Zahvaljujem se.
Dakle, zakon je apsolutno neumoljiv, zakon kaže jasno da studenti imaju pravo da završe studije započete po starom do kraja školske 2015/16 godine. To je 30. septembar, jer opet po zakonu koji je na snazi još uvek kaže se da školska godina nova počinje po pravilu 1. oktobra školske godine.
Dakle, 30. septembar je datum kada su studenti svih nivoa studija, apsolutno svih nivoa studija, koji su studirali po starom izgubili pravo da završe studije po starom. Školska godina je počela 1. oktobra, a ako je poslanik Martinović u pravu, ja ću onda zamoliti predlagača zakona, zaista veoma ozbiljno da obrazloži sopstveno obrazloženje u kome stoji u Poglavlju 5. – da je neophodno da se zakon donese, jer će štetne posledice nastupiti ako se izmene ne usvoje do početka školske godine, koja, ponavljam, po zakonu koji je na snazi počinje 1. oktobra školske godine. Danas je 20. oktobar.
Dalje, što se tiče obaveza predlagača na koje smo i reagovali, jer je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona stigao sa zakašnjenjem od četiri dana u odnosu na istek roka, dakle, 4. oktobra je Vlada poslala, Skupština primila zakon. Analizirajući obrazloženje došli smo do nekoliko zaključaka koje ja neću ponavljati, ali hoću jednu stvar da kažem, predlagač je bio u obavezi da dostavi napismeno u obrazloženju analizu štetnih posledica i tačno se kaže kojih. Dakle, ako podaci postoje ja razumem da ih neko od nas zna.

Međutim, to nije obaveza predlagača da neko od nas zna. Obaveza predlagača je da ih dostavi u obrazloženju. Dakle, ovo je striktno formalna stvar. Dvadeset dana je prošlo.
Imam još jedno pitanje za predlagača zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koje glasi – ako je tačno da se ništa promenilo nije i ako se školska godina upisuje u oktobru, kao što ste naveli u svom obrazloženju, a ne 1. oktobra po pravilu, po zakonu, moje pitanje vama glasi – šta će se dogoditi sa studentima koji su 13. oktobra upisali doktorske studije po novom, smatrajući …

Zahvaljujem se.
Nažalost, zakon je opet neumoljiv, čak i po ovoj tački jer se članom 94. važećeg Zakona o visokom obrazovanju jasno kaže kada student gubi status studenta. Između ostalog gubi status studenta ako ne upiše školsku godinu.
Dakle, ponoviću. Školska godina je počela 1. oktobra, danas je 20. oktobar, studenti koji nisu upisali školsku godinu nisu u statusu studenta. Dakle, izgubili su pravo na status studenta. Da bi stekli pravo na status studenta studenti moraju upisati školsku godinu i moraju upisati neki od postojećih studentskih programa i otuda imamo problem sa ovom odredbom jer ne postoje više studijski programi po starom.
Naša poslanička grupa već dva dana i ja lično krajnje konstruktivno pokušavamo da ukažemo na ovo. Nudili smo i rešenja. Mislimo da je bilo dobro rešenje da se konstatuje da neka odredba u ovom Predlogu zakona ima povratno dejstvo koje će obuhvatiti period od 1. oktobra do 20. oktobra, pogotovo zbog studenata koji su sigurno upisali studije po novom, a praktično kada izglasamo ovaj zakon moći će da nastave studije po starom.
Postojalo je rešenje. Bili smo maksimalno konstruktivni i nudili ga. Imali smo amandmane. Amandmani su odbačeni. Ono što još uvek možemo da uradimo, pošto Skupština ima pravo po članu Poslovnika, recimo 160, da odluči o tome da li postoji opšti interes ako neki od članova, tj. neka od odredaba zakona ima povratno dejstvo, a ima ga, da ustanovi opšti interes i da zakon podržimo. Hvala.

Koliko vremena još imamo, ako nije problem, možete li da mi kažete?

Dobro. Hoćete li da vratite samo vreme?

Da vratite vreme, pošto je otišlo 20 sekundi.

Ako nije problem, da vratite samo vreme jer je otišlo 20 sekundi.

Da, ali onih 20-ak sekundi što je kolega Obradović govorio pre nego što sam ja počela da govorim. Ne mislim od trenutka kad sam ja.

Nema veze, sve je u redu.
