima, svako to gleda iz svog ugla, da li sa nivoa države, javnog preduzeća, lokalne samouprave, drugih budžetskih indirektnih ili direktnih budžetskih korisnika. Malo ko govori o prihodima, zapravo o onome što doprinosi punjenju budžetske kase. Zato smo i bili u prilici pre nekoliko dana da izglasamo čitav paket mera koji će doprineti stabilizaciji javnih finansija u narednih nekoliko godina.
Kada gledamo prihodnu stranu budžeta, tu možemo videti nekoliko ključnih mera. Prvo, ono što mislim da je dobro to je da je Vlada prepoznala porast sive ekonomije, opšte finansijske nediscipline, odnosno da ide ka tome da se uvede nulta tolerancija za nepoštovanje zakona i da se uvede mnogo čvršća poreska i finansijska disciplina.
Mislim ipak da je ovo jedan od najvećih rizika kada su prihodi u budžetu za narednu godinu u pitanju, jer prosto veoma je teško predvideti koliko će to zaista sredstava biti, koliko će se ubrati po ovom osnovu. Znamo da je za to potrebna koordinirana akcija svih državnih organa, pre svega kontrolnih organa, tako da, vezano za ove mere, treba pružiti punu podršku i dati svako svoj doprinos. Mislim da je cifra nešto što može biti rizik za prihod u budžetu za narednu godinu.
S druge strane, ono što je potpuno jasno, da uvođenje solidarnog poreza, odnosno na neki način i smanjenje plata zaposlene u javnom sektoru sa iznosima preko 60.000 odnosno 100.000 dinara, da je to prosto nešto što se može izračunati, da je to 180.000 korisnika i da po tom osnovu negde oko 100 miliona evra može biti dodatnih prihoda u budžetu, isto kao što govorimo i o povećanju stope PDV sa 8% na 10%, da je to po projekciji negde oko 21,5 milijardi dinara.
Ono što posebno treba apostrofirati, a tiče se rashodne strane budžeta i koga najviše tretira ta rashodna strana budžeta, cilj je smanjenje javne potrošnje, odnosno indeksiranje zarada zaposlenih u javnom sektoru i penzija, ma koliko to nepopularno izgledalo, to je ipak najveći činilac javne potrošnje u našem budžetu.
S druge strane, kada govorimo o subvencijama, možemo posmatrati subvencije sa više strana. Ono što je moja zamerka jeste zašto subvencije stavljamo u isti koš kada su subvencije za likvidnost javnih preduzeća u pitanju ili subvencije za neprivatizovana preduzeća, odnosno preduzeća koja su u fazi restrukturiranja, pod portfolijom Agencije za privatizaciju i, s druge strane, imamo subvencije za poljoprivredu, o čemu je neko od prethodnika govorio.
U budžetu možemo videti da što se tiče subvencija za poljoprivredu, one su čak predlogom ovog budžeta i zadržale manje-više sličan nivo iz prošle godine, ali moram napomenuti da, kada pričamo o subvencijama za poljoprivredu sa lokalnog nivoa, to nije izvorna nadležnost jedinica lokalne samouprave, ali prosto zbog poljoprivrede kao strateški važne grane u najvećem delu naše zemlje, mnoge jedinice lokalne samouprave prosto su izdvajale značajna sredstva za subvencije za poljoprivredu, čak i neke iz one grupe najnerazvijenijih.
Evo, imao sam priliku sa kolegama iz Odbora za poljoprivredu pre par meseci da budemo prisutni u Svrljigu, jednoj od ekonomski najnerazvijenijih opština u našoj zemlji i gde oni čitavih 10% budžeta su izdvajali za razvojne projekte u poljoprivredi.
Imamo situaciju da će neke razvijenije lokalne sredine nastaviti tu tendenciju, ali ove nerazvijenije verovatno neće moći. Praktično, stavljanjem u koš subvencija i za likvidnost javnih preduzeća i nekih razvojnih projekata kao što su subvencije za poljoprivredu, praktično kažnjavamo one agilne i aktivne lokalne samouprave.
