Dame i gospodo narodni poslanici, srećan sam što će ovaj zakon biti usvojen, posle toliko godina da bude ispravljena jedna velika nepravda. Srećan sam što smo usvojili i ovaj grb pre nekoliko meseci, srećan sam što smo doneli novu zastavu, što slušamo novu himnu, što unuk Draže Mihailovića sedi ovde gde sedi. Ponosan sam na to. Ostvaruje se program SPO.
Mojim kolegama socijalistima, neka se ne uvrede, pošto nisu dali odgovor samo na jedno pitanje, mnogo netačnosti ste izneli o četnicima. Možda je bilo svega. Rođen sam 1962. godine i ne bih sigurno znao, slušao sam priče. Postavio bih vam jedno pitanje, da li su četnici nosili peruške u džepovima i čistili ambare domaćinima, da li su šišali do glave oni, da li su čupali brkove, da li su konfiskovali imovinu. To je posle rata bilo.
Da li je oduzimano pravo glasa čestitim domaćinima. Da li su to četnici radili ili neko drugi? Ne želim da prozovem nikog. Da li je Žikica Jovanović bio narodni heroj da tolike škole nose ime njegovo, a on je upucao Srbina Bogdana Lončara i opalio prvi hitac u Crkvi 7. jula. A njegovoj supruzi je bilo zabranjeno, posle 50 godina je prvi put zapalila sveću njemu u Šapcu. Da li su to četnici uradili? Nisu.
Dajte odgovor na ta pitanja. Ne želim da povredim nikog. Bilo je svega u tom ratu. Slušao sam priče od starijih, zato želim radi šire srpske javnosti da uputim jednu poruku koja je ujedno oličena i u programu SPO: Ravna Gora pobediti mora.

Dame i gospodo poslanici, ponovo je izbegnuta odgovornost. Da li je srpski ustanak dignut 7. jula? Zašto se izbegava to. Kao đak iz istorije sam učio da je dignut 7. jula. Vi tri dana pričate o streljanjima, a kojih je sigurno bilo i sa jedne i sa druge strane.
Nisam mislio da vam kažem ličnu svoju stvar, ali reći ću vam, mog dedu su ubili komunisti devet dana pred kraj rata. To nisam hteo da pomenem. Vi ste stalno čitali, te streljani u Vraniću, te vamo, te tamo. U redu, možda je bilo svega, rat je bio građanski. Taj građanski rat je izazvao srpski komunista Žikica Jovanović Španac, ispalio prvi metak i ubio Srbina. Ljudi, to sam učio u školi, učili ste me, vaša ideologija, vi ste pisali istoriju. Pozivam se na vašu istoriju. To je sramota.
Zato mi je žao što su otišli ovi studenti sa Učiteljskog fakulteta, da im kažem da ne uče decu iskrivljenoj istoriji, da ih nauče kada je dignut Prvi srpski ustanak. Ako smo se borili protiv fašista, da li je prvi metak ispaljen na fašiste. Tada je dignut ustanak u Srbiji, a ne 7. jula.
Živim blizu Bele Crkve, relativno blizu, Žikica Jovanović Španac je ubio Bogdana Lončara i pobegao kao najobičnija kukavica niz reku. Mi smo to 50 godina učili u istoriji. To je sramota. Ne želim da omalovažim, ali izađite i kažite da li je to srpski ustanak, 7. jula, ako je ustanak što je ubijen jedan čovek, alal vam vera, tako smo i prošli.

Član 100. uvreda, što su ga učili pogrešno u školi kada je dignut ustanak.

