Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo poslanici, odmah na početku želim da naglasim da poslanici koalicije NADA, što je čine, što je skraćenica od Nacionalno-demokratska alternativa, koju čine poslanici Pokreta obnove Kraljevine Srbije i Novog DS neće glasati za ovakav Predlog zakona o budžetu.
U Predlogu budžeta Republike Srbije za 2023. godinu predviđen je ukupni fiskalni deficit, predviđa manjak od čak 264 milijarde, gde dok budžetski deficit iznosi 121 milijardu.
Iznos predviđenog deficita bi verovatno bio i veći, ali Vlada Očigledno očekuje da će inflacija protiv koje nemaju ni znanja ni volje da je suzbiju, pozitivno uticati na prihodnu stranu budžeta.
Pretpostavka Ministarstva finansija je da se procenjeni nivo javnog duga smanjuje i da će do kraja iznositi 56,1% BDP, kao i da će privreda ostvariti rast od 2,5% deluje suviše optimistično.
Ovo kažem imajući u vidu trenutnu makro-ekonomsku situaciju, koja ima tendenciju pogoršavanja u poslednjih nekoliko meseci i ne vidi joj se kraj, jer Vlada nema ni ideje ni jasnu viziju za promene na bolje.
Skoro 73% budžeta je orijentisano na servisiranje tekuće potrošnje, a predviđeno je svega par značajnih kapitalnih projekata, od kojih se neki mogu smatrati i ne primerenim za današnje vreme i situaciju u kojoj se nalazi naša zemlja i ekonomija.
Dok građani jedva sastavljaju kraj sa krajem i u strahu su od pada životnog standarda zbog divljanja cena i potencijalne nestašice energenata, krajnje je nepotrebna izgradnja nacionalnog stadiona koji će koštati u narednoj godini više stotina miliona evra. Da se razumemo, smatramo da je potreban našoj zemlji ovakav stadion, ali mu svakako nije sada vreme.
Troškovi otplate kamate i servisiranja dugova porasli su za 30,3 milijarde dinara, te je upitna mogućnost smanjenja javnog duga i sve ukazuje na to da se projekti i dalje ne finansiraju iz realnih izvora, kao i da se ne vrši servisiranje dospelih obaveza.
Subvencije energetskog sektora iznose čak 35 milijardi dinara i više nego duplo su povećane u odnosu na usvojen rebalans, kada su iznosile 17 milijardi dinara.
Upravo toliko će koštati i sve građane Srbije, dame i gospodo, minuli rad nesposobnog rukovodstva „Elektroprivrede Srbije“ i „Srbijagasa“.
Međutim, šteta je zapravo mnogo veće. Izveštaj o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja za devet meseci ove godine, koji je usvojen na sednici Nadzornog odbora EPS-a 31. oktobra ove godine, pokazuje da je EPS za devet meseci 2022. godine napravio neto gubitak nakon oporezivanja od čak 79, 5 milijardi dinara.
Kada se gleda konkretna budžetska pozicija može se istaći pozicija i izdaci za nabavku finansijske imovine koji su planirani u iznosu od 117,2 milijarde dinara. Najveći iznos sredstava planiran je za intervencijska sredstva za prevazilaženje energetske krize. Intervencijska sredstva za prevazilaženje energetske krize u prevodu znači da će svi građani Srbije plaćati danak nesposobnom rukovodstvu koje je vodilo EPS. Nedavno usvojenim rebalansom ova stavka je iznosila 1,2 milijarde. Do rebalansa 2022. godine ta pozicija je bila svega desetak milijardi, pa se maksimalistički može reći da nas je kolaps elektroenergetskog sistema koštao skoro dve milijarde evra.
Umesto da smo ova sredstva usmerili tamo gde su neophodna i hitna, mi smo prisiljeni da sredstva poreskih obveznika, odnosno građana Srbije usmeravamo u energetski sektor trošeći ogromne količine novca za uvoz struje, iako je naša zemlja obično izvozila struju.
Ovo znači da će građani Srbije platiti pogrešne odluke ove vlasti, odnosno rukovodstva energetskog sektora koje kada je birano nije imalo da ponudi ni diplomu, ni znanje, ni ideje, ni viziju, ni iskustvo, nego samo partijsku knjižicu i lojalnost vladajućoj koaliciji. Ne postoji pristrasnost u ovim rečima.
Na ove greške su vam, gospodo iz vladajuće koalicije, jasno ukazali i partneri iz Kraljevine Norveške, koji su vam nedvosmisleno naglasili da loše upravljate najvećim energetskim sistemima. O ovome je govorio i predsednik Srbije i ministarka energetike i rudarstva nakon posete Kraljevini Norveške, najavljujući u medijima kako nam prestoje bolne reforme i kadrovski rezovi u energetskom sektoru.
