Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine kandidatu za mandatara Vlade Republike Srbije, kandidati za ministre, dame i gospodo, gospodine mandatar je u više navrata vrlo grubo uvredio poslanike opozicije čime je pokazao da ili ne shvata princip podele vlasti ili, što je još gore, ne želi da ga prihvati. Ne prihvata supremaciju parlamenta i ne prihvata činjenicu da je ovo najviši zakonodavni dom u ovoj zemlji.
Uvređeni su poslanici time što je samo 24 sata ranije zakazana ova sednica. Uvređeni su i time što je materijal za ovu sednicu, ekspoze u pisanoj formi stigao u trenutku kada je sednica već počinjala. Nakon što su poslanici opozicije, nemajući drugog sredstva iskazali svoj revolt i izašli iz sale, mandatar nastavlja da vređe karakterišući poslanike opozicije kao lenjivce, kao ljude koji su došli da uzmu svoje dnevnice i da odu, kao ljude koji se brčkaju i salvama uvreda je nastavio da ponižava ovaj dom i sve građane koji su glasali za poslanike opozicije.
Mandatar dobro zna da dnevnice u ovom domu ne postoje još od 2009. godine. Mandatar vrlo dobro zna da u redovima opozicionih poslanika sede profesori, advokati, lekari, ljudi koji su dokazani u svojim profesijama i za razliku od njega imaju utemeljenje u struci i imaju karijeru mimo političke karijere.
Gospodine Vučiću, Paul je rekao da sve političke karijere završavaju neuspehom. Poslanici koje ste vređali i koje ste okarakterisali kao lenjivce, kada završe političku karijeru makar imaju gde da padnu, za razliku od vas. Brčkanje i druge banalne kvalifikacije ne bih ni komentarisao, ali ću učiniti to zbog toga što je ta kvalifikacija posledica jednogodišnje prljave kampanje protiv mene lično, gde je gospodin Vučićević izmislio da sam bio u hotelu na Brionima, pa sam ga tužio i dobio u prvom stepenu satisfakciju zbog takve laži, a dobiću i u drugom stepenu.
Zašto je čekanje od tri i po meseca neprihvatljivo za formiranje Vlade? Prvo, zbog toga što to čekanje nanosi štetu investitorima, jer nijedan investitor neće doći u zemlju ukoliko ne zna ni ko mu je sagovornik, ko će biti ministar privrede sa kojim će komunicirati. Poljoprivrednici ne mogu da planiraju ništa u poljoprivredi jer ne znaju kakva će biti agrarna politika. Naučni radnici, kojima su poništeni konkursi, a ima ih oko 11 hiljada, koji su konkurisali u različite vladine fondove, su u potpunoj neizvesnosti zato što Vlada još uvek nije konstituisana.
Manjkava je argumentacija da je Koštunica čekao poslednji dan da se formira Vlada. Ne želim da budem advokat Vojislava Koštunice, ali ta Vlada je bila koaliciona Vlada i nijedna lista nije imala apsolutnu većinu i to prosto nisu okolnosti koje se mogu uporediti sa okolnostima u kojima vi imate apsolutnu većinu i mogućnost da u veoma kratkom roku formirate tu Vladu.
Međutim, kada već to niste učinili, pošto se čekalo toliko dugo, očekivao sam da će kvalifikaciona struktura te Vlade biti daleko superiornija nego kvalifikaciona struktura prethodne Vlade. Ispostavilo se da danas imamo u Vladi tri ministra doktora nauka manje, jednog ministra magistra nauka manje, i uspostavilo se da iako koristite klepticizam u više navrata, a eklektikos je grča reč koja znači birati najbolje, taj princip niste primenili kod izbora kandidata za ministre, a taj princip ne primenjujete ni u političkom životu, jer zauzimate liberalan stav, posebno kada je u pitanju ekonomija.