Dame i gospodo poslanici, ovaj zakon je predložen u svrhu pomirenja, a da bi došlo do pomirenja mora doći do izjednačavanja, a da bi do toga došlo, onda se ne sme istorija falsifikovati.
Pošto dosta poslanika ima koji su moje generacije i malo stariji, ako se dobro sećate, znate da smo učili u školi da je srpski ustanak dignut 7. jula u Beloj Crkvi i znate ko ga je digao, Žikica Jovanović Španac; a koga je ubio, ubio Bogdana Lončara, aktuelnog predstavnika tadašnje vlasti koji je došao da rastera taj vašar, jer su u to vreme bili zabranjeni skupovi. To je istina.
Kako se ne bi svađali ovde, gospodin Dačić je citirao kako je kralj podržavao vladu i Tita posle rata i sve to, pa što ste mu zabranili povratak onda. Hoću da vam kažem da i moj deda nije verovao da će se kralj vratiti u Srbiju, ali on se vratio. Princ se vratio, ali biće kralja, ako bog da, uveravam vas da ćemo dočekati da Srbija bude i monarhija, i tada će biti ispravljene sve nepravde.
Sami ste svedoci koliki su skupovi u spomen domu tamo gde je bio vođa jedne antifašističke grupacije, a dobro povedite računa koliki su skupovi na saboru na Ravnoj gori, gde podržavamo još prvog gerilca u Evropi. Iz naroda je i ovo proisteklo, samo da vas podsetim, naš narod kaže, živ je Čiča, umro nije, dok je Srba i Srbije. Mi ga nosimo u srcu i nećemo ga zaboraviti.

Dame i gospodo, biću kratak. Gospodin Bukvić i ja smo podneli amandman na član 7. stav 1. da se tačka 8) briše. S obzirom da su poljoprivredne penzije izuzetno niske, a i sami znate da kasne oko dve godine, pa onda treba omogućiti poljoprivrednicima da biraju hoće li usklađivati penzijsko i invalidsko osiguranje i po kojoj stopi.
Mi smo zato da se posle člana 7. doda novi član 7a koji glasi: "Poljoprivrednici, odnosno zemljoradnici osiguravaju se na principu dobrovoljnosti, a stopu osiguranja biraju shodno snazi svog domaćinstva".
Ako se dobro sećate, gospodo, 2002. godine smo imali veliku seljačku bunu. Mislim da je to bilo marta meseca 2002. godine. Pola Srbije je ustalo: 90% seljaka stoji iza toga da bude princip dobrovoljnosti.
Ako se dobro sećate i ovoga, 2000. godine DOS je u njihovoj kampanji pod tačkom 13. obećao da će penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika biti na dobrovoljnoj osnovi i veliki broj glasova su baš dobili zbog toga.
Srpski pokret obnove nije imao šansu jer nije ušao u parlament tada. U programu Srpskog pokreta obnove stoji da je penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika na dobrovoljnoj osnovi. Veliki broj seljaka će biti za to, a pozivam ih da u danu za glasanje gledaju kako ih njihovi poslanici predstavljaju, i koje će grupe glasati za taj amandman i za ovaj predlog kolege Bukvića i moj.

Moram da iznesem jednu istinu, uz sve pohvale za gospodina Dinkića šta je učinio za seljake povodom kredita i svega, moram da kažem jednu činjenicu sa terena.
Seljaci, ovo što duguju za PIO, nikada neće platiti. Niko ih ne može naterati, možete ih sve pohapsiti, pa je zbog toba bila buna i biće opet ako bude trebalo.
Nema šanse da naplatite od seljaka to.
Dakle, oni koji plaćaju, oni će plaćati, jer imaju interes da plaćaju. Ako su 1986. godine počeli da plaćaju, da sada prekinu i da izgube sve to što su plaćali, oni će plaćati. A oni koji nisu plaćali, oni nemaju, pa neće platiti, možete ih sve pohapsiti.
Zato predlažem da se usvoji ovaj amandman.

Izvinjavam se, ali moramo da razjasnimo jednu nedoumicu mom poštovanom i uvaženom kolegi. Olaf nije gospodin, to nije čovek, to je organizacija koja se bavi zloupotrebama u trgovini.