Tražićemo da novi kadrovski predlozi za direktore dostave javno na uvid svoje diplome, da im se biografije javno pročitaju u informativnim emisijama, da pred poslanicima iznesu svoj program pre nego što budu izabrani.
Kada je reč o poljoprivredi i poljoprivrednicima, na Razdelu 24 Ministarstva poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede, Glava 24. tačka 7. Uprave za poljoprivredno zemljište opredeljen iznos od 532 miliona dinara treba povećati za još 100 miliona dinara u cilju povećanja i ukrupnjavanja poljoprivrednih površina i podsticajima lokalnim zajednicama za sprovođenje komasacija i arondacija.
Ovo je neophodno da bi se povećala produktivnost i efikasnost u poljoprivredi i bolje i efikasnije primenio sistem za navodnjavanje i racionalnije primenila poljoprivredna tehnika.
Naime, od kredita dobijenog od Ujedinjenih arapskih emirata jedna četvrtina bi se odnosila na poljoprivredu. Uprava za agrarna plaćanja je na današnji dan dužna poljoprivrednicima oko 250 miliona, a naročito su ugrožene grupe proizvođača mleka gde subvencije dosta kasne, što daje za rezultat rapidan pad broja grla muznih krava.
Ovakav nemar države prema seljaku je nezapamćen. Slično je i u ostalim granama stočarstva zbog narušenih inputa odnosa, kašnjenja subvencija i ne intervenisanja Direkcije za robne rezerve.
Ugrožene su i grupe proizvođača industrijskog bilja, posebno soje i šećerne repe gde su prinosi katastrofalni, gde bi se iz budžeta za tekuću 2022. godinu trebalo izdvojiti barem 100 evra po hektaru kako bi se naredne godine povećala sigurnost u proizvodnji tih proizvoda.
Što se tiče korišćenja poljoprivrednog zemljišta u cilju povećanja produktivnosti u implementaciji novih tehnologija moraju se podsticati lokalne samouprave na obaveznu komasaciju, jer sve ostale mere podsticaja gube smisao s obzirom na to da je poljoprivredni posed i onako mali, a njegova usitnjenost velika.
Srbija proizvodi hranu na oko 3,5 miliona hektara obradivog zemljišta sa oko 570.000 gazdinstava i ostvaruje vrednost proizvodnje od oko 5,5 milijardi evra. Kraljevina Holandija raspolaže sa oko 2,2 miliona hektara. Dakle, za trećinu manje od Srbije i ostvaruje vrednost proizvodnje preko 80 miliona evra, odnosno preko 20 puta više od nas.
Ove cifre sve govore kolike su mogućnosti Srbije kada bi se opredelili prema poljoprivredi kao strateškoj grani, kao što je to uradila ova kraljevina.
Predlog budžeta jasno pokazuje da Vlada Srbije još uvek nije shvatila da je poljoprivreda naša ogromna šansa, da se mora pomoći seljaku da bolje živi i da lakše i sigurnije radi i proizvodi.
Ako se ima u vidu trenutna nepovoljna ekonomska situacija u svetu kao posledica koja je nastala usled širenja epidemije Kovida-19 i oružanih sukoba u Ukrajini i koja je dovela do nestašice hrane i porast inflacije, ne treba biti ekonomski ekspert pa doći do zaključka da su potrebna mnogo veća ulaganja u poljoprivredu i proizvodnju hrane u Srbiji, a koja će biti sve skuplja na svetskom tržištu.
Dokle ćemo, dame i gospodo, mnogo više novca ulagati u inostrane kompanije umesto u domaće? Srpska koalicija NADA, koju POKS i Novi DSS se zalaže za veće podsticaje domaćim privrednicima u odnosu na strane. Iako zakon ne poznaje razliku između stranog i domaćeg investitora u praksi se jasno vidi da kod nas prednosti imaju strane kompanije.
Naime, u ovoj godini je potpisano 36 ugovora za investicione projekte koji se sufinansiraju sredstvima podsticaja. Od toga sa domaćim privrednim društvima 19 ugovora, a sa stranim 17 ugovora. Međutim, kada se analizira struktura tih ugovora dolazimo do toga da je za 19 domaćih privrednika opredeljeno 31 milion evra, a za 17 stranih kompanija ovaj iznos je 148 miliona evra ili u procentima za domaće privrednike izdvojeno je 17%, a za strane čak 83% opredeljenih sredstava.
Ako hoćemo da obnovimo privredu i da preduzeće pomognuta od države trajno ostanu u Srbiji, a ne da odu čim vide povoljniju priliku u Severnoj Makedoniji, Albaniji ili Turskoj, moramo obezbediti da domaći privrednici učestvuju sa daleko većim iznosom opredeljenih sredstvima u odnosu na strane.
