Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Reklamiram član 107. koji se tiče dostojanstva, a pre svega pokušavam da odbranim svoje, kao narodnog poslanika. Mislim da na to imam pravo, s obzirom da mi to pokušavate da uskratite već nekoliko časova, čime govorite da sam za gospodina Babića rekao određenu uvredu, rekli ste da je to u stenogramu, a u tom momentu je navodno govorio gospodin Babić, kako ste malopre u stenogramu rekli, i njemu je bio upaljen mikrofon, a ne nekome u mom okruženju.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, prva stvar je, Vujović je bio ovlašćen po ovom zakonu, on nije u sali.

Drugo pitanje je, zašto Zorana Mihajlović…

Vratite mi samo vreme, molim vas.

Dakle, Zorana Mihajlović je, kao resorno zaduženi ministar, potpisala je i ugovor o izgradnji „Beograda na vodi“, iz tog razloga sam lično podneo i krivičnu prijavu i zbog toga što je „leks specijalis“, kao što smo govorili onda kada smo ga usvajali, ne samo protiv Ustava i sistemskih zakona, nego je protiv interesa građana koji plaćaju nečiji šoping mol, nečiju kafanu i nečiji hotel.

Mi smo postavili nekoliko pitanja. Kako je moguće da sa jedne strane ima novca za arapskog investitora, kojem grad Beograd…

Ako možete samo da mi vratite vreme, molim vas.

Ja govorim o amandmanu, ako znate o kom se zakonu radi biće vam jasnije.

Dakle, vrlo je važno da odgovorite na pitanje kako je moguće da postoji novac za gospodina Alabara  sa jedne strane, a da nema novca za penzionere sa druge strane. Kako je moguće…

Ja sam iz tog razloga i podneo amandman jer ja vidim da ovde ima novca za Alabara, a da nema za prosvetne radnike. Iz tog razloga sam obrisao ovaj amandman, odnosno predložio brisanje ovog člana.

Samo mi malo produžite ovo što ste mi uzeli.

Ono što je veoma važno jeste da smo predložili brisanje ovim amandmanom jer postoji novac za arapskog investitora, a ne postoji prosvetne radnike.

Gospodine Babiću, vi ste pre svega narodni poslanik i moj ste kolega, samim tim.

Molim vas, nemojte da vas neko čuje kako prozivate Akademiju arhitekture za neosnovane kritike projekta „Beograda na vodi“. To su velikani naše arhitekture, gospodine Babiću i mnogo više znaju i od mene i od vas.

De Gardijan je objavio jedan tekst, između ostalog i jednu moju izjavu da se upravo od „Beograda na vodi“ odustalo. Znate zbog čega? „Beograd na vodi“ nije zgrada gde je prodato 75% stanova. U samo polovini zgrade je prodato 75% stanova, samo vas nisu dobro obavestili o tome.

„Beograd na vodi“ je projekat od 3,5 milijarde evra. Tako ste nam ovde rekli kada smo usvajali ovde leks specijalis koji sada dopunjujete. Tako nam je rekao predsednik Vlade, 3,5 milijarde evra. To je 189 zgrada i objekata. Pitajte gospodina Mrkonjića za „Mašinoprojekt“ koji je gurnuo šip na 30 metara i posle je propao. Zašto? Zato što su ljudi iz Akademije arhitekture govorili o tome da je nemoguće graditi na jednom delu tog zemljišta, koji inače ima 117 hektara i koje je poklonjeno kao pola centra Beograda, gospodinu Ala Bajeru. To vredi milijardu evra i vi ovim dopunama leks specijalisa pokušavate da njemu učinite uslugu, da on bude taj koji će da zaradi, ni Beograd, ni građani iz Srbije, već isključivo on kao strateški partner vaše stranke.

Zbog toga smo protiv i zbog toga smo rekli da se ovim amandmanom briše, ne samo ovaj član, nego i cela dopuna, a DS kada dođe na vlast staviće leks specijalis van snage. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, član 2. takođe briše se iz razloga što smatramo da je leks specijalis u celini štetan zakon i da je u neskladu sa sistemskim zakonima i sa Ustavom.

Danas imamo jednu činjenicu na koju smo upozoravali kada ste predlagali leks specijalis, a to je da se u odnosu na ugovor menjaju i zakoni, ako treba i Ustav Republike Srbije. Mi smatramo da je to udar na suverenitet jedne zemlje.

