Zahvaljujem.

Svoje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, ali i svim ostalim ministrima u Vladi, ministru kulture naravno, ali namerno ih neću uputiti samo njima, jer smatram da je ovo pitanje za čitavu Vladu, za predsednicu Vlade, pa i za predsednika države, jer mislim da prevazilazi, zaista nadležnost samo jednog ministra i smatram da je zaista pitanje od velikog nacionalnog značaja.

Kako je moguće da se u jednoj evropskoj prestonici, a to je nadam se Beograd, dogodi pustošenje, da se pohara jedan muzej u centru grada, u samom centru grada, u tolikoj meri da se u njemu potpuno unište, iseku, iznesu, pokradu eksponati koji su ručno rađeni, koji su stari po 150 i više godina, da se iznesu eksponati koji su teški i do 30 tona, a da o tome niko ništa ne zna, da niko nema nikakvog pojma o tome kako se to desilo, kako je to moglo da se desi, a posebno o tome ko je kriv za to?

Kao neko ko ovde predlaže svaki put na svakom zasedanju Skupštine Predlog izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima smatram da je skandalozno što o kulturnim dobrima niko u Srbiji ne vodi računa, a ovo što se dogodilo sa ovim muzejom, najbolja je slika toga kakva je zaštita kulturnih dobara u Srbiji.

Želim da kada ponovim pitanje – kako je moguće da se ovo uopšte dogodi? Šta se desilo? Da li iko zna ko je ovo počinio? Da li će iko ikada odgovarati? Da ponovim pitanje koje sam postavila gotovo svaki put kada predlažem da se ova tema uopšte stavi na dnevni red Skupštine bilo kada u bilo kom trenutku, a to je da li je iko ikada u Srbiji odgovarao za uništavanje kulturnih dobara? Koliko je meni poznato nije, a ja se nadam da će se to jednog dana desiti i da ćemo uskoro čuti šta se dešava i sa ovim muzejem.

Kada govorimo o srpskoj kulturnoj baštini, želim da takođe uputim pitanje direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, ali i ostalim ministrima i svima koji vode ove pregovore o kojima javnost gotovo ništa ne zna, a to je pitanje očuvanja i zaštite srpskih kulturnih dobara i srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije.

Za razliku od ovog pitanja za koje svi znamo, pitanja Kosova da se ne može lako rešiti, mislim da je ovo pitanje moguće rešiti, ali se plašim da bi moglo da se previdi, jer je kako sam već rekla srpska kulturna baština nešto o čemu u Srbiji nažalost niko ne vodi računa.

Smatram da nikako ne smemo dozvoliti da budemo stavljeni pred svršen čin rešenjem kosovskog pitanja, ma kakvo da ono bude, a da se ne posveti pažnja posebnoj zaštiti srpskih kulturnih dobara i srpskoj baštini i srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.

Smatram da treba javnost hitno da bude upoznata šta se preduzima u vezi sa ovim pitanjem i da li će ova dobra biti adekvatno zaštićena i da li će ona imati adekvatan status.

Sledeće pitanje upućujem ministru Đorđeviću, ministarki Mihajlović, ali takođe i ostalim ministrima, jer takođe smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje uopšte nije rešeno i nadam se da će se neko njime pozabaviti, a to je da li su se pozabavili pitanjem sve češćih nezgoda koje se dešavaju na gradilištima, na građevinskim objektima, da li se neko time bavi, da li su nešto analizirali, da li su došli do nekih zaključaka i da li će nešto da preduzmu?

U tom smislu, posebno me interesuje ona nesreća koja se dogodila septembra meseca na gradilištu „Beograd na vodi“, a to je bio slučaj kada niti novinari, niti inspekcija nisu mogli da se informišu i da dobiju prave informacije o tome šta se tamo uopšte desilo.

U tom smislu, mislim da treba i ministarku Kuburović pitati da javnost mora da zna šta je sa ovim područjem vezano sa tim i sledećim pitanjem, a to je šta je sa ovim područjem? Da li ono ima isti tretman kao teritorija države Srbije i u tom smislu, mislim da je potrebno da se konačno javnost upozna sa svim ugovorima, tajnim ugovorima vezanim između ostalog i za „Beograd na vodi“ o kojima mi ništa ne znamo, a koji očigledno i te kako utiču na život građana Srbije? Hvala.

Hvala.

