Na kratko pitanje biće kratak odgovor. Normalno je da imamo jedinstvenu cenu energenta i ona treba da se formira prema učešću izvora. Učešće domaćeg izvora je do 8% u ukupnoj potrošnji gasa, a 92% su izvori koje mi crpimo na bazi snabdevanja gasom, kao i ostale ili većina zemlja u okruženju. Prema tome, cena koja je formirana je formirana na bazi proporcija i učešća našeg proizvedenog i kupljenog gasa od „Gasproma“.

Mislim da nemamo novo pitanje, ovo je staro pitanje, koje stalno postavljate, u vezi sa opravdanošću gasno-naftnog aranžmana koji je ova zemlja sklopila sa Ruskom Federacijom, odnosno sa strateškim partnerom „Gaspromom“ i „Gaspromnjeftom“ u oblasti zadovoljavanja svojih potreba za određenim količinama energenata na našem tržištu i stvaranja uslova da postanemo ne samo ozbiljan proizvođač određenih energenata za svoje tržište, nego i šire od toga.
Vi stalno polazite od toga da smo mi poklonili Naftnu industriju Srbije strateškom partneru. Oni koji su pravili procenu vrednosti i mi koji smo prihvatili tu procenu vrednosti i sada tvrdimo da je to jedan od najboljih poslova, koji je značajno doprineo zaustavljanju negativnih ekonomskih ili privrednih tendencija izazvanih globalnom finansijskom i ekonomskom krizom u svetu. Mi smo imali neto priliv za 51% akcija NIS-a koje su prodate, 400.000.000 evra u jednom danu je uplaćeno. Mi smo pristupili revitalizaciji NIS-a na najbolji mogući način i imamo realno započet investicioni ciklus u jednom od važnih sektora.
Što se tiče vaših osporavanja u vezi sa realizacijom projekta „Južni tok“, ne mogu niti imam potrebu da dokazujem, sem da vas podsetim da su i druge države potpisale slične ili iste aranžmane i da neke pokušavaju, kao npr. Rumunija i Hrvatska, da dobiju isti status u projektu „Južni tok“ koji ima Srbija. Prema tome, nije reč o virtuelnom projektu.
Morate da znate da cevovodi kroz koje gas prolazi nisu evropski, voleo bih da jesu, voleo bih da su naši, to su cevovodi koji su napravljeni u vreme Sovjetskog Saveza. Nažalost, deo tih cevovoda kroz Ukrajinu nije u dobrom stanju. Pored njihove revitalizacije, postoji objektivna potreba za pravljenjem novih uslova za transport gasa.
Vi znate da je počeo da se realizuje i severni tok i da je realno započeta realizacija projekta „Južni tok“. Vi ćete ga osporavati, ja ću stalno misliti da je to jedan od najboljih strateških razvojnih projekata u koje je ova zemlja ušla.
Želeo bih da imamo mnogo više prirodnog gasa, ali ga nemamo. Želele bi i mnoge druge evropske zemlje, ali ga nemaju. Želeo bih i da projekat „Nabuko“ obuhvati Srbiju. Nažalost, „Nabuko“ u ovim trenucima ne raspolaže potrebnim količinama gasa da bi mogao da počne da se realizuje. Ako je realno da će nešto biti realizovano, realno je da će biti realizovan projekat „Južnog toka“. Nemam ništa protiv „Nabuka“; ukoliko nam ponude da i „Nabuko“ prođe kroz Srbiju, sa velikim zadovoljstvom ću se založiti da se to dogodi. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, odgovor je da je tačno da je po zakonu predviđeno postojanje Agencije za rudarstvo, međutim, ona faktički ne postoji. Sredstva za njen rad nisu postojala, bila su naznačena, ali rebalansom budžeta nisu ostvarena i nisu predviđena ni za narednu budžetsku godinu.

