Đukanović se javio.

Reč ima Biljana Pantić Pilja.

Izvolite, gospodine Bečiću.

Javili ste se po povredi Poslovnika. Niste govorili o temi, govorili ste o drugim stvarima. Molim vas, nemojte meni čitati lekcije, a ko god se pojavi – povreda Poslovnika.

Hoćete li da se mi izjasnimo kad dođe trenutak za glasanje o povredi Poslovnika?

Reč ima gospodin Martinović.

Nemate reč, molim vas. Ne možete da vređate nikoga. Imam pravo da vam izreknem opomenu.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta nemam? Gospodine Mićunoviću, druže Mićunoviću, kako da vas nazovem, šta ste, komunista, lenjinista, marksista, demokrata, šta ste? Cinkaroš sa Golog otoka? Kako da vas nazovem?)
Ja bih vam rekao – sedite. Niste nikakav šerif ovde. Sedite dole, molim vas.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Neću da sednem.)
Onda stojte, lepši ste kad stojite.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne možete da tolerišete teror DS-a.)
Deset minuta pauze.
Molim šefove poslaničkih grupa da dođu u salu jedan. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovani poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Samo tri minuta, toliko je preteklo.

Zahvaljujem se.
Reč ima Maja Gojković. Izvolite.

Dao sam reč, a vi ste rekli replika.

Tražili ste repliku,  dobili ste repliku.

Zahvaljujem.
Gospođa Jerkov, replika. Izvolite.

Maja je dobila minut.
(Biljana Pantić Pilja, s mesta: Poslovnik.)
Izvolite.

Reč ima Aleksandra Đurović.
Pardon, pardon…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne može, šta sad? Jesi uveo pravilo – dao sam reč?)
Izvolite, nemojte odmah, nemojte odatle vi rukovoditi sednicom.