Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8382">Meho Omerović</a>

Meho Omerović

Socijaldemokratska partija Srbije

Govori

Završavam… o ubistvu dva vojnika. Ko će pomiriti članove Komisije za hartije od vrednosti sa najvišim predstavnicima Vlade Republike Srbije. Građanima je muka od prepucavanja, ne samo u parlamentu. Neki od naših građana ne znaju kako će preživeti narednih nekoliko meseci i uopšte ih ne interesuje priča o poverenju.
A pogotovo ne priča koja je stara preko 60 godina.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, podsetio bih vas da nisu poslanici SDP ti koji su tražili i glasali da se ova tačka nađe na dnevnom redu jučerašnjeg i današnjeg zasedanja. Dakle, nemojte molim vas niti apelovati, niti nam govoriti na šta da se koncentrišemo. Mi se koncentrišemo na ono što je na dnevnom redu, a dnevni red je upravo ovaj predlog izmena i dopuna zakona.
Javio sam se jer je očigledno da je jednom mojom gestikulacijom gospodin Kojčić pogrešno protumačio moje izlaganje. Radi se o užasnom nesporazumu. Meni se spočitava nešto što uopšte nisam rekao.
Podsetiću vas, a bili ste svi u sali pre nekih četrdesetak minuta, govorio sam o časnoj istoriji i srpskog naroda i srpske države, svim nevinim žrtvama i borcima koji su pali protiv fašista, bez obzira da li oni bili pod ovom kapom, pod onom kapom, pod ovim znakom ili onim znakom, lično i predstavnici moje stranke, a mislim i svi građani ove naše zemlje Srbije, duguju samo slavu i zahvalnost.
Prema tome, ne govorim o njima, govorim o onima koji su sarađivali sa okupatorom. Zar ćemo dopustiti da jedan Pavle Đurišić i njegovi potomci, eventualni, uživaju prava i privilegije koje bi proistekle iz ovakvog predloga zakona?
Što se tiče porodičnih tragedija, gospodine Kojčiću, i ja u mojoj porodici imam sličnu tragediju. Nažalost, izgleda da nema porodice na ovim našim prostorima koja nije doživela takvu sudbinu, gde su stradali i jedni i drugi, od jednih, od drugih, od trećih. U tom ratu su svi pravili zločine, ponavljam svi, i predstavnici četničkih odreda i predstavnici partizanskih odreda, predstavnici nekih drugih formacija. Dakle, ne govorimo o tome. Saosećam sa svakim čovekom i mislim da brigu za čoveka treba prepustiti svakom pojedinačno.
Druže Anđelkoviću, poštovane dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine ministre, svaka rasprava o Predlogu zakona o budžetu je ujedno i prilika da Vlada Republike Srbije položi neku vrstu računa pred ovim visokim domom, odnosno da i građane Srbije koji su nas izabrali u parlament Srbije informiše o tome kako se pre svega ubiru sredstva od tih građana i, što je još mnogo važnije, svakako mnogo interesantnije za građane, kako se ta sredstva troše iz budžeta Republike Srbije.
Ono što sam danas, a pretpostavljam i vi, bio u prilici da vidim u većini novina, a gledam samo jedne dnevne novine, prvo mi se učinilo da je to prevod iz nekih nemačkih ili austrijskih novina, kaže - Vlada troši milione evra za limuzine, "bmw","audi", "mercedes", "folksvagen", ili - vlast naručila preko 100 automobila visoke kubikaže i još toliko vozila srednje klase, ukupno 218, u nekakvom iznosu koji je nešto preko tri miliona evra.
Pre nego što počnem da govorim o budžetu, iskoristio bih svoje poslaničko pravo iz Poslovnika, gospodine predsedavajući, član 193. i 195, i postavio bih pitanje ovde prisutnom gospodinu ministru finansija, gospodinu Mlađanu Dinkiću, da li je ovo što današnje novine pišu tačno ili nije. Da li je ovo laž? Da li je ovo istina?
Da li to ponovo neko, kao što maločas kaže predsedavajući i predsednik Skupštine Predrag Marković, urušava ugled jedne važne institucije, u ovom slučaju Vlade Republike Srbije, pa bih molio da, pre nego što nastavimo da razgovaramo o predlogu budžeta i onome šta SDP misli o tom budžetu, na koje pozicije želimo da stavimo primedbe, da čujemo, u skladu sa Poslovnikom, i odgovor ovde prisutnog ministra Mlađana Dinkića.
Zahvaljujem se gospodinu ministru, a tako ćemo  imati priliku, dakle, u toku današnjeg dana, da dobijemo precizan odgovor.
Pogotovo što smo svi bili svedoci, mi ovde prisutni narodni poslanici iz Skupštine Republike Srbije, prethodnih dana, kojim jezikom i na koji način su nas oslovljavali ti isti ili pojedini mediji, pa čak i obični građani.
A citiraću vam i nešto što je živa istina, to je da Skupština Srbije, objasnili su nam ovde, piše u novinama, "nema svoj vozni park i vozače, već se za potrebe prevoza svojih službenika, dakle i poslanika Narodne skupštine Republike Srbije, obraća Upravi za zajedničke nabavke republičkih organa".
Sada bih se vratio na temu, a to je Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu. Socijaldemokratska partija je imala nekoliko ključnih zamerki. Moja koleginica Ljiljana Nestorović je u prethodnom danu, u više navrata, govorila o primedbama koje se tiču pozicija namenjenih za Koordinacioni centar i Koordinaciono telo za jug Srbije. Neću se osvrtati na ta pitanja, jer pretpostavljam da će i kroz amandmane biti prilike da se i poslanici i resorni ministar još više udube u tu jako važnu tematiku.