Ja ću pokušati da dam jedan kratak odgovor, da ne bih davao odgovor povodom svakog amandmana koji je podneo gospodin Zankov sa grupom narodnih poslanika.
Zaista visoko cenim brigu za rudnike podzemne eksploatacije uglja i za položaj naših rudara u tim rudnicima, koja je izražena u vašem pledoajeu. Ja ovo govorim sada i zbog vas i zbog rudara – ova vlada ne planira i nije planirala zatvaranje rudnika u podzemnoj eksploataciji uglja. Činjenica je da smo obezbedili subvencije za tekuću godinu, a da su u budžetu za sledeću budžetsku godinu planirane na višem nivou od tekuće godine i da smo preduzeli mere u traženju strateških partnera za sistemsko i dugoročno rešavanje rentabilnog poslovanja podzemne eksploatacije uglja.
U tom smislu se vode pregovori sa nekim kompanijama, na primer, o izgradnji termoelektrane u Štavlju, kapaciteta od 250 do 350 megavata, koja bi omogućila rentabilno poslovanje jednog dela podzemne eksploatacije rudnika. Takođe, paralelno se vode razgovori sa drugim potencijalnim strateškim partnerom za basen „Resavica“, u smislu izgradnje jednog kompleksa koji bi istovremeno obuhvatio i eksploataciju uglja i proizvodnju električne energije.
Prema tome, ova vlada ne planira zatvaranje rudnika u podzemnoj eksploataciji, ali je normalno da u zakonskom projektu postoji pravna norma koja reguliše i otvaranje i zatvaranje rudnika, jer mineralna dobra nisu obnovljivi izvori. To su ograničeni resursi i kada dođe do konca tog resursa, normalno je da se neki od tih rudnika i zatvara. Međutim, u ime Vlade, u ime Ministarstva rudarstva i energetike odgovorno tvrdim da nije planirano, niti će biti ostvareno zatvaranje rudnika u podzemnoj eksploataciji uglja.

Pošto se desi uvek da gospodin Maraš izađe kad ja dajem odgovor na njegova pitanja, onda da ovoga puta makar jedan deo odgovora čuje.
Kada je reč o taksi za eksploataciju nafte, tačno je da nas obavezuje leks specijalis, odnosno da nas obavezuje sporazum koji je ova skupština ratifikovala u smislu uvažavanja činjeničnog stanja na dan kada je parafiran sporazum između dve države, tj. 31. decembra 2007. godine. No, i pored toga želim da vam kažem da niko nema veće akcize na derivate u okruženju nego što ih ima Republika Srbija. Time je, ako možemo da kažemo, izvršena kompenzacija u odnosu na ovu visinu takse, iako ima zemalja u okruženju sa istom taksom kao što je naša taksa, vezano za eksploataciju nafte.
U vezi sa vašim pitanjem, ako sam dobro razumeo, o nuklearki, zaista nisam čuo integralnu izjavu gospodina Konuzina i nema potrebe da polemišem u vezi sa tom izjavom. Želim vama da kažem da, prema strategiji o energetici, prema poslu vezanom za ovu strategiju do 2015. godine, nije predviđena izgradnja nuklearnih centara u Srbiji. Saglasno moratorijumu koji postoji, Ministarstvo rudarstva i energetike nije preduzimalo nikakve radnje u smislu planiranja, projektovanja ili izgradnje nuklearnih centara.

Na prošloj sednici sam zaista dao odgovor na vaše pitanje, vi ste tog trenutka izašli iz sale, pošto je bilo odgovora i na neka druga pitanja, u kontekstu tih pitanja. Ukoliko sam vas ovim mojim odgovorom povredio, najozbiljnije vam se izvinjavam.

Gospodine Periću, kada je u pitanju privatni posed, on je neprikosnoven i ako neko zaista izvrši eksploataciju za svoje potrebe, u količinama koje će zaista biti dovoljne za njegove potrebe i ne prevazilaze te norme, u zakonu ne piše da to nije moguće.
Reč je o tome da je jedan broj započinjao za svoje potrebe, a posle je vršio eksploataciju i obavljao promet mineralnih sirovina, a da to nije bilo u skladu sa zakonom, niti je namirivana potrebna renta u vezi s tim.

