Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje namenjeno je Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Naime, pre nekoliko dana je stigao mejl svim narodnim poslanicima od jednog građanina koji je zabrinut u vezi sa izgradnjom HE na Staroj planini, tako da ću ja da pročitam deo tog pisma sada.

Nad Starom planinom se vrši ekološki zločin. Na Crnovrškoj reci je u toku izgradnja hidroelektrane. Planirane se prevođenje Toplodolske reke u Zavojsko jezero. Definisano je više od 60 lokacija za nove hidroelektrane, a u celoj Srbiji preko 600. Većina njih treba da se nađu u nacionalnim parkovima, gde je zakonom zabranjeno pregrađivanje ili regulacija reka.

Na ovaj način se direktno krši zakon.

Dozvole za izgradnju ovakvih hidroelektrana su dobijene na krajnje sumnjiv način.

Prilikom izgradnje reke se izmeštaju cevi, a korito reke ostaje bez vode. Rezultat je da sav biljni i životinjski svet izumire, a dolazi i do isušavanja postojećih izvora.

Napad na Staru planinu i njene reke je zločin nad prirodom i ljudima, a povrh svega je i protivzakonit.“ Tu je kraj pisma.

Sticajem okolnosti, ja sam bio tamo pre nekoliko dana i video sam kako izgleda Crnovrška reka i zaista je tako. Dakle, pored reka nema skoro nikakve vegetacije, zato što su buldožeri i teška mehanizacija očistili drveće i svo zelenilo, kako bi stavili cevi pored reke i stavili reku u cev.

Ako se ovo nastavi, izgubićemo sve ono što Stara planina može da ponudi u turističkom smislu, nećemo više da imamo one fantastične vodopade, gde mnoge Nišlije i drugi građani idu, a takođe i proizvode po kojima je Stara planina poznata, kao što su, recimo, kačkavalji, sirevi, mleko, neće više moći da budu tog kvaliteta i ljudi neće moći to da proizvode i neće moći da žive od toga.

Neki zabrinuti građani su već imali sastanak sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i dobili su neka uveravanja da će problem biti rešen. Stoga moje pitanje za ministarstvo glasi – da li je Ministarstvo bilo šta uradilo povodom ovog pitanja, zato što su bageri i dalje tamo, bio sam pre dva-tri dana, i dalje se radi, jer je ovo direktno kršenje zakona i da li je ovaj proces zaustavljen, jer, ponavljam, ne sme da se gradi na teritoriji nacionalnih parkova.

Sledeće pitanje je takođe za isto ministarstvo, a tiče se problema koji je verovatno svima poznat, plastičnih kesa koje, definitivno, prekomerno koristimo. Verovatno znate da u svakom supermarketu, drakstoru, megamarketu, bez pitanja nam daju plastične kese i te kese završavaju na pogrešnim mestima, završavaju na ulici, u krošnjama drveća, u rekama. Jedan prijatelj mi je rekao da je njemu završilo na glavi, zato što je dunuo vetar i došla mu je kesa direktno u lice.

Većina zemalja u okruženju, kao i zemlje u EU, su ovaj problem rešile tako što su obavezale trgovce da naplaćuju plastične kese, bar po nekoj minimalnoj ceni, čisto da bi potrošači razmislili da li će da uzmu plastičnu kesu ili će možda ipak da ponesu neki ceger ili platnenu torbu od kuće i na taj način da pakuju svoje proizvode.

Pitanje za ministarstvo glasi – da li ministarstvo ima u planu neki zakon koji bi ovo regulisao? Hajde da ne budemo kao uvek poslednji u regionu i poslednji u Evropi koji ovo rešavaju. Zaista bi bilo lepo da se ovo reši i da konačno prestanemo da se davimo u plastici.

Sledeće pitanje je pitanje za bivšeg predsednika Vlade, sadašnjeg predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Postavljamo ovo pitanje po 28. put, zato što nikako da dobijemo odgovor. Prvo pitanje je – zašto ne odgovara na poslanička pitanja? Drugo pitanje je takođe za njega – da li je koalicija SNS sa Haradinajem uvod u izbacivanje preambule o Kosovu iz Ustava Republike Srbije?