Ono što nas u SDP posebno interesuje, ono za šta smo posebno zainteresovani, zbog građana Srbije, zbog radnika, podsećam pre svega zbog radnika, jer zbog imena i prezimena naše partije i zbog našeg socijalno-ekonomskog programa mi posebnu pažnju posvećujemo jednom problemu koji je opšteprisutan u poslednjih deset-petnaest godina.
Taj problem se zove povezivanje staža u prethodnom periodu za radnike kojima nije uplaćivan u tom periodu u kome su radili, a gde su, ne svojom krivicom, ostajali bez tih sredstava uplaćenih u fondove za to namenjene.
Za nas iz SDP-a je zbog toga neprihvatljivo da ovakav predlog budžeta ne sadrži tu stavku. Dakle, neprihvatljivo je da Vlada Republike Srbije ne razmišlja, bar kroz pozicije iz ovog predloga budžeta za 2005. godinu, o tome da li ćemo, kako ćemo i na koji način rešiti ovaj zaista akutni problem.
Pretpostavljam da će i odgovor, ovde prisutnog ministra, biti da nisu ostvarene zakonske pretpostavke da se ta pozicija, odnosno obaveza države u ovom budžetu i nađe. Upravo u toj činjenici i leži ne samo odgovornost ministra za finansije, nego bih rekao i cele republičke Vlade, zato što nije otvorila mogućnost da se stvore uslovi da bi se kroz zakonsku regulativu, zakonske i podzakonske akte, i sve ono što može i što zakon dozvoljava, otpočeo proces rešavanja ovako krupnog problema.
Mi u SDP-u mislimo da je potrebno otvoriti hitno taj prostor za planiranje sredstava za ovu namenu. Šta je što mislimo da može vrlo brzo da se uradi, vrlo prosto i vrlo jednostavno. Potrebno je napraviti analizu koliki je to broj radnika. U javnosti se često spekuliše sa brojkama od 150 do 180 hiljada.
Dakle, mi još uvek ne znamo koji broj radnika ima ovaj problem. Dalje, ne znamo koja su to preduzeća. Postoje neka preduzeća, dame i gospodo poslanici, čiji direktori i dan-danas direktoruju, a nisu u prethodnih sedam-osam godina uplaćivali ni dinar pojedinim svojim radnicima za ovu vrstu staža.
Zatim, da li ta preduzeća postoje? Podsetiću vas da je u mnogim od tih preduzeća uveden stečaj. Neka su nestala. Neka su privatizovana. Da li uopšte imamo spisak u Ministarstvu za privredu i privatizaciju, Ministarstvu za finansije i Ministarstvu za rad i zapošljavanje, koji je broj tih preduzeća iz kojih mi treba da dobijemo te podatke o radnicima koji imaju ovu vrstu problema.
Dakle, posle takve vrste analize, potrebno je utvrditi pravila i obaveze - koja to preduzeća u državi Srbiji mogu da izvrše tu obavezu, da je odmah urade, da je odmah izvrše, jer nema prečeg posla za ovu državu nego da namirimo obaveze ove države, odnosno preduzeća, prema ljudima koji su radili, savesno obavljali svoj posao, odlazili na posao, radili osam sati, dobro ili loše - ali u to neću da ulazim.
Ali, pravo je poslodavca, direktora, menadžera bilo da im uplaćuju sredstva za njihov staž. Sada dajem konkretnu ideju i ministru i Vladi Republike Srbije - za ona preduzeća koja su prestala da postoje država Srbija treba da počne da preuzima ovu obavezu. Čujem da postoje nekakvi podaci, ministar me može demantovati, a možda je to i veća brojka, ali pominje se 200 miliona evra da bi se otpočeo proces rešavanja ovog krupnog problema. Čuli smo da 300 miliona dolara država izdvaja za plaćanje Dafininih i Jezdinih štediša.
Dragi moji prijatelji, narodni poslanici Narodne skupštine Srbije, radnici koji su godinama radili, ne svojom krivicom su ostali bez plaćenog staža. Oni nisu imali hleba da jedu. Oni nisu imali pare koje će uložiti u Jezdinu i u Dafininu banku.
Ova država je rešila problem vraćanja Jezdinim i Dafininim štedištama. Ako smo to mogli uraditi, mislim da je najlogičnije i, rekao bih, najpoštenije od nas i od ove vlada, koja jeste demokratska, to i građani Srbije od nje traže - da otpočne proces, makar da pokažemo dobru volju u 2005. godini, da ćemo voditi računa i o tim ljudima, i da ćemo naprosto početi da izmirujemo tu obavezu prema njima, jer mislim da su to u najmanju ruku i zaslužili. Zahvaljujem vam se na pažnji.
 Zahvaljujem se, predsedavajući. Pošto sam tražio odgovor od ministra u skladu sa članom 196. Poslovnika imam pravo da se izjasnim o odgovoru  gospodina ministra.
Žao mi je što je gospodin ministar izašao, a prethodno nam je rekao da u 13,00 sati ide na Vladu, pa će posle sednice Vlade doći sa kompletnim izveštajem i kompletnom informacijom. Očekujem, pošto je tu i koleginica iz Ministarstva finansija, da ćemo zaista u ovoj pauzi koja će uslediti za ručak, i dobiti kompletnu informaciju o tome odakle su sve sredstva namenjena za ovih 218 automobila, odnosno o kojih 218 automobila je reč.
Moram da vam priznam da posle onoga što sam čuo maločas, a što je izgovorio gospodin ministar, Mlađan Dinkić, vidim da je zavladao ogroman strah među kriminalcima. Naime, kupljeno je pet ili šest "marica", tako da je opasan strah među njima, ko će sve od njih biti uhapšen i smešten u te "marice".