Moje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, a može da se odnosi i na ministarku saobraćaja i ministra spoljnih poslova - kako misle da reše problem građana Srbije ovih dana u jeku sezone putovanja, koji se pojavio zbog neadekvatnog rešavanja pitanja produženja važenja saobraćajnih dozvola?

Već je bilo nagađanja o tome da li će neke strane zemlje prihvatati ovakav način produženja važenja dokumenata i pre neki dan je i ambasada Mađarske zvanično izdala saopštenje građanima Srbije da neće prihvatiti potvrde formata A4, koje se u Republici Srbiji izdaju radi produžetka važnosti isteklih saobraćajnih dozvola.

Kao da građanima Srbije nije dovoljna muka to što i onako voze stare automobile, koji više nisu potrebni u razvijenijim državama i što ih voze po desetak godina i više, već sada sa tim automobilima ne mogu ni da pređu granicu svojim vozilima. Kako misle da reše ovaj problem u doba godine kada se najviše putuje?

Drugo pitanje uputila bih bivšem gradonačelniku Beograda i, evo, našem budućem očigledno ministru finansija, Siniši Malom.

Ja neću pominjati njegove afere. O njima se i onako juče pričalo celog dana. Imam jedno pitanje. U vezi je sa finansijama. Volela bih da čujemo objašnjenje. Naime, on je krajem prošle godine dao izjavu da će Grad Beograd ostvariti do kraja godine 800 miliona evra prihoda od turizma i da će broj turista u Beogradu do kraja godine dostići milion.

Bez namere da se upuštam u neke mnogo detaljne analize ovih brojeva, mene pre svega zanima na koji način je dobijena ova računica, kako je stvarno tih 800 milina evra prihoda, kroz šta se to vidi? Evo, juče je premijerka mnogim mojim kolegama stavljala primedbu da se nisu dovoljno dobro pripremili, da nije dovoljno jasno analiza urađena, pa bih volela da znam kojim metodama i kojim podacima je dobijena ova cifra?

Interesantno je da ove cifre ukazuju na to da ako Beograd ima nekih milion turista, da svaki od tih turista potroši, to se može videti najjednostavnijom računicom, oko 800 evra u Beogradu. Meni je ovo jako zanimljivo, s obzirom da mi, građani Srbije, obično kada odemo u inostranstvo trošimo daleko manje od toga, pa me interesuje kako je dobijena ova računica i kako bi moglo to da nam se objasni?

Takođe bih želela da pitam i ministra unutrašnjih poslova, s obzirom da je rekao pre neki dan novinarima da ne zna koliko je koštala ova proslava koja je blokirala Beograd i onemogućavala Beograđanima kretanje nekoliko dana? Čudno mi je da on to ne zna, ali kada bude saznao koliko je to sve koštalo bilo bi lepo da kaže i nama, građanima, da i mi znamo koliko to košta.

Sledeće pitanje uputila bih premijerki Srbije, Ani Brnabić. Evo, imale smo moje kolege i ja priliku sa njom da razgovaramo juče čitav dan i to je lepo. Ono što mnoge moje kolege poslanici, a i mnogi novinari imaju problem u komunikaciji sa premijerkom, a ja bih citirala ovde, ja bih rekla, vrlo, kako to neki kažu, znakovit primer njene komunikacije. Mislim da je pitanje postavljeno u vezi sa nelegalnom gradnjom na Kopaoniku. Mislim da je to pitanje postavila novinarka Danica Vučinić, pa je premijerka na to pitanje, šta će se preduzeti, kako će se rešiti ovo pitanje, pitala da li ona treba da ide čekićem da ruši to što je sagrađeno.

Mislim da to nije u redu i pitala bih premijerku zbog čega ona toliko lično shvata sva ova pitanja, s obzirom da ona ima najvišu funkciju u državi i da mi kada je pitamo tako nešto, pogotovo novinari, mislim da treba da bude pripremljena nekad i na malo neprijatna pitanja, jer tako se to dešava kada imate jako visoku funkciju, a to nikako ne znači da je to pitamo lično da li će ona nekog…

Hvala.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru kulture i informisanja, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naglašavam da ovo pitanje upućujem u ime sedam reprezentativnih umetničkih udruženja, a to su Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog pen centra i Udruženje književnih prevodilaca Srbije tj. ovlašćenih predlagača, članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Da li će Ministarstvo kulture i informisanja povući iz skupštinske procedure zbirnu listu kandidata za Nacionalni savet, s obzirom na to da se na njoj, kako se pokazalo, nalaze imena dvojice nelegitimnih kandidata Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova, odnosno kandidata koje nisu predložili ovlašćeni predlagači, reprezentativnog udruženja, već koordinacioni odbor, koji prema Zakonu o kulturi, član 16. nema pravo da predlaže kandidate za Nacionalni savet, već samo da organizuje postupak predlaganja.

