MIRKO CVETKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 16. avgusta 1950. godine u Zaječaru.

Doktor ekonomskih nauka.

Diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Doktorska teza: "Doprinos modeliranju energetskog sektora Jugoslavije".

U Rudarskom institutu je radio deset godina. Potom prelazi u Ekonomski institut, da bi karijeru konsultanta nastavio u Centru za ekonomske studije
Poslednji put ažurirano: 06.05.2016, 09:50

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Zaječar
  • 16.08.1950.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.11.2012.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pri završetku ove rasprave želeo bih da kažem da je ona pokazala ono o čemu je DS govorila na samom početku, a i tokom rasprave, a to je da je ovaj budžet sastavljen samo matematički, pa i to fiktivno, da u njemu nema reformi i da je politika, koja se na osnovu njega nudi, zapravo politika povećanja poreza, politika porasta inflacije i politika smanjenja standarda građana. Na osnovu ovakve ocene, DS neće podržati ovakav budžet.
Na samom kraju, želeo bih da dam jedan apel gospodinu ministru i da mu postavim dva pitanja. Zapazio sam u toku rasprave, gospodine ministre, da ste davali različite odgovore na slična pitanja i, prosto, ste stvarali zabludu, bar kod mene, da li je to zbog nedostatka koncentracije ili ne znam iz kojih razloga, pa evo da navedem primer. Vi ste prethodnog dana, na pitanje jednog narodnog poslanika LDP, mislim da je bio gospodin Đurić, nisam baš siguran, koji je tražio i rekao da određene reforme jesu trebale da budu sprovedene i da su vidljive u budžetu za narednu godinu, vi ste na to pitanje dali odgovor da se reforme tog tipa, za koje se on zalagao ne sprovode u periodu recesije.
Bio sam jako zbunjen na to, jer sam smatrao da je naredna godina predviđena kao godina sa pozitivnom stopom privrednog rasta, što je suprotno od definicije recesije, i naravno to je potvrđeno vašim današnjim objašnjenjem da se radi o 2%, a osim toga, to se moglo videti i iz cifara.
Dakle, zbog tih, da kažem, različitih odgovora na ista ili slična pitanja, moj apel je da malo ipak povedete računa, jer to stvara zaista velike probleme. U vezi sa tim, ja sam pripremio i neka pitanja, za koja verujem da ćete moći sada da mi odgovorite, a prvo pitanje jeste sledeće – u članu 34. Predloga budžeta, vi ste predvideli, to se vidi naknadno iz dva člana, ali u tom članu se predviđa mogućnost dodatnog zaduženja, odnosno davanja garancija za razne stvari, između ostalog, tamo piše radi obezbeđivanja finansijske stabilnosti, kasnije se vidi da se radi o 400 miliona evra.
Dakle, moje pitanje je, pošto sam slušao da ste vi kao jedan od kvaliteta ovog budžeta isticali da ne želite da dajete garancije za finansiranje likvidnosti, da li mogu da to razumem da se član 34. neće primenjivati za izdavanje garancija za likvidnost javnih preduzeća, tako da bi smo ostali pri osnovnoj tvrdnji? Prosto me interesuje da li nameravate ovo da upotrebite za likvidnost ili ne i da time razjasnimo, da nam bude jasno?
Drugo pitanje koje imam jeste pitanje, jer ste prilikom prezentacije budžeta i uopšte prilikom prezentacije ekonomske politike za naredni period, između ostalog, rekli da će morati da dođe do prodaje neke imovine, pa me interesuje da li bi ste bili ljubazni da nam kažete na šta konkretno mislite, koja bi bila prodaja?
Imajući u vidu da su pitanja vrlo konkretna, ukoliko znate odgovor na njih, molio bih vas da ih samo navedete. Ako niste baš sigurni, onda možete slobodno da uđete u širu elaboraciju. Hvala vam.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.11.2012.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, budžet za narednu godinu svakako predstavlja najvažniji dokument Vlade koji ona radi u ovoj godini.  Taj budžet jeste, ako sam dobro razumeo gospodina ministra prilikom razmatranja pitanja rebalansa, prvi dokument koji se može smatrati kao njegov. Zbog toga što je prilikom izlaganja rebalansa, kada su bile kritike, njegov odgovor je bio da mnoge loše stvari u rebalansu jesu rezultat rada prethodne Vlade, a da će se njegovi rezultati videti tek kada bude gotov budžet za sledeću godinu. Dakle, to je to i sada možemo da pogledamo ove rezultate.