Upravo zbog toga voleo bih da do kraja današnjeg dana, a svakako pre prelaska na raspravu o amandmanima na Predlog zakona o budžetu za 2005. godinu, od Ministarstva finansija dobijemo jasne i precizne podatke o vrsti automobila i o tome koliko košta taj pojedini automobil u slučaju svih 218.
Mislim da to nije nikakav problem i da osim usmenog odgovora koji smo dobili, nešto pre nego što je ministar obećao, u svakom slučaju to je za pohvalu, dakle on je imao te informacije, samo mi je žao što ih nije saopštio u istom trenutku kada sam mu postavio pitanje.
Ali, očekujem da ćemo do kraja rasprave u načelu dobiti precizne i jasne podatke o svih 218 automobila - da li se radi o automobilima domaće proizvodnje, da li se radi o automobila visokih kubikaža ili ne, i da vidimo jasno i precizno zašto Ministarstvo zdravlja ima jedan automobil, zašto Ministarstvo privrede, koje radi kako radi, takođe ima samo jedan automobila, a neka druga ministarstva više desetina.
Naprosto da jasno i precizno znamo kojim se aršinima Vlada Republike Srbije rukovodila i ljudi u resornoj upravi prilikom raspodele sredstava za ova vozila, da bismo stekli uvid da li su i ta sredstva, a posebno ti automobili, raspoređeni tamo gde i treba da budu, kako bi se unapredio proces rada, kako u tim ministarstvima, tako i privrede. Nadam se da ćemo dobiti pisani odgovor.
Drago mi je što ovde predsedavajući i neki govornici izražavaju svoja zadovoljstva, biće nešto od nas jednog lepog dana.
Kolega Albijaniću, reklamiram povredu Poslovnika, očigledno da sam pogrešno protumačen. Nisam govorio o tome da li vi imate dobru komunikaciju sa gospodinom Dinkićem ili ne. Dobro je što vi komunicirate sa gospodinom Dinkićem i dobro je što mu u okviru vašeg poslaničkog kluba kažete i nešto što ja javno govorim sa ove govornice. Međutim, to nije bila tema. To su vaše privatne stvari i to vi radite kad god hoćete i gde god hoćete.
Postavio sam pitanje, a odgovor sa jasnim i preciznim podacima trebalo bi mi ovde da dobijemo. To što je neki papir stigao faksom, pa ga je gospodin Dinkić video, to mene ne interesuje.
Građane Srbije, poslanike Skupštine Srbije interesuje taksativno, pojedinačno za svako ministarstvo, za svaku upravu gde je otišlo ovih 218 automobila i koliko oni koštaju. Ja sam to tražio, pre svega zbog ugleda ovog visokog doma, zbog građana koje to i te kako interesuje. Podsetiću vas, raspravljamo o budžetu, raspravljamo i o parama tih istih građana.
Još nešto, ne dobih odgovor ni ja, niti bilo ko ovde, ni usmeni, a nadam se da ćemo u pismenoj formi to dobiti od ministra finansija ili od nekoga iz Vlade - zašto ovaj visoki dom, zašto Skupština Republike Srbije, koja je birala tu Vladu Republike Srbije, čije su poslanike u prethodnih desetak dana raznorazni mediji nazivali svakakvim pogrdnim imenima, nema nove automobile? Zašto Skupština Srbije ima najmlađi automobil koji bi skoro mogao da krene i u školu, sedam, osam ili devet godina? Zašto resorna ministarstva, zašto Vlada Srbije ne povede računa i o automobilima za poslanike, za parlament Srbije, dakle za ovaj dom koji ju je i izabrao? Hvala.
Dame i gospodo, zamolio bih vas za malo pažnje, hteo bih da vam pročitam jedno saopštenje. "Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija predviđeno je formiranje Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa. Zakonom je predviđeno da taj republički odbor ima stručnu službu i sekretara, na koje se primenjuju propisi kojima se reguliše rad zaposlenih u državnoj upravi, kao i da plate zaposlenima u stručnoj službi i sekretaru određuje nadležni skupštinski odbor".
U obrazloženju tog zakona navedeno je da je za rad ovog organa potrebno planirati posebna sredstva. Pošto u Predlogu zakona o budžetu nisu planirana sredstva, SDP ovim obrazloženjem i ovim predloženim amandmanom želi da se izvrši neophodno dopunjavanje, a u skladu sa ovim zakonom.
Pročitao sam obrazloženje SDP, odnosno obrazloženje mog amandmana na član 7. Mi insistiramo da se nađu sredstva za Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa. Ja se nadam da je došlo do omaške i da u Predlogu zakona budžeta za 2005. godinu ne postoje sredstva, pogotovo ne mogu da prihvatim obrazloženje koje je Vlada Republike Srbije dostavila, gde kaže – sredstva namenjena za finansiranje Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interes, predviđena su u okviru razdela Narodne skupštine Republike Srbije.
Pa se kaže – glava 1, Narodna skupština Republike Srbije, stručne službe, u okviru sledećih aproprijacija, plate i dodaci za zaposlene u iznosu od dva miliona dinara, socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 360.000 dinara, stalni troškovi u iznosu od 200.000 dinara, usluge po ugovoru u iznosu od 200.000 dinara, ukupno tri miliona i 160.000 dinara.
Smatramo i našli smo prostor i pozicije, posle razdela 34 da se doda razdeo 34a, funkcija 360, a u koloni pet da se unese tekst koji glasi – Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa, a u koloni šest da se unese iznos od 15 miliona dinara. U koloni osam unosi se iznos od 15 miliona dinara.