Govorili ste o tome da ste nasledili sunovrat i recesiju 2014. godine. Moram da podsetim i vas i javnost da ste vi već 2014. godine uveliko bili na vlasti i da ste na vlasti već petu godinu, da je prošlo vreme u kome se možete pozivati, u kome je primereno i umesno da se pozivate na Vladu Mirka Cvetkovića kao odgovornog za bilo šta što se u Srbiji danas dešava, jer Demokratska stranka je bila na vlasti pet godina, pre toga bila opozicija Vojislavu Koštunici i od toga četiri godine bila na vlasti u koaliciji sa SPS, jednu godinu u koaliciji sa DSS. Vi ste petu godinu danas na vlasti i kada govorite o sunovratu i recesiji u 2014. godini, govorite o onome što ste nasledili sami od sebe.
Pominjali ste i izborni dan. Mislim da je važno da se o tome govori u ovom domu, ne kada je ova tačka u pitanju i mislim da niste trebali da pominjete na ovu temu izborni dan, ali veliko je pitanje koliko je „bugarski voz“ doneo glasova vladajućoj koaliciji i koliko parlament u ovom sazivu uopšte ima legitimitet. Razmišljali smo o tome da ne učestvujemo u radu parlamenta, da ne dajemo legitimitet izbornoj krađi, ali to u ovom društvu, sa ovako fragilnim institucijama, sa praktično odsustvom slobode medija, bi značilo samo nemogućnost da opozicija bude uopšte vidljiva i alibi za medije da u potpunosti ignorišu postojanje opozicije.
Dirnulo me je nešto što ste pomenuli kada ste rekli da ćete se koncentrisati na živote građana. Mislim da to jeste zadatak izvršne vlasti, međutim, vaše vlade su omanule u prethodnim periodima kada je ta tema u pitanju. Potrošačka korpa u maju 2012. godine, samo da podsetim, koštala je 57.920 dinara. Potrošačka korpa u maju 2016. godine košta 67.117. dinara. Dakle, gotovo je 10 hiljada dinara više. Toliko o standardu građana Srbije. Pri tome su plate i penzije velikom broju građana smanjene i u tom smislu njihov standard dramatično je umanjen.
Prema Evrostatu, dakle, ne prema podacima opozicije ili tezama medija, nego prema Evropskoj agenciji za statistiku, kupovna moć u zemljama regiona, kada je u pitanju evropski prosek, izgleda ovako. U Hrvatskoj je to 59% evropskog proseka, u Crnoj Gori 39% evropskog proseka, u Makedoniji 36% evropskog proseka, a u Srbiji samo 35% evropskog proseka. Dakle, gledamo u leđa i Makedoniji i Crnoj Gori. Ja bih voleo da su tačne vaše teze da mi u nivou razvijenosti po stepenu brzine razvoja sustižemo najrazvijenije evropske zemlje, ali nažalost evropske institucije vas u potpunosti demantuju.
Kada govorimo o životima građana, pomenuto je svinjsko meso koje je poskupelo 30% u julu i pileće meso koje je poskupelo 25% u julu. Govorili ste o uvozu u EU iz Kine, odnosno izvozu, pardon, u Kinu. Međutim, bilo bi jednostavno da je to jedini odgovor na ovaj problem. Nažalost, fond svinja je umanjen od 2011. godine praktično za dva miliona. Od 3,9 miliona svinja, koliko je u ovoj zemlji bilo 2011. godine, sada smo spali na svega dva miliona.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Tri miliona i 850. Dva miliona se zakolje, gospodine Pajtiću.)
Dva miliona, prema podacima kojima ja raspolažem. Ovo su podaci kojima ja raspolažem. U svakom slučaju je politika prema agraru u potpunosti pogrešna. Zašto je pogrešna i zašto se smanjuje stočni fond? Zašto dolazi do povećanja cena svinja? Zato što je tek u januaru ove godine, dakle tek 1. januara donet Pravilnik o sprečavanju uvoza nekvalitetnog mesa u Srbiju. Dakle, odreagovalo se tek u januaru 2016. godine. Širom su bila otvorena vrata za uvoz nekvalitetnog mesa, koji je i doveo do toga da su u potpunosti obeshrabreni proizvođači svinja i da je u agraru danas situacija kakva jeste.