Sledeće pitanje je za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ovo pitanje postavljamo 20. put, zato što prethodnih 19 puta nismo dobili odgovor. Postavljaćemo ga dok nam ne odgovori. Pitanje glasi – kada će na dnevni red konačno staviti raspravu o sopstvenoj smeni? Ovo nije nešto što mi tražimo, na čemu mi insistiramo, nego nešto što je ona sama obećala i red bi bio da ispuni to obećanje. Zamolio bih Maju Gojković da nam odgovor na ovo pitanje dostavi u pismenoj formi. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje je vezano i namenjeno je Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.
Naime, postoji jedan problem sa privrednim društvima. Privredna društva su obično vezana za porodična, mala porodična preduzeća i kao što znamo privredna društva imaju svoje osnivače koji su istovremeno i suvlasnici tog privrednog društva. Dalje, tu imamo Skupštinu, privredno društvo u kojima osnivači učestvuju u radu. Tu postoji jedan problem gde Penziono invalidski fond po službenoj dužnosti, obavezno prijavljuje sve suvlasnike tih privrednih društava. Znači, jedno privredno društvo, recimo, da moraju da im budu plaćeni doprinosi za taj rad koji oni ostvare tokom tih skupština u kojima učestvuju.
Međutim, postoji jedan problem, a to je da mnogi suvlasnici tih privrednih društava više nisu u radnom odnosu u tim privrednim društvima, recimo, postali su penzioneri ili su možda prešli negde drugde, a Penziono invalidski fond i dalje insistira na tome da njima svima mora to da se plaća bez obzira na njihov vlasnički udeo. Neko ima manje vlasništva, neko ima više, međutim nadoknade i dalje ostaju velike.
Ovo često mali privrednim društvima zna da bude mnogo veliki namet, pa recimo, do 70 hiljada dinara godišnje koji oni moraju da plaćaju, čak i ako suvlasnici ne rade uopšte i ne učestvuju u Skupštini, znači, ne pojavljuju se, nema ih nigde, međutim i dalje su obavezni da plaćaju. To je malo nelogično i veliki je namet za ovakva privredna društva koja su obično mala. S druge strane, imamo velika akcionarska društva, recimo, Aerodrom ili Telekom i oni nemaju nikakvu obavezu da plaćaju prema svojim akcionarima koji su građani Srbije.
Neka privredna društva su se žalila i tražila su dodatno mišljenje, razjašnjenje ovog člana. Inače, ovo je član u Zakonu o doprinosima koji ovo definiše, ovo plaćanje. Onda je fond PIO reagovao i rekao je da svima treba, znači, držao se toga, da svima treba ovi doprinosi da se plaćaju osim ukoliko ne rade na nekom drugom radnom mestu, nekoj drugoj firmi, privrednom društvu. Sada opet ostaje problem sa penzionerima koji ne rade nigde drugde ali ne učestvuju u Skupštini, a opet i za njih treba da se plaćaju ove nadoknade. Ovo sve pada na teret tih malih privrednih društava, što su obično neka porodična, da kažem, uslovno rečeno, i ovo je za njih veliki trošak i dosta im otežava poslovanje.
Tako da je moje Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, da li planiraju i da li postoji mogućnost da se promeni Zakon o doprinosima kako bi se ovo tačno definisalo šta tačno znači rad? Zato što ovi penzioneri, recimo, ne učestvuju u radu skupštine, a registrovani su kao članovi skupštine i to malo komplikuje situaciju, jer je pitanje nerazjašnjeno.
Drugo pitanje je generalno za Vladu i tiče se radnika Elektronske industrije u Nišu i mnogih drugih preduzeća tog tipa prema kojima država nije ispala korektna i nije isplatila zaostale plate. Ti radnici, recimo u Nišu i dalje svakog meseca protestuju ispred Gradske kuće. Uvek im se obrate neki predstavnici gradonačelnika, daju im neka obećanja i niša se ne desi. U ovom budžetu koji smo sada usvojili mi nismo, koliko sam video, nema nikakve stavke za isplatu tih zaostalih plata i mene interesuje, to je pitanje za Vladu, da li planira da reši ovaj problem? Verovatno je odgovor – da, nekad, pre ili kasnije. Mene interesuje kada planira da reši? Znači, trebalo bi da se oni ispoštuju zato što ovo nije u redu da ovolike plate stoje na čekanju, a mi dajemo neke subvencije za svakojaka različita preduzeća.
Poslednje pitanje je namenjeno Skupštini, ovoj Narodnoj, imamo e-parlament, sajt koji sjajno radi. Sistem koji mi ovde koristimo za sve dokumente, jako dobro funkcioniše. Imamo dobru pretragu, možemo da vidimo sve što se dešava u Skupštini i bilo bi dobro kada bismo u duhu ove transparentnosti na kojoj mi jako insistiramo, a deklarativno i vladajuća koalicija, bilo bi dobro da ovaj sistem otvorimo i za sve građane.