Složićete se sa mnom svi da ako smo već usvojili Zakon o sprečavanju sukoba interesa, ako je taj zakon predvideo funkcionisanje republičkog odbora, da svakako iz sredstava namenjenih za rad Skupštine Republike Srbije ne treba tražiti ta sredstva, nego je neophodno odrediti posebnu poziciju, a to je pozicija koju predlažem ovim amandmanom, da se posle razdela 34 doda novi razdeo 34a.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju ovog zaista dugog i iscrpnog zasedanja govorićemo o nečemu što je, čini mi se, od izuzetne važnosti pre svega zato što je na dnevnom redu najvišeg zakonodavnog tela. Pre svega, govorićemo o nečemu što je ova skupština usvojila, a to je Zakon o lokalnim izborima i govorićemo o tome kako su se neki pojedinci i organi koji bi trebalo da sprovode zakon drznuli da taj isti zakon krše.
U ovom parlamentu sedi 250 izabranih predstavnika građana Srbije, predstavnika koji su izabrani voljom naroda. Svi govorimo, sami ste svedoci toga da se često pozivamo na tu volju naroda. Upravo zbog toga, štiteći tu istu volju građana i smatrajući da je prekršen Zakon o lokalnim izborima, poslanici SDP-a su podneli predlog o formiranju anketnog odbora kojim bi se utvrdile činjenice i okolnosti vezane za izbore za Skupštinu grada Beograda, koji su održani 19. septembra 2004. godine.
Zakonitost i legitimnost izbora su pitanja čiji značaj, ubeđen sam da ćete se svi složiti sa mnom, apsolutno prevazilazi interese jedne političke stranke, bez obzira kojoj ideologiji ona pripadala, prevazilazi čak i pitanje mandata, da li su u pitanju odbornički ili poslanički, svejedno. Elementarna pretpostavka za izgradnju i funkcionisanje jednog demokratskog društva, to smo hiljadu puta ponovili, jesu zakoniti i pošteni izbori.
To je valjda od značaja za sve, a pre svega od značaja za ovaj dom, za najviše zakonodavno telo. Činjenice, okolnosti i sve ono što se dešavalo u Beogradu 19. septembra, po mišljenju poslanika SDP, ukazuju da je zakon prekršen. Upravo zbog toga mislim da Skupština Srbije ne sme držati zatvorene oči.
Šta se to dešavalo toga dana, uopšte, po zatvaranju biračkih mesta u prostorijama Gradske izborne komisije? Pre svega, zabranjen je ulazak predstavnicima, odnosno članovima Gradske izborne komisije ispred SDP-a i predstavnicima, ljudima koji su bili u prilici da učestvuju u prebrojavanju glasačkih listića.
Svojom voljom gospodin Goran Kljajević je zabranio te noći ulazak predstavnicima SDP-a u prostoriju gde su se sabirali kako zapisnici tako i kompletan birački materijal sa svih izbora. Izborni materijal sa spornog biračkog mesta 91 Ugrinovci dostavljen je u sitnim jutarnjim satima, u 3,35 časova, a ujutru u 10 časova gospodin Kljajević je na konferenciji za štampu slavodobitno saopštio da je bilo nepravilnosti, doduše, na dva biračka mesta, ali da one ne mogu bitno uticati na konačan rezultat i da SDP-u nedostaje 55 glasova.
Zamislite – na dva biračka mesta, na kojima je upisano više od 3.700 birača, za gospodina Kljajevića 55 glasova ne može da utiče na konačan rezultat.
Naravno, posle prigovora koji smo podneli u skladu sa zakonom Gradska izborna komisija je zasedala i odbila je taj naš prigovor, a podsetiću vas, dragi prijatelji, dame i gospodo narodni poslanici, naš prigovor se ticao samo jedne vrlo proste stvari, ali zaista ključne stvari kada je u pitanju kršenje zakona.
Na biračkom mestu broj 91 Ugrinovci uopšte nije postojala druga stranica sa potpisima birača koji bi potvrdili da je taj zapisnik verodostojan, odnosno mi smo zbog toga podneli prigovor. I šta se dešava? Gradska izborna komisija je na svojoj sednici, raspravljajući o našem prigovoru, formirala radnu grupu da dođe u uvid biračkog materijala sa biračkog mesta 91.
Ta radna grupa je formirana od strane Gradske izborne komisije. Radna grupa je kao jedini nedostatak navela, citiram, "da ne postoji druga strana zapisnika o radu biračkog odbora, na kojoj bi se nalazili potpisi članova biračkog odbora u skladu sa članom 16. stav 3. Zakona o lokalnim izborima". Dakle, i sam gospodin Kljajević i sama Gradska izborna komisija veruju u nalaze sopstvene radne grupe koja je konstatovala da ne postoji druga strana.
Sada dolazimo do nečega što je zaista suština. Na osnovu zapisnika Gradska izborna komisija kaže, citiram: "Utvrđeno je da je posle sprovedenog glasanja na biračkom mestu 91 Zemun zamenik predsednika biračkog odbora Zorkić Pavle predao članovima Gradske izborne komisije izborni materijal u 3,35 časova, sa napomenom da je sastavni deo i beleška koju su napisali članovi Gradske izborne komisije Lutovac Vladan i Jovičić Goran, koji su konstatovali da su zapisnik primili bez druge strane, kao i da nisu popunjene stavke 13, 14, 15 i 16."
Te stavke – 13, 14, 15 i 16 su stavke koje govore o broju primljenih glasačkih listića, o broju važećih i broju nevažećih listića i vas na to ne treba da podsećam. Dakle, ključne stavke uopšte nisu popunjene u tom zapisniku.