Moram da kažem da meni nije bilo baš jasno zašto je prethodna Vlada prozivana za neke stvari iz prethodnog budžeta. One jesu relevantne, imajući u vidu da se sada ponovo čuju šumovi da je za ovaj budžet odgovorna prethodna Vlada, pa da je međunarodni monetarni fond izgubio poverenje u prethodnu Vladu, pa zbog toga neće da razgovara sa ovom itd, što je naravno smešno.
Želim da kažem da kada se radi o prethodnoj Vladi, moram to da kažem na početku, da je fiskalna politika koju je ona vodila vođena zaključno sa 1. januarom ove godine, ili ako hoćete formalno sa 31. decembrom prošle godine, potpuno u skladu sa svim dogovorima i bila je podržana od strane MMF. Ono što mi nismo imali kao sporazum sa MMF, a to je period od 1. januara, pa do formiranja nove vlade. Paušalno obraćanje prethodnoj Vladi za neodgovornu politiku u kompletnom periodu može da se tumači kao neslaganje sa stavovima koje je MMF takođe podržavao, što je svačije pravo, ali mislim da je to zapravo štetno.
Meni nije bilo sasvim jasno zašto je kod rebalansa prethodna Vlada optužena da je ona obavezna za povećanje rashoda koji su se mogli videti u rebalansu na mesečnom nivou u proseku oko 20%. Isto tako, verovatno ćete danas imati prilike da vidite na nekim sajtovima vezanim za makro ekonomiju, napravljeni su obračuni kako se kretao dug. Ti obračuni pokazuju da ne samo da nije zaustavljen rast duga, nego od formiranja nove Vlade stopa njegovog rasta je utrostručena mereći na dnevnom, odnosno obračunavali su i sekunde.
No, ostavimo se rebalansa. On je takav kakav je. Čujemo da će u stvarnosti rezultati biti bolji nego što su planirani. Veoma sam zadovoljan sa tom informacijom. Ono što me muči jeste da su ti bolji rezultati posledica visoke inflacije i ako želimo da stvari dovedemo do apsurda, ako bi sledećeg meseca inflacija porasla za još 10%, onda bi rezultati bili još bolji. Zato se ne trebamo hvaliti rezultatima koji generišu prihode iz inflacije.
Kada se radi o ovom konkretnom budžetu koji je, kao što sam rekao, najavljen kao kreacija, kao potpuna kreacija, nove Vlade, odnosno novog ministarstva, neću govoriti o detaljima. Ima velikog interesovanja za budžet. Javilo se tridesetak ljudi koji žele da učestvuju u raspravi u pojedinostima. Zato ću se zadržati samo na osnovnim elementima, odnosno na ključnoj postavci tog budžeta i na onome šta je nama daje kao politika.
Taj budžet jeste, sa jedne strane, suštinski loše urađen. Zašto je suštinski loše urađen? Zato što je on manjka za reforme o kojima svi pričamo. Kao što je i Fiskalni savet nagovestio smanjenje deficita jeste rezultat povećanja prihoda, kao posledica povećanja poreskih stopa, a sa druge strane, uštede na rashodima su nastale kao posledica ograničavanja rasta penzija i plata. Ako su to ključne reforme koje su stabilizovale privredu, meni je onda jako žao građana koji će videti šta te reforme znače.
Ono što nedostaje jesu reforme, koje bi obezbedile da se isto postigne sa manje para. Imali smo jednu veliku raspravu gde je rečeno da u javnim nabavkama leže uštede, bilo je raznih licitacija, cifre su se uglavnom kretale od 600 do 800 miliona evra. Kada se kažu uštede, to shvatam da se isti obim roba i usluga može nabaviti za izvoz koji je manji za 600 do 800 miliona. Dakle, ne da se smanji količina nabavki već da se uštede ostvare kroz racionalizaciju. Jedan od prethodnih govornika je rekao da je taj zakon pri kraju i da će vrlo brzo doći u parlament. Ne vidim gde su te uštede i zašto nije pokazano koje stavke treba umanjiti za taj iznos ili se računa da takvih ušteda neće ni biti.
