Član 14. se odnosi na član 40a, koji se tiče podsticaja za unapređenje kreiranja i prenosa znanja. Ovde je takođe omogućeno velikim pravnim licima i srednjim pravnim licima da dobijaju sredstva za podršku u pružanju saveta, informacija poljoprivrednim proizvođačima i udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi. Mi smatramo da ovim treba da budu obuhvaćene samo zadruge, bilo da su pravna lica razvrstana kao mikro i preduzetnici i nosioci poljoprivrednih gazdinstava.
Zbog čega? Zato što veliki, oni su veliki upravo zbog toga i tu su došli zato što već imaju neko znanje. Oni raspolažu tehnologijama. Njima su tehnologije dostupne, njima su dostupna znanja. Oni mogu da ostvare neku vrstu podsticaja za to kroz neke druge programe, tako što će možda sarađivati na nekim evropskim programima, razvojnim, koji uključuju univerzitete, kako ovde, tako i u inostranstvu, firme iz inostranstva. To je prilika za njih. Ne treba država njima da daje novac da se oni edukuju. Oni to mogu da urade na drugi način, ako to žele i ako zaista žele da ulažu u razvoj i u znanje. Znanje je potrebno ovim malima, koji nemaju prilike da to steknu na neki drugi način. Njih treba pomoći. Hvala.

Dobro veče, pozdrav svim poslanicima i predstavnicima Vlade.
Cenim napore ministra Vujovića da nam što bolje pojasni budžet i ostalih ministara i hvala vam na tome, samo i dalje ne razumem toliko hvaljenje budžeta s obzirom na to da ga ima smisla hvaliti tek kad budemo videli završni račun.
Bez obzira na to, moje ću izlaganje fokusirati na prihode po osnovu dividende od javnih preduzeća i državnih preduzeća. Predviđeno je da ovim budžetom ona budu praktično duplirana, da sa 7,5 milijardi, ne znam koliko, dođu skoro na 15 milijardi. Znači, skoro duplo. Možete li da nam date neko pojašnjenje na osnovu čega ste zaključili da ćete naplatiti toliku dividendu od javnih preduzeća s obzirom na to, recimo, da oni da bi ostvarili takvo povećanje svoje zarade i svog profita trebaju da ostvare prvo povećanje po osnovu prodaje, što po meni nije toliko verovatno za očekivati.
Drugo, ako idu na smanjenje troškova da bi povećali profit, oni moraju značajno da smanje svoje ulazne troškove, što meni isto ne deluje logično s obzirom na sistem javnih nabavki koji imamo, koji je inače jedno leglo korupcije gde je jako teško doći do toga da imate niske cene. Jedino što nam ostaje, onda je, možda smanjenje zaposlenih. To koliko do sada nismo čuli da će biti nekog značajnog smanjenja zaposlenih i racionalizacija posebno u tim javnim preduzećima. Dolazim do toga da ne vidim na osnovu čega ste to zaključili.
Ono što je još ovde karakteristično da npr, recimo, evo, EPS koji je prošle godine imao 11 milijardi dobiti i koji bi npr. trebalo da isplati tu dobit 50% po Zakonu o budžetu u budžet Republike Srbije, npr. ima samo u ovoj godini za prvih devet meseci preko četiri milijarde potraživanja od svojih kupaca koja nisu naplaćena. Tu naravno prednjači RTV Bor. Mene sad zanima na osnovu čega sad vi zaključujete da ćete moći da naplatite kad oni uopšte ne mogu da naplate prvo svoja potraživanja? Šta rade onda oni? Oni fiktivno, na papiru imaju dobit, ali pošto nemaju taj novac, jer ne mogu da ga naplate, oni uzimaju kredite i po osnovu tih kredita uplaćuju u budžet Republike Srbije.
Jedino iz ovoga što mogu da zaključim da se i dalje mi stalno vrtimo oko jednih istih stvari, a u stvari je najveći problem u svemu ovde, taj neefikasan javni sektor, posebno ta državna preduzeća koja nedomaćinski, kojima se nedomaćinski upravlja i neefikasno. Tako, hajde, da pričamo o tome i da napravimo neku novu politiku koja će napraviti bolji taj javni sektor i unaprediti ga umesto da mi stalno smišljamo načine kako ćemo da pokrijemo taj neefikasan javni sektor time što ćemo uzimati kredite da bi uplaćivali dividende u budžet. Hvala.

Uvaženi poslanici i gosti iz Vlade Srbije, poštovani građani Srbije, ja bih da pohvalim učešće naših pripadnika u multinacionalnim misijama po svetu zato što smatram da je to dobro, jer, prvo, oni stiču određena iskustva, drugo, Srbija se na taj način se reprezentuje kao jedna ozbiljna država koja aktivno učestvuje u mirovnim operacijama.