Srpska Vlada je jedina Vlada koja nije ništa učinila da reši problem zaduženih u švajcarskim francima. To su uradili i Crnogorci i Hrvati i Mađari. To su uradili svi u regionu, samo kod nas se ne preduzima ni konverzija, niti bilo koji drugi recept da bi ljudi koji su se zadužili u švajcarskim francima bili izbavljeni iz dužničkog ropstva.
Smanjene su plate i penzije. Dok možemo da se prepiremo oko toga i raspravljamo da li je bilo oportuno smanjenje plata, nije „lege artis“ smanjivanje penzija. Dakle, nije u skladu sa Ustavom da smanjite penzije, jer penzije jesu imovina, stečeno pravo, nešto što ne možete oduzeti. Prema Ustavu Republike Srbije, ako ugrozite imovine, morate da obezbedite adekvatnu naknadu, a to penzionerima nije učinjeno. Nema pregovora sa Ustavom, nema tumačenja Ustava, Ustav je nedvosmislen. Dok možemo da raspravljamo oko toga da li plate treba da se smanjuju ili ne, po nama ne treba da se to čini, penzije ne smete da smanjujete. Čak da ste sproveli referendum među penzionerima, da je 100% penzionera u ovoj zemlji reklo – hoćemo da nam smanjite penzije, to vam najviši zakonodavni akt u ovoj zemlji ne dozvoljava. Najviši pravni akt, Ustav Republike Srbije ne da da dirate u nečiju imovinu, nečije stečeno pravo.
Kada govorimo o smanjenju plata, i tu je pozivanje na MMF potpuno pogrešno adresirano. Razgovarajte sa Ljiljom Lučić i sa drugim ljudima koji su za vreme Vlade Zorana Đinđića, pošto vidim da ste alergični na Vladu Mirka Cvetkovića, pregovarali sa MMF-om, nikada im iz MMF-a nije traženo da smanje plate. Traženo je, i tu ste u pravu, da se smanje rashodi, da se povećaju prihodi. Dakle, da se deficit budžeta smanji, da se poveća suficit, ali ne tako što će fiskalna konsolidacija biti obavljena na teret građana. To nije zahtev MMF-a, to jeste opredeljenje Vlade. Više od milijardu evra je dato na subvencije za preduzeća koja nisu bila uspešna. Daje se po 10, 15 i više hiljada evra stranim investitorima za jedno radno mesto, dok se domaći ne podržavaju, a ušteda od smanjenja plata i penzija je svega oko 370 miliona evra. Dakle, ima odakle, ima gde da se štedi i nisu penzioneri, lekari, profesori, medicinske sestre, vojnici, policajci ti od kojih štednja treba da počne.
Podsećam da ste 2014. godine obećali eliminisanje gubitaka u javnim preduzećima i okončanje privatizacije, a juče ste se ponosili rastom, iako privatizacije nije bilo i te su izjave kontradiktorne, očito niti su gubici eliminisani, niti je privatizacija završena. Uopšte teze iz vašeg ekspozea iz 2014. godine jednostavno nisu u najvećoj meri ispunjene, niti je započeto da se ispunjavaju.
Kada govorite o opadanju javnog duga, odnosno potrebi da se on umanji, ja se potpuno sa tim slažem. To je odgovorno razmišljanje. Međutim, vi ste kritikovali Vladu Mirka Cvetkovića za to što je povećala javni dug sa 8,78 milijardi na 15,4 milijarde. Šta ste učinili vi za ove četiri godine? Povećali ste taj dug sa 15,4 na 26,3 milijardi i doveli do toga da je oko 74,5% BDP-a, malopre ste rekli da je 72%, neka je i 72% BDP-a, Srbija danas je zadužena. Pritom, ponavljajući tezu da se uzimaju novi krediti da bi se zamenili stari nepovoljni. To vređa inteligenciju. Ako uzimate kredite da bi zamenili stare, onda se ne povećava dug, menja se kamatna stopa, ali dug ostaje isti i u tom smislu ta vrsta izgovora nije prihvatljiva. Dakle, nemojte da kritikujete nekog za ono što sami činite duplo više i duplo brže nego bilo ko pre vas, 68 evra u sekundi se zadužavate, a dva miliona evra se Srbija zadužila u toku vašeg ekspozea.