Najkraće, ako dozvolite, dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo rudarstva i energetike nije izdavalo energetsku dozvolu.
U vezi sa prodajom Naftne industrije Srbije, želim ovde da kažem da „Gaspromnjeft“ nije mogao da bude prevaren, jer je na bazi sopstvenih analiza i izjave koju je potpisao kupio 51% akcija Naftne industrije Srbije.
Ja i dalje smatram da je to gasno-naftni aranžman, jedan od najboljih projekata razvojnog karaktera i da će se pravi efekti u vezi sa tim aranžmanom, koji predstavlja, između ostalog, i osnovu strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom, osetiti u narednih trideset godina.

Zaista mislim da moramo voditi računa o resursima i o zaštiti životne sredine.
Moram da vas razočaram, moj odgovor neće biti onakav kakav očekujete. Reč je o tome da ovo ministarstvo nije nadležno za eksploataciju šljunka i peska iz vodotokova i priobalja. Nadležna je Direkcija za vode. Ali, primili smo ovo k znanju, ne samo sada, nego smo započeli određene radnje naše inspekcije, gde god je moguće da izvrše uvid, dostavljaju predloge mera koje treba preduzeti u pravcu zaštite. Ovo primamo k znanju i preduzećemo one mere koje možemo kao deo Vlade, prenoseći nadležnim institucijama da zaista ne sme da se dozvoli devastiranje rečnih tokova i priobalja.

Biću zaista racionalan. Vodili smo računa o visini renti. Jedino želim da upozorim narodne poslanike i srpsku javnost da vode računa da li je procenat zaračunavanja na ukupni prihod ili na ostvareni profit. Po našem zakonu predviđeno je - na ukupan prihod, a kod nekih koji imaju malo veće procente reč je o oporezivanju profita. Tu su te značajne razlike koje se pojavljuju u procentima.
Tačno je da je renta nešto niža od rente u okruženju. Razlog je bio privlačenje investitora, zato što smatramo da u ovoj oblasti može mnogo više da se investira nego do sada. To je jedini motiv koji je Vlada imala pri predlaganju ovog nivoa rudne rente.
Kada su u pitanju mini elektrane, kratko – doneta je uredba o merama podsticaja i mehanizmima primenjivanja ovih mera za obnovljive izvore energije, na prošloj sednici Vlade.
Želim da kažem da u Srbiji ima registrovanih 850 katastarskih pozicija za male hidroelektrane ili mini-centrale, ukupnog kapaciteta oko 500 megavata instalisane snage. To je sigurno dobar resurs, koji treba iskoristiti i stvoreni su svi okviri, i pravni i ekonomski, za korišćenje ovog čistog izvora energije.

Zaista visoko cenim predloge koje ste izneli u svoje ime i u ime opština i mesnih zajednica. Moram da kažem da pitanje naknade za korišćenje vode u hidroelektranama, kao i naknade za delatnost proizvodnje električne energije, nije predmet ovog zakona. To reguliše Zakon o vodama. Od vrednosti kilovat-časa, dva i po procenta se naplaćuje za proizvedenu energiju hidroelektranama, a 1,25% po kilovat-času za termoelektrane i oko 1,2 dinara za eksploataciju stonih voda po litru.
Smatram da vaš predlog treba razmotriti u kontekstu postojećeg Zakona o vodama i u kontekstu donošenja novog zakona o energetici i naći jedno racionalno i pravedno rešenje u odnosu na region o kome ste govorili i uopšte u odnosu na eksploataciju vode i ostalih dobara u Republici Srbiji.