Možda ne sa svim dokumentima, ne da sve bude dostupno, jer ne mogu ipak da imaju uvid u neke lične podatke, ne znam nekih lica, ali bilo bi dobro da i oni imaju uvid u to kako mi radimo, šta se svakog trenutka dešavalo u Skupštini, zato što mnogi vole da gledaju prenose Skupštine, a neki bi možda voleli da imaju i ovakav pristup, da mogu da vide dokumenta, da mogu da ih analiziraju i da vide tačno do detalja šta mi ovde radimo.
Moje pitanje za Skupštinu je – da li postoji mogućnost da se sistem modifikuje, ja kao programer verujem da je to moguće, i da se određeen nivo pristupnosti, odnosno privilegija, omogući bilo kom građaninu da može to da otvori, da vidi i da analizira? To je to. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, hteo bih da napravim osvrt na odabir predsednika sudova i sudija koje se prvi put biraju u to zvanje. Dakle, mi smo dobili, čisto da objasnim proceduru građanima, VSS bira određene kandidate, napravi spisak ljudi koji će da budu određeni za predsedavajuće sudovima da budu predsednici i takođe prave takav spisak i za sudije koje se prvi put biraju na tu funkciju. Taj spisak se dostavlja nama ovde u Skupštini, VSS to treba da obrazloži i mi treba to rešenje da potvrdimo našim glasanje, naravno, i kroz ovu diskusiju.
Postoji problem sa ovim pristup sada jer VSS jeste nama dostavio spisak kandidata, dobili smo biografije, dobili smo ukratko čime su se oni bavili do sada i stekli smo neku sliku i uvid u to da li su oni dobri ili ne, međutim, nedostaje nam drugi deo informacija, a to su kandidati koji nisu prošli. To je jako bitno, kako bismo mogli da damo valjan sud da li su ovi kandidati koji su odabrani na ovom spisku pravi izbor i da li su zaista bolji od onih kojih nisu prošli.
Sada kada razmišljamo o tome, mogu da nađem jednu analogiju u poslu kojim se ja bavim, a to je IT sektor. Sada razmišljam, recimo, o „Gugl“ pretrazi kada tražimo nešto što nas interesuje i treba da nađemo neke rezultate. Sada ja, recimo, mogu da odem na „Gugl“ i da ukucam neke ključne reči na osnovu čega bih hteo da nađem neke članke ili tako nešto, mogu da ukucam „lažne diplome“ ili „rušenje u Savamali“ ili „afera helikopter“, doduše, neću da dobijem odgovore, dobiću rezultate. Ali, dobiću sortiranje rezultata i dobiću, recimo, hiljadu rezultata i verovatno u prvih pet do deset će da budu oni koji su najrelevantniji, ali to ne mora da znači obavezno da će to da budu i najbolji rezultati, odnosno možda je taj „Gugl“ nešto pogrešio i meni ostaje opcija da odaberem neki drugi članak koji je možda na nekom drugom mestu, odnosno postoji mogućnost da je došlo do grešaka, da odabir nije najbolji.
Upravo dolazimo sada ovde do VSS, koji nama ne ostavlja uopšte opciju da vidimo da li je dobar izbor. To je kao kada bi nam „Gugl“ vratio samo jedan rezultat, tvrdeći da ne postoji ni jedan drugi i svi ostali su pogrešni. Zbog toga mi ne možemo zapravo da procenimo da li je ovaj izbor bio dobar, zato što nam fale ovi drugi kandidati da bismo mogli da uporedimo. Da su oni ovde na tom spisku, mogli bismo da postavimo validna pitanja VSS, da pitamo zašto su baš odabrali ovog kandidata, a ne onog, hajde da vidimo bodovanje, oni bi lepo mogli da odbrane svoj stav koji su tu imali i mi bismo možda rekli – okej, sve je bilo u redu, postupak biranja je bio kako treba i mi nemamo nikakve zamerke.
Ovako mi ne možemo da damo svoj sud. Iskreno, onda se ja pitam čemu uopšte funkcija naša ovde kao poslanika, konkretno u ovom procesu, zašto mi da glasamo za spisak kandidata, kada zapravo ne možemo da donesemo validan sud, jer je sud već donesen. Jedino što možemo da dobijemo od VSS je – verujte nam na reč, sigurno smo odabrali prave kandidate. Iako su to verovatno pošteni ljudi, ja bih ipak voleo da vidim i druge kandidate pa da budem sto posto lično siguran da je to izbor koji je dobar.
Imajući to u vidu, znači, imajući u vidu da nemamo dovoljno informacija, mi ne možemo da napravimo dobar sud i proces, samim tim, nije dovoljno transparentan i nije dovoljno javan i mi ne možemo da podržimo ovaj predlog. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, kao i uvek, povreda Poslovnika, član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kome se vodi rasprava. Naučio sam čak i napamet.
Repetitio mater studiorum est – ponavljanje je majka znanja. Izgleda da je gospodin Atlagić ovo preozbiljno shvatio pa stalno ponavlja jedno te isto.
Predsedavajuća mislim da će da prizna, i ona se malo nasmejala kada je bio taj deo. Znači, i njoj nije to baš toliko ozbiljno.
Koliko vidim neko gleda ovaj prenos i piše pluseve svim poslanicima iz vladajuće koalicije ko će koliko da se …