Takođe, bili smo svedoci i razgovaralo se o tome da će jedan ogroman broj nepotrebnih agencija, govorilo se o stotinama, da bude ugašen, pošto su nepotrebne i da će se na taj način ostvariti ušteda. Poslužimo se običnom špekulacijom. Ako je to sto agencija, neka se na godišnjem nivou uštedi po milion evra na jednoj. To vam je dodatnih sto miliona evra uštede koje se ne mogu videti u ovom predlogu budžeta. Ono što se vidi, ono što sam rekao, to je da je budžet praktično napravljen tako da nikakvih suštinskih reformi i suštinskih ušteda nema, već se uštede generišu samo na račun makaza cena i inflacije.
Drugo, ovaj budžet nije formalno ispravan ne u smislu da nije izbalansiran, već nije ispravan u tom smislu što predlaže i daje cifre koje u stvarnom životu nemaju svoje utemeljenje i nisu realistične.
Fiskalni savet u svom izveštaju je govorio o tome da je deficit ne 3,6, već verovatno 4,3, pa u nekim opcijama je spominjao cifru od 5%. Dakle, ovde se ne radi o bilo kakvom suštinskom zaokretu, o bilo kakvom smanjenju niti rashoda, niti nekoj fiskalnoj konsolidaciji, već je to jedna razlika između nečega što je bilo šest, šest koma nešto na oko pet, a istovremeno čak i tih jedan, 1,5% se dobija kao posledica makaza cena. Dakle, fiskalni savet je institucija koja je relevantna i koja je osnovana od strane Narodne skupštine da daje ocenu fiskalnih politika, ona daje ocenu da ovaj budžet ne predstavlja ovako kako je dat, da on nema elemenata koji ukazuju na reforme i da cifra od 3,6 koja se spominje jeste samo jedna fikcija.
Na sličan način, to isto kaže i MMF, samo ne tako eksplicitno, ali ako pogledate u redosledu događaje, oni upravo tvrde to. Sa jedne strane, MMF kaže da je program kojim bi se deficit skinuo na 3,6% previše ambiciozan.
Znamo iz informacija koje smo dobili čak i iz Ministarstva finansija da je MMF bio spreman da prihvati i 4%. Istovremeno, MMF odlazi iz Beograda, uz konstataciju koju nisam baš siguran da ste mogli videti u našim medijima, ali je ima na sajtu MMF, u kojoj kaže da su mere koje je preduzelo Ministarstvo finansija neadekvatne trenutku u kome su one donete. Imajući u vidu navedeno, može se zaključiti da MMF otprilike kaže sledeće – mi bi prihvatili i 4% minusa, ali ovo što vi nudite, iako tvrdite da je -3,6%, mi verujemo da je više od 4%, jer da je 4% ili manje od 4% mi bi to odmah prihvatili.
Prema tome, imate i drugu instituciju, pored Fiskalnog saveta, koja ima negativan stav u odnosu na ovaj budžet. Pri tome, ovde ne govorim o strukturnim stvarima, već o stavu da li je zaista deficit 3,6% ili veći. Odgovor u odnosu na ovo što sam citirao jeste da, po njihovom mišljenju, deficit u ovom budžetu jeste veći nego što je to zvanično ovde prikazano.
Na kraju, postavlja se pitanje koja je to politika i šta je to što ovaj budžet nudi Srbiji u narednoj godini, koju on politiku promoviše? Sumirajući sve što je rečeno, ispostavlja da se ta politika može definisati u dva ili tri stava. Prvi stav jeste povećanje poreza na različitim nivoima. Drugi stav jeste porast inflacije kao nužni pratilac ostvarenja ciljeva. Treći stav jeste smanjenje standarda građana, što je nužni pratilac povećanja inflacije.