„Igl Hils“, kompanija koja je dobila 68% u zajedničkom preduzeću „Beograd na vodi“, koja je uložila desetostruko manje nego Srbija, osnovana je u Abu Dabiju na period važenja od godinu dana sa nula dirhama kapitala. Iz tog razloga i iz onih koji su se dešavali u Turkmenistanu, Siriji, Iraku, Iranu, Indiji, Egiptu sa istom ovom kompanijom, smatramo da je i ovde po sredi jedna neverovatna prevara, gde smo ovim dopunama omogućili da se deo zemljišta odmah po dobijanju građevinske dozvole za pripremne radove konvertuje u svojinu gospodinu Alabaru.

Iz tog razloga smo predložili brisanje ovog člana i mislimo da je veoma loše da Srbija šalje jednu veoma lošu poruku. Dakle, 55% mladih je nezaposleno, a Alabaru se ovde dodeljuju milioni i milioni pod nejasnim uslovima i kada su u pitanju krediti i kada je u pitanju svaka vrsta subvencije od strane grada ili Republike.

Grad Beograd je ovim izgubio svoje pravo na lokalnu samoupravu. Građani Beograda se ovde ne pitaju. Ovde se samo pitaju oni čiji su interesi i ruke u medu. Zahvaljujem.

Upravo u skladu sa onim što je gospodin Pavićević maločas rekao.

Predložili smo da se član 3. briše iz razloga da se nikada ne dogodi da ovaj zakon uopšte i stupi na snagu. Mi to ne želimo. To je naša pravo kao opozicionog poslanika i želimo da ovaj zakon ne stupi na snagu.

Zašto želimo da ovaj zakon ne stupi na snagu? Zato što mislimo da je duboko u suprotnosti sa interesom Republike Srbije, građana Republike Srbije i razvoja glavnog grada. Zašto to mislimo? Zato što imamo partnera koji je omogućio sigurnu korist sebi, a sav rizik prebacio na Republiku Srbiju. Iz tog razloga smo mi predložili član 3. – briše se da bi se zauvek stavilo do znanja da će DS zajedno sa ostalim opozicionim strankama i poslanicima, prvog dana kada dođe na vlast staviti van snage „leks specijalis“, međudržavni ugovor između Srbije i UAE.