Ne vama, ne vama, samo za Atlagića, samo sada obrazlažem.

U vezi sa Atlagićem pričam.

Ok, niste ga opomenuli kad je skrenuo sa teme.

Mislim da sam rekao, čulo se u mikrofonu, mogu opet. Treba opet?
Niste ga opomenuli kada je skrenuo sa teme. Očigledno se ne čujemo, pa ću morati ovako.

U svakom slučaju, mislim da postoji neko iz vladajuće koalicije koje piše pluseve dok prenose, izgleda da se vi takmičite ko će više da se dodvori premijeru. Tako da Atlagić…

Hvala.
Kao i uvek, u slučaju gospodina Atlagića povreda člana 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prošli put sam pričao o selima, neću sada to da radim. Radi se o tome, još jedanput da objasnim, sada ću da budem ozbiljan, gospodin Atlagić uvek izgovara isti pasus koji mi ovde imamo na otvorenom parlamentu i mi tačno znamo šta će on da kaže.
Ja sam izračunao da je verovatnoća da će on da skrene sa teme otprilike 99,5%, tako da ja unapred pritisnem ovo dugme da se javim za povredu Poslovnika, jer znam da će to da se desi.
Još jednom, kao što uvek kažem, i ja se isto ponavljam, molim vas zbog poštovanja pre svega prema gostima koji su ovde došli i dali svoje vreme, odgovaraju na naša pitanja, da se držimo dnevnog reda i najiskrenije prema predsedavajućem, nije nam prijatno da pet, šest minuta slušamo stvari koje su van teme. Zbog toga mi ovako radimo. Smeta, zaista smeta, zaista jako smeta. Još jednom, posebno zbog gospode koji su ovde došli iz Ministarstva, koji troše vreme da nam ovde odgovaraju na pitanja. Hvala.

Hvala lepo predsedavajuća.
Hteo bih da prijavim povredu Poslovnika, član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres, vezano za gospodina Atlagića, kao i uvek.
E sada, gospodin Atlagić je govorio o temi koja njega jako interesuje, a to je ekspoze gospodina Vučića. Evo da ja objasnim kako izgleda kada pričate van teme, da ja pričam malo šta mene interesuje.