Sem toga, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio nelegitimnu zbirnu listu, jedini legitimni kandidat za oblast pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra, glumac Vojislav Brajović, zvanično je povukao svoju kandidaturu, te je navedena oblast time ostala bez svog kandidata. Naglašavam da to što se povukao legitimni kandidat ne čini nelegitimnog kandidata legitimnim.

Dakle, lista je nelegitimna iz tri razloga, a samo jedan bi morao biti dovoljan da se ona povuče. Reprezentativna udruženja takođe žele da znaju zašto je Ministarstvo kulture prihvatilo kandidate za Nacionalni savet, koje u svojstvu predlagača, dakle suprotno zakonu, predložio koordinacioni odbor i zašto je Ministarstvo prihvatilo dopunu tog istog predloga koje je koordinacioni odbor opet nelegalno u svojstvu predlagača, kandiduje Vladimira Logunova za nepostojeću oblasti. Umetnička igra je klasičan balet, narodna igra, savremena igra i stvaralaštvo, produkcija interpretacije, kada u Zakonu o kulturi član 16. među oblastima za koje se predlažu kandidati, nema ove oblasti.

Kako Ministarstvo objašnjava ovakve propuste u svom radu, tj. u postupku prikupljanja predloga za Nacionalni savet. Predstavnici Udruženja ocenjuju da objašnjenje koje je sekretar Ministarstva Igor Jovičić, ponudio na sednici Odbora za kulturu i informisanje, da Ministarstvo nije nadležno da rešava sporove među udruženjima i da je ono samo objedinilo svoje predloge i poslalo ih Odboru, nije prihvatljivo iz više razloga.

Ministarstvo je poverilo koordinacionom odboru da organizuje postupak predlaganja kandidata, koje predlaže reprezentativna udruženja. Iz te činjenice, proističe obaveza Ministarstva da Skupštini dostavi listu sa legitimnim kandidatima reprezentativnih udruženja.

Ovo je, dakle, posao Ministarstva za kulturu i informisanje, samim tim njegova odgovornost. Prema tome, nezakonito postupanje koordinacionog odbora u organizovanju postupka predlaganja kandidata, u direktnoj su nadležnosti ministarstva. Odluka ministarstva da uputi odboru listu na kojoj se nalaze nelegitimni kandidati, za čiju nelegitimnost Ministarstvo zna, jer su ga o njoj obavestila reprezentativna udruženja, ovlašćeni predlagači, može se shvatiti kao pokušaj Ministarstva da prenese odgovornost za narušavanje zakona na Skupštinu.

Naglašavam, dakle, da bi usvajanje pomenute liste predstavljalo kršenje zakona. Ova lista je nelegitimna, a umetnička udruženja poručuju da zakon nije umetničko delo i da se ne može tumačiti prema ličnim sklonostima i shvatanjima, već je nedvosmislen, jasan a osnovne obaveze ministarstva, skupštinskih odbora i Skupštine, da poštuju zakon, od koga možemo da očekujemo poštovanje zakona, ako ga ne poštuju ministarstvo ili skupštinski odbor ili nedaj Bože, Skupština Srbije, što mi ovim putem želimo da sprečimo.

Moje sledeće pitanje uputila bih predsednici Vlade i svim ministrima u Vladi. Da li misle da bi možda bilo bolje da umesto najavljene 54 fontane u Beogradu, recimo izgradimo 54 nove bolnice, 54 obdaništa, 54 škole, ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji. Ili, recimo da se 54-voro dece pošalje na neophodno lečenje u inostranstvo ili tamo gde mogu da se izleče, ili da neki delovi Beograda i Srbije dobiju kanalizaciju, vodu, struju i slično?

Sve ovo je mnogo i daleko potrebnije od 54 fontane, jarbola, novogodišnje rasveta i svega onoga što se ovde u Beogradu, jelki raznih novogodišnjih, plaća hiljade i milione evra. Prema tome, želim da ih pitam da li misle da bi ovo bio bolje upotrebljen novac? Hvala.