Što se tiče stranih investicija, cilj je tri milijarde dolara i to je legitiman cilj i daj bože da se taj cilj realizuje. Mi jesmo opozicija Vladi, nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti opozicija Srbiji i navijamo za to da se taj vaš san ostvari. Međutim, opet podaci kojima raspolažemo govore da su strane investicije u periodu od 2013. do 2015. godine bile na svega 1,7 milijardi evra, a da su u periodu od 2008. do 2012. godine bile 2,2 milijarde evra. Dakle, niži je nivo stranih investicija danas nego što je bio u prethodnim periodima. I to nije bilo dovoljno. Ni 2,2 milijarde, da se razumemo, nisu bile dovoljne, ali očigledno je da smo pali i kada su u pitanju strane investicije.
Dualno obrazovanje u određenoj meri može da znači kvalitativan pomak napred, ali ja vam pominjem i mogućnost i potrebu da se osnuje i edukativni centar, jedan od takvih postoji u Novom Sadu, osnovan je u saradnji sa austrijskom vladom, gde se i oni koji su završili obrazovanje prekvalifikuju i hiljade ljudi dolazi u situaciju da ostvari radni odnos. Sa dualnim obrazovanjem imaćete drugi problem broja kompanija u kojima će moći da se uposle mladi ljudi, gde će moći to dualno obrazovanje delimično da se realizuje. Nadam se da to neće ličiti na ono sa čim smo se mi suočavali kada smo imali takozvanu praksu u srednjoj školi gde ona ničemu zaista nije služila.
Iznenadio sam se, moram da priznam, kada sam video da je poljoprivredi posvećen veoma mali prostor, dakle, svega dve stranice. Sami ste napomenuli u ekspozeu da je oko 10% BDP-a realizovano iz poljoprivrede. Mislim da taj prostor nije dovoljan ni kada je u pitanju broj karaktera, ni kada su u pitanju ideje koje nalazimo na te dve stranice. Loš je Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I tu ste u pravu kada kažete da nije bilo otuđenja po osnovu tog zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali je bilo nešto što je vrlo slično otuđenju dugoročnog zakupa, gde su strani investitori po višestruko povoljnijim uslovima realizovali zakup poljoprivrednog zemljišta, a pritom od silnih priča kako će uložiti desetine i stotine miliona evra u razvoj agrara se nije dogodilo apsolutno ništa, taj dobar primer je Al Rawafed, dakle, zemljište u Karađorđevu, sivačkom ataru, hiljade hektara koje su na taj način date u zakup. Kada date nešto u zakon na 30 godina, to je gotovo ekvivalent, privatizaciji, odnosno prodaji.
Politika subvencija je tek dovela do toga da danas u Hrvatskoj imate deset puta veće subvencije nego u Srbiji. Poljoprivreda je niskoakumulativna grana i ne možemo da dozvolimo da subvencije po hektaru u Srbiji budu 4.000 dinara, a u Hrvatskoj 350 evra, dakle, 40.000 dinara. Naš poljoprivrednik ne može da bude konkurentan u tim okolnostima i to je velika greška. Generalno se politika u agraru vodila na izuzetno loš način. Primer je i, recimo, to što imate u IPARD fondovima 32-38 miliona evra, prema vašim rečima iz ekspozea iz 2014. godine, koji su namenjeni poljoprivrednicima. Tačno je, IPARD je namenjen i za kupovinu opreme i za kupovinu mehanizacije, za unapređenje položaja poljoprivrednika, ali ni to vaša administracija nije bila u stanju da iskoristi, ni poklon da primi.