Zakonom bi trebalo propisati da učešće domaćih kompanija ne može biti manje od 50% opredeljenih sredstava. Ne treba jedni kriterijumi za investiciju od posebnog značaja da bude ulaganje u evrima, već treba da postoji neki drugi državni interes ili neki drugi kriterijum za dodelu podsticajnih sredstava koji bi se odnosio na razvoj određenih sektora domaće privrede i posebni razvoj devastiranih područja Srbije.
Ovo je za nas iz koalicije NADA, POKS i Novi DSS veoma važno pitanje jer kada mi govorimo o domaćim privrednicima, mi mislimo i na sve naše građane iz dijaspore koji bi imali pristup ovim podsticajnim sredstvima sa ciljem njihovog povratka i ulaganja u Srbiju, jačanja domaće privrede, donošenja novih tehnologija, znanja i iskustava, ali i popravljanja demografske slike Srbije i povećanja broja naših stanovnika.
Kada pominjemo sukobe u Ukrajini ne možemo a da se ne osvrnemo na bezbednosne rizike i pretnje iz našeg neposrednog okruženja.
Srbija je izložena pretnjama koje nam dolaze iz susednih zemalja, spolja, i pretnjama koje predstavljaju veoma ozbiljan bezbednosni rizik i na samoj teritoriji Srbije. Kada ovo kažem, mislim pre svega, na KiM, našu južnu pokrajinu.
Mi iz koalicije Nada-Novi DSS-POKS, podržavamo ulaganje u naš odbrambeni sistem. Podržali smo i pozdravili u više navrata nabavku nove vojne opreme, tehnike. Međutim, ovde se otvara jedno veoma važno pitanje, dame i gospodo ko će upravljati i ko će rukovoditi oružjem koje smo nabavili i koje tek planiramo da nabavimo, ako nemamo dovoljno vojnika i obučenog i motivisanog stručnog kadra.
Mi već sada imamo problem da zadržimo i popunimo profesionalni vojni kadar. Neophodno je uvećati zarade našim oficirima, podoficirima, profesionalnim vojnicima, kako bismo podigli nivo njihove motivisanosti i kako bi smo podstakli mlade ljude da se ubuduće opredeljuju za vojni poziv. U tom smislu pozdravljamo predviđeno povećanje zarada od 25% i smatramo da u istom iznosu zarade treba povećati i naredne godine.
Ministarstvo za socijalnu politiku u prethodnom periodu nije vodilo socijalno odgovornu politiku, što je verovatno i rezultiralo promenom ministra. Reforma socijalne politike treba da bude vidljiva i kroz promenu važećih propisa, kao i kroz mere socijalne zaštite. Nije zaživeo zakon o socijalnim kartama kojim bi se efikasnije primenjivao sistem socijalne pomoći, niti je Ministarstvo pripremilo dodatne mere koje bi uticale na ciljane ugrožene kategorije.
U skladu sa predlogom mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva koje je dao Fiskalni savet, utvrđeno je da su deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupu po stopi rizika od siromaštva. Međutim, nije došlo do izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici, koji bi omogućio veći obuhvat korisnika prava, ni promene cenzusa, odnosno, propisanog iznosa dečijeg dodatka od strane države, kojim bi se dečiji dodatak povećao za 25% sa 3.569 na 4.500 dinara, i kojim bi se povećao obuhvat korisnika za 2/3 korisnika, odnosno, sa 245.000 na 416.000 dece. Sredstva za realizaciju navedene mere bi iznosila 14 milijardi dinara.
Nadležno ministarstvo je u programskoj strukturi dalo podatak da očekuje da broj dece koja žive u siromaštvu iz bazne 2021. godine, se povećava sa 274.041 na 290.000 dece, od čega se broj dece koja žive u siromaštvu imaju smetnje u razvoju povećava sa 2.037 na 2.500, ali nadležno ministarstvo u budžetu nije predložilo značajne mere za ublažavanje posledica istog.
Izmenama Zakona o penzijskom osiguranju nije ukinuta obaveza plaćanja PIO doprinosa za poljoprivrednike, što iste stavlja u još nepovoljniji položaj usled poskupljenja inputa za proizvodnju niskih otkupnih cena. Rashodi za socijalno osiguranje i zaštitu su povećani svega za 7,92% u odnosu na 2022. godinu, što je skoro duplo manje od stope godišnje inflacije koju je zvanično objavio Republički zavod za statistiku, a u strukturi ukupnih rashoda u odnosu na 2022. godinu povećani su za svega 0,13% što govori da se socijalna zaštita ne kotira visoko na listi prioriteta ove vlade koliko bi zapravo trebalo, kao i da u budžetu za 2023. godinu od ukupno planiranih rashoda i izdataka izdvajanja za naknade i socijalnu zaštitu iznose svega 7% ukupnih rashoda izdataka. To je potpuno nelogično, jer se programske strukture budžeta vidi da nadležno ministarstvo očekuje porast broja porodica koje ostvaruju pravno novčanu socijalnu pomoć i prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.