Što se tiče bolonjaca, dakle, teško je ustanoviti načelo kada se radi o produženju roka u kome nemamo dobre analize i nemamo dobre podatke. U principu, za ove studente koji sad dolaze na red, možemo za njih da kažemo da im ističe ponovo rok za završetak studija po aktuelnom zakonu. Lično mislim da treba da važi isto načelo, pošto važe i isti argumenti, što će reći da ti studenti, po meni, mogu da nastave i treba da nastave studije, naravno, bez dodatnih troškova. U tom smislu, dobar je amandman, dobra je i odluka koju smo doneli danas na Odboru za prosvetu, rešava problem tih studenata.
Ono što je možda dobro kod toga da ovaj amandman ne bude usvojen, ja to moram da kažem, jeste činjenica da ako bismo počeli praksu usvajanja amandmana i za studente po novom, kao što smo to uradili daleke 2008. godine za studente po starom, vrlo je moguće da bi, pod pritiskom sistema koji ne može da se dovoljno dobro adaptira na to da implementira odredbe, da bismo došli u situaciju da produžavamo rok i njima.
Moja poenta ovde je da studenti, oni su najmanje odgovorni, dakle, apsolutno najmanje odgovorni. Studenti ne smeju biti oštećeni u onoj meri u kojoj je sistem taj koji postavlja pravila za studente, odnosno sistem je taj koji već čitavih deset godina nije uspeo na nauči ništa na sopstvenim greškama, ja to moram da kažem. Uopšte nije važno koja je vlada bila. Mi po peti put radimo istu stvar, to znači da nismo naučili gde smo grešili u prethodne četiri. Dakle, ako nastavimo praksu, velika je verovatnoća da taj sistem neće biti dobar okvir i dobra vodilja studentima koji sada studiraju. Dakle, to je naša obaveza. Mislim i na predlagača, odnosno Ministarstvo, i na Skupštinu koja o tome raspravlja, da se stara o tome da ti zakoni budu kako treba, da bi studenti zaista mogli u okviru sistema da ostvare svoja prava, a ne da sistem praktično popušta pod pritiskom grupe pojedinaca jer nema adekvatan odgovor.
Bolonja najverovatnije nije dobro implementirana. Bolonja najverovatnije nije implementirana tako što je dobro pripremljena. Na nivou akcionih koraka, tome mogu da svedočim, Bolonja nije bila uopšte pripremljena. Ljudi su praktično bili bačeni u vatru, mislim na profesore. Među nama ima profesora, znaju kako je to izgledalo, gde su samo dobili šta treba da sprovedu. Ali, to nije važno. Ono što je sada važno jeste da se to ne ponavlja, dakle, da stvari koje se menjaju budu stvari koje su dobro pripremljene, da postoje akcioni planovi, da postoje merljive stvari i da ovim odredbama ovog zakona maksimalno učinimo što možemo da učinimo, da prikupimo podatke, ako ništa drugo.
Još jedna važna stvar jeste da se uz ove podatke koje prikupljamo eventualno u nekom periodu izvrši analiza implementacije Bolonje i njenih problema. Jer, šta slutim? Da, recimo, među studentima koji su po novom, a kojima danas verovatno nećemo produžiti rok, pošto ovaj amandman neće, pretpostavljam, biti usvojen, nije ni važno, usvojena je odluka, da među njima ima studenata koji su prešli sa starog programa na novi program i opet, dakle, praktično nastavljaju da studiraju po novom, a imali su one probleme koje su doneli sa sobom još dok su studirali po starom. Dakle, važno je da sistem funkcioniše. Važno je da se postave pravila koja su ista za sve, važno je da ta pravila budu primenjiva i važno je da studenti imaju okvir i vodilju. Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, poštovani predstavnici predlagača zakona, poštovani građani, dozvolite mi prvo da konstatujem činjenicu da je Vlada Republike Srbije predložila, a Skupština primila Predlog zakona o izmenama i dopuna Zakona o visokom obrazovanju 4. oktobra tekuće godine tj. četiri dana nakon što su po sili važećeg Zakona o visokom obrazovanju studenti svih nivoa studija upisani po tzv. starom planu, izgubili pravo na to da studije i završe po starom planu.
Dakle, svi studenti svih nivoa studija, osim studenata integrisanih studija iz polja medicinskih nauka kojima rok ističe na kraju školske 2016/2017. godine izgubili su pravo. U tom smislu, konstatujem da je predlagač zakasnio sa ovim predlogom.
