Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 26.04.2014. |
|
||
|
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, u neka davna vremena nije moglo ovako, po pet krugova replika. Makar ja, Šaroviću, nisam davao.
(Vjerica Radeta: To kad je on pre bio na vlasti.)
Ja, Šaroviću, to ranije nisam dao.
Pre svega, dame i gospodo, ja duboko verujem da ogromna većina građana Srbije podržava usvajanje ovog zakona. Apsolutna većina građana Srbije podržava ovaj zakon zato što ovaj zakon, pre svega, donosi ono što su oni dugo vremena tražili, dugo vremena čekali, a to je pravda.
Zadatak Vlade i zadatak narodnih poslanika, naravno, je da tu pravdu pretoči u jedan kvalitetan zakonski projekat, zakonsko rešenje, da urede procedure, definišu rokove, nosioce funkcija, načine sprovođenja ovakvog jednog zakonskog rešenja i ovaj zakon je uspeo na jedan vrlo jednostavan način u relativno malom broju članova, ali vrlo čitljivih članova, koji ne zamagljuju suštinu, da uredi upravo sve te procedure koje treba, ponavljam, da reše pravdu. I u pravu je i Dušica Stojković i Bojan Torbica i Ljiljana Malušić kada su, pre svega, pravdu ovde stavljali u prvi plan.
S druge strane, ja duboko verujem da je ovaj zakon neselektivan. Gospođa Nataša Mihajlović Vacić je o tome, ja duboko verujem, na izuzetno valjan i kvalitetan način govorila. Ovaj zakon definiše jasne procedure i definiše tu njegovu potpunu transparentnost i neselektivnost i jasne procedure na koga se on odnosi i ko može doći pod udar ovog zakona.
Takođe, u pravu su i oni narodni poslanici koji kažu da je ovo jedan značajan dan, veliki dan i da je trebalo puno vremena, snage i hrabrosti da se donese ovakav zakon i za njega je bila potrebna hrabrost i snažna politička volja. Ja mislim da oni koji dobacuju vrlo nepristojno i spočitavaju ovom zakonu tu dimenziju, upravo ne razumeju zato što kao posledicu nedostatka odgovornosti ne shvataju koliko je potrebno hrabrosti i političke volje za donošenje ovakvog zakona kada protiv tog zakona čak protestvuje i opozicija koja ne vidim da ima i jedan motiv, osim da kaže – bravo i konačno da se donese jedno takvo zakonsko rešenje, jer ta opozicija koja je, uglavnom kroz čitav politički život u Srbiji bila u opozicionoj strukturi, bi trebalo da podrži zakon koji bi trebao malo da pročešlja sve ove vladajuće strukture godinama unazad i da eventualno oceni da li je bilo nekih nezakonitih ponašanja i nezakonitog sticanja imovine od strane državnih funkcionera.
Ovaj zakon je u sebi suštinski antikoruptivan i, pre svega, u toj prvoj interakciji je okrenu političkim elitama i zato je, ponavljam, bila potrebna politička hrabrost i tu političku hrabrost je imao i predsednik Vučić, naravno, na prvom mestu, Srpska napredna stranka, ali duboko verujem i ostale političke stranke koje su deo Vlade i vladajuće većine, i Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija i SDPS i Pokret socijalista i PUPS i svi oni koji će za ovaj zakonski projekat glasati. Ja sam zahvalan svima što će podržati ovo zakonsko rešenje.
Naravno, ja razumem da opozicija ima potrebu da iznalazi primedbe na zakon i to je deo demokratije. Ne shvatam da na ovakav zakon te primedbe mogu da budu u vrednosnom smislu i suštinske. One mogu biti tehničke prirode i shvatio bih da su oni u funkciji popravljanja ovog zakonskog projekta, ali dovoditi u pitanje na šta se ovaj zakon donosi i praviti tu vrstu magle pred očima građana je zaista nepotrebno zato što ovaj zakon na vrlo jednostavan i efikasan način u članu 11. definiše da je reč o nepokretnim stvarima, stanovi, kuće, poslovne zgrade, prostorije, garaže, zemljište, finansijskim instrumentima, udelima u pravnom licu, opremi za obavljanje samostalne delatnosti, motornih vozila, plovnih objekata, vazduhoplova, štednih uloga, gotovog novca i drugih imovinskih prava. Znači, svega što je u imovinskom i vrednosnom smislu uverljivo, sve dolazi pod udar zakona.