Danas kada diskutujemo o budžetu Republike Srbije ne mogu a da ne pomenem kategoriju ljudi naših ratnih veterana, koji očekuju da se reše neka za njih životno važna pitanja. Ratni veterani su ljudi koji su za ovu zemlju bili spremni da daju sve što imaju, svoje zdravlje i život. Država to mora da ceni i mora da im se konačno oduži. Dame i gospodo, ratni veterani već 30 godina pokušavaju da ostvare prava koja zaslužuju i mnogi od njih nisu dočekali da država reši njihova osnovna pitanja, kao što su lična invalidnina, porodična invalidnina, neko od izvedenih prava, invalidski dodatak, mesečna novčana primanja, porodični dodatak, dodatak za negu, ortopedski dodatak.
Izdaci za boračku invalidsku zaštitu su u apsolutnom minimumu, čak i smanjena od ukupnih izdvajanja za socijalnu zaštitu i to 12,67% u 2022. u 2023. godini na 12,01%. Sredstva planirana za socijalnu zaštitu su smanjena sa 23,24% na 22,97% od ukupno planiranih naknada za socijalnu zaštitu.
Posebnu pažnju treba usmeriti na zaštitu životne sredine, gde su potrebna ulaganja i najveća. Nažalost, u republičkom budžetu nalaze se samo dva kapitalna projekta od kojih se jedan odnosi na nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu, verovatno kontejneri, kante u iznosu od 500 miliona dinara, a drugi na prečistač otpadnih voda u opštini Zubin Potok u iznosu od 250 miliona dinara. Isti predstavljaju samo nastavak aktivnosti iz 2022. godine, bez uvođenja novih projekata.
Sredstva iz IPA fondova se provlače još iz prve komponente, što govori o maloj spremnosti projekta za realizaciju. To je apsolutno nedovoljno, imajući potrebe za ulaganjem u ovoj oblasti. Naime, na teritoriji Vojvodine imamo prečistač otpadnih voda samo u Subotici, a ostale lokalne samouprave u Vojvodini nemaju izrađenu ni projektno-tehničku dokumentaciju. U ostatku Srbije situacija je još gora, jer je nedovoljna pokrivenost sa kanalizacionom mrežom, kolektorima, što je preduslov za izgradnju prečistača i prečišćivača otpadnih voda. Ni Grad Beograd nema centralni prečistač otpadnih voda, pa, možete zamisliti koliko je veliko zagađenje zemljišta i vodotokova u Srbiji, s obzirom na kruženje materije u prirodi, sva ta zagađenja dospevaju kroz lanac ishrane.
Kada je upravljanje otpadom u pitanju situacija je gora nego kada je donet zakon 2009. godine. Pokrivenost sakupljanja nije na dovoljnom nivou, a primarna separacija tek u povoju. Reciklažne sirovine završavaju u vodotokovima, a ne u postrojenjima za reciklažu. Jako malo se radi na održivom uspostavljanju rada regionalnih centara i izgradnji sanitarnih deponija i postrojenja za sekundarnu separaciju i izdvajanje reciklažnih sirovina. Imamo jako mali broj izgrađenih regionalnih centara za upravljanje otpadom na nivou Srbije, a najveći centri Beograd, Novi Sad i Niš nemaju uspostavljen sistem u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Dakle, otpad se u tri najveća grada u Srbiji odlaže na ne sanitarne i divlje deponije, što je neprihvatljivo i odraz nezainteresovane i nestručno vođene politike Vlade Srbije. Iznos subvencija namenjen životnoj sredini iznosi samo 2,25% ukupno planiranih subvencija, što je nedovoljno uzimajući u obzir prioritetnost ove oblasti.
(Predsednik: Privodite polako kraju.)
Evo, na početku je bilo malo oduzeto vremena. Završavam.
Uzimajući u obzir prioritetnost ove oblasti, čak i u apsolutnom iznosu u odnosu na 2022. godinu. Zbog toga predlažemo da se obezbede dodatna sredstva u iznosu od jedne milijarde dinara kako će se za početak izgradnje projektno tehničke dokumentacije za projekte infrastrukture i za vodovodne i kanalizacione sisteme, za prečišćavanje otpadnih voda, regionalne centre za upravljanje otpadom i transferne stanice obzirom da je veliki problem lokalnih samouprava nepostojanje dokumentacije na osnovu koje bi se realizovali projekti za nedostajuću infrastrukturu koja je preduslov za kvalitetnu životnu sredinu i normalni život u 21. veku.