Hvala vam.
Evo ovako, neke serije koje volim da gledam: „Breaking in bad“, „House of cards“, „Game of trones“ odlična, to znaju svi, „Narkos“, nemačka „Dojčland draj un ahcing“, mnogo dobra serija, „Hladni rat“, „Silicon valley“, „Halt and catch fire“, ako vas interesuje, IT scena osamdesetih, kako je krenulo, jako dobar, „Black mirror“, britanska, sjajna.

Poštovani narodni poslanici, ja mislim da svi znaju koji ću član da reklamiram, jer je jako očigledno. Dakle, član 106 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Slušao sam ja neke govore gospodina Atlagića i od ranije i ono što sam primetio je da on na svaku temu može da priča o tome kako je ekspoze premijera najneverovatniji, itd, itd. I to je u redu, iako skreće s teme.
Ono što meni malo para uši je što je on i ovaj, i prethodni i onaj tamo put koristio identične rečenice. Bar da je redosled promenio.
Vidim da profesor gaji ljubav prema istoriji, što je takođe sasvim u redu. Ali, mi ovde nismo zbog toga da slušamo neka istorijska predavanja. Svi smo bili u školi, učili smo o tome, tako da bih zamolio da se držimo dnevnog reda, posebno iz poštovanja prema gostima iz Ministarstva prosvete, koji su ovde došli u toku radnog dana da odgovaraju na naša pitanja. Hvala.