Što se tiče ugovora koji ste čak i predvideli da ne može ni da se raskine, da javni tužilac, da pravobranilaštvo pokrene tužbu za utvrđivanje ništavosti tog ugovora. Zato što smatramo da je taj ugovor u suprotnosti sa onim što je interes građana Beograda i Srbije. I smatramo da je 189 objekata pusta bajka onih koji su nas zavaravali od tri i po milijarde evra investicija. Na kraju smo dobili patku. Patku gospodine Babiću. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Pitam Vladu Republike Srbije, pre svega resorno zadužene ministre u Vladi, gospodina Lončara - kako je moguće da smo rekli da će se rešiti problem sa listama za čekanje za narednu 2016. godinu ukoliko imamo podatak da je za RFZO u budžetu predviđeno pet milijardi manje za narednu godinu?
Kako je moguće da ćemo rešiti liste za čekanje, što je možda gorući i najveći problem kada su u pitanju građani Srbije koji imaju potrebu da se leče ukoliko se razbole? Kako ćemo rešiti ukoliko se te bolnice budu samo krečile i ofarbale? Nekoliko puta smo upućivali na to da nije dovoljno samo krečiti na to da nije dovoljno samo krečiti bolnice u Srbiji. Ako ih okrečite i renovirate, to ne znači da smo rešili problem zdravstva u Srbiji, koji je gorući problem u poslednjih nekoliko decenija.
Ne može se rešavati problem na način da predvidite manje subvencije za zdravstvo i pre svega kada su u pitanju i zaposleni u sektoru zdravstva, a da se pritom on odnosi na one koje čiste te bolnice i one koji čuvaju te bolnice. Ako ministarka Kori Udovički može da odgovori meni, kao narodnom poslaniku – kako je moguće da se na jedan paušalan način rešava problem viška zaposlenih u javnom sektoru, kako to gospođa ministarka Udovički često govori, na takav način da zapravo dovode u pitanje higijenske uslove u bolnicama u Srbiji? Zašto? Zato što je to veoma važna stvar. Ako Vlada Republike Srbije kaže da će rešiti problem u zdravstvu i da će građani moći da se leče, a onda kao jedinu meru predlažu krečenje bolnica, a s druge strane snižavaju higijenske uslove u tim bolnicama, građani Srbije onda nemaju čemu dobrom da se nadaju, a kamoli da misle da će liste za čekanje krajem 2016. godine nestati.
Pitam zatim gospodina Vujovića – kako misli da građani Srbije prežive 2016. godinu, s obzirom da budžet koji se danas nalazi u proceduri u Skupštini i o kojem se vodi rasprava u pojedinostima ima toliko manjkavosti koje se pre svega odnose na građane koji ne mogu da dođu do posla? Nema novca za građane koji traže posao. Nema novca za prosvetne radnike, za zdravstvene radnike. Nema novca za najtalentovanije u Srbiji. Nema novca za mlade talente u Srbiji. Nema novca za stvari koje se tiču svakodnevnog života, ali sa druge strane se izdvaja 126 miliona evra za otvaranje novih 30 hiljada stranačkih radnih mesta ispred SNS. Sa druge strane, ima novca za lažne investitore, poput „Beograda na vodi“, poput najavljene investicije u Novom Sadu, poput mnogih drugih lažnih investitora i investicija koje se danas u ime Vlade Republike Srbije najavljuju građanima za 2016. godinu.
Postavljamo pitanje ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije – kakva je to sigurnost u Srbiji i na kom je nivou bezbednost građana, ukoliko znamo da Ministarstvo unutrašnjih poslova i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske Republike Srbije imaju toliko mizerne plate, da svoj život rizikuju za platu sa kojom ne mogu da prežive od 1. do 30. u mesecu.
Ministarku poljoprivrede pitamo – kako je moguće da je poljoprivreda razvojna šansa Srbije, ukoliko imamo dan-danas protest poljoprivrednika u Srbiji, koji se smrzavaju nedeljama, dok mediji to ne objavljuju, a s druge strane imamo manje novca za poljoprivredu?
S druge strane, kako je moguće da ima para za propala javna preduzeća, čiji direktori imaju nekoliko stotina hiljada dinara platu, neki i nekoliko desetina hiljada evra primanja? Ako samo znamo da je 94 miliona evra „Petrohemija“ u minusu, to prevazilazi iznos ušteda na penzijama. Kako je moguće da Vlada nema za najstarije sugrađane, a ima za svoje kadrove iz SNS? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo, uvaženi ministri, amandman je nastao kao posledica subvencija kada je u pitanju železnica. Šest milijardi više za ovu godinu, nego za prošlu godinu. Smatramo, ne da to samo nije u redu, nego da to koči razvoj Srbije i da je iz tog razloga jedna od stvari, jedan od argumenata zašto smo tvrdili da ovaj budžet nije razvojni i da ovaj budžet, na kraju, nije ni socijalni.
Mi smo predložili, odnosno ja lično, da makar pola ove svote novca bude obezbeđeno za siguran posao za mlade ljude. U Srbiji je nezaposleno 55% mladih. Ako bi Srbija uspela da sa 50 ili 60 miliona evra u nekom narednom periodu svake godine obezbedi da ti mladi ljudi, kao mladi stručnjaci, ostanu u zemlji, da ne idu iz zemlje, ukoliko bi mogla da godinu dana u nekoj privatnoj kompaniji može da plaća prosečnu platu u Republici, sa porezima i doprinosima, a da, ukoliko vlasnik te privatne kompanije se odluči na takav program Vlade Republike Srbije da ne može da otpusti onog koji je radio do tada kod njega, možda možemo da pružimo makar šansu za posao svakom mladom čoveku koji završi višu, visoku školu ili magistrira ili doktorira.
To je način na koji Srbija brine o svojoj budućnosti, o svojim kadrovima.
Zašto smo protiv ovolikih subvencija u železnici? Zato što čak postoji jedna svota novca iz EU koja se nije iskoristila na restrukturiranje tog javnog preduzeća. Mi mislimo da je to veoma loše i da se na ovaj način i dalje troše velika sredstva ni našta, a na ovaj način možemo da podstaknemo nekog mladog čoveka da dobije šansu u Srbiji. Toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine Vujoviću, voleo bih da mi iskreno odgovorite na osnovu čega i pod kojim uslovima uzimate kredite još od dve milijarde evra?
Ovim amandmanom mi predviđamo da se od toga odustane, pošto arapski krediti su veoma sumnjivi za građane Srbije s obzirom da ne znamo pod kojim uslovima te kredite uzimate.
U obrazloženju, zato što ste mi odbili amandman ste rekli – oni su povoljniji od kredita na finansijskom tržištu. Pa pod kojim onda to uslovima koji ne pišu vi uzimate te kredite od dve milijarde evra?
Podsetiću vas, zadužili ste se više od deset milijardi evra. Osamdeset i pet evra u sekundi se zadužujete. Sa ove dve milijarde to će biti nešto više od 12 milijardi evra za četiri godine gospodine Vujoviću.
Pa gde su pare? Da vas pitam gde su pare? Građani žive sve lošije i lošije, a vi se sve više i više zadužujete.
Zadužili ste se više od Josipa Broza Tita, Miloševića…