Šta je posebno interesantno – gospodin Zorkić Pavle uopšte nije zamenik predsednika biračkog odbora. Gospodin Zorkić je običan član biračkog odbora. Gospodin Zorkić u svojoj izjavi kaže, citiram: "Dana 19. 9. obavljajući dužnost člana biračkog odbora", dakle on pod materijalnom i krivičnom odgovornošću tvrdi da je bio član, što se iz zapisnika da videti, a ne zamenik člana kako tvrdi Gradska izborna komisija, "na biračkom mestu broj 91 bio sam prisutan od otvaranja do utvrđivanja rezultata. U toku glasanja nije bilo nikakvih problema. Ja, posle utvrđivanja broja glasova, nisam potpisao zapisnik zato što to niko od mene nije ni tražio.
Na glasanje je izašlo blizu 40 posto. Od toga je pola bilo za SRS. Ogromnom većinom radikali su prvi. Sve listiće smo stavili u odgovarajuće koverte na kojima smo upisivali broj dobijenih glasova i taj materijal smo predali predstavnicima Opštinske izborne komisije."
Dakle, gospodin Zorkić tvrdi da je zapisnike i materijale predao predstavnicima Opštinske izborne komisije, a ne kao što Gradska izborna komisija i Kljajević kažu – Gradskoj. I, postavljamo pitanje kome su oni, u stvari, predali izborni materijal.
Idemo dalje, koristeći svoje zakonsko pravo da dođemo do uvida u izborni materijal morali smo da čekamo 36 sati, jer nas je gospodin Kljajević pustio da toliko čekamo, da bi nam dao zvaničnu dozvolu da uđemo u posed biračkog materijala. Naravno, ta dozvola nam je stigla 36 sati pre isteka zakonskog roka.
U tom kontekstu smo mi i izvršili uvid u izborni materijal. Sada ću vam, dragi moji prijatelji i kolege poslanici, objasniti kako je izgledalo to korišćenje zakonskog prava u ime predstavnika SDP u Skupštini grada Beograda, u prisustvu članova Gradske izborne komisije i radnika stručne službe. Nas 20 smo to pravo koristili od četvrtka 23. od 20,30 časova do 02 časa ujutru, sa pauzom do 11 časova, da bismo naredni dan, u petak, dakle od 11 časova pa sve do ponoći takođe imali priliku da imamo uvid u izborni materijal.
Prvog dana smo imali priliku da se u fizičkom kontaktu suočimo sa zapisnicima sa svakog biračkog mesta, sa svih 1.109 biračkih mesta. To nije bilo sporno. Mi smo fizički gledali zapisnike, listali ih, tumačili ih na svoj način i imali pravo, što zakon dozvoljava, da grafitnom olovkom u posebnom blokčetu, papiru beležimo eventualno neke nepravilnosti. To smo radili sve do dva sata ujutru. Dakle, bio nam je dostupan fizički materijal.
Sutradan ujutru od 11 časova počinjemo da pregledamo izborni materijal po metodi slučajnog uzorka. Naime, gledajući prethodne noći tih 1.109 zapisnika, mi smo na 73 biračka mesta uočili kardinalne nepravilnosti. Naravno da smo insistirali da uzmemo vreće sa izbornim materijalom upravo sa ta 73 biračka mesta. Šta se dešava? Kao i prethodne noći otvaramo izborni materijal, predstavnici SDP, uz pomoć stručne službe i članova Gradske izborne komisije fizički otvaramo koverte, gledamo glasačke listiće, gledamo kontrolne listiće, dakle sve ono što je sastavni deo izbornog materijala.
Međutim, negde oko 12 sati zvoni telefon predsedniku Gradske izborne komisije, čuvenom Goranu Kljajeviću. Naravno, zvoni mu mobilni telefon. Gospodin Kljajević u prisustvu preko 80 zvaničnih lica, u tom trenutku saopštava osobi sa druge strane (jako bih voleo da saznam kroz rad anketnog odbora o kojoj osobi je reč) i saznajemo da on, eto, ne sme da nam dozvoli da nastavimo da gledamo izborni materijal.
Prekida vezu i naređuje radnicima stručne službe i članovima Gradske izborne komisije i njihovim zamenicima da nas udalje od stolova sa biračkim materijalom.
Posle toga predstavnici SDP-a su bili samo neka vrsta nemih posmatrača, kao kod nekakvog izvlačenja kuglica lotoa; predstavnici Gradske izborne komisije i članovi stručne službe su nam pokazivali listić po listić i na taj način smo mi imali taj famozni uvid, po mišljenju Gorana Kljajevića, u izborni materijal.
Zbog kratkog vremena i taj uvid koji smo ostvarili u preko 70 biračkih mesta je bio sasvim dovoljan da se vidi i konstatuje da je bilo takvih nepravilnosti i kršenja zakona na tim biračkim mestima da one zaslužuju ništa drugo osim ponavljanja izbora.
Posebna priča, poseban detalj vezan je za privođenje članova biračkog odbora. Dakle, Goran Kljajević i članovi Gradske izborne komisije su noću između 20 časova i 01 sat iza ponoći kolima privodili i dovozili članove biračkih odbora ne bi li u njihovom prisustvu potpisivali nekakve izjave.
Dame i gospodo narodni poslanici, postoji veliki broj zapisnika bez ijednog jedinog potpisa člana biračkog odbora, njih ukupno 25. Kao primer, na opštini Palilula samo ih je ukupno 15. Ima falsifikovanih potpisa članova biračkih odbora, nedostaju kontrolni listići u biračkom materijalu koji smo kontrolisali na šest biračkih mesta od 73. Ima prikrivanja važećih listića. Ima situacija u kojima je broj važećih listića veći od broja onih koji su izašli na glasanje na devet biračkih mesta. Protiv nekih je zatražena i sudska zaštita i podnet je predlog Republičkom javnom tužiocu kojim se zahteva podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Ono što je važno u ovom trenutku, da podsetim i poslanike i celokupnu javnost, to je da je republički državni tužilac podneo zahtev Vrhovnom sudu za zaštitu zakonitosti protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu kojom se odbija naš prigovor da se ova odluka preinači.