Obzirom da lokalne samouprave nisu u mogućnosti da izdvoje sredstva za navedene namene radi uspostavljanja uspostavljanja upravljanja održivim sistemom upravljanja vodama, otpadnim vodama, otpadom, potrebno je izraditi projektno tehničku dokumentaciju radi očuvanja zaštite životne sredine. Ovo su samo neke od vrlo važnih oblasti za koje predloženi budžet za 2023. godinu nije ponudio adekvatno rešenje. Ovakav predlog budžeta ne može dobiti prelaznu ocenu, jer nije dobro osmišljen, jer je rasipnički, nedovoljno pažnje posvećuje najvažnijim oblastima u poljoprivredi, razvoju domaće privrede, odbrani zemlje, razvoju nerazvijenih područja, socijalnoj zaštiti, naročito za ratne veterane i zbog toga će poslanici koalicije Nada glasati protiv. Hvala na pažnji.
Uvaženi predsedniče Skupštine, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, koalicija NADA koju čine POKS i Novi DSS neće podržati rebalans budžeta koji je predložila Vlada Srbije.
Iako je ovo tačka dnevnog reda koja svaku stranku opredeljuje da li podržava vlast ili opoziciju, pozivam sve poslaničke grupe i političke stranke da shvate da ovo nije vreme za prikupljanje jeftinih političkih poena, nego je vreme za političku odgovornost. Ovo je vreme kada svi treba da pomognemo svojim znanjem, iskustvom i prevazilaženjem izazova pred kojim se naša otadžbina nalazi.
Zato vas pozivam da iznosimo isključivo argumente, da izbegavamo ostrašćene govore i uvrede, kako bismo svi pomogli da se ovaj predlog poboljša, unapredi i usvoji rebalans koji zaista je najbolji za narod i državu.
Ovim Predlogom rebalansa budžeta od strane Vlade Srbije jasno se mogu videti razmere ekonomske krize u kojoj se nalazimo. Ona je rezultat ne samo globalnih ekonomskih kretanja i ukrajinske krize koja Vladi služi kao dobar alibi za sve, nego je u dobroj meri rezultat nedomaćinskog upravljanja javnim finansijama, lošeg upravljanja velikim državnim sistemima, pre svega „Elektroprivredom Srbije“ i „Srbijagasom“, kao i totalnim odsustvom volje za suštinskim reformama u javnom sektoru. Vidno je odsustvo strategije u poljoprivredi i mnogim drugim oblastima ukupnog privrednog života.
Ovim rebalansom predviđen je rast prihoda od 192 milijarde dinara i to bi samo po sebi bio pozitivan podatak, ali kad uđemo u strukturu tog povećanja prihoda vidimo da to nije tako. Rastu poreski prihodi, pre svega PDV-a, rastu prihodi od carine i to 26%, raste prihod od akciza na duvanske proizvode, prihodi od igara na sreću. Zašto rastu ovi prihodi? Odgovor je jednostavan, zbog inflacije za koju Vlada kaže da je 14%, a mnogi ekonomisti kažu i čitavih 20%.
Dakle, rastu cene, a sa cenama se povećava iznos naplaćenog PDV-a. Rasle su i cene duvanskih proizvoda, otuda i veći iznos naplaćene akcize. Rast prihoda od carine je isto veliki. Enormno je povećan uvoz energenata, pre svega električne energije zbog katastrofalnog stanja u „Elektroprivredi“.
Dakle, Vlada samo nominalno povećava prihode, u stvari samo ide u korak sa inflacijom, a ne pokušava da se konkretnim ekonomskim merama bori protiv krize, osim ako za ekonomske mere Vlada ne smatra administrativno i birokratsko zamrzavanje cena pojedinih roba na tržištu.
Ovakvi potezi Vlade su samo pokazatelj odsustva strategije i suštinskih mera u borbi protiv krize, a u krajnjoj liniji to je pokazatelj nestručnosti i nekompetentnosti ljudi koji vode ekonomski deo Vlade.
U strukturi prihoda spominju se donacije sa svega 1,1%, što je vrlo skromno i govori o značaju Srbije za EU. Koliko Vlada promoviše pomoć EU reklo bi se da je ovaj postotak bar deset puta veći, ali nije. Više para u državu unese naša dijaspora preko doznaka, nego sve donacije država EU.