Dozvolite mi da kažem, potpuno uvažavam i poštujem mog kolegu Krstina i ništa lično nemam protiv kolege. Prozvao me je za moj jučerašnji govor. Reći ću vam na šta sam mislio, da ne bude zabune.

Povređen sam ja.

Rekao sam juče, ako se sećate, da svaki seljak koji ima prinos pet tona po hektaru ima zaradu oko 240 evra ili 16.600 dinara. To je tačno, ali sam zamerio zato što je doneto da cena bude 9 plus 1,50 dinara, a sada je 7 plus 1,50 dinara. Dva dinara gubimo. Na pet tona po dva dinara je 10.000 i tu je zavučena ruka u džep seljacima.
To ću uvek da kažem, jer ovde predstavljam seljake, a ne stranke. Ne može da predstavlja neko seljake ovako i da greši. Mog kolegu Krstina puno uvažavam i poštujem, ali to ništa nije ružno. Kolega Krstin živi u gradu, a hoće da predstavlja seljake. To je malo teže.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i gospodine ministre, želim da se pridružim svima onima koji podržavaju ovaj zakon.
Kao što ministar reče, ovo je evropski zakon koji će rešiti mnoge probleme, probleme u sivoj ekonomiji. Međutim, hteo bih da dam neke svoje zamerke. Pošto sam čovek iz poljoprivrede, hteo bih da napomenem zbog šire javnosti da je nulta stopa poreza bila za đubriva, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal i priplodnu stoku. Sada je ona 8%.
Međutim, predložena je na veterinarske lekove, kompletne krmne smeše za ishranu stoke, poljoprivrednu mehanizaciju i opremu u poljoprivredi, da ta stopa takođe bude 18%. Mislim da je to visoka stopa u toj oblasti poljoprivrede. Zašto? Sami znate u kakvom je stanju naša poljoprivreda.
Što se tiče kompletne krmne smeše za ishranu stoke i veterinarskih lekova, znamo da učestvuje u proizvodu sa 60%. Ako je 18% porez, 60% puta 18 je oko 11% cene koštanja našeg poljoprivrednog proizvoda.
Drugo, što se tiče poljoprivredne mehanizacije, zbog šire javnosti, do sada smo plaćali 20% porez na promet, ako fizičko lice kupuje traktor. Sada plaćamo 18%, iako znamo stanje u mašinskom parku kod seljaka, da su traktori stari, da je dotrajala mehanizacija, pa predlažemo da to bude 8%, da bi pospešili kupovinu novih traktora i same mehanizacije u poljoprivredi.
Sve u svemu, zalažem se da se ovaj zakon usvoji i on je dobar zato što će srediti mnoge stvari u sferi poljoprivrede. Iskoristio bih ovu priliku, pošto je aktuelna žetva pšenice, samo dve reči da kažem koje kruže u našoj javnosti. Znate da je doneta cena pšenice 7 plus 1,5 dinara. Moram da vas obavestim da takvo stanje nije na terenu, da ima mešetarenja, da se uzima mnogo jeftinije od toga.
Hoću da vas podsetim, pošto sam član Odbora za poljoprivredu, da je na Odboru predloženo da cena bude 9 plus 1,5 dinara, dakle 10,5 dinara. Cena je sada 8,5 dinara i pod uslovom da je 8,5 dinara, da je prosečan prinos 5 tona, mi imamo ostvarenje od 42.500. S obzirom na troškove koštanja pšenice po hektaru, moram zbog javnosti da bude čisto i mnogi napadaju Vladu da nije u redu, ima zarade, ali reći ću vam nešto drugo.
Dakle, ako imamo jedno tanjiranje, drugo tanjiranje, sejanje, zavlačivanje, seme, MPK, prihranu, preparat i prskanje, kombajniranje, poreze i doprinose po jednom hektaru i odlazak od kuće do njive i nazad, sve to košta 25.900 tačno. Ako smo dobili za pet tona 42.500, kada se oduzme ovih 25.900, to je 16.600. Ljudi, to je zarada i pretvoreno u evre to je oko 240 evra.
Međutim, seljaci se ne bune zbog toga nego se bune što im je zavučena ruka u džep i ove godine. Bog je dao da rodi ovako kako je rodilo i mi smo imali dobre prinose, uzeta su dva dinara po toni. Pet tona po dva dinara je 10.000, oko 150 evra nam je izvučeno iz džepa, seljacima. Znate da prošle godine nismo imali zaradu. Ove godine, kada je trebalo da je dobijemo, neko nam je uzeo.
Ako znamo da je 500 hiljada hektara pod pšenicom, puta 150 evra, to vam je 7,5 miliona evra, u privatne ruke. Uzela je država, u stvari seljaci nisu dobili.
Najveća zamerka je što je obećana cena od 10,5 dinara, dakle 9 plus 1,5 dinar, i to je išlo u medijima, mogu da vam donesem i dokaze, a bio sam i na Odboru za poljoprivredu. Sada se kupuje pšenica po 8, odnosno 7 plus 1,5 dinar. Dakle, treba paziti šta se obećava i zašto se događaju blokade.
Hoću da vas podsetim da je predviđena cena otkupa višnje 23 dinara, a znamo da se na jugu Srbije višnja plaćala po 18 dinara, a na kraju po 12 dinara i niko je neće, a cena koštanja branja jednog kilograma je 6 do 7 dinara, pa sami vidite da tu nema zarade.
Da zaključim, dakle, ako rodi dobro, nije dobro, a ako ne rodi, opet nije dobro. Šta to znači? Moramo imati dugogodišnju strategiju za poljoprivredu.
Vidim ovde da mnogim kolegama nije zanimljivo da ovo slušaju, priličnije im je da obuku majice, pa da malo izađu u majicama. Toliko.