Imajući sve to u vidu, zaista se pitam da li je to politika koju Ministarstvo finansija želi da realizuje sledeće godine? Ovaj budžet mi u većoj meri deluje kao matematički ili računski zatvoreni bilansi, pa neka prođe, a posle ćemo videti šta će se dešavati. Ukoliko grešim, ukoliko je ovo zaista politika, onda građani mogu da očekuju dalje snižavanje njihovog standarda. Istina, nominalno će im ostati plate iste, ali sa kupovnom moći koja će biti daleko manja, jer već u ovom trenutku imamo inflaciju koja je jedna od najvećih ili u poslednjih pet godina najveća i to se dešava u ovom trenutku. Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje, 20.09.2012.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, pred nama se nalazi jedan izuzetno važan materijal, verovatno najvažniji materijal koji će se naći pred ovom skupštinom u ovoj godini, a to je rebalans budžeta za tekuću godinu. Svi smo ga dugo čekali. Još od početka ove kalendarske godine, kada se pokazalo da ekonomske aktivnosti u zemlji ne idu kao što je bilo planirano krajem prošle godine i to je dovelo do toga da su tekući prihodi u budžet u ovoj godini počeli da bivaju manji nego što su planirani. Onda je došlo do neke brige koja se javila na svim stranama, kako na strani opozicije, tako i na strani tadašnje vlasti, a to je želja da se što pre stvore uslovi kako bi se napravio novi budžet kojim bi se dao odgovor na situaciju u kojoj smo se našli.
Moram da kažem da sam i sam sa nestrpljenjem čekao taj dokument koji sam konačno imao prilike da vidim pre nekoliko dana. Gledajući dokument, nažalost, moram da kažem da je moja opšta ocena – bolje da ovakav dokument niste ni predložili.
Pokušaću da obrazložim stavove zbog kojih imam ovako loše mišljenje o dokumentu. Pri obrazlaganju, naravno, koristiću se nekim brojevima, ali ne bih želeo da se koristim brojevima koji stvaraju virtuelnu stvarnost i iz svega onoga što smo imali prilike da gledamo u poslednjih mesec, mesec i po dana po raznim osnovama. Pre svega, želim da kažem da se prilično primilo u javnosti i objavljen je podatak kako u ovom trenutku imamo najveći istorijski deficit od 7,1%. Nikako iz cifara nisam mogao da utvrdim kakav je taj deficit i onda sam, gospodine ministre, postavio pitanje da utvrdim kako ste došli do tih 7,1. Vi ste mi dali obrazloženje koje se otprilike sastoji u tome da je vaša procena da bi do kraja ove godine deficit mogao da bude 235 milijardi na konsolidovanom nivou, da je to tih 7,1, a da ćete vi dati manji deficit od toga.
Naravno, nisam saglasan sa vašom cifrom i konstatacijom, ali ako vam ja budem rekao neku drugu cifru, onda će se to shvatiti kao moja reč protiv vaše. Koliko je vaša, toliko je i moja. Zbog toga neću da se koristim sopstvenim procenama, već ću govoriti o onome, o procenama ovlašćenih zvaničnih institucija, a to je taj Fiskalni savet o kome se uglavnom pozitivno ovde govorilo, o njegovom materijalu, pa i od vaše lične strane.
Dakle, citat iz Fiskalnog saveta, iz izveštaja, je sledeći – Fiskalni savet procenjuje da bi konsolidovani deficit države, bez novih mera Vlade, do kraja godine mogao da iznosi oko 216 milijardi dinara ili 6,5%. Dakle, Fiskalni savet tvrdi da ako se ništa ne preduzme, deficit će biti 216, a vi ste nama dali materijal u kome nudite deficit od 224. Bolje da ga niste ni dali. Sa ovakvim materijalom ne samo da se ne zaustavlja bilo kakav trend i niti se izlazi sa nekim merama koje će ići ka ozdravljenju privrede, već ovaj materijal, ako bude usvojen ovakav kakav jeste, će dovesti do daljeg pogoršanja situacije.
Mislim da je deficit kao kategorija prilično malo, da kažem, jasan, pa možda i jednom dobrom broju narodnih poslanika, a građanima Srbije sigurno veoma nejasan i zbog toga sam pokušao da to prevedem u neke cifre koje su jasnije i očiglednije. Te cifre su sledeće. Zaboravimo na prihode i posmatrajmo rashode koji su bili učinjeni od strane ove vlade u periodu do kraja sedmog meseca i posmatrajmo rashode koji se predviđaju ovim rebalansom. Situacija, gospodo, jeste sledeća. Za prvih sedam meseci su rashodi iznosili 547 milijardi i još neka sitnina, što kada se podeli na sedam meseci, daje nešto preko 78 milijardi mesečno. U proseku, prethodna Vlada, a to je ta Vlada za koju se kaže da je mnogo trošila, ona je svakog meseca u tom periodu, pa i te predizborne kampanje za koju se kaže da se zbog nje nesrazmerno mnogo trošilo, ona je mesečno trošila 78 milijardi.