Kratko ću samo da kažem da je opravdano da narodni poslanici vode računa o sektoru energetike, kao o žili kucavici srpske industrije i srpske ekonomije, ali takođe moram da vas podsetim da je u poslednjih godinu i po dana pokrenuto više projekata u oblasti energetike nego u poslednjih petnaest godina i da srpska energetika ulazi ovog trenutka u svoj najkreativniji period u poslednjih dvadeset ili trideset godina.
Ako krenemo od revitalizacije hidroenergetskih objekata, do podizanja novih kapaciteta na bazi lignita, ako krenemo od revitalizacije Bora, na čemu se ozbiljno radi, do otvaranja novih kopova lignita itd., onda ćemo videti da zaista ova vlada i ovo ministarstvo u poslednjih godinu i po dana punu pažnju posvećuju sektoru energetike i sa velikom odgovornošću se odnose prema zadacima koji stoje pred tim sektorom i prema potrebama ovog društva kada je u pitanju energetika.
Zaista imamo šansu da u narednih pet ili sedam godina postanemo vodeći u proizvodnji energije i energenata u regionu, u to duboko verujem, zaista. Zato vas pozivam da date glas za izmene i dopune Zakona o rudarstvu, jer će se izglasavanjem ovih izmena i dopuna Zakona o rudarstvu stvoriti uslovi za racionalnije i efikasnije poslovanje u sektoru rudarstva. Hvala.

Prvo želim da vas pozovem da izglasamo ovaj zakon o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, jer ona zaista više ne postoji. Zašto nije pre nekoliko godina to urađeno, ostavljam da neko drugi zaključuje.
U vezi sa postavljenim pitanjima, mislim da je celoj srpskoj javnosti poznat moj stav u vezi sa privatizacijom EPS-a. Mislim da je to najveće nacionalno blago kojim država raspolaže i da država ne sme da dozvoli nijednog trenutka da u strukturi kapitala bude ispod 51%. Mislim da je to opšti stav koji je postignut i na nivou Vlade i na nivou vrha Republike Srbije i da tu nema dilema.
U vezi sa proizvodnjom električne energije, moram da vas obradujem, ako želite to da prihvatite kao činjenicu, da otkad sam ja došao na čelo Ministarstva rudarstva i energetike nismo uvozili električnu energiju i da smo u ovoj godini bili neto izvoznici električne energije.
To su činjenice, bez obzira na uslove u kojima posluje elektroenergetski sektor.
U vezi sa memorandumom koji pominjete, meni nije poznato da je predsednik Tadić potpisivao bilo kakav memorandum, jer mislim da to nije ni moguće. Ono što je meni poznato, a dešava se u vreme kada sam ja ministar i u koordinaciji sa svima nama u Vladi Republike Srbije, pa i sa Ministarstvom rudarstva i energetike, jeste činjenica da je EPS potpisao memorandum o razumevanju sa RWE, koji nema snagu zakonske obaveze, nego je protokol između dveju kompanija koje će na bazi studijskih analiza utvrditi da li postoji zajednički interes za strateško partnerstvo u eksploataciji hidropotencijala, vezano za „Đerdap III“, reverzibilnu hidrocentralu i za hidropotencijal Velike Morave; takođe, vezano i za gornju Drinu, hidropotencijal gornje Drine.
Prema tome, nije reč o sporazumu između dveju država, reč je o memorandumu, o pismu o namerama ili protokolu između dveju kompanija.
Mislim da se Srbija jasno opredelila da ima strateška partnerstva u oblasti energetike. Jedno od takvih je sa Ruskom Federacijom u gasno-naftnom aranžmanu. Drugo je sa Republikom Italijom, u vezi sa korišćenjem obnovljivih izvora energije u instalisanim kapacitetima oko 1.000 megavata, što je potpisano pre 10-15 dana na zasedanju predstavnika dveju vlada, Republike Italije i Srbije, u Rimu.
Treće, moguća su strateška partnerstva kroz realizaciju tenderskih procedura, vezano za izgradnju TA „Nikola Tesla“ i „Kolubare B“, gde imamo partnere, kompanije koje su spremne, ukoliko se tenderska procedura završi na pozitivan način, a verujem da hoće, da uđu u strateško partnerstvo sa Elektroprivredom Srbije. To neće ugroziti većinsko vlasništvo Republike Srbije u EPS-u. Ukoliko bi se realizovao deo memoranduma sa RWE, stvorili bi se uslovi i za potencijalno strateško partnerstvo sa nemačkom elektroprivredom, odnosno sa nemačkom državom. Ovoga trenutka, ono još ne stoji.
Prema tome, mi smo ozbiljno opredeljeni da sačuvamo većinsko vlasništvo u Elektroprivredi Srbije, s jedne strane, i da gradimo strateška partnerstva sa relevantnim kompanijama i državama za koje Srbija i energetika Srbije ima interes.
Mislim da sam bio veoma jasan u odgovoru na pitanja koja ste postavili. Hvala.

