Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, bez obzira što nas je ostalo ovako malo, smatram da treba da iznesem par činjenica zbog čega sam podneo amandman na Zakon o carinskoj tarifi – Odeljak XV Glava 72 pod oznakama 7213 91 10 00 i 7214 20 00 00 predložio sam smanjenje carinske stope sa 5 na 1%, a u tarifnoj oznaci 7223 00 19 00 sa 10 na 1%. Razlog ovog predloga je zato što u Srbiji nema proizvođača betonskog gvožđa, a pogotovo ne rebrastog i nema proizvođača prohromske žice ili žice od nerđajućeg čelika.
Što se tiče betonskog gvožđa, računica je jasna i prosta. U proteklih nekoliko godina u Srbiji je uvezeno oko 200.000 tona betonskog gvožđa godišnje.
Prethodna Vlada je kontingente, koje je uvezao ministar Boriša Vuković pre 2000. godine zamenila sa carinskom stopom od 18% i tako se iz Srbije odlivalo oko 70 dolara po toni uvezenog gvožđa u muslimansko hrvatsku federaciju BiH i još neke zemlje iz okruženja. Kada se cifra pomnoži sa 200.000 tona, jasno je, da je to oko 15 miliona dolara, koji su se godišnje odlivali iz džepova građana Srbije, dakle, u BiH i još neke druge zemlje, kao što sam rekao.
Sa sadašnjom carinskom stopom od 5%, koju predlaže ova vlada, iz Srbije će se odlivati oko 16 dolara po toni uvezenog gvožđa, što je znatno manje po toni. Ali, ako se ima u vidu izgradnja auto puta i drugih infrastrukturnih objekata, nije teško izračunati da će se uvoz gvožđa višestruko uvećati u narednom periodu, pa će tako građani Srbije i dalje pomagati muslimansko-hrvatsku federaciju u BiH i još neke zemlje sa oko 15-tak miliona dolara godišnje.
Kako se odlivaju ova sredstva? Prosto tako što između Srbije i Crne Gore i BiH postoji sporazum o carini koja iznosi 1%. Pošto Željezara "Zenica" uvozi uglavnom gredice i rebrasto gvožđe iz drugih zemalja i prodaje ga Srbiji kao svoj proizvod čime onemogućava naše uvozne firme da uvoze armaturu, jer su praktično nekonkurentne. Dakle, uvođenjem carinske stope od 1% kod nas bi armatura bila znatno jeftinija, a samim tim i cene svih objekata u koje se ugrađuje betonsko gvožđe bi bili jeftiniji.
Treba istaći još jednu bitnu činjenicu, da do sada nije postojala kontrola na radioaktivnost uvezenog gvožđa iz BiH.
Što se, pak, tiče žice od nerđajućeg čelika koji se, takođe, ne proizvodi u Srbiji, naše firme koje prerađuju i finalizuju uvezenu žicu su u neravnopravnom položaju u odnosu na konkurente iz inostranstva, jer su u startu skuplji za 10% carine i na domaćem, a pogotovo na inostranom tržištu. Smanjenjem ove stope sa 10 na 1% znatno bi se povećala konkurentnost naših firmi i na domaćem i na inostranom tržištu, a time svakako povećala i zaposlenost naše privrede, jer bi izvoz proizvoda od žice bio znatno uvećan u odnosu na dosadašnji nivo.
Primera radi, u firmi u kojoj ja radim, fabrici sita i ležaja, do uvođenja carine od 10%, koju je uvela Vlada svojom odlukom, uvozili smo žice od prilike oko 100 tona godišnje, da bi nakon carine od 10% ta količina smanjena na 20-tak tona.
Izvoz ovih proizvoda na ino-tržište od prerađene žice bio je 80%, što znatno govori da carina utiče na konkurentnost naših firmi.
Iz ovih iznetih činjenica, pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman, jer je on od interesa i za privredu i za građane Srbije.