Kada je reč o rashodima, ovim Predlogom zakona oni rastu za 271 milijardu dinara. Kada pogledamo rast prihoda, jasan je zaključak da budžetski deficit raste do iznosa čak 79 milijardi dinara. Gde to Vlada planira da potroši ove milijarde? Navodi se povećanje penzija i to jer u redu, međutim ovaj rast penzija pojela je inflacija, čak i više nego što je rast penzija, pa su penzioneri u realnom minusu u odnosu na prošlu godinu.
Svi smo svedoci rasta cena osnovnih životnih namernica, ogreva, a u mnogim opštinama i gradovima rastu cene komunalnih usluga. U Somboru, primera radi, rast cena daljinskog grejanja je čak 33%.
Sa rashodne strane najveća promena koju ovaj rebalans treba da izniveliše ili žargonski „ispegla“ finansiranje ogromnih gubitaka javnih preduzeća u iznosu od 1,3 milijarde evra i tu je suština svega.
Ovde je svima jasno, dame i gospodo, da je više neodrživa partijska država koja je napravljena. Iz ovog primera građani najbolje vide koliko ih košta partokratski aparat koji se pravio decenijama. Loša kadrovska rešenja koji imaju partijsku knjižicu, ali ne i validnu diplomu, loše upravljaju našim energetskim sistemom i stvaraju dugove koji se pokrivaju po pravilu iz budžeta.
S obzirom da građani pune budžet samo ova stavka će svakog punoletnog građanina ove zemlje koštati u proseku 25 hiljada dinara. Ovde pre svega mislim na Elektroprivredu Srbije i „Srbijagas“. Kada bi se bolje upravljalo ovim preduzećima, kada ne bi bilo ovakvih velikih budžetskih izdataka za ove državne jasle, koje imaju najveće plate u državi, što je nonses, budžet Srbije bi u 2022. godini imao deficit manji od 2% BDP. Ovako, ogromni gubici ovih preduzeća doveli su do toga da se deficit budžeta rebalansom povećao na skoro 4%.
Koalicija NADA, koju čini POKS i Novi DSS, smatra da mnogo veća izdvajanja treba da idu za potrebe vojske Srbije, za kadrove i tehniku, s obzirom na rastuće tenzije na Kosovu i Metohiji i garancije za bezbednost koje država treba da pruži našim sunarodnicima u južnoj pokrajini.
Veća izdvajanja treba obezbediti ratnim veteranima i kroz izmenu Zakona o borcima obezbediti im trajnu sigurnost i status u društvu koji zaslužuju.
Dalje, naša koalicija ocenjuje kao vrlo pogrešnu politiku Vlade prema poljoprivredi. U ovom Predlogu zakona pominje se pad proizvodnje u poljoprivredi i to za 8%. Realno je pad poljoprivredne proizvodnje veći od toga i to značajno. Tome jeste doprinela suša, ali još više pogrešna politika Vlade u ovoj oblasti. Rezultat takve politike je katastrofalno stanje stočnog fonda, gotovo potpuno gašenje proizvodnje mleka u Srbiji, nedopustivo male, gotovo beznačajne subvencije ratarske i voćarske proizvodnje i dugovi prema seljacima. Seljacima se iz budžeta duguje iznos od preko 20 milijardi dinara a kašnjenja sa isplatama subvencija su ogromna.
Naši konkretni predlozi za rebalans budžeta u oblasti poljoprivrede su povećanje sredstava za elektrifikaciju sistema za navodnjavanje u iznosu od 100 miliona dinara, jer je električna energija najjeftiniji energent u navodnjavanju zbog enormnih troškova kada se koriste naftni derivati a u cilju suzbijanja suše.
Kod Uprave za agrarna plaćanja povećati davanja na 250 miliona dinara, odnosno minimalno onoliko koliko je dug države prema poljoprivrednim gazdinstvima, u ovom momentu za neisplaćene subvencije.
Kod Uprave za poljoprivredno zemljište treba povećati sredstva na 100 miliona dinara, a u cilju povećanja i ukrupnjavanja poljoprivrednih površina, podsticanja lokalnih samouprava za sprovođenje komasacija i arondacija, a sve u cilju povećanja produktivnosti, racionalnosti i efikasnosti u poljoprivredi i bolje efikasnosti primene sistema za navodnjavanje i racionalnoj primeni poljoprivredne tehnike.
Velika je sramota da je Uprava za agrarna plaćanja na današnji dan dužna poljoprivrednicima oko 250 miliona evra, a naročito ugrožene grupe su proizvođači mleka gde subvencije dosta kasne. Ovo daje rezultat - rapidan pad broja grla muznih krava. Slično je i u ostalim granama stočarstva, prvenstveno zbog narušenih odnosa ulazno izlaznih parametara, kašnjenja subvencija i neintervenisanja Direkcije za robne rezerve.
