Četvrta posebna sednica, 05.06.2014.

Poštovani predsedavajući, poštovani državni revizoru, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, saradnici, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ovom prilikom želela bih da govorim o izveštaju o radu Agencije za borbu protiv korupcije. Složićemo se svi da je izveštaj o radu zaista obiman i iscrpan i da ne jedan verodostojan i objektivan način prikazuje sve aktivnosti koje Agencija za borbu protiv korupcije imala u prethodnoj godini.
Agencija je navela brojne primere, imamo grafičke prikaze i zaista je uspela da nam oslika svoj rad, ali ono što je evidentno što proizilazi iz ovog izveštaja jeste to da je rad Agencije i uopšte uloga Agencije u prethodnoj godini zaista podignuta na jedan viši nivo o čemu posebno svedoči povećanje broja predmeta u radu, zatim rokovi postupanja i odluke upravnog suda po odlukama Agencije.
Međutim ono što provejava kroz ceo ovaj izveštaj jeste potreba za promenom zakonskih rešenja koje regulišu rad Agencije za borbu protiv korupcije. Slažem se da su promene neophodne jer je život uvek brži od zakona, a zadatak zakona jeste da prati život.
Obrazložila bih jedan institut iz ovog zakona za koji smatram da mora da trpi određene promene i njegovom promenom bi pritisak predmeta na Agenciju bio znatno smanjen i olakšao bi joj rad. U 2013. godini primljeno je 374 zahteva za davanje mišljenja o sprovođenju Zakona o agenciji i drugih propisa koji regulišu materiju sukoba interesa i 489 zahteva za davanje saglasnosti što u strukturi predmeta posmatranih prema sadržini čini najveći broj.
Institut sukoba interesa zakonom definisan je kao situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije, odnosno službene dužnosti na način koji ugrožava javni interes. U Zakonu o agencije za borbu protiv korupcije posebnom glavom koja se naziva sukob interesa utvrđena je načelna zabrana obavljanja dve ili više javnih funkcija istovremeno bez osvrtanja na pitanje postojanja privatnog interesa koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje i na taj način ugrožava javni interes. Smatram da ova formulacija treba bolje da se precizira pre svega zbog dosadašnjih iskustava u primeni zakona, naročito kod istovremenog vršenja dve javne funkcije.
Privatni interes je sastavni i veoma važan elemenat sukoba interesa i njegovo postojanje treba da bude presudno prilikom normiranja sukoba interesa, i pri tome mislim na njegovu konkretnu razradu, konkretnu razradu pojma privatnog interesa, a naročito na njegovo postojanje kod privatnog interesa, kod instituta sukoba dva javna interesa.
Dakle, ne podrazumeva se apriori postojanje privatnog interesa kod istovremenog vršenja dve javne funkcije, naročito u slučajevima kada narodni poslanik obavlja neku funkciju, kao što je član saveta fakulteta, ili neku drugu javnu funkciju, na koju ga postavlja Skupština ili Vlada.
Istovremeno vršenje više funkcija nije nužan preduslov korupcije. Posebno imajući u vidu da su zakonska rešenja takva da ne dozvoljavaju akumuliranje novčanih nadoknada za vršenje javnih funkcija, znači, ne dozvoljavaju povećanje materijalnih sredstava.
Zato smatram da se ovakvim zakonskim konceptom korupcije u velikoj meri podstiče sumnja u opštu korumpiranost svih javnih funkcionera, odnosno vršilaca javnih funkcija i da se doprinosi gubljenju poverenja u vršioce javnih funkcija i u rad institucija sistema vlasti. Dakle, potrebno nam je preciznije definisanje instituta privatnog interesa.
Još jedna tema, koja je izuzetno važna i pominjali smo je danas i na kojoj treba svi zajedno da radimo jeste obezbeđivanje nezavisnog i suverenog položaja Agencije, koja u velikoj meri zavisi i od odnosa Agencije prema javnim funkcionerima.
Vrlo je važno da Agencija zadatke koji su joj zakonom povereni vrši na način koji obezbeđuje zaštitu prava ličnosti, koje su Ustavom i zakonom garantovane svakom građaninu.
Svedoci smo da se često sadržaj krivičnih prijava dospevaju sredstva javnog informisanja pre nego što i lice na koje se one odnose bude upoznato sa njima i na taj način se formira jedno javno mnjenje o javnom funkcioneru koje je najčešće i pogrešno.
Na ovaj način ne doprinosi se povećanju poverenja u institucije i nosioce javnih funkcija, već nažalost jednoj svojevrsnoj diskreditaciji, pa i anatemisanju javnih funkcionera, koji u najvećoj meri svoj posao obavljaju odgovorno, savesno i u najboljem interesu građana.
Pretpostavka nevinosti osnovni je postulat utvrđivanja odgovornosti svakog čoveka u uređenim sistema u svetu, stoga mi ne smemo davati legitimitet bilo kakvim pokušajima njenog osporavanja.
Smatram da je potrebno i neophodno da Agencija štiti podatke o ličnosti do kojih je došla u zakonom predviđenom postupku i možda bi trebalo razgovarati i o ustanovljavanju odgovornosti Agencije, nekog drugog organa, organizacije, ili lica za objavljivanje podataka u čiji posed su došli na osnovu zakonom datih ovlašćenja.
Pretpostavka vršenja javne funkcije, pre svega treba da bude delovanje u javnom interesu po najboljem znanju i umeću. Greške su kao i svima u određenoj meri dozvoljene i javnim funkcionerima i smatram da je to društvo kome treba da stremimo i da je zadatak Agencije da širi svest o takvom postupanju.
Ono što je važno, jeste to da se u javnosti već prepoznaje i uloga i značaj Agencije, naročito na polju borbe protiv korupcije i zato se zalažem da i dalje
osnažujemo Agenciju u svakom pogledu, kao stručno i nezavisno telo.
Na kraju želim da kažem, da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati Izveštaj i zaključke nadležnog Odbora. Hvala.