Kako to znamo? Član 123. stav 1. koji je predmet predloga zakona o izmenama i dopunama kaže da studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama do stupanja na snagu ovog zakona mogu završiti ove studije po započetom nastavnom planu i programu u uslovima i pravilima studija, najkasnije do kraja školske 2015/2016. godine, odnosno do kraja 2016/2017. godine za studente integrisanih studija iz polja medicinskih nauka.
Dakle, školska 2015/2016. godina završena je 30. septembra, a nova školska godina 2016/2017. počela je ako je po zakonu i to po pravilu 1. oktobra tekuće godine, dakle, pre gotovo 20 dana.
U tom smislu dužnost mi je da konstatujem da pravne pretpostavke za blagovremenu primenu predloženih rešenja nisu obezbeđena, jer je rok istekao. Ujedno skrećem pažnju poslanicima, građanima kao i predlagaću na to da se u šestoj tački obrazloženja, tamo gde se govori o potrebi da se zakon objavi pre isteka roka od osam dana u „Službenog glasniku“, navodi nepotpuna odredba zakona. Kaže se da su razlozi zbog kojih se predlaže da zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ u činjenici da prema ovom zakonu, visokoškolska ustanova organizuje i izvodi studiju u toku školske godine, koja citira, po pravilu počinje u oktobru.
Ono što moramo znati jeste da školska godina po pravilu počinje 1. oktobra, dakle ne u oktobru i pretpostavljam da je propust nenameran, s tim što bih zamolila predstavnike predlagača da taj propust obrazlože da bi se otklonila svaka sumnja u to da je do propusta došlo iz nekog drugog razloga, jer ovaj zakon je očigledno sada zakon sa povratnim dejstvom i vrlo je važno da razumemo zašto je zakon došao sa zakašnjenjem.
Dakle, rok je istekao, Vlada je zakasnila, blagovremena primena predloženih rešenja nije moguća, šta više studenti su praktično izgubivši pravo da završe studije po starom, na kraju školske 2016/2017. godine izgubili i status studenta. Dakle, morali bi ponovo da ga steknu.
Što se tiče povratnog dejstava zakona koji sam pomenula, pošto smatram da ga ima, članom 197. Ustava Republike Srbije, izričito je zabranjeno povratno dejstvo zakona, izuzetno samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.
Ovaj zakon ako bude usvojen stupiće na snagu nakon što su studenti već izgubili zakonsko pravo da završe studije po starom, odnosno nakon što je školska godina već počela. Konstatujem da ovako kasno predložen zakon sadrži odredbe s povratnim dejstvom, najmanje jednu, ako ne i sve, za koje nije utvrđen opšti interes koji bi zahtevao povratno dejstvo. Dakle, u samom obrazloženju nije utvrđen opšti interes, kao što nije ni predloženo povratno dejstvo zakona. Trebalo bi razmisliti o tome da se eventualno to uradi i šta više budući da dolazi sa tim zakašnjenjem on nanosi onda štetu o kojoj ću govoriti nešto kasnije.
Dakle, kako je predlagač zakon predložio, a Skupština primila, nakon isteka roka bilo je potrebno postupiti u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije, član 151. stav 2. tačka 5) i navesti da se predlaže povratno dejstvo, kao i opšti interes zbog kojeg se predlaže povratno dejstvo.
Konstatujem da je predlagač to propustio da uradi i postavljam pitanje predlagaču – da li ste eventualno razmišljali o tome da je ovaj zakon potencijalno protivustavan i da bi ako bi se usvojio mogao dovesti do pokretanja inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti?
Moram da kažem mi ćemo ovaj zakon podržati pod uslovom da se on uvede u okvire ustavnog. Mi smo neke amandmane u vezi sa tim predložili, imaćemo priliku onda da o tome i diskutujemo kada dođe rasprava u pojedinostima.
Što se tiče neopravdanosti hitnog postupka, dozvolite mi samo da konstatujem da Vlada predlaže Skupštini da u skladu sa članom 167. Poslovnika, ovaj zakon usvoji po hitnom postupku. Da bi zakon bio usvojen po hitnom postupku, to zaista moramo znati kao poslanici, jeste da moraju biti ispunjene dve pretpostavke hitnosti, od kojih je jedna da je pitanje ili odnos koji se uređuje nastao usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a zatim, ako bi nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, a zatim bezbednost zemlje, rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza, itd. Dakle, radi se o veoma važnim pitanjima ugroženosti, prava na život i rad ili rad organizacija.