Ugrožene grupe o kojima ovaj rebalans ne vodi računa su i proizvođači industrijskog bilja, posebno soje i šećerne repe, gde su prinosi katastrofalni i gde bi iz budžeta trebalo izdvojiti i za tekuću 2022. godinu minimalno 12 hiljada dinara po hektaru, kako se naredne godine ne bi ugrozila prehrambena i sigurnost zemlje.
Pogrešna je politika Vlade i kada je u pitanju socijalna politika. Ovaj predlog rebalansa to jasno pokazuje. U trenutno nestabilnoj ekonomskoj situaciji, porastu siromaštva, rashodi za socijalnu zaštitu se smanjuju i umesto da se povećavaju sada iznose 6,87 ukupnih rashoda, a ista su pre rebalansa iznosila 7,04.
U apsolutnom iznosu izdvajanja iz budžeta su smanjena iako su stope nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji znatno veća od evropskog proseka.
Koalicija NADA smatra da izmene Zakona o budžetu u najvećoj meri treba da budu posvećena i usmerena u dodatni paket socijalne pomoći koji bi bio osmišljen u skladu sa trenutnom situacijom u društvu, a koja podrazumeva posebno i pažljivo kreiranje mera socijalne politike zasnovanih na jasnim kriterijumima i analizama.
Jeste najjednostavnije linearno povećavanje penzija svima i jednokratna davanja mladima, ali to nije najpravednije i najbolje rešenje. Potrebna je hitna izrada lične karte stanovništva i kreiranje nivoa državne pomoći u skladu sa njom.
Takođe, u rebalansu budžeta nije registrovana volja za pojedinačno povećavanje socijalnih davanja za socijalno ugroženo stanovništvo iako je godišnja stopa inflacije u septembru iznosila 14% s obzirom na nepovoljnu ekonomsku situaciju i rast cena socijalno ugroženi građani bivaju sve više gurani na marginu društva i ukoliko se navedena davanja ne uvećaju u narednom periodu ugrožava se njihova egzistencija.
U skladu sa predlogom mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva koje je dao Fiskalni savet utvrđeno je da deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupu po stopi rizika od siromaštva, kao i da 37 hiljada starih lica dominantno u ruralnim sredinama ne ostvaruju pravo na socijalnu pomoć iako dohodovno su ugroženi.
Navedeno bi se moglo rešiti povećanjem dečijeg dodatka za 25%, odnosno sa 3.569 dinara na 4.500 dinara, kao i broj primalaca za dve trećine, odnosno sa 245 na 416 hiljada dece. Ukupan trošak navedene reforme iznosio bi 14 milijardi dinara, ali navedena mera nije usvojena jer je Vlada procenila da ima drug prioritete.
Takođe što se tiče podrške starim licima trebalo bi iskoristiti sistem socijalnih karti za efikasnu primenu reformisanog sistema socijalne pomoći, kao i ukinuti zakonsku obavezu plaćanja PIO doprinosa za osiguranike poljoprivrede.
Primer da sistem socijalnih karti nema primenu najbolje je prikazan na novčanoj pomoći mladima u iznosu od pet hiljada dinara. Sredstva u iznosu od oko 15 milijardi za ovu namenu svrsishodnije bi se utrošila u ulaganje u obrazovanje mladih u vidu stipendija, odnosno subvencija za poslodavce za zapošljavanje mladih imala bi dugoročniji efekat.
Sa aspekta kapitalnih investicija u oblasti socijalne zaštite, kapitalno ulaganje u nadležnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja iznose samo 0,03% ukupnih kapitalnih ulaganja u 2022. godini. Iako potrebe u oblasti socijalne zaštite su znatno iznad trenutnih kapaciteta u koje se ne ulaže dovoljno Koalicija NADA smatra da rebalansom budžeta nije dovoljno pažnja posvećena zaštiti životne sredine. Nažalost, u republičkom budžetu imali ste samo dva kapitalna projekta, od kojih se jedan odnosi na nabavku opreme za sakupljanje i reciklažu, verovatno kontejnere i kante u iznosu od 360 miliona dinara, a drugi na prečistač otpadnih voda u opštini Zubin Potok u iznosu od 200 miliona dinara.
Sredstva iz IPA fondova se povlače još iz prve komponente, što govori o maloj spremnosti projekata za realizaciju. To je apsolutno nedovoljno imajući u vidu potrebe i ulaganja u ovoj oblasti. Sramota je da naša predstonica, grad Beograd, nema centralni prečistač otpadnih voda s obzirom na kruženje materije u prirodi i da sva ta zagađenja dospevaju kroz lanac ishrane do čoveka.