Dakle, još 2012. godine imali ste Upravu za agrarna plaćanja u Šapcu, sertifikovanu, sa ljudima koji su zaposleni, koji su imali odgovarajuće sertifikate, sa softverima. Izmeštena je ta Uprava za agrarna plaćanja i u potpunosti onemogućena Srbija da prima na godišnjem nivou gotovo 40 miliona evra za poljoprivrednike.
Obećali ste 2014. godine i restrukturiranje velikih sistema kao što su EPS, „Srbijagas“, Železnice, nije se dogodilo ništa od toga. Obećali ste 2014. godine profesionalizaciju u upravljanju javnim preduzećima, a imamo v.d. u „Putevima Srbije“, „Srbijašumama“, aerodromu, skijalištima, „Transnafti“, „Emisionoj tehnici i vezama“, Lutriji, „Resavici“, „Nuklearnim objektima“, „Službenom glasniku“, „Jugoimportu“, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika itd. Dakle, nikada nismo imali privremenije stanje.
Od profesionalizacije smo došli do toga da direktor EPS-a bude neko ko je imao iskustvo kao vlasnik pečenjare, u RTB-u „Bor“ i dalje gospodina Spaskovskog, u „Srbijagasu“ gospodina Bajatovića, u „Železari Smederevo“, koja nije javno preduzeće, ali ima državni udeo, smo čuli obećanja da će do kraja 2015. godine biti pokriveni gubici, da će biti pokrenuta druga visoka peć, da će biti realizovan profit od svega toga. Od svih tih visokih profesionalaca koje su doveli iz inostranstva imamo skandal gde je gospodin Kamaraš uposlio u menadžmentu svoje rođake, gde je 144 miliona gubitak, 39% više nego godinu dana pre toga, gde su zaključivani fiktivni ugovori, gde je „Hestil“ kupio imovinu smederevske železare, a svi ti dugovi koji su ostali od tih vaših sjajnih rešenja su prešli na grbaču poreskih obveznika Srbije.
Govorite i u ovom ekspozeu o borbi protiv korupcije. Podržavamo borbu protiv korupcije, ali postoji jedan problem, imate niz tajnih ugovora koji se zaključuju u Srbiji, od smederevske železare, koju sam pomenuo, „Beograda na vodi“, gde kada se objavi ugovor ne objave se aneksi, „Er Srbije“, zemljišta koje je dato Arapima i uvek je alibi „Fijat“. Predlažem vam da objavite prvo ugovore o „Fijatu“, pa onda sve ostale ugovore. Nemojte da jedan ugovor bude alibi, da vam tajni ugovori budu manir ponašanja jer tajni ugovori po pravilu služe da se nešto prikrije, nešto što je popularno ili nešto što nije korisno za državu.
Govorite o borbi protiv korupcije. Ovde se pominje Savamala u kontekstu podsmevanja. Govori se o tri barake. Govori se o tome kako je to minoran incident. To nije tačno. Incident sa Savamalom je incident koji je duboko razorio temelje pravne države i suspendovao u potpunosti pravnu državu. Zašto minimalizujete Savamalu? Zato što je vrlo teško poverovati da je tako nešto moglo da se dogodi bez vašeg znanja i bez vaše volje.
Zahvaljujem se, poštovana predsednice.
Gospodin mandatar je izneo mnogo neistina i uvreda na moj račun i pokazao nepoznavanje ne samo podele vlasti, nego i nadležnosti Republike i Pokrajine. Azotara i MSK nisu nadležnost Pokrajine, nego će i ubuduće morati da ih rešava Republika. Pokazao je nepoznavanje funkcionisanja sistema izvršne vlasti.
Naime, predsednik Vlade ne odlučuje o tome koje će nevladine organizacije na konkursu neke pojedine institucije Pokrajine dobiti sredstva, a pokazao je zavidno poznavanje članova DS, tako da ni ja nisam znao koliko članova DS on poznaje lično.