Vi ste predvideli da ćete do kraja godine, prema ovom rebalansu, potrošiti 1.033 milijardi. Kada od te ukupne cifre koju ste predvideli odbijete ovo što je potrošeno za sedam meseci, vama ostaje da ćete za pet meseci potrošiti 486 milijardi. Kada tu cifru podelite sada sa brojem pet, da vidimo koliko je to mesečni trošak, taj mesečni trošak, ili rashod koji ste vi predvideli, iznosi 97 milijardi i 200 miliona, dakle, gotovo 20, nešto malo manje, govorim zaokruženo, ali vi ste u rebalansu predvideli da svakog meseca skoro 20 milijardi trošite više u proseku od onoga što je trošila prethodna Vlada.
Naravno, to je rezultiralo tome da, uprkos određenim merama koje ste preduzimali na strani prihoda i koje jesu bolne za građane, njihov efekat jeste nikakav. Imate situaciju da će građani biti obavezni da plaćaju PDV koji će biti veći za 2%, a da rezultat toga nisu prihodi koji će omogućiti neke druge troškove, pa bar da ostanemo na nuli. Oni će se žrtvovati, inflacija će krenuti, a to neće imati efekta na smanjenje niti deficita, niti na smanjenje zaduženja.
Takođe, ovde ste predložili ograničenje plata na 2%, što je jedna mera koju sam očekivao da će biti učinjena u funkciji stvaranja dodatnih sredstava, iz kojih bi se moglo smanjiti zaduženje ili smanjiti deficit. Od toga se ništa nije desilo. Ovo što ste vi predložili jeste da se na prihodnoj strani, odnosno na strani stanovništva, učine vrlo ozbiljni napori i da se stanovništvu obore dohoci, da se povećaju cene, a rezultat toga ide povećanje deficita.
U vašem izlaganju, kao i u izlaganju nekih poslaničkih grupa za koje vidim da je vrlo interesantno da je čitava stvar kontinuitet nečega, pa su čak oni prethodni krivi, vi takođe stvarate jednu virtuelnu stvarnost, gde za ono što je danas i za ono što predlažete, jesu krivi drugi, a sebe vidite kao nekog pozitivca u nekoj budućnosti koja tek treba da dođe.
Ovo što sam vam rekao, jasno pokazuje da u narednom delu ove godine, dakle, ne u sledećoj, vaš budžet predviđa značajno veće mesečne rashode nego što je imao taj budžet koji ste vi kritikovali, ta vlada koju ste vi kritikovali, isto tako da se povećava javni dug natprosečno u odnosu na ono što bi mogao da se poveća.
Koji su sada efekti ovog budžeta? Prvi efekat biće inflacija. Meni je žao što to moram da kažem, ovo što se predlaže će ići u pravcu da se kroz inflaciju dodatno obezbede dohoci i na osnovu tog obezvređenja, i to ide na teret građana a ne na teret države, odnosno na teret restrukturiranja i reformi u državnom sektoru i doći će do toga da će inflacija izazvati te probleme. Naravno, u korak sa tim će doći i do pada životnog standarda. Nažalost, procenjujem da će on biti veći nego što je došlo do njegovog pada u teškim trenucima krize. Konačno, ovim nisu zaustavljene negativne tendencije, već su stvorene osnove da se dalje ide u pravcu onoga što smo želeli da izbegnemo.
Na kraju, pošto ne želim da iskoristim sve vreme, želim da se javim još koji put, želim da istaknem i jedan paradoks. Naime, paradoks jeste u tome što izgleda da postoji veliko jedinstvo oko Predloga ovog rebalansa, jer su svi nezadovoljni sa njime. Vidim da je predlagač nezadovoljan, vidim da su pozicione partije u svojim diskusijama takođe iskazale nezadovoljstvo, a naravno, to nezadovoljstvo su iskazale i opozicione partije. Ako smo svi nezadovoljni, nemojte da jedan deo nas bude licemeran, a drugi da ostane pri svom stavu i hajde onda da ga ne izglasamo, pa da dođemo i da napravimo nešto što zaista predstavlja zaokret. Hvala.