Moje prvo pitanje danas je upućeno svim ministrima u Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije.

Reč je o pitanju, kako je moguće da prema zvaničnim podacima koji se mogu naći na internetu, a ovo nije nešto što neko treba posebno da traži, jer na ovo su mi naime skrenuli pažnju građani. Po podacima kojima se moglo pristupiti sa interneta, upravo u dane izbora, čak i posle beogradskih izbora, kako je moguće da, kada se sabere broj stanovnika u svih 17 opština u Beogradu, dobija se broj koji je nešto malo manji od ukupnog broja upisanog birača na beogradskim izborima.

Mislim da je ovo veoma čudno i građane je veoma začudilo i zbog toga su mi se neki obratili sa željom da postavim ovakvo pitanje i voleli bi da dobiju objašnjenje za to, a pogotovo kada uzmemo u obzir da je sigurno da ne mogu svi građani imati biračko pravo, odnosno da je nekih 17%, 18%, tako se procenjuje, građana, naravno, maloletno i da ne mogu još uvek imati pravo glasa.

Kako je u tom slučaju moguće da ovaj broj bude manji od broja upisanog u birački spisak? Evo ja pozivam sve ministre, premijerku i predsednika da se uključe u ovo i da pokušaju oni da saberu i da vide da li je ovo tačno što su građani primetili?

Drugo pitanje upućujem pre svega ministarki Zorani Mihajlović, ali i svim ostalim ministrima i premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije – kada će objaviti sve ugovore koji su vezani za aerodrom „Nikola Tesla“, za aerodrom „Konstantin Veliki“ i za „Er Srbiju“? Svakodnevno smo svedoci da svi ovi ugovori o kojima javnost gotovo ništa ne zna, o kojima se mnogo nagađa i špekuliše, izazivaju veliku pažnju javnosti, izazivaju čak i proteste, ali ovo nije pitanje od juče. Ja lično pripadam onima koji još od 2014. godine traže da se ovi ugovori objave, a mnogo puta je obećavano da će ovi podaci biti obelodanjeni, ali to se nikada nije dogodilo.

Zbog čega je potrebno da se špekuliše u vezi sa raznim pitanjima o tome kakvi su interesi doveli do sklapanja ovih ugovora, kakvi su motivi doveli do sklapanja ovih ugovora, do pitanja, a videli smo i razna nagađanja u medijima, TV emisije itd, zatim pitanja da li recimo ograničenja u vezi sa ovim našim aerodromima, posebno sa niškim, da li ide u korist albanskim aerodromima Tirana, Kukeš i sl?

Dakle, uopšte nije potrebno da se o svemu tome nagađa. Mi ne želimo da nagađamo. Ja sam sigurna da ukoliko su ovi ugovori povoljni i za građane Srbije, a ja sam lična svedok i svi znamo da u svakoj rečenici ministarke Mihajlović se pominje sintagma – zarad građana Srbije, pa se ja nadam da se ministarka slaže da građani Srbije zaslužuju da znaju šta se dešava sa aerodromima i jednim i drugim, i sa „Er Srbijom“ našim nacionalnim avioprevoznikom?

Nadam se da će se u tom smislu ministarka založiti da se konačno ovi podaci saznaju i otkriju, jer ukoliko su oni povoljni, ukoliko su oni tako dobri kao što nam stalno govori i ona i premijerka i predsednik, pobogu zašto ih onda ne otkrijete, pa da se svi oduševimo kada vidimo kako ti ugovori izgledaju.

Sledeće pitanje je za ministra kulture Vladana Vukosavljevića, ali i za sve ostale ministre, a to je takođe jedno pitanje o kojem se mnogo špekulisalo u poslednje vreme u javnosti, a reč je o sredstvima na konkursu grada Beograda za podršku projektima u kulturi.

Takođe smo mogli mnogo toga čuti i pročitati u vezi sa sredstvima koja su raspodeljena u vezi sa ovim konkursom, mnogo je bilo primedbi na ovo. Primedbe su stavili PEN centar, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije i svi su tražili da se transparentno objave ovi podaci zbog toga što postoji mnogo sumnji, odnosno ne da postoji, nego je sigurno da su neka sredstva dodeljivana firmama koje su tek nedavno osnovane.