Kada je upravljanje otpadom u pitanju, situacija je gora nego kada je donet Zakon 2009. godine. Ne vidim da se ovim rebalansom nešto menja. Pokrivenost sakupljanja nije na dovoljnom nivou, a primarna separacija je u povoju. Recikabilne sirovine završavaju u vodotokovima, a ne u postrojenjima za reciklažu. Jako malo se radi na održivom uspostavljanju rada regionalnih centara i izgradnji sanitarnih deponija i postrojenja za sekundarnu separaciju izdvajanje recikabilnih sirovina.
Naime, imamo jako mali broj izgrađenih regionalnih centara za upravljanje otpadom na nivou Srbije, a najveći centri, Beograd, Novi Sad i Niš nemaju uspostavljen sistem u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom.
Dakle, otpad se u tri najveća grada u Srbiji odlaže na nesanitarne i divlje deponije, što je neprihvatljivo i odraz nezainteresovanosti i nestručnog vođenja politike. Ništa od ovoga nismo videli u rebalansu budžeta.
Rebalansom budžeta, iznos subvencija namenjen životnoj sredini je iznosio samo 2,48% ukupno planiranih subvencija, što je nedovoljno, uzimajući u obzir prioritet ove oblasti.
Iz svega ovoga je jasno da predlog rebalansa budžeta koji je predložila Vlada Srbije, ne može dobiti prelaznu ocenu.
Koalicija NADA će podneti čitav niz amandmana kojima ćemo pokušati da poboljšamo predlog i ublažimo štetu koju može izazvati usvajanje ovakvog predloga.
Hvala na pažnji.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo poslanici, odmah da kažem u ime koalicije NADA, koju čine Nova demokratska stranka Srbije i POKS da mi nećemo glasati za ovaj Zakon o izmenama i dopunama ministarstava.
Jedan od razloga, a ima ih više, jeste da jednostavno nisu uvršćena neka ministarstva koja smatramo da su morala biti. Kao prvo, to je ministarstvo za dijasporu. Isto tako, jednako važno, ako ne i važnije, da se vrati ministarstvo o Kosovo i Metohiji.
Smatramo da ministarstvo o Kosovu i Metohiji je u ovom trenutku i te kako važno, kako bi podigli nivo i status tog pitanja na jedan najviši nivo, a ne na nivou Kancelarije razgovarati o jednom vitalnom pitanju za naciju.
Kada je u pitanju ministarstvo za dijasporu, složićete se da mi i dan-danas najviše doznake i najviše novca godišnje dobijamo upravo od naših ljudi iz inostranstva i mislim da je njihov položaj time što je spušteno na nivo neke agencije ili kancelarije, više i ne znam šta postoji u okviru Ministarstva inostranih poslova, da to zaista nije značaj dovoljan njima dat.
Čuli smo ovih dana, u stvari više danas, kako one vlasti od pre 10 godina, pa današnje, i složiću se sa prethodnim govornicima, da jedna trećina ljudi je u svakoj vlasti. Isto tako, verujem da ćete se složiti da poređenja 2012. godine o platama su deplasirana, jer kad uzmete današnje cene i ondašnje, to bi zaista u neki odnos kad se stavi moglo da bude pod velikim znakom pitanja.
Posebno mi smeta kad govorite o nezaposlenosti koju ste rešili, a u stvari ignorišete činjenicu da je 500 hiljada ljudi manje nego što je bilo pre 10 godina, a sa tim odlivom ljudi, evo, čujem da je i 600 hiljada, znači i više od 500 hiljada, zaista na jedan način koji nije primeren uopšte nekom pozitivnom trendu, već ugrožava i čitavu našu naciju. Mi se hvalimo kako smo smanjili nezaposlenost. Ne, nezaposlenost se smanjila tako što nas je mnogo manje.
Hteo bih još da kažem da mi zaista ne možemo da se otmemo utisku da povećanje ovog broja ministarstava nagoveštava da će ovo biti Vlada kontinuiteta. Ne gledamo to baš u pozitivnom smislu, jer kontinuitet u ovom slučaju može da bude nešto što naciji ne odgovara.
Jer, kako kažete, čekaju nas teška vremena. Ona Vlada u mnogo boljim uslovima nije obavilo potpuno svoj zadatak, a tek ovo, šta će biti kasnije, možemo da vidimo i da se nadamo da neće biti baš tragično.
Pošto želim da ostavim i svojim kolegama vreme da bi mogli i oni da kažu po neku reč, ponavljam da mi nećemo glasati za ovaj zakon. Mi smo opozicija ovoj vlasti i možemo se složiti samo oko nekih nadstranačkim pitanjima i to bi moglo da bude oko Kosova i Metohije, ali vidim da vlast tu i nije zainteresovana na najbolji način. Hvala.
(Beograd, 01.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzija) | Republika | Mesečno | 65000.00 | RSD | 03.09.2016 - |