U slučaju ovog zakona, ja zaista smatram da pretpostavke i hitnosti nisu ispunjene i sada ću to obrazložiti. Okolnosti su svakako mogle da se predvide. Mislim da tu sumnje nema nikakve. Produženje roka za završetak studija do sada je usvojeno četiri puta u zakonima o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Inicijalni rok iz 2005. godine da se studije moraju završiti najduže za dve godine po isteku redovnog trajanja studija, koji je ovde više puta spominjan, promenjen je prvo 2008. godine do kraja 2011/2012. godine, zatim 2010. godine do kraja 2013/2014, pa 2012. do kraja 2015/2016. godine.
Dakle svaki put na dve godine u vrlo pravilnom ritmu i bilo je sasvim za očekivati da će se to isto dogoditi i ove školske godine, budući da se u međuvremenu nije dogodilo ništa što bi ovo predupredilo. Pravilnost je sasvim uočljiva.
U tom smislu, okolnosti su mogle da se predvide i to nije razlog za donošenje zakona po hitnom postupku. Zamolila bih predlagača da obrazloži eventualnu neku hitnu okolnost koju smo imali a da je nismo mogli predvideti. Nismo je čuli u prethodnom obrazloženju. Možda postoji, tako da možda ne bi bilo loše da čujemo to obrazloženje kako bi poslanici mogli da se ispravno odrede prema zakonu.
Napominjem da se u svim prethodnim slučajevima takođe radilo o blagovremenim izmenama. Ovo je prvi put da izmena nije blagovremena. Zanemariću 2008. godinu pošto tamo rok nije bio vezan za kraj školske godine, već za sedam godina od početka trajanja studija. Dakle, vrlo individualno prema pojedinačnim studentima. Nije bio fiksni rok.
Ovo je prvi put da se kasni sa Predlogom zakona. Godine 2010. usvojen je 30. juna, godine 2012. usvojen je 28. septembra, godine 2014. usvojen je 19. septembra i mislim upravo zbog ovog da bi bilo jako važno objasniti da li su postojale neke apsolutno nepredvidive okolnosti koje su dovele do toga da ovo mora ovako da se uradi i koje bi sada poslanicima mogle otkloniti sumnju da se ne radi zapravo o kašnjenju usled neke vrste nehata ili o nekoj ad hok intervenciji koja rešava problem na eventualno pogrešan način.
Moguće je pak da ono što nije moglo da se predvidi, pošto govorim o nepredvidivosti, jeste promena obuke prethodne Vlade i sadašnje Vlade u pogledu toga da li će se rok produžiti. Naime, prethodna Vlada je kao i nadležna tela, uključujem Nacionalni savet za visoko obrazovanje, da tako kažem, postavila očekivanja i studentima i organizacijama da rok neće biti produžen. Ta očekivanja su ispunjena. Rok nije produžen 30. septembra, odnosno 1. oktobra kada je počela nova školska godina i praktično ovim zakonom, ovim Predlogom zakona mi sada, moram tako da kažem, izneveravamo očekivanja i verujem da su očekivanja koja su se potvrdila dovela i do nekakvih ponašanja, o kojima ću govoriti kada budem govorila o štetnim posledicama.
Dakle, pitanje je – zašto Predlog zakona nije urađen blagovremeno? Koji sitni razlozi su opredelili ovu Vladu da tako postupi?
Što se tiče štetnih posledica, druga pretpostavka hitnosti takođe je upitna. Pre svega iz obrazloženja nije jasno koje će štetne posledice prouzrokovati nedonošenje zakona, jer nema adekvatne analize štetnih posledica. Mi prosto ne znamo koje su to štetne posledice. Ne možemo ih pretvoriti ni u kakav merljiv pokazatelj koji bi nam rekao šta je to i kolika je to šteta i kome je ta šteta onda naneta, a to je moralo da se uradi, ponavljam, po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije, član 151. – kada predlagač predlaže zakon, pogotovo ako je on po hitnom postupku, onda mora obrazložiti i štetne okolnosti koje nastaju usled ne stupanja.