Pošto vidim da mi vreme ističe, želela bih samo još da iskoristim, nemam vremena da sve pitam što sam želela, ministarku Slavicu Đukić Dejanović, ali i ministra Vladana Vukosavljevića i ostale ministre, premijerku i predsednika - ako se toliko radi na populacionoj politici, kako je moguće da istovremeno stručne osobe i majke troje dece, kao što su Bojana Ivanov Đorđević i Draga Mihajlović Đapić ostaju bez posla? Hvala.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine, ali, isto tako i svim ministrima u Vladi, pa i premijerki, jer se i njih tiče i te kako ovaj naš rad i oni učestvuju aktivno u ovom našem radu ovde.

Naime, to je pitanje koje su već neke moje kolege postavljale u nekoliko navrata, ali ja smatram da ovo sada postaje goruće pitanje koje, zaista, umnogome negativno utiče na naš rad ovde. Neću baš da kažem da ga onemogućava, ali mislim da smo već otprilike došli u tu fazu da on dolazi u opasnost da postane besmislen – kada će se doneti i usvojiti plan rada Narodne skupštine?

Ovo pitanje ne postavljam samo zbog toga što dobro znam da je nemoguće obavljati iole ozbiljan posao, a ja se nadam, drage kolege, da se svi slažemo da je ovaj naš posao krajnje ozbiljan, bilo kakav posao je nemoguće obaviti bez dobrog plana, a ovde nije reč o tome da se održava jedna, dve ili tri sednice ili zasedanja bez nekog plana, već je reč o tome da se to konstantno radi već čitavih godinu i po dana. Po načinu zakazivanja sednice i po načinu održavanja ovih sednica, prosto sleduje kao da smo mi u nekom vanrednom stanju, jer kako drugačije objasniti to da se neprestano dešava da se sednice zakazuju u jako kratkom roku, da, recimo, nema dovoljno vremena da se predaju dopune dnevnog reda, da često nema vremena da se na odgovarajući način urade i predaju amandmani na zakone? I samo radno vreme Skupštine, koje je predviđeno da traje do 18 časova, bukvalno se svaki put, ja ne znam da li su postojala dva ili tri slučaja za ovih godinu i po dana da se nije produžilo.

Ovo ne pitam zbog toga što bilo kome od nas smeta da radimo duže, naprotiv, već zbog toga što se prosto ne zna do kada će se raditi, jer se svakoga dana najavi da će se raditi posle 18 časova, a radno vreme se završi onako kako u tom momentu verovatno nekome odgovara. Ovo pitanje je postalo izuzetno važno u ovom trenutku kada smo dobili budžet i kada je na dnevni red stavljen ne samo budžet Republike Srbije, čiji materijal ima preko 700 stranica, već je u istu tačku dnevnog reda ubačeno još 30 drugih zakona.

Pošto sam više puta rekla da sam dugo radila kao profesor, mene ovo jako podseća na neku situaciju u kojoj bi profesor zadao đacima da, recimo, prošle nedelje smo mi dobili ovaj budžet, dakle, do ponedeljka, deco, pročitajte „Rat i mir“, a uz to možete, ne možete nego morate pročitati još i „Hamleta“, „Don Kihota“, „Fausta“, itd.

Ja vas pitam – da li biste vi rekli da je to dobar profesor i da je to dobar način rada? Da li može ovako da se radi, a pri tom ne pričamo ni o knjigama ni o književnim delima, već pričamo o budžetu Srbije koji se nas, drage kolege, sve i te kako tiče, a ja mislim da se još više tiče građana Srbije i da se još više tiče njih. Nisam siguran da je ovo način kako treba da se radi.

Kada je već reč o stanju u Narodnoj skupštini i o raznim incidentima i problemima na koje se pre svega žali vladajuća većina, ja bih želela takođe da postavim još jedno pitanje o kojem je bilo reči ovde u više navrata, ali nikada nismo dobili odgovor na to – kada će početi sa radom radna grupa za donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika?

Rad ove radne grupe je predviđen još mnogo ranije. Ona je konstituisana, koliko je meni poznato, ali nikako da počne sa radom, pa ukoliko smatrate da ovaj naš rad ovde nije dobar i da ima problema, ja mislim da bi bilo krajnje vreme da se učini nešto da se pokuša da se to stanje popravi.