Želim prvo da zamolim poslanike da govore o činjeničnom stanju kada su u pitanju svi, uključujući i predsednika Republike. Predsednik Republike je bio prisutan i na potpisivanju gasno-naftnog sporazuma i značajno doprineo uspostavljanju strateškog partnerstva između Ruske Federacije i Srbije. Takođe je značajno doprineo i uspostavljanju partnerstva između Republike Italije i Srbije. Mislim da ne treba pominjati, na jednom je bio, a na drugom se zaboravlja da je bio.
Mislim da je sve ovo što se dešavalo bilo u interesu Republike Srbije, da je reč o ozbiljnim partnerskim odnosima između naše zemlje, Ruske Federacije i drugih zemalja.
U vezi s raspravom koju smo vodili, zahvalan sam na svim primedbama koje su upućene. Pažljivo smo slušali i u danu odlučivanja ćemo se definitivno izjasniti o svim primedbama koje ste ovde imali. Hvala vam.

Sa zadovoljstvom ću da prihvatim da dođem onda kad su poslanička pitanja i da odgovorim na sva ova pitanja  koja ste postavili, a koja nemaju direktne veze sa ovim zakonskim projektom. Sva pitanja koja ste postavili su van domena ovog Zakona o eksproprijaciji. Mogu da izrazim saglasnost sa vama da je zaista neophodno da se Zakonodavni odbor izjasni o ovom zakonskom projektu i slažem sa vama da to treba Zakonodavni odbor da izvrši.
Da odgovorim u vezi sa hitnošću postupka. Vi s pravom prigovarate da u određenom vremenskom periodu nisu urađeni određeni poslovi i projekti koji su mogli da budu urađeni. Tačno je da je „Jugorosgas“ dobio licencu za ovaj magistralni gasovod još 1996. godine, a poslednju je dobio 2007. godine, ali zaista sada ne želim ovde da prozivam nikoga ko je radio na tim poslovima pre mene. Želim da se stvore mogućnosti da se ovi projekti realizuju.
Da odgovorim kad sezona počinje – počinje onog trenutka kad se steknu uslovi. Da bi se stekli uslovi, moraju određene predradnje da se urade. Nije krucijalno da li zakon stupa na snagu dan ili osam dana od objavljivanja, krucijalno je da se zakon donese i da se odmah pristupi onim radnjama koje će obezbediti da u martu mesecu fizički započne realizacija ovog projekta, kada mogu započeti građevinski radovi.
Takođe, kad sam već uzeo reč, želim da odgovorim da postoji plan detaljne regulacije za izgradnju magistralnog gasovoda i da će na nivou lokalnih samouprava on biti detaljno razrađen. Prema tome, tačno je da su se stekli svi uslovi da je moguće doneti ovaj zakon kao poseban zakon. On ima oblik posebnog zakona, u skladu sa članom 2. Zakona o eksproprijaciji. Neka Skupština, uostalom, svojim izjašnjavanjem iskaže da li je on u skladu sa zakonom i sa Ustavom.