Međutim, šta imamo dalje ovde? Štetne posledice i ako nisu obrazložene i pod pretpostavkom da ih zaista ima, ne znam da li ih ima, moramo videti analizom ima li ih, one su svakako već nastale, jer član 123. stav 1. nije blagovremeno izmenjen. Tako da ne stoji ono što je u obrazloženju predlagač naveo, da je važno izmeniti odredbe koje su predmet izmena pre nego što počne školska godina. Ona je počela. Ovo više nema važnosti.
U tom smislu moje pitanje predlagaču glasi – koje su štetne posledice uočene, kada su one uočene i ovo se naravno nadovezuje na temu hitnosti, da li su one uočene u nekom poslednjem trenutku koji je onda vas prosto opredelio za to da predložite ovaj zakon sa probijenim rokom?
Šta više, donošenje zakona sa povratnim dejstvom potencijalno će doneti još štetnih posledica koje bi se morale utvrditi analizom i za koje bi se morala predvideti sanacija. Čekajući da se reši pitanje roka i studenti i visokoškolske ustanove, danas smo imali prilike to da čujemo, razvili su nekoliko strategija da preduprede posledice neproduženja roka.
Sada se postavlja pitanje, pošto će rok očekivano biti produžen, jesu li napravili strategije za saniranje posledica preduzetih radnji nastalih usled toga što su mislili da rok neće biti produžen? Vrlo konkretnu stvar pitam. Neki studenti su se već upisali na studije po novom. Šta će biti sa tim studentima? Hoće li ti studenti sada da se vrate na studije po starom? Verovatno ćemo produžiti rok magistrima i doktorima tj. studentima magistarskih i doktorskih studija i onda moje pitanje glasi – šta ćemo uraditi sa studentima doktorskih studija koji su mogli da nastave da završe po starom, ali su onda u strahu da će isteći rok zapravo otišli i upisali studije po novom i prebacili se na nove studijske programe po Bolonji?
Kako će sada funkcionisati sistem i rad organizacije koja te studente treba da drži u sistemu i kao studente po novom i kao studente po starom ili da razvije neki mehanizam, neki akt, neko rešenje kojima će te studente onda vratiti na studije po starom ili zadržati na studijama po novom?
Da ne širim, takvih primera ima mnogo. Verovatno ima i dosta diskriminacije. Ima puno dovijanja visokoškolskih ustanova. Znam da je Univerzitet u Beogradu nešto radio. Danas smo čuli da je bio i nekakav predlog da se radi, nisam to videla svojim očima, tako da ne mogu da kažem detaljno o čemu se radi, ali sam sigurna da su ustanove probale da rad učine efikasnim tako što će se pripremiti za eventualno probijanje roka.
Dakle, moje pitanje glasi – kako će se sanirati ove štetne posledice nastale i probijanjem roka sa jedne strane, a zatim i implementacijom rešenja u probijanom roku kada se zakon donese sa zakašnjenjem? Nadam se da sam bila dovoljno jasna.
Što se analiza tiče, koju je predlagač dužan da dostavi Narodnoj skupštini Republike Srbije, u članu 151. Poslovnika stav 2. tačka 2) kaže se da je prilikom navođenja razloga za donošenje propisa posebno važno navesti analizu sadašnjeg stanja. Znamo da je nemamo. Moram da konstatujem da je analiza u potpunosti izostala, te bih zamolila predlagača da poslanicima predoči vrstu eventualnog obavljanja analize, mada jeste ministar to na početku rekao, ali bih volela da možete ponovo da se osvrnete na to.
Dakle, o kom se broju studenata radi? Važno je da znamo. Kakva je njihova struktura? Dakle, znamo li da li se radi pretežno o apsolventima? Kojih godina su oni upisali studije? Da li je to bilo do 2002. godine kada je stupio na snagu Zakon o univerzitetu ili pre toga i uopšte u kojoj su situaciji studenti koji su upisali iza 2000. godine, jer se oni pojavljuju na ispitima i na drugoj i na trećoj i na četvrtoj godini studija, naravno, ne slušaju nastavu na tim predmetima.
Da li visokoškolske ustanove izvode nastavu? Mi ne znamo, možda izvode, možda ne izvode. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne? Ovo mi je jako važno. Dakle, da li su sve zainteresovane strane, mislim na visokoškolske ustanove i studente, studenti jesu, ali visokoškolske ustanove, imale priliku da se izjasne o propisu i koje će se mere tokom primene propisa preduzeti u dogovoru sa njima?