Ostavljajući po strani te pravno-procesne delatnosti, zaista ne bih hteo da ulazim u ono što je posao Vrhovnog suda, želim samo, polazeći od realne spoznaje stanja, da mi u ovoj Narodnoj skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, budemo sposobni da kreiramo odgovarajuće mere za unapređenje i obezbeđenje demokratskih procesa, za šta smo najodgovorniji.
Na samom kraju, postoji nešto što unosi posebnu sumnju u regularnost. Postaviću vam svima nekoliko važnih pitanja. Kako je moguće da se u Srbiji jedan isti zakon različito primenjuje u različitim gradovima i opštinama? Kako je moguće da se u Srbiji na osnovu identične povrede Zakona o lokalnim izborima poništavaju izbori u opštini Krupanj, a u Beogradu ne?
Kako je moguće da jedan nadležni sud uvaži prigovor neke stranke zbog nedostatka kontrolnog listića ili nepotpisanog zapisnika, a drugi sud, kada SDP to traži, to ne uvaži?
Zbog svega mislim da će anketni odbor, za koji vas pozivam da glasamo u danu za glasanje, utvrditi činjenice i okolnosti pod kojima su održani izbori za Skupštinu grada Beograda i odgovoriti na pitanje da li je bilo povrede zakona. Više sam nego ubeđen da je bilo povrede zakona i da će to anketni odbor Skupštine Srbije utvrditi. Zahvaljujem se na pažnji.
Dame i gospodo, verujem da smo svi pomislili da će ova tačka trajati vrlo kratko. Mislili smo da je sasvim normalno da narodni predstavnici, oni koji su izabrani voljom građana, ne žele da ni na koji način ta volja građana bude prekrojena.
Zbog toga sam se obradovao, da budem iskren, kada sam sa ove govornice čuo u prethodnoj raspravi od svih predstavnika poslaničkih grupa u Skupštini Republike Srbije kako podržavaju formiranje jednog ovakvog anketnog odbora i taman sam pomislio, kao i vi pretpostavljam, da će predsedavajući da zatvori ovu sednicu i da krenemo u svoje kancelarije, kada se javio kolega, ugledni beogradski advokat, gospodin Vučković.
Gospodine Vučkoviću, nisam pravnik, ali vi treba da znate da nije ovo konačno presuđena stvar. Vi ste upotrebili izraz da su iscrpljene sve procesno-pravne radnje, a to je ponovio i gospodin Alimpić.
Nije konačno presuđena stvar, iz prostog razloga što je 11. oktobra pod brojem UT 167/4 Republičko javno tužilaštvo podnelo Vrhovnom sudu zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu. Tužilac je našao za shodno da je prekršen zakon i tužilac predlaže da se presuda preinači, tako što će se uvažiti žalba Socijaldemokratske partije i poništiti izbori na biračkom mestu 91 u Ugrinovcima, odnosno u Zemunu.
Vi predlažete da Skupština Grada, ne Skupština Srbije, formira neki anketni odbor koji će istražiti, ispitati činjenice koje su dovele do ovoga. Gospodine Alimpiću, nije završen izborni proces. Nadležni sud, na koji se vi pozivate, gospodine Alimpiću, jeste Prvi opštinski sud u Beogradu.
Znate li, dragi moji prijatelji, koji je to sud? To je onaj sud koji samo za 12 sati, ekspresno pronađe da nema elemenata u prigovoru SDP i odbije naš predlog za poništenje, a godinu i po dana ne može da nađe karticu Nede Arnerić. To je taj isti Prvi opštinski sud na koji se pozivaju predstavnici stranke.
Zaista mi je žao što nećemo postići puno jedinstvo u Skupštini Srbije oko jedne tako formalne i proceduralne stvari – formiranje Anketnog odbora, pa ćemo kroz rad Anketnog odbora utvrditi da li je ovo što mi predstavnici SDP tvrdimo istina ili nije. Bežati od toga da počnemo tražiti istinu mislim da je jako pogrešan put.
A posebno je pogrešan put što nas vi vraćate na onoga ko je sve ovo uradio, da on sada formira nekakav poseban anketni odbor, da on sam utvrdi da li je on sam kršio zakon. Naravno da znamo kakvo će biti rešenje. Zbog toga je ova skupština, kao najviše zakonodavno telo, i te kako vlasna da formira jedan ovakav anketni odbor.
Završiću sa pominjanjem biračkih mesta u opštini Krupanj, u kojima su presudom opštinskog suda poništeni izbori, na zahtev Demokratske stranke, zbog nepravilnosti na biračkim mestima: "Bela Crkva", "Zavlaka 2", "Ravnaja", "Tolisavac", "Tomanj", "Cvetulja", "Cerova 2" i "Krupanj 2", da ne nabrajam neke druge opštine u Srbiji. Prema tome, pustite da anketni odbor uradi svoj deo posla. Da li će anketni odbor utvrditi da je bilo kršenja zakona ili nije, to ne znam.
 Gospodine Vučkoviću, kao što postoje redovna pravna sredstva, naravno da postoje i vanredna pravna sredstva. Tu ste vi apsolutno u pravu. To jeste poslednje pravno sredstvo koje je SDP iskoristila. Nemojte mi reći da ne postoje, osim redovnih i vanredni parlamentarni izbori. Prema tome, dokle god postoji pravno sredstvo, ma kako se ono zvalo, redovno ili vanredno, mi ćemo to pravo koristiti, što smo predložili i kroz ovaj naš zahtev za formiranje anketnog odbora.
Mene raduje što vi želite da se formiraju još neki anketni odbori. Vaše je pravo, po Poslovniku, kao narodnog poslanika, kao i moje i koleginice Ljiljane Nestorović, da sednete i napišete zahtev za formiranje anketnog odbora za još neke opštine, kao što ste rekli sa ove govornice. To pravo vam neću uskratiti.