Samo da vas podsetim, svedoci ste svi da je upravo gospodin Nikolić pre nekoliko dana opomenuo...

... potpredsednika da je došao nepristojno obučen. Juče je bila svečana sednica i gospoda su došla u majicama od 50 dinara.

Dakle, kada vi radite nešto što nije u redu, onda je u redu. Vi ste došli u majicama i to je u redu. Vaš potpredsednik Skupštine je sedeo u majici na svečanoj sednici, učestvovali ste u igri za predsednika, izgubili ste, pošteno čestitajte, biće izbora još, pobedićete možda i tako, ali ako ovako nastavite da budete majičari, nikada nećete pobediti.

Stvarno nisam mogao da ne izađem i da se obratim mojim seljacima.
Ovde svako uzima sebi za pravo da priča, a i sami znate i vidite da se mnogi ovde razumeju, kao tekta Mara u krivo drvo, u poljoprivredu. Zamolio bih da se ostave poljoprivrede. Hoću da vam kažem, sada je malo i 30 litara nafte po hektaru, a da li se sećate kada smo nosili u flašama od koka-kole naftu, to ste zaboravili. Za vreme nekih bivših vlasti, a zato vas molim da vodite dobro računa, jer vas mnogi seljaci gledaju i slušaju šta radite.
Nismo još počeli da pričamo o poljoprivredi, a već dobacujte kolega, dobacujte vi, to nije lepo. Imate vi izbore 13, dobacujte, dobacujte, sve će ovo naš narod da gleda i dobro će da pazi za koga će da glasa. Dobacujte i vi kolega. Glasajte za radikale ako hoćete da imate poljoprivredu koju smo imali...
(Predsedavajuća: Bez dobacivanja.)
... devedesetih godina. Da li su oni, gospodo, bili u vlasti. Plaćali su vam pšenicu po golubu. Mnogi seljaci nisu ni naplatili. Svi oni su bili u vlasti i kako su radili za poljoprivredu, to treba da bude sramota svih. Molim vas da dobro vodite računa kada upotrebljavate poljoprivredu i seljake.