Jasno je da u rashodnoj strani budžeta zbog opšte krize javnih finansija nema dovoljno sredstava za kapitalna izdvajanja za investicije iz budžeta. Slažem se sa politikom Vlade da treba ići na koncesije, da treba ići na javno-privatna partnerstva.
Dozvolite mi da vas još jednom podsetim, vraćamo se nekoliko godina u nazad. Mi smo imali prilike da Koridor 11 pre šest, sedam godina izgradimo iz koncesionih sredstava. Političkom voljom do realizacije ove koncesije nije došlo, pa smo bili u prilici sad, pre nekoliko dana, da glasamo za međunarodni kredit da bi tu investiciju počeli, koja bi, da je došlo do te koncesije, verovatno sada i bila završena.
Kada je reč o restrukturiranju preduzeća koja su u fazi restrukturiranja, ostaje mi da verujem da će se ovaj proces završiti do polovine 2014. godine. Prosto, takve privredne subjekte treba skidati sa budžeta, to jeste cilj, ali prevashodni cilj ove države treba da bude da javna preduzeća, odnosno privredni subjekti budu generatori privrednog razvoja, a ne potrošači budžeta.
Nešto bih posebno hteo da naglasim kada je finansiranje lokalne samouprave u pitanju, odnosno Zakon o finansiranju lokalne samouprave. O tome sam govorio gospodine ministre, i na jednom od pripremnih sastanaka govorio. Potpuno je jasno da budžet za 2014. godinu treba da prate strukturne reforme i da će se ovde u proceduri verovatno pojaviti i izmene Zakona o radu, zatim Zakon o stečaju, Zakon o stečajnom postupku, Zakona o planiranju i izgradnji, ali moja vam je sugestija da ozbiljno razmišljate o izmeni Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
O svim ovim subvencijama o kojima sam danas govorio, činjenica je da će naše lokalne samouprave biti uskraćene za 30% manje nenamenskih transfera iz budžeta Republike Srbije na ime upravo ovih subvencija. Ne bih da ponavljam kako su koje lokalne samouprave koristile te subvencije, neke za razvojne projekte, ali sada se one tretiraju kao taj konto od 45 subvencija i prosto ostaju uskraćena za ta sredstva.
Naime, Zakon o finansiranju lokalne samouprave donet je 2007. godine, po meni na jedan dosta dobar transparentan način, međutim, on je pretrpeo izmene 2009. godine kada je umanjeno čitavih 15 milijardi dinara za transfere jedinicama lokalne samouprave i doneti su određeni kriterijumi.
Gospodine ministre, najdobronamernije vam savetujem da posle donošenja ovog budžeta pristupite izradi izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, jer prosto ćemo doći do horizontalne neravnoteže u razvoju pojedinih jedinica lokalne samouprave, odnosno, drastično se moraju menjati kriterijumi. Lokalne samouprave su takođe jedan živ sistem, one će sve imati posledično otežano poslovanje sa aspekta funkcionisanja u njihovom budžetu, od 2014. godine, ne samo kao posledica donošenja ovog budžeta, odnosno smanjenja transfera, nego samo da vas podsetim da je došlo i do izmena stope doprinosa i poreza na zarade, tako što je smanjen deo poreza koji pripada jedinicama lokalne samouprave, takođe i niz parafiskalnih nameta koje smo izglasali, a koji se tiču prihoda jedinica lokalne samouprave. Tako da u tom smislu treba istovremeno i sa donošenjem novog zakona pratiti funkcionisanje, pogotovu onih malih nerazvijenih sredina, jer njihovi budžeti siguran sam u toku naredne godine pretrpeće određene krize.
Svakako, poslanička grupa Nove Srbije veruje da ste nam danas predložili jedan realan budžet. Rekli ste pre nekoliko dana da predviđate da on neće imati svoje rebalanse, znači da je dobro planiran. Lično bih voleo da vi kao ministar finansija u narednom periodu imate priliku da nam predložite jedan bolji, jedan mnogo bolji razvojni budžet, a siguran sam da je to i vaša težnja i težnja Vlade Republike Srbije. Hvala vam.