Sa velikim zadovoljstvom ću možda uzeti učešće u radu i tog anketnog odbora koji vi predlažete, ali trenutno je na dnevnom redu predlog, koji smo mi podneli, za formiranje anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do nepravilnosti na izborima u Beogradu 19. septembra, za izbor odbornika u Skupštinu grada Beograda.
Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o lovcima. Kolega Tomislav Nikolić mi je dao pravo na repliku apostrofirajući Socijaldemokratsku partiju i mogućnost da ćemo i mi, kao jedna od partija koja učestvuje u Vladi Srbije, predložiti neki set zakona.
Ovom prilikom gospodinu Nikoliću, a i svim narodnim poslanicima, želim da kažem da će SDP predložiti zakon o ukidanju sramnog zakona o pomoći haškim optuženicima, koji je donesen nedavno u ovoj skupštini. Još jedan u nizu, po nama iz Socijaldemokratske partije, važnih zakona koji će biti donesen tiče se oblasti rada zapošljavanja i socijalne politike. SDP će nastojati na svaki mogući način, iako to u budžetu Republike Srbije za 2004. godinu nije predviđeno, da iskoristi mogućnost da se poveže radni staž stotinama hiljada zaposlenih u Srbiji koji su vladavinom neke bivše vlasti onemogućeni, iako su savesno i čestito obavljali svoje poslove. Zahvaljujem na prilici da repliciram.
Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, sudeći po tome kako se vodila žučna rasprava između šefova poslaničkih grupa o ovom zakonu, stiče se utisak da je ovo jedan zaista jako, jako važan zakon.
Međutim, ako pogledamo činjenicu da već treći put jedva sastavljamo kvorum za otvaranje rasprave u načelu o ovom zakonu, plašim se ili se može steći taj utisak, nadam se pogrešan, da nekome baš i nije stalo da se ovaj zakon što je pre moguće usvoji u Skupštini Repubilke Srbije.
Mi u Socijaldemokratskoj partiji smatramo da je ovaj zakon i te kako potreban, bolje ikad nego nikad - kaže naš narod, i zaista delim uverenje da je ovo jedan od onih zakona koji pripadaju setu antikorupcijskih zakona i dobro je što se danas nalazi pred poslanicima parlamenta Srbije.
Znamo da je ovaj zakon dugo pripreman i u pravu je i ministar Lončar kada kaže da je on zasnovan na principima međunarodnih dokumenata koji su usvojeni po pitanju obavljanja javnih funkcija. Znamo da je protekla vlada imala jedan predlog sličnog zakona, a znamo da su kolege iz DSS-a takođe imale predlog svog zakona. Dakle, konačno smo dobili nešto što zaista moramo što pre usvojiti.
U tom kontekstu mislim da je vredno istaći da je ovaj zakon posebno važan za zemlje koje se nalaze u tranziciji, dakle, za zemlje koje su opterećene, i iskustva su to pokazala, visokim stepenom korupcije. Mislim da ćete se složiti svi sa mnom da je u Srbiji, nažalost, situacija sa korupcijom takva da mi dolazimo u vrh zemalja u kojima je korupcija na dominantnom stepenu. Zato poslanici Socijaldemokratske partije podržavaju ovakav predlog zakona.
Međutim, ono što ne podržavamo i što mislimo da nije u redu je činjenica, upravo zbog ovakve važnosti i ovakvog stepena političke saglasnosti da ovakav zakon bude donesen, da se dostavlja pred parlament Srbije po hitnom postupku. To što je po hitnom postupku je jedna loša stvar. Druga loša stvar je što su poslanici parlamenta Srbije, a to su neki od prethodnika i istakli s pravom, tek u ponedeljak, 48 časova pre sednice Skupštine dobili materijal, odnosno Predlog zakona. Mislim da je to loša praksa. Loša je praksa, a pogotovo što je ovo zakon koji smo dugo čekali i koji je dugo pripreman. Poslanici su dobili tekst u ponedeljak, a mislim da je iz dva razloga loše to tako i na brzaka, kako bi to običan čovek rekao, dostavljanje materijala i ovako važnog zakona.
Prvi je taj koji se tiče nas samih, poslanika, a koje su građani Srbije izabrali. Nemamo dovoljno vremena za pripremu jednog ovako ozbiljnog zakona. Drugi razlog, a čini mi se mnogo važniji, i nedostatak u pripremi ovog zakona, to je da zbog ovako kratkog roka nismo bili u mogućnosti da kao građani Srbije, a pre svega mislim na celokupnu javnost, a posebno na stručnu javnost, budemo u prilici da povedemo javnu raspravu.
Najmanje što smo očekivali, to je da se posle prezentacije ovog zakona otvori rasprava u stručnom delu javnosti koja bi razmotrila sve aspekte ovog zakona i njegovu realizaciju kroz budućnost. Ono što je najvažnije, bili bismo u prilici da od vrlo stručnih i kompetentnih ljudi čujemo i na koji način bismo mogli da izbegnemo zamke u koje su upale zemlje u okruženju, a koje su slične ovakve zakone donosile.
Osvrnuću se i na tri člana predloženog zakona, a mislim na članove 6, 12. i 19. U članu 6. je u tačkama 1), 2) i 5), po mišljenju poslanika Socijaldemokratske partije, zaista nejasno kako se utvrđuju te radnje koje su zabranjene funkcionerima koji se navode u predlogu zakona. Te norme moraju biti savršeno jasne. Iz ovoga što je navedeno u Predlogu zakona nama nije jasno i zbog toga mislimo da se ostavlja mogućnost za različita tumačenja, što nije dobro. Dakle, koja su to posebna prava koja bi eventualno neki od funkcionera koji potpadaju pod ovaj zakon mogli da zloupotrebe. Valjda se mislilo da nezakonito utiču na eventualno sprovođenje nekog procesa nabavke konkretno.