Kada je reč o zakonima koji dolaze ovde u proceduru, skrenula bih pažnju da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, Rodoljub Šabić upozorio da Vlada Srbije neke predloge zakona, koji podrazumevaju obradu ličnih podataka, utvrđuje i dostavlja parlamentu a da ne traži mišljenje Poverenika. Ja sam već par puta rekla da mi je jako žao što neke kolege ne interesuju ovakve stvari, trebalo bi da ih interesuju. Dakle, da ne traži mišljenje Poverenika, iako je na to obavezuje i Poslovnik i zakon. Reč je o zakonima koji sadrže rešenje koja se obradom podataka o ličnosti bave na način koji je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Ustavom Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje prvo pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a u vezi je sa njegovim ponašanjem ili, možda bi primerenije bilo da kažem, njegovim performansom, prilikom posete turskog predsednika i u vezi sa njegovim izjavama kasnije u medijima koje su se mogle čuti u vezi sa tim, a to je njegov komentar -šta je trebalo da radim, da li je trebalo da ga ubijem kao Murata itd.

Htela sam da pitam gospodina Ivicu Dačića - da li je možda čuo, da li je razmišljao, da li zna da postoji nešto između pevanja, igranja i ubijanja i da li možda zna da se to nešto što postoji između tog preteranog ushićenja i podilaženja i agresije zove diplomatija, da se to zove ozbiljnost, da se to zove dostojanstvo, da se to zove poštovanje i visokih gostiju, a pre svega poštovanje građana Srbije?

Ruku na srce, mislim da bi se ovo pitanje moglo uputiti mnogim drugim našim diplomatama, političarima, funkcionerima, pre svega onima koji takvo ponašanje odobravaju, rekla bih možda i podstiču. Da li možemo nekako da se zadržimo na tom nekom između ponašanju, a koje bi predstavljalo, ja se nadam, diplomatiju i ozbiljnost i odgovornost koja ovoj našoj državi toliko nedostaje?

Drugo pitanje, upućeno je ministru kulture i ministarki pravde. Reč je o dešavanjima u Etnografskom muzeju. Pored svih problema koje imamo sa našim muzejima i ovde imamo jedan slučaj koji je već dospeo u domen pravosuđa. Mislim da javnost, pre svega, nije dovoljno informisana o tome, te bih želela da mi oni kažu šta se tačno dešava u vezi sa zloupotrebama i teškim, čini mi se, koliko sam uspela da pročitam u medijima krivičnim delima koja su se tu dogodila u poslednje vreme? Znači, šta se tačno tu desilo? Mislim da javnost nije dovoljno informisana. Mnogo se više priča o nekim drugim manje važnim dešavanjima. Ovde je reč o zaštiti kulturne baštine Republike Srbije, koja je toliko zanemarena. O tome stalno pričam, nažalost, o tome se nedovoljno priča, ja pokušavam to da nadoknadim na neki način.

Takođe bih želela da pitam - da li je neminovno bilo da do ovoga uopšte dođe, jer mislim da je poznato da je već bilo raznih problema? O tome se govori godinu, dve i više unazad, upravo u tom Etnografskom muzeju, da je i ranije bilo nekih zloupotreba i nekih prestupa koji su se ticali održavanja svadbe u tom muzeju, restauracije nekih objekata „Manakove kuće“ itd. Dakle, da saznamo šta se s tim trenutno dešava i da li je uopšte bilo neophodno da do ovoga dođe, s obzirom da mislim da je moglo da se nasluti da se nešto slično dešava i mislim da je trebalo reagovati ranije. Ali, kada se to već nije dogodilo šta će sada da se desi sa tim i da li će se ovo pitanje rešiti i da će se konačno zaštiti ovaj muzej, jedan od retkih koji radi u ovoj zemlji?

Još jedno moje pitanje upućeno je premijerki, gospođi Ani Brnabić. Želim da pitam – zbog čega je odbila sastanak sa grupom za slobodu medija? Očekivala bih, ako ništa drugo od gospođe Brnabić, dovoljno širine da prihvati jedan ovakav razgovor. Koliko ja znam, i ona je sama rekla da situacija u medijima nije dobra. Mislim da nikakav problem nije prihvatiti poziv na razgovor i da jedini način da se nešto pomeri, da se nešto reši, jesu upravo razgovori.