Samo bih hteo da ukažem na kršenje Poslovnika, član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Najveći deo govora ovog govornika je bio vezan za neke nerazjašnjene sudske procese, za neke fabrike, itd, ali to zaista nije tema u ovom trenutku. Bilo bi dobro da se držimo teme iz poštovanja prema građanima koji ovo prate, da budemo efikasniji iz poštovanja prema ljudima koji su ovde došli kao gosti, koji su izašli sa svojih radnih mesta i posvetili vreme na, pa čisto da ispoštujemo i da budemo efikasniji i da se držimo teme. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, građani i gosti, posebno bih hteo da se fokusiram na izbor sudija za Opštinski sud u Nišu, pošto sam ja iz Niša, pa me to posebno interesuje.
Pre toga bih hteo da ukažem, ovde na jedan dokument koji imam u ruci, to je Odluka o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija. Ovo je dobra stvar, što imamo formalni dokument gde je jasno definisan način na koji se sudije biraju. To je jako lepa stvar.
Sada da vidimo tačno kako se biraju sudije za ovaj konkretan slučaj za sudije u Nišu. Kaže – osnovna merila su prosečna ocena na studijama, pod jedan. Pod dva, dužina studiranja i pod tri, ocena rada. Dakle, to su tri ključna kriterijuma, pa za svaki od njih ide po 100 bodova, ukupno 300. Tu sada imate nekih dopunskih merila, ali ovo su tri ključna faktora.
Ovde imam i spisak tih kandidata koje je Visoki savet sudstva predložio i njih ima osmoro. Izvukao sam neku prosečnu ocenu za sve njih zajedno, 8,1 za sve zajedno, to je prosečna ocena studiranja i ima nekoliko kandidata koji su malo upitni u neku ruku. Evo, imamo recimo jednog gospodina ovde koji ima prosek 6,08, dakle, to je manje od 6,1. To je, recimo, ako biste imali 30 ispita, a na 28 dobijete šest, a na dva dobijete 7, kao da je možda i ciljao da ima 6 prosek, pa su mu se ove dve sedmice omakle.
Tu sada stoji i objašnjenje, biografija za tog gospodina, pa i obrazloženje na kraju i kaže – na sveobuhvatni utisak Visokog saveta sudstva u pogledu kandidata nije mogla da utiče prosečna ocena ostvarena na osnovnim studijama, jer su svi ostali relevantni parametri za izbor na izuzetno visokom nivou. Sada se opet vraćam na ovaj dokument, da vidim koji su to parametri, hajmo još jedanput, prosečna ocena, dužina studiranja, ocena rada. Dobro prosečna ocena nije toliko uticala osim ova dva druga relevantna parametra, a to je dužina studiranja i ocena rada. Koliko sam čuo, a možda grešim, većina kandidata je dobila za ocenu rada, maksimalnu ocenu, 100 poena, većina skoro, svi su dobili ravnomerno po 100 poena, a za ovog kandidata piše da je sa 30 godina života završio studije na Univerzitetu u Prištini. Ne mora da znači da je studirao 10 godina, možda je studirao manje, ali mi nemamo informaciju o tome koliko je stvarno on studirao, a to je jako bitan faktor ovde u odlučivanju ko će da bude predložen za kandidata za sudije.
Pored toga, mi ovde imamo spisak kandidata, ali nemamo rangiranje iako u dokumentu jasno piše da postoji sistem sa ocenjivanjem, sa bodovanjem, baš kako bi trebalo i to je sasvim u redu, tako i treba da bude. Međutim, bilo bi lepo da imamo spisak svih kandidata, pa lepo imamo liniju ispod koje imamo ljude koji nisu prošli, iznad koje imamo ljude koji su prošli i tačno znamo kakva je situacija.
Naveo bih jedan drugi primer koji nije direktno vezan za ovo ali je možda dobra paralela, kada se deca upisuju u srednju školu imamo rang liste, pa oni sad polažu neki ispit, pa onda ko je prošao iznad toga, a ko nije prošao ispod toga i sve je jako transparentno. Zamislite kako bi bilo kada bismo imali samo ljude, učenike koji su prošli, a za ove ne znamo koliko su imali bodova.
Zbog toga je malo problematično i upitno da li je ovaj način ocenjivanja zaista bio kompletno tačan i verodostojan. Meni je jako teško da poverujem da jedan kandidat sa prosekom 6,08 je ovde odabran u osam najboljih kandidata za Niš. Vi ste rekli da je bilo ukupno oko 1.200 kandidata na nivou cele Srbije. Ne znam koliko je bilo tačno u Nišu, to niste spomenuli, nemam tu informaciju, ali opet mi je nekako indikativno i pitam se da li je moguće da je odabrano osam najboljih u Nišu i među tih osam imamo kandidata za sudiju sa ovim prosekom koji je ravan šestici. Da li je moguće da u Nišu nema boljih sudija, da nema boljih kandidata za to mesto.
Malo sam se raspitivao preko nekih privatnih kanala za ova ostala imena i čuo sam pohvalne stvari za neke druge kandidate za koje je rečeno da su jako dobri i da zaslužuju što su ovde, ali to ne važi za ovog sa prosekom 6,08.
Mene takođe interesuje, pitam se, kakvu mi poruku šaljemo studentima koji su sada na pravnom fakultetu zato što biti sudija je jedno od jako cenjenih pozicija i jako važnih u državi. Recimo, za pravnike je to možda i najviša neka titula koju mogu da dostignu ili recimo da bude na pravnom fakultetu neki profesor. Saglasan sam u potpunosti sa ovim što ste rekli na Odboru za pravosuđe i da nije ocena uvek najbitnija i da postoje drugi faktori. To je činjenica i to stoji i to je apsolutno tačno, međutim, opet moram da se pozovem na ovu odluku gde je jasno definisano da je prvi faktor, u redu je, svi su podjednako ocenjeni, prvi faktor je prosečna ocena na studijama.