Dakle, da li predlagač ovim želi da prenese neka ovlašćenja na činovnike u administraciji? O tome je bilo reči i od nekoliko mojih prethodnika. Mislim da ulazimo u jedan opasan presedan; hoću da kažem da postoji bojazan da ćemo imati korumpiranu administraciju koja ne dolazi pod udar ovog zakona. Neko je rekao s pravom da članovi tenderskih komisija sutra - prekosutra neće pripadati onim ljudima koji potpadaju pod udar ovog zakona.
U članu 12, vrlo interesantno, u članu koji govori o podnošenju izveštaja o imovini, osim toga da je funkcioner dužan da u narednih 15 dana od dana postavljenja ili imenovanja podnese nadležnom odboru izveštaj o svojoj imovini i prihodima, o imovini bračnog ili vanbračnog druga ...
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završiću brzo... a ovde se nigde ne spominju kumovi. Znate, u Srbiji je kumstvo jedna jako važna institucija. Nekada i prevazilazi rodbinske veze. Nije kum dugme, ne kaže džabe naš narod, a stoga je vrlo interesantno da, recimo, možemo doći u situaciju da Vlada Srbije postavi za direktora nekog javnog preduzeća ili ustanove čoveka čiji kum i te kako ima veze sa tim preduzećem. Mislim da je vrlo važno da se u ovom zakonu na neki način i kategorija kumstva tretira kroz tzv. povezana lica.
Član 19 - po meni je vrlo indikativno kako se određuje sastav republičkog odbora. Sastav republičkog odbora je, po ovom što nam je predlagač dostavio, potpuno nejasan. Imate situaciju da se, recimo, ovaj odbor može, po mom mišljenju i mišljenju poslanika SDP-a, pretvoriti u neku vrstu političkog komesarijata. Šta hoću da kažem? Na ovaj način se republičkom odboru ostavlja mogućnost da po principu političkog voluntarizma tumači ko je prekršio ovaj zakon i ko potpada pod njega.
Na primer, republički odbor ima devet članova, a tri biraju sudije Vrhovnog suda, jednog bira Advokatska komora, a pazite član 2, citiram: "Preostalih pet članova bira Narodna skupština, na predlog SANU, sa liste koja sadrži deset kandidata."
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračenje vremena.)
Završavam za 20 sekundi. Zašto predlagač SANU daje više kandidata od broja koji se bira, a Vrhovni sud i Advokatska komora biraju direktno broj članova republičkog odbora? Da li po ovakvom istom kriterijumu, recimo, neke važne institucije, kao što su Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ili neke druge, mogu takođe da predlože Skupštini neke od kandidata za budući odbor? Dakle, totalno je nejasno zašto se različiti aršini primenjuju za Vrhovni sud, Advokatsku komoru i SANU. Zašto jednostavno niste rekli da i Vrhovni sud predlaže šest od kojih se bira tri, da Advokatska komora predlaže dva od kojih se bira jedan i da SANU predlaže deset od kojih se bira pet. Toliko. Zahvaljujem na pažnji. Izvinjavam se zbog prekoračenja vremena.
Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo, kolege narodni poslanici, u Predlogu predsednika poslaničke grupe G17 plus, Gorana Paunovića, u tački 16. stoji da se razrešava dužnosti člana Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, u Administrativnom odboru, Meho Omerović.
Najprirodnija i najlogičnija stvar, složićete se nadam se sa mnom, kada se neko razrešava, valjda je elementarno pravo, da se daju makar u naznakama razlozi za njegovo razrešenje.
Pitanje koje postavljam svima vama, bez obzira da li su ti razlozi principijelni ili neprincipijelni, je zašto se predlaže jedno ovakvo rešenje. Neke od uvaženih kolega me se sećaju iz prošlog saziva. Možda ću biti dosadan, ali zbog kolega u ovom sazivu Skupštine Srbije podsetio bih da sam sticajem okolnosti bio član Administrativnog odbora i u prošlom sazivu Skupštine Srbije. Možda zvuči neskromno, ali bio sam jedan od najredovnijih članova prošlog saziva Administrativnog odbora i čini mi se da sam izvršavao dosledno, pošteno i principijelno obaveze člana Administrativnog odbora.
Podsetiću vas da sam kao poslanik Socijaldemokratske partije, u tom trenutku većinske koalicije DOS, kao član Administrativnog odbora, bio protiv oduzimanja mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije. Sada smo u situaciji, pred kojom se nalazimo, da predsednik poslaničke grupe, kojoj ja i moje kolege ne pripadamo, predlaže moje razrešenje. Zato pitam predlagača šta je pravi razlog predlaganju vašeg rešenja za moje razrešenje i kojim ste se to principima rukovodili?
Bilo bi jako dobro, mislim da je to za vas teško, ali zbog mene i zbog kolega poslanika, a posebno zbog javnosti, da ponudite ma kakvo logično obrazloženje za predlog da se ja razrešim članstva u Administrativnom odboru. U suprotnom i u odsustvu takvog obrazloženja ostaje mi da sumnjam, namerno i glasno razmišljam u ovom najvišem domu, da predlagač želi da uspostavi takvu personalnu strukturu u Administrativnom odboru Skupštine Srbije koja bi u svakom trenutku mogla da omogući donošenje odluke, ma kakva ona bila. Iskreno strepim zbog načina kako vi doživljavate rad Skupštine i njenih organa.
Gospodine predsedniče, povređen je član Poslovnika u kome je Goran Paunović sebi dao za pravo da procenjuje dosadašnji rad ...