Po Poslovniku, član 103. Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, po Poslovniku poslanik je dužan da govori o onome što je na dnevnom redu, ali je očigledno da je gospodina Četrovića uhvatila panika jer istražni organi u Kraljevu rade, očigledno će njega od apsa samo spasiti imunitet, jer na spisku koji je očigledno falsifikovan nalazi se 80 mrtvih ljudi koji su umrli pre nego što je gospodin Rade Jović izabran za predsednika Opštine Kraljevo.
Zameram gospodinu Kitanoviću iz Srpskog demokratskog pokreta obnove što vodi računa o drugim okruzima. Upravo je gospodin Četrović osporio izbor predsednika Okružnog suda u Užicu i Zlatiborskog okruga, a sada pominje gospodina Velju Ilića i načelnika okruga. Zašto ne brinete, gospodine Četroviću o svom okrugu, a ne o Zlatiborskom okrugu i o drugim okruzima? Prema tome, nemojte pričati paušalno, iznositi paušalne ocene. U Kraljevu ste uzeli spisak iz zavoda za zapošljavanje, falsifikovali sve potpise koji traže opoziv predsednika, gradonačelnika opštine Kraljevo.

Gospodin Četrović nije govorio o tački dnevnog reda. Činjenica je da su u Kraljevu skupljani potpisi više meseci, ali je činjenica da su ti potpisi skupljani za izgradnju kanalizacije, izgradnju ulica, zamenu drvenih bandera za betonske, da bi se nakon toga ti spiskovi pretvorili u opoziv gospodina Jovića.
Zašto niste te spiskove skupljali na overenim potpisima izborne komisije, već sa nekim papirićima, sveskama, da bi ti spiskovi bili validni.
Dalje, što se tiče izbora predsednika Okružnog suda, gospodin Četrović kaže da je imao argumentovane činjenice. Interesantno je da od dva poslanika SRS iz Zlatiborskog okruga nijedan nije imao te činjenice i nije ih izneo ovde, već gospodin Četrović.