Možda se vama ne sviđa ova odluka i to razumem, možda ste shvatili da postoje neki bolji argumenti, odnosno bolji faktori pomoću kojih bi trebalo da se određuje ko bi trebalo da bude na listi, ali mi trenutno imamo ovu odluku i trebalo bi za sada da se držimo te odluke, a onda bi kasnije možda mogao da se uvede neki novi pravilnik koji bi imao nešto drugačije faktore, pa da se vodimo njime, ali za sada imamo ovaj. Tako da je šteta što nemamo spisak svih kandidata pa da vidimo ko je kakav.
Razgovarao sam još malo sa nekim ljudima iz Niša, iz sudstva, informisao sam se i rekli su mi generalno u sudovima u Nišu ima nekih sjajnih mladih ljudi, fantastičnih i jako su dobri i imaju visoke proseke. Međutim, niko od njih nije na ovom spisku. Naravno, neki od njih nisu ispunjavali uslove, previše su još uvek mladi, još uvek nisu spremni, objektivno ne mogu da se kandiduju, ali meni je skrenuo pažnju jedan pravnik koji radi u sudu u Nišu. Taj pravnik je bio student generacije, ima prosek ocena 9,7 i sada ovo nije konkretno vezano za vas, samo navodim primer, on je tamo na određeno vreme zaposlen i zbog toga, kako mi je objašnjeno ne može da dobije ocenu sudija o radu, pa samim tim ne može uopšte da se kandiduje za ovaj konkurs. Znači, ovo je sada jedan birokratski problem, nije direktno vezan za vas, samo navodim da čitav taj proces malo onemogućava i sprečava neke ljude koji su verovatno dosta bolji od nekih ovde da uđu ravnopravno u ovu trku.
Moj kolega ovde iz poslaničke grupe, profesor Pavlović, malo se više informisao oko ovog procesa izbora sudija, on je tražio i spisak nekih kandidata koji nisu prošli kako bi mogao da uporedi sad ove koji nisu prošli za izbor i one koji su prošli. Onda je dobio informaciju da zapravo nije bilo nekog rangiranja pravog. Opet, se pozivam još jednom na dokument, odluka gde tačno piše kako ide rangiranje, sa koliko poena, ali ispostavilo se da ste se vi vodili u Visokom savetu sudstva nekim drugim merilima, što opet kažem, možda vi mislite da je to bolje i iz prakse ste zaključili da ovo nije najbolji način, ali trenutno ovo je pravilnik i trenutno bi trebalo da se držimo ovog pravilnika.
Profesor Pavlović je onda uzeo na svoju ruku, sam je probao da izračuna poene za neke od kandidata za kandidate koji su prošli i za one koji nisu prošli, maksimalan broj poena je 300. Možda je nešto pogrešio i sada je ispalo da su neki imali 296 bodova od 300, a nisu prošli. Evo imamo neke koji imaju po 180 i oni su prošli. Tu sada malo dovodimo u pitanje da li je ovaj proces u potpunosti bio ispravan. Ovo bi nam pomoglo da imamo spisak svih kandidata pa lepo i tačno znamo ko su oni i onda je sve jasno, ovi su prošli, ovi nisu prošli i to je to.
Šaljemo lošu poruku studentima, jer u Nišu ima sjajnih nekih ljudi koji su išli na neka takmičenja u Oksford, takmičili se u međunarodnom pravom na engleskom, nadmetali su se na engleskom i ostvarili su jako dobre rezultate. Šta treba onda da kažemo tim studentima? Nije bitno toliko rimsko pravo da imate deset, može i šest. Nije bitno ni trgovinsko pravo, najteži ispit na Pravnom fakultetu u Nišu, ne mora deset, može šest, jer zapravo taj prosek ocena nije ni toliko stvarno bitan. Slažem se, nije uvek najbitniji prosek ocena, ali u našoj zemlji, u našem sistemu tako ocenjujemo rad javnih službenika. Ako će neko da bude advokat ili nešto slično, pa će ići u privatnu službu, onda je u redu, onda je on možda snalažljiv, pa će da nadomesti to što nema dovoljno dobar prosek time što ima neke druge veštine. Ovde je ipak jasno definisan način kako bi to trebalo da se uradi i mi ovde nemamo kompletnu informaciju i nemamo apsolutni dokaz da su ovo baš najbolji kandidati.
Zbog toga bih takođe hteo da apelujem na poslanike koji su iz Niša, sada sam primetio, ovo je mala digresija, da niko iz Niša ovde nije izneo neke stavove, ipak ovo su ljudi koji će u našem gradu da budu, da kažem, jako bitne ličnosti. Ne daj bože da završimo na sudu, oni će da dođu pred nas i da nam kroje sudbinu i niko od njih se nije izjasnio. Imam ovde koleginicu u parlamentu koja je iz Niša Jelena Žarić Kovačević koja je iz SNS, iz vladajuće koalicije, ona je pravnica, voleo bih od nje da čujem mišljenje.
Možda sam ja ovde nešto propustio, možda nešto nisam razumeo. Priznajem, nisam iz ove branše, ali meni ovo zaista nije logično da je ovo najbolja ekipa koja je mogla da bude odabrana za Niš, a vidim i za druge gradove.
Tako da, uzevši sve to u obzir, mi nećemo moći, nažalost, pošto nije transparentan proces izbora sudija, nismo sigurni da smo odabrali najbolje, mi iz DJB ne možemo da podržimo ovaj predlog. Hvala.