Da li je odluka da se magistarske i doktorske studije zasnovana na objektivnoj analizi? Čuli smo objašnjenje. Jasno je da je Nacionalni savet doneo takvu odluku. Mi smo takođe podneli amandman da se magistarske i doktorske studije uključe zajedno u produženje roka sa studentima osnovnih studija. Ono što nam je važno je, recimo, da čujemo argumente Nacionalnog saveta, pod pretpostavkom da ih znate. Dakle, zašto su studenti magistarskih i doktorskih studija isključeni, jer svaki put kad se produžavao rok studentima osnovnih studija, produžen je i studentima magistarskih studija? Kasnije ću govoriti o tom amandmanu.
Ono što moram da kažem jeste da moramo biti jako oprezni ovde jer postoje još dva člana zakona. Jedan je samostalni član 32. Zakona o izmenama i dopunama iz 2010. godine, koji produžava rok magistrima koji su magistrirali po starom zakonu i koji je u koliziji sa članom 128. važećeg zakona, zakona koji kaže – da student koji je magistrirao pre donošenja novog zakona mora da završi doktorske studije u roku od sedam godina. Dakle, moramo obratiti pažnju na to i o tome ću govoriti kada budem govorila o amandmanu.
Konačno pitanje glasi, pretpostavljam da je odgovor inercija, zašto je rok produžen za još dve godine? Dakle, zašto nije produžen za godinu dana? Zašto nije produžen za tri, četiri, itd?
Finansiranje iz budžeta. Imala bih nekoliko pitanja u vezi sa ovim, pošto je izostao niz efekata propisa, u pogledu toga da li su pozitivne posledice donošenja propisa takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti. Imam pitanje u vezi sa članom 2. Predloga zakona, kaže se da se za studente upisane u prvu godinu osnovnih studija, zaključno sa upisom u 2013/2014. godinu, utvrđuje pravo da, citiram – da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Zatim se kaže da je pravo finansiranja iz budžeta, opet citiram – ne zahteva dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
Ja bih sad zamolila takođe predlagača da objasni kako je moguće da se neko finansira iz budžeta, a da to ne zahteva dodatna sredstva u budžetu, jer onda ili to finansiranje niko ne plaća ili to onda neke troškove pokriva. Da li su to studenti, da li su to visokoškolske ustanove iz sopstvenih prihoda i, na kraju krajeva, da li i kako to utiče na kvalitet jer se može dogoditi da ovom odredbom jedan profesor pokrije rad više studenata?
Što se tiče člana 3, a odnosi se na pravo finansiranja iz budžeta za studente koji su stekli 48 bodova u Predlogu zakona obrazlaže se da su troškovi 22, nešto malo više, 22 milijarde dinara, odnosno 190 miliona evra. Zamolila bih predlagača da obrazloži opravdanost troška i njegove efekte. U pitanju je, svakako se slažemo sa tim, veliki trošak. Poređenja radi, evo, danas smo i spomenuli tu bolnu tačku svih nas, jeste da smo penzionerima uzeli 180 miliona evra, a evo ovde ćemo potrošiti 190 miliona evra, bez praktično ikakve analize efekta.
Ustavom Republike Srbije, Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u raznim oblastima, pa i u oblasti obrazovanja. Donošenje zakona po hitnom postupku, i to nakon što je rok prošao, uz relativizaciju datuma i bez analize potreba i opcija, rešenja, i tako godinama, sigurno ne vodi uređenju i obezbeđenju sistema. Moram da naglasim da su pritom studenti za to najmanje odgovorni. Hvala.
Ostaviću vreme za kasnije.

Hvala, vrlo ću kratko. Nadam se da ću rasteretiti diskusiju. Dakle, nije Jasminka Nikolić, nego Jasmina Nikolić, to je sve. Hvala.

Zahvaljujem se. Nisam računala da ću imati ovo vreme od poslaničke grupe. Iskoristiću ga da zahvalim gospodinu ministru na odgovoru, na pitanje koje sam postavila u vezi sa štetnim posledicama nedonošenja zakona.