Gospodine predsedavajući, poštovane kolege poslanici, povredili ste, gospodine predsedavajući, Poslovnik, kada ste pre nekoliko govornika dozvolili gospođi Vjerici Radeti da govori mimo tačke dnevnog reda – zakon o reviziji, kada je pričala o postupku za opoziv predsednika opštine Kraljevo, gospodina Radeta Jovića. Tačno je da je nekakav postupak sproveden, ali kao što nad popom ima pop, i nad sudom ima sud. Sačekaćemo konačnu odluku, pa ćemo videti ko je u pravu.
Druga teška diskvalifikacija i diskriminacija ljudi, gospođa Radeta kaže da je načelnik MUP-a Kraljevo iz Čačka i da nema pravo zato što je iz Čačka. Niko gospođu Radetu, pa ni ja, nisam pitao odakle je ona to došla da ima pravo da bude poslanik u Skupštini Srbije, a čovek nema pravo da bude zaposlen u Kraljevu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, bez obzira što nas je ostalo ovako malo, smatram da treba da iznesem par činjenica zbog čega sam podneo amandman na Zakon o carinskoj tarifi – Odeljak XV Glava 72 pod oznakama 7213 91 10 00 i 7214 20 00 00 predložio sam smanjenje carinske stope sa 5 na 1%, a u tarifnoj oznaci 7223  00 19 00 sa 10 na 1%. Razlog ovog predloga je zato što u Srbiji nema proizvođača betonskog gvožđa, a pogotovo ne rebrastog i nema proizvođača prohromske žice ili žice od nerđajućeg čelika.
Što se tiče betonskog gvožđa, računica je jasna i prosta. U proteklih nekoliko godina u Srbiji je uvezeno oko 200.000 tona betonskog gvožđa godišnje.
Prethodna Vlada je kontingente, koje je uvezao ministar Boriša Vuković pre 2000. godine zamenila sa carinskom stopom od 18% i tako se iz Srbije odlivalo oko 70 dolara po toni uvezenog gvožđa u muslimansko hrvatsku federaciju BiH i još neke zemlje iz okruženja. Kada se cifra pomnoži sa 200.000 tona, jasno je, da je to oko 15 miliona dolara, koji su se godišnje odlivali iz džepova građana Srbije, dakle, u BiH i još neke druge zemlje, kao što sam rekao.
Sa sadašnjom carinskom stopom od 5%, koju predlaže ova vlada, iz Srbije će se odlivati oko 16 dolara po toni uvezenog gvožđa, što je znatno manje po toni. Ali, ako se ima u vidu izgradnja auto puta i drugih infrastrukturnih objekata, nije teško izračunati da će se uvoz gvožđa višestruko uvećati u narednom periodu, pa će tako građani Srbije i dalje pomagati muslimansko-hrvatsku federaciju u BiH i još neke zemlje sa oko 15-tak miliona dolara godišnje.
Kako se odlivaju ova sredstva? Prosto tako što između Srbije i Crne Gore i BiH postoji sporazum o carini koja iznosi 1%. Pošto Željezara "Zenica" uvozi uglavnom gredice i rebrasto gvožđe iz drugih zemalja i prodaje ga Srbiji kao svoj proizvod čime onemogućava naše uvozne firme da uvoze armaturu, jer su praktično nekonkurentne. Dakle, uvođenjem carinske stope od 1% kod nas bi armatura bila znatno jeftinija, a samim tim i cene svih objekata u koje se ugrađuje betonsko gvožđe bi bili jeftiniji.
Treba istaći još jednu bitnu činjenicu, da do sada nije postojala kontrola na radioaktivnost uvezenog gvožđa iz BiH.
Što se, pak, tiče žice od nerđajućeg čelika koji se, takođe, ne proizvodi u Srbiji, naše firme koje prerađuju i finalizuju uvezenu žicu su u neravnopravnom položaju u odnosu na konkurente iz inostranstva, jer su u startu skuplji za 10% carine i na domaćem, a pogotovo na inostranom tržištu. Smanjenjem ove stope sa 10 na 1% znatno bi se povećala konkurentnost naših firmi i na domaćem i na inostranom tržištu, a time svakako povećala i zaposlenost naše privrede, jer bi izvoz proizvoda od žice bio znatno uvećan u odnosu na dosadašnji nivo.
Primera radi, u firmi u kojoj ja radim, fabrici sita i ležaja, do uvođenja carine od 10%, koju je uvela Vlada svojom odlukom, uvozili smo žice od prilike oko 100 tona godišnje, da bi nakon carine od 10% ta količina smanjena na 20-tak tona.
Izvoz ovih proizvoda na ino-tržište od prerađene žice bio je 80%, što znatno govori da carina utiče na konkurentnost naših firmi.
Iz ovih iznetih činjenica, pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman, jer je on od interesa i za privredu i za građane Srbije.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo poslanici, gospodine predsedniče, i vi ste konstatovali da su ovde iznete netačne činjenice i zbog toga sam se javio po Poslovniku i članu 100. Izašao sam za govornicu danas ne samo da podržim zakon koga je svakako podržala cela poslanička grupa SPO-NS...

Činjenice su istinite...

Poslovnik je povređen time što je gospodin Omerović poredio četničke borce kao saradnike okupatora, pa i poslanička grupa, odnosno 13 poslanika SPO ispada da su saradnici okupatora, a što nije tačno...