Ko dolazi pod udar zakona? Svako ko ne može da dokaže način na koji je stekao imovinu. Ko sprovodi zakon? Vrlo je jasno definisano i onda se postavlja jedno pitanje za koje ja zaista ne mogu da nađem opravdanje – zašto su za primenu zakona potrebna sredstva i zašto su potrebni rokovi za početak pripreme? Naravno, kada se uvodi novi organ koji treba da rešava jedno tako krupno pitanje, jedno tako esencijalno teško pitanje, naravno da je potreban period u kome će ljudi koji će to sprovoditi da se obuče i naravno da je potrebna određena logistika i infrastruktura da bi se taj posao realizovao.
Ne mislite valjda da ako imate na hiljade ljudi koji razmišljaju kako da ne prijave svoju imovinu na kvalitetan način, kako da uskrate budžet i poreske obveznike od plaćanja poreza da možete da im se suprotstavite bez adekvatnih oruđa, bez adekvatne infrastrukture i logistike. Naravno da su potrebni softveri koji će da upare sve podatke iz svih baza, koji će da vrše jednu kvalitetnu analizu svega toga, koji će to pratiti. Naravno da je potreban visoko obučen kadar koji će to realizovati. Taj kadar će biti podložan takođe svim antikoruptivnim merama. Ovaj zakon predviđa da svi ljudi koji budu radili u tom procesu će takođe prijavljivati svoju imovinu, prolaziti bezbednosne provere itd.
Znači, jedan vrlo celovit set mera koji treba, ponavljam, da reši onaj jedan višedecenijski višegeneracijski problem koji muči ovu državu, da naprosto jedan broj ljudi se enormno bogati a da to nije u korelaciji sa njihovim prihodima. Ja kao građanin apsolutno podržavam donošenje ovog zakona i verujem da svaki građanin u Srbiji koga boli ta slika koju može da vidi podržava usvajanje ovakvog zakona.
Predsednik je rekao da on hoće da bude prvi, ja mislim da svi mi treba da budemo, da kažem, analizirani u odnosu na ovaj zakonski projekat i zakonsko rešenje i da podržimo njegovo usvajanje.
Naravno, čuo sam ovde i neke elemente koji su naprosto jedno potpuno nerazumevanje. Znači mi imamo sve zakone koje imamo i oni ostaju na snazi. Ovo je posebni zakon koji utvrđuje određene druge procedure. Krivični zakon koji definiše poresku utaju i član 225. koji ste vi čitali, da, on je apsolutno na snazi, ali on govori o tome ako neko pokuša da utaji porez, a ovaj zakon definiše ako neko ima kuću, pa na koju može čak i da plaća porez, da mora da dokaže kako je tu kuću stekao.
Ako me pitate šta sam radio dok je Dragan Đilas bio gradonačelnik, da, ja sam bio predsednik Skupštine grada i trošio sam ogromnu energiju da pojedinim odbornicima pokažem i dokažem i objasnim ovako elementarno jednostavne stvari, gospodine Šaroviću, na prvom mestu vama.
Znate šta, neki put je moguće i napraviti štetu diskusijama u Skupštini, ako nisu odmerene i nisu jasne i nisu precizne.
Da vam kažem jednu stvar, ja vam ponavljam, građani Srbije u ogromnoj meri pozdravljaju i podržavaju donošenje i usvajanje zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Mislim da politički nije mudro taj zakon dovoditi u pitanje na ovakav način, u želji da bi se bio interesantan i da bi se uzelo malo medijskog prostora.
Nisam shvatio da je SRS protivnik isterivanja pravde po ovom pitanju, možda se protivi načinu, što se iz pojedinih diskusija prethodnih poslanika možda nije moglo dobro razumeti.
Znači ponavljam, Srbija i građani Srbije pozdravljaju donošenje ovog zakona i ovakav zakon se duže vreme čeka i bez ikakve dileme je bilo potrebno puno političke volje, ali i hrabrosti da bi se ovakav zakon usvojio.
Pokušavam, bez želje da politizujem, da na najbolji mogući način razumem poruku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića da po ovom zakonu se prvo proveri njegova imovina, pre svega kao snažnu podršku usvajanju ovakvog zakona. Zaista se kao ministar zahvaljujem predsedniku što je dao tu vrstu podrške i ja lično dajem snažnu podršku, ličnu podršku usvajanja ovom zakonu.
