Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedniče, poštovani ministri, diskusija oko budžeta koja traje od juče nekako je usmerena ka jednom rešenju koje govori sve. Poslanik koji govori da je budžet realan kao da je sve rekao i kao da je sve realne probleme ekonomske u Srbiji rešio. Oni drugi koji ne smatraju da je realan, nego da je nerealan, oni onda ulaze u neku priču – ko je kriv i šta je kriv? Prateći budžet i raspravu o budžetu mi nismo došli do zaključka da ovaj budžet rešava realne probleme naših građana u Srbiji.
S obzirom na moje jako kratko vreme, baviću se isključivo jednim problemom koji je najviše zastupljen u svim domovima i u svim porodicama u Srbiji, a to je problem nezaposlenosti. On se meri procentima od 20 do 30%, zavisi ko meri, a u broju to dolazi od 800 do milion ljudi. Zakoni koji su prethodili budžetu, koji su bili uslov da se ovaj budžet kao realan-nerealan napravi, su zabranili, onemogućili zapošljavanje u javnom sektoru u naredne dve godine.
Sada kada bismo zamislili situaciju da se nama poslanicima ili našim poslaničkim klubovima obrati dvoje mladih ljudi, koji su po zanimanju jedan lekar, a jedan profesor, da kažu – hajde, gospodo poslanici, objasnite nam kada ćemo se mi zaposliti, kako i na koji način ćemo početi svoj život, mi bismo verovatno lekaru rekli – kreni u privatno preduzetništvo, sluteći po svemu ovome što piše u budžetu, pa se bavi, ne znam, igraonicom. Šta bismo rekli profesoru? Da se bavi kozmetičkim salonom.
Suština problema je što u porodici mladi ljudi ne vide kada će se zaposliti, a stariji koji su negde u periodu od pet do 10 godina do penzije zebu i plaše se da će ostati bez posla.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo kolege poslanici, zakon koji danas razmatramo, kako ga je i sam predlagač nazvao, jeste leks specijalis Zakona o zdravstvenom osiguranju dece, porodilja i trudnica. Zašto mi danas raspravljamo takav zakon? Šta je uzrok da se Zakon o zdravstvenoj zaštiti i rešenje u Ustavu u članu 68. do sada nije poštovalo i ova grupacija osetljivog stanovništva do sada nije mogla da ostvari zdravstvenu zaštitu? Mislim da smo toga svi svesni.
Fondovi zdravstvenog osiguranja u Srbiji nisu imali redovne prihode od doprinosa za zdravstveno osiguranje. Doprinosi za zdravstveno osiguranje se izdvajaju prilikom isplate zarada, dakle, ličnih dohodaka zaposlenih u preduzećima i u privatnom i društvenom sektoru. Sam podatak da veliki broj preduzeća nije uplaćivao doprinose zdravstveno osiguranje govori o tome da se i već stečena prava po prethodnom zakonu nisu realizovala.
Osnovno pitanje našeg poslaničkog kluba je – kako ćemo i ovaj zakon realizovati, kako ćemo uspeti da sada ove kategorije stanovništva namirimo sa zdravstvenim osiguranjem? Da li ćemo uspeti da u fondovima obezbedimo taj novac? Da li ćemo to uspeti upošljavanjem ljudi u Srbiji? Da li ćemo to uspeti boljim ekonomskim i privrednim aktivnostima ili postoje neka sredstva koja će se u iznosu od 500 miliona, koliko je pomenuto u obrazlaganju zakona, odvojiti i dati fondovima na raspolaganje?
Svakako da je ovakva tema koja je danas u Skupštini celo jutro od svih poslaničkih grupa podržana, ne može ni jednu poslaničku grupu opredeliti da glasa protiv, ali može postaviti ključna pitanja, a ključno pitanje je – odakle novac za primenu ovog zakona? Zašto u ovom trenutku mi obuhvatamo tri kategorije stanovništva? Jesu osetljive i svi smo na te kategorije stanovništva vrlo odgovorni i emotivno vezani. Ali, šta ćemo sa ostalim kategorijama? Kada ćemo njih obuhvatiti zakonom i kada će svi u Srbiji imati osnovno pravo na zdravstveno osiguranje? Hvala.
Gospodine predsedniče, poštovane kolege, potrebu formiranja Odbora za stabilizaciju i pridruživanje poslanički klub Zajedno za Srbiju apsolutno podržava i smatramo da je u ovom trenutku neophodno imati takav odbor koji će pomoći Srbiji da što pre i na što bolji način, kvalitetniji način završi sve što su naše obaveze prema Evropi.
Ono što mi ne možemo podržati i zbog čega ću tražiti da mi objasnite, kao predlagač, šta se desilo, a to je da poslanički klub Zajedno za Srbiju, koji broji sedam poslanika, nema svog predstavnika u odboru koji ima 15 članova. Zašto nemamo predstavnika? Kojim aršinima, kojom matematikom, kojim količnikom ste delili i da li smatrate da poslanički klub Zajedno za Srbiju ne bi dao svoj doprinos u ovom izuzetno važnom odboru?
Zamolila bih vas da mi date odgovor, pa će od vašeg odgovora zavisiti i moja dalja diskusija. Hvala.