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, konačno je vreme da ova država, ova vlast i sve druge vlasti koje budu dolazile posle nas tretiraju seljake, kao i sve druge građane, ne samo kao glasačku mašinu.
Seljaci, sa jedne strane, ne mogu ili vrlo malo mogu da utiču na otkupne cene pšenice, kukuruza, maline i ostalih proizvoda koje oni proizvode, a takođe ne mogu da utiču ni na cene đubriva, semenske robe, zaštitnih sredstava za bilje i svih drugih proizvoda koje koriste u sopstvenoj proizvodnji. Sada im se ovim zakonom nameće obavezno penzijsko i socijalno osiguranje, a njihove penzije su mizerne i, pored, toga kasne oko dve godine.
Pred svake izbore im se podeli po jedna, dve penzije i onda po starom kasni se oko dve godine. Iz tih razloga, gospodin Teodorović i ja, ispred poslaničke grupe Srpski pokret obnove - Nova Srbija, predložili smo amandman po kome bi seljaci penziono i socijalno osiguranje uplaćivali po principu dobrovoljnosti.
Pored niskih penzija i njihovog kašnjenja mnoga staračka domaćinstva nisu u mogućnosti da plate ove doprinose. S druge strane, ima imućnih domaćinstava koja bi možda plaćala i veću stopu i time sebi obezbedili pristojnije penzije. Iz ovih razloga smo predložili princip dobrovoljnosti.
A pored toga, u toku svake izborne kampanje u kojima smo svi mi učestvovali, pa i pred ove parlamentarne izbore, u svojoj izbornoj jedinici u Požegi od mnogih seljaka sam čuo upravo zahtev da penziono i socijalno osiguranje bude na principu dobrovoljnosti.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, nisam pravnik, ali amandman na član 7. Predloga zakona o sudijama, odnosno član 44. Zakona o sudijama, predložio sam iz čisto praktičnih razloga i iskustva firme u kojoj ja radim, FAS iz Arilja, koja je vodila sudske postupke protiv određenih rukovodećih ljudi i pojedinih firmi u periodu 1991-1994. godine, kada je Fabrika oštećena za, negde, oko 4 miliona maraka.
Predložio sam amandmanom brisanje reči "dostojnost". Ako znamo da reč "dostojnost" između ostalog znači - lojalnost, poslušnost itd. a može značiti i političku podobnost, zbog toga sam predložio da se prilikom izbora i imenovanja sudija u obzir uzmu mišljenja o moralnim, stručnim i radnim osobinama kandidata.
Iz dosadašnjih iskustava, koja je firma stekla iz postupaka koje je vodila, zaključili smo da su nam i sudije u proteklom periodu, i sudovi, bili dostojni, odnosno lojalni i da su na sudstvo imali uticaja određene političke strukture, a pogotovo u periodu 1990-1994. kada su određeni ljudi iz Zlatiborskog okruga, iz političke partije JUL-a, vršili veliki uticaj na pravosuđe.
Da nam se to ubuduće ne bi događalo predložio sam praktično tehničku izmenu člana 44. umesto sadašnjeg člana 44. koji glasi:
"Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti i dostojnosti kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci"; treba da stoji, po mom predlogu, samo preformulacija:
"Visoki savet pravosuđa pribavlja podatke i mišljenja o moralnim, stručnim i radnim osobinama kandidata.
Podaci i mišljenja pribavljaju se od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj struci, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice sudija suda o stručnim i radnim rezultatima kandidata."
Mi smo i u proteklom periodu imali primer da su sudovi i sudije stvarno dostojni, pogotovu ako se imaju u vidu postupci koji se vode oko "Ibarske magistrale", "atentata" na Vuka Draškovića u Budvi, "Ivana Stambolića", "Slavka Ćuruvije" i ostalih.
Da toga ubuduće ne bi bilo, sudije, a i sudovi moraju biti i moralni, stručni i sposobni, a ne dostojni i politički podobni, kao što je to bilo u proteklom periodu.
Ovih dana radikali su nam ovde "solili" pamet i pričali o njihovim stavovima, o zalaganju za građane Srbije (i žao mi je što su izašli), ali oni i danas praktično bojkotuju rad ovog parlamenta.
A znamo da su i oni u proteklom periodu bili ti koji su uticali da nam sudije i sudovi budu dostojni, pa se nadam da će građani Srbije umeti to da cene i da neće na sledećim izborima glasati za njihovog kandidata, gospodina Tomislava Nikolića. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, amandman na član 16. sam podneo iz praktičnih razloga. Član 16. treba da se briše zbog toga što je na jednoj od prvih sednica Skupštine u ovom sazivu stavljen van snage, odnosno odložena primena Zakona o apelacionim sudovima do 1.1.2007. godine. Samim tim suspenduju se sve odredbe vezane za Zakon o apelacionim sudovima, pa onda ostaju nadležnosti okružnih i Vrhovnog suda Srbije po principu subordinacije, odnosno podređenosti višeg suda u odnosu na niži sud. Ukoliko ovaj član 16. ostane u Zakonu on bi samo nosio konfuziju što se tiče nadležnosti i iz tih razloga sam predložio da se ovaj član Zakona briše.