I zamoli ću vas da, ako možete pojasnite poslanicima - koje bi štetne posledice nastale, tj. po kom osnovu bi studenti tužili državu? Pošto ste rekli da je bilo dosta takvih najava. Dakle, koji bi to osnov bio da studenti tuže državu, odnosno to jeste očigledno štetna posledica, pa ako možemo da čujemo od vas objašnjenje? Hvala.

Zahvaljujem se.
Saglasni smo sa tim da se studentima svih nivoa studija omogući da završi studije po započetom planu i programu. Međutim, Predlog zakona se mora vratiti u ustavne okvire, jer je protivustavan ili tako što će se u njega uneti odredba o povratnom dejstvu i opšti interes ili tako što će se preraditi da se sanira šteta nastala probijanjem roka.
Studenti po starom su izgubili status studenta, to je najveća šteta, i neće ga imati dok ponovo ne upišu studije. Dakle, ne mogu ih nastaviti. Potrebno je uneti odredbe kojima se studentima po starom i bolonjcima omogućava upis bez naknade troškova uz jasna pravila. To se može uraditi uz pomoć dobrih amandman i mi ćemo neke od tih amandmana predložiti sutra. S tim što ima članova zakona o izmenama i dopunama koji nisu mogli da budu deo amandmana, to ćete videti sutra, i onda je možda dobra ideja da se Predlog zakona eventualno povuče na kratko i preradi ili samo preradi.
Ono što je meni važno da ovde naglasim jeste da su studenti za ovo najmanje krivi. Sistem se uređuje i obezbeđuje u institucijama sistema i rešenja ne smeju biti protivustavna. Hvala.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo, poštovani građani, ja ću se osvrnuti na deo ekspozea koji se odnosi na reformu obrazovanja, odnosno dualno obrazovanje.
Sumnje nema da je saradnja privrede i obrazovnih institucija neophodna. Dualno obrazovanje pruža šansu za svrsishodno obrazovanje mladih, kao i za ekonomski razvoj. Neadekvatno i zastarelo obrazovanje značajno smanjuje šanse mladih za zapošljavanje, kao što ih i učenje kroz rad značajno povećava. Mandatar je na to ukazao u ekspozeu i naveo korelaciju procenata nezaposlenih, dakle manje od 10%, i dualnog obrazovanja u razvijenim zemljama kao što su Nemačka ili Švajcarska. U studijama Evropskog parlamenta o dualnom obrazovanju govori se o tome da zemlje koje ga uvode moraju da obrate pažnju na strukturni i socioekonomski kontekst u trenutku uvođenja dualnog obrazovanja, jer se konteksti bitno razlikuju, pa samim tim i modeli.
Dakle, zemlje o kojima je reč odlikuju čvrsti mehanizmi provere kvaliteta, stabilno i dovoljno veliko tržište da može da pokrije potražnju i tržište koje je naposletku zrelo za vrlo važnu stvar, a to je da bude partner u kreiranju obrazovnih politika.
Podržavajući, dakle, ideju dualnog obrazovanja kao šanse, ja bih zamolila mandatara da obrazloži strukturne i socioekonomske sličnosti Srbije i navedenih zemalja, zbog kojih se Vlada opredelila baš za ovaj model. Da li je eventualno konsultovan još neki model? Ako se od njega odustalo, zašto se odustalo? Zatim, da li je eventualno urađena analiza izvodljivosti i održivosti ovog modela implementacije, jer je važno da Srbija uđe spremna u ovako važnu strukturnu reformu, da nam se ne bi dogodilo ono što se dogodilo, a svi znamo kako je prošla Bolonjska reforma zbog koje sada imamo izmene zakona o kojima se takođe govori u ekspozeu, jer se sprema novi Zakon o visokom obrazovanju? Konačno, koji bi model finansiranja bio primenljiv?
Naime, u Nemačkoj se, recimo, procenat odustajanja učenika kreće od 4% u javnom sektoru do 50% u hotelijerstvu. Ne mogu da kažem, ali može nam se dogoditi teorijski da teret finansiranja dualnog obrazovanja ponovo dođe i padne na javni sektor. Hvala.

Zamoliću predsedavajućeg da poštuje Poslovnik Narodne skupštine i tačku 106. Poslovnika koja eksplicitno kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Trenutno se vodi pretres o izboru budućeg predsednika Narodne skupštine. Ja vas molim da se ponašate odgovorno, jer ako postupate mimo Poslovnika trošite vreme poslanika, trošite vreme građana Srbije koji sve ovo plaćaju. Hvala.