Zbog čega ona ne bi želela da razgovara, pre svega, sa njima i zbog čega je potrebno odbiti poziv na razgovor? Mislim da barem razgovor može uvek da se prihvati i na taj način pokuša da se nađe neko rešenje za situaciju za koju je ona sama rekla da nije dobra. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra zdravlja gospodina Lončara i za ministra za zaštitu životne sredine gospodina Trivana.

Pre nekoliko dana koncentracija ambrozije je, to se moglo videti i na zvaničnom sajtu Vlade, bila u Beogradu 14 puta veća od dozvoljene. Slično stanje bilo je i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Ovo stvara velike probleme mnogim građanima i deci, naravno i roditeljima dece koja su alergična. Znamo da danas mnoga deca pate od ovakvih alergija. Šta nameravaju da preduzmu u tom pogledu? Znam da to nije neki problem koji može čarobnim štapićem da se reši, ali održavanje zelenih površina u gradu ima i te kako mnogo veze sa ovim što se dešava. Samo bih želela da napomenem da ovaj razlog takođe dovodi do velikog broja bolovanja, što znači da negativno utiče na čitavo društvo.

Još jedno pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Koliko se sećam, on je u oktobru 2015. godine izjavio da će obnoviti i renovirati sve bolnice i domove zdravlja u Srbiji u roku od narednih godinu dana ili do sredine naredne godine, da će svi biti okrečeni, da će sanitarni čvorovi u njima biti sređeni, dakle, toaleti, kupatila itd. Htela sam da pitam – može li ministar da nas obavesti kako napreduju ovi planirani radovi, koje su to tačno bolnice i domovi zdravlja obnovljeni i renovirani i da li je sada stanje u njima, onako kako je on rekao, da ne treba da se brukamo? Dakle, da li se brukamo i dalje sa stanjem u bolnicama i domovima zdravlja ili ne?

Sledeće je pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović, i za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića - da li je moguće da se dogodilo u Srbiji ono što se dogodilo, a to je da je izvršeno hapšenje jednog učesnika rijaliti programa u vezi, osumnjičenog za najteže krivično delo, to je za ubistvo? Dakle, da li je moguće da se ovako nešto uopšte desi, i da se istraga za najteže krivično delo vrši na ovakav način, jer ovo jeste deo krivičnog postupka, jeste deo istrage. Evo, NUNS je, recimo, povodom toga rekao da je ovo školski primer sistematskog kršenja zakona. Da li je ovo sada vrhunac pretvaranja države u rijaliti, i pretvaranja istražnog postupka u predstavu, ili ćemo i dalje gledati slične događaje? Želela bih da čujem odgovor na to.

Još jedno pitanje za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, pošto je, kako smo već videli ovih dana javnost uznemirena zbog slučaja gašenja Vranjskih novina posle 23 godina izlaženja ovog nedeljnika, i zbog štrajka glađu Vukašina Obradovića, vlasnika i glavnog urednika ovih novina, svega što se dogodilo u vezi sa tim, protesta koji su počeli. Da li ministara misli da je ovakav razvoj situacije neophodan bio i šta namerava da učini da se ova situacija razreši? Čula sam povodom toga neke komentare da se ministar, odnosno da se Vlada povlači iz medija. Ja to ne razumem. Da li je ovo ministarstvo kulture i informisanja ili je reč o nečem drugom? Volela bih da mi se to razjasni.

Još jedno pitanje za ministra kulture, možda i za neke druge ministre, recimo, možda i za ministra LJajića pošto je turizam u njegovoj nadležnosti, da li im je poznato u kakvom su stanju dvorci u čitavoj Srbiji, posebno u Vojvodini gde ih ima preko 40, tu ih ima najviše? Meni je jako žao što nisam uspela za danas da nabavim slike ovih zdanja, ali potrudiću se da možda u nekoj drugoj prilici i to nabavim. Ovakva zdanja su u drugim zemljama hoteli sa 5 i 6 zvezdica, dok kod nas su katastrofalnom rušenom stanju i propadaju. Navešću primer, recimo, dvorca Bisingen u Vlajkovcu kod Vršca, koji je prelepo zdanje i biser arhitekture i biser kulturne baštine, a on je u takvom stanju, da kako rekoh, volela bi da smo u prilici sada da vidimo slike. Zaista ću se potruditi da vam pokažem kako to izgleda, i zaista bih zamolila sve da se angažuju i da neki način ovo pitanje reše i da iskoristimo ovakvo blago a ne da ono propada u našoj zemlji. Hvala Vam.