Pri čemu opet hoću da istaknem još jedanput i da ponovim ono što sam rekao u svom prethodnom izlaganju, ovaj zakon nije selektivan i ovaj zakon nije targetiran, ovaj zakon je vrlo precizan. Ma koliko je gospodin Šarović, u želji da bude interesantan, moje reči karikirao kada kažem da je on čitak i čitljiv i vrlo jasan i vrlo precizan u svom malu broju članova, gde ne ostavlja nijednu trunku dileme, niti otvara bilo kakvu mogućnost manipulacije u bilo kom članu, apsolutno je vrlo precizan. Vrlo jasno se kaže o kakvoj imovini se radi i pod kojim okolnostima neko može da dođe pod udar ovog zakona, sa precizno definisanom inicijalnom kapislom da bi neko bio predmet ovog zakona. Znači, ukoliko neko ima u vremenskom periodu od najduže od tri godine prihode u iznosu iks, a imovina mu je za 150.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, veća od prihoda, on će automatski biti predmet ovog zakona. Sve je kristalno jasno, sve je vrlo precizno i sve je vrlo čisto i transparentno.
Ponavljam, zakon nije selektivan, zakon nije targetiran. U svojoj suštini je antikoruptivan. Po meni, nisam ja iz resora koji je predlagao ovaj zakon, on ne gađa sitnu ribu, on će se pre svega baviti tim razlikama između imovine i kapitala koji su, ponavljam, u periodu od najviše tri godine nastale u iznosu većem od 150.000 evra i kao takav verujem da sve poslaničke grupe treba da ga podrže.
Ponosan sam što će, pored predsednika, pored SNS, ovaj zakon podržati i SPS i ostale stranke vladajuće strukture i SDPS Rasima Ljajića i Pokret socijalista i PUPS, dakle, duboko verujem, sve one stranke koje insistiraju na tome da se građanima Srbije da ono pravo koje imaju, a to je da svi građani budu u ravnopravnom položaju i da po tom pitanju na zakonom utvrđen način, transparentno, neselektivno, netargetirano dobijemo pravdu koju, verujem, svako od nas očekuje.
Ja zaista verujem da ovde postoji ipak jedan viši stepen nerazumevanja cele ove materije i čitave problematike, i bez obzira na politiziranje i pokušaja da se bude zanimljiv u ovoj Skupštini, a da javnost razume suštinu.
Mi u postojećim zakonskim rešenjima nemamo okvir kako bi se bavili utvrđivanjem porekla imovine, imamo čitav niz drugih elemenata od poreskih prekršaja, utaja poreza, različitih nivoa protivzakonitih aktivnosti koji su uređeni čitavim nizom zakona, ali nemamo zakon koji utvrđuje poreklo imovine i onda odatle su postojale dve opcije. Jedna opcija je da se to pitanje rešava kroz izmene i dopune nekog od postojećih zakona, ili kroz usvajanje posebnog zakona.
Usvajanjem posebnog zakona, ma koliko neko ovde izvrtao moje reči, je po meni urađeno na jedan izuzetno dobar način, u malom broju članova, koji su vrlo jasni, i apsolutno nedvosmisleno uređuju ovu materiju na jedan potpuno transparentan način.
Ja sam, i do kraja ponavljam, ne selektivan i na jedan potpuno antikoruptivan način.
Ja verujem da je to svima jasno i još jednom, apsolutno sam uveren da građani Srbije, koji su ovakav zakon dugo vremena čekali, kojima su ovakav zakon već decenijama obećavali i pozdravljali usvajanje ovog zakona, kao što pre svega pozdravljaju političku hrabrost i odlučnost, političkih struktura, koji su se konačno usudili da ovakav zakon predlože i da ga podrže počev od predsednika Vučića, i svih političkih stranaka koji čine vladajuću strukturu.
Ja razumem da neke političke partije, jasno shvataju da građani ovakav zakon žele i da upravo iz tih razloga pokušavaju kroz ova sitna osporavanja i doskočice da ovako u jednoj raspravi, umanje efekte donošenja ovakvog zakona, ali mislim da je to jedan potpuno irelevantan proces.
Ja, ma koliko, gospodine Jovanoviću, hvala vam što vi pokušavate tu na neki način mene da branite, ali nemojte više, nema potrebe.
Moj odnos sa narodnim poslanikom, gospodinom Šarovićem, ima neku svoju političku konstantu i ja zaista sam uvek spreman da uđem u tu vrstu rasprave i polemike i ne razumem je na jedan pogrešan način.
Mene više brine to što ne razumem zašto gospodin Šarović sa ovoliko elana osporava ovaj zakon, a znam da nema razloga koji su lične prirode i onda sam zabrinut, pošto ponavljam, imamo političku konstantu u ovim našim raspravama, zabrinut sam za ovo političko nerazumevanje, trenutku u kojem se ovaj zakon usvaja i zaista to ne razumem.