Ono što je brutalna neistina i što je uvreda jeste da sam postavio ženu za direktora. Nikada nisam postavio ženu, niti je moja žene ikada bila direktor, ali zato ćemo glasati o tome da direktor gimnazije u koju je išao sin gospodina Vučića postane ministar prosvete. Moja žena nije bila direktor, ali zato gospođa Kori Udovički neće više biti ministarka, jer nije branila kuma gospodina Vučića, ali će biti gospođa Ana Brnabić, koja je i u aferi reketiranja stranih investitora branila kuma Aleksandra Vučića.
Što se tiče 16 godina vladavine, gospodo, pogledajte kalendar, informišite se, nije tačno da sam bio 16 godina na funkciji u izvršnoj vlasti.
Što se tiče „Heterlenda“, za taj „Heterlend“ ste hapsili gospodina Vrebalova, a sada ste u koaliciji sa odbornicima Grupe građana Milivoje Miša Vrebalov. Toliko o vašoj doslednosti, borbi za decu sa hendikepiranim potrebama, borbi za pravnu državu, i o vašoj pravdoljubivosti i borbi protiv korupcije.
Nemojte pričati ništa. Za 10% je povećan broj nerešenih predmeta, a podneto je 1.154 zahteva za odštetu zbog neosnovanog pritvora u periodu od 1. januara 2015. godine do 31. marta 2016. godine, dakle 15 meseci. Toliko o vašoj borbi protiv korupcije i doslednosti i borbi protiv kriminala. Hvala puno.
Uvažena gospođo predsednice, reklamiram povredu člana 86. st. 1. i 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. U članu 86. stav 1. se kaže da sednicu Narodne skupštine saziva predsednik Narodne skupštine pisanim putem, po pravilu najmanje sedam dana pre dana određenog za početak sednice, a u stavu 2. – sednica Narodne skupštine može se sazvati u roku kraćem od roka iz stava 1. ovog člana, pri čemu je predsednik Narodne skupštine dužan na početku sednice da obrazloži takav postupak.
Vi ste rekli da ste sednicu sazvali u ovako kratkom roku zbog toga da bi se Vlada Srbije formirala što pre. Međutim, u potpunosti je suprotno parlamentarnim uzusima da se sednica zakaže za 24 sata po ovako važnom pitanju, a tri i po meseca nakon izbora smo dočekali trenutak da uopšte dođe do ovakve sednice. Pre mesec dana gospodin Mićunović je optuživan za državni udar zbog toga što je dao pauzu u sednici, a pri tome mesec dana nakon toga ništa se ne dešava. Ovakvo odlaganje je štetno za građane Srbije. Štetno je što smo tri i po meseca čekali i za poljoprivrednike, štetno je za investitore, štetno je za naučne radnike. Praktično imamo tehničku Vladu, a pri tome 24 sata ranije je krajnje neprimeren rok. Ako smo čekali tri i po meseca ranije, bilo bi primereno da smo u roku od sedam dana dobili sastav Vlade, predlog programa Vlade.
Previše je ozbiljna tema da bismo na ovakav način izigravali dekor. Ovo je parlament. Poslanici su nosioci suvereniteta, građani su nosioci suvereniteta koji su preneli na poslanike i zbog toga insistiramo da se ova sednica odloži i da se da primeren rok da se pripreme poslanici, da se da primeren rok da se daju adekvatne primedbe koje će unaprediti rad buduće Vlade. Na ovakav način nemamo uslove za ozbiljan parlamentaran rad. Poslanici predstavljaju samo scenografiju, predstavljaju samo grupu ljudi koji aplaudiraju kandidatu za predsednika Vlade, odnosno mandataru, a ne učestvuju ni na koji način u političkom životu.
(Novi Sad, 30.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 27320.00 | RSD | 03.06.2016 - |
| Vanredni profesor | Pravni fakultet Novi Sad | Republika | Mesečno | 145417.00 | RSD | 01.01.2016 - 31.12.2016. |
| - | Univerzitet u Novom Sadu | Republika | Mesečno | 174716.00 | RSD | 01.01.2016 - 31.12.2016. |