Posebno bih hteo da pohvalim ponašanje predstavnika Ministarstva odbrane kako na Odboru, gde su bili vrlo raspoloženi da daju odgovor na pitanja, tako i danas u Skupštini. Isto tako bih pohvalio i to što su plan, danas smo saznali za angažovanje ovih jedinica, doneli početkom godine, iako u zakonu piše da on treba da bude donet tokom godine, ja bih mogao da konstatujem da su oni se potrudili da svoj deo posla urade na vreme.

Ono što moram da konstatujem to je da i očigledno i taj plan stajao negde u Vladi do ovog 4. oktobra kada smo mi dobili ovde zahtev da se po hitnom postupku plan odobri. Tako da je to očigledno odgovornost Vlade i ne znamo zbog čega se čekalo do oktobra, s obzirom da je Skupština bez obzira na vanredne izbore zasedala i u februaru. Tako da je bila i tada sednica, pa moglo je i tada da se glasa po hitnom postupku za donošenje odluke o usvajanju ovog plana.

Ono što bih ja želeo da vam dam kao jedan predlog za poboljšanje ovog zakona o upotrebi naših snaga u mirovnim operacijama, koji se odnosi na član 8. je taj da se možda promeni da se plan usvaja krajem godine za sledeću i da na taj način se možda izbegne ovaj vremenski interval, koji očigledno može da traje.

Imali smo primere, koleginica Jasmina je navela, da se za jednu godinu usvojio čak krajem decembra. Mislim da to nije dobro i sugerišem vama da možda vi kao Vlada inicirate promenu zakona. Možda ima šanse da prođe u Skupštini, da prihvati skupštinska većina. Ali, ako mi kao opozicija damo taj predlog, nisam siguran kako će proći, a nama je svejedno ko će da da predlog, nama je bitno da imamo bolje zakone.

Ono što bih još želeo da dam kao sugestiju - u samom zakonu piše šta su elementi plana i vi ste to načelno ispunili. Tu se navodi i drugi element od značaja za odobravanje učešća u multinacionalnim operacijama mogu biti delovi plana. Moja sugestija je možda da vi sigurno na nekih dokumenata pravite i finansijski plan i bezbednost i procenu rizika i razne neke imate aktivnosti pre nego što donesete plan i to je verovatno dokumentovano, a ja pretpostavljam, služio sam vojsku, znam kako funkcioniše vojska, pretpostavljam da vi sve to imate i moja sugestija je da eventualno ti dokumenti samo budu navedeni u planu da su korišćeni za izradu plana.

Nadam se da razumete zbog čega je to potrebno, jer Skupština ne donosi odluke samo o usvajanju plana, ona vrši kontrolnu ulogu, tako da je nama kao poslanicima a posebno onima koji učestvuju u radu Odbora za odbranu i unutrašnje poslove važno. Oni bi možda ušli malo dublje u nešto da prosto provere. Nadam se da to razumete i da svi ti ostali dokumenti koji bi možda jedino ako nisu strogo poverljivi, onda po onoj proceduri već kako se sa takvim dokumentima radi, možete da dostavite na uvid narodnim poslanicima.

Pored toga, imao bih samo još par pitanja za ministra. Pozdravljam nameru da se u budućnosti angažuje više naša tehnika i tehnologija, ako je imamo, koju možda može naša vojna industrija da napravi, koja se pre svega odnosi na inženjerske jedinice, onda neke pokretne bolnice itd. Zanima me – na osnovu čega se donose recimo te odluke od strane UN, EU koja nas angažuje o tome koliko Srbija može na primer da angažuje te tehnike ili ljudi? Šta utiče na njihovo donošenje odluka?

Da li je to pre svega naša spremnost tehnička i obučenost ljudi ili je to možda stvar koliki je naš diplomatski uticaj i ugled koji imamo i kakav uticaj možemo da ostvarimo u tim organizacijama?

Drugo, da li vi kao Ministarstvo imate neke kontakte i sa ostalim ministarstvima kada je u pitanju razvoj te vojne opreme, koju bi želeli da više progurate u tim misijama, pa da imate, ne znam, podršku od Ministarstva privrede s obzirom da se radi o vojnoj industriji? Da li postoji neka komunikacija, da li postoje neki možda strateški dokumenti ili namere da se na tome više sarađuje? Hvala.

Hvala.
Uvaženi poslanici i predstavnici Vlade, ja ću moje izlaganje fokusirati na Sporazum o zajmu sa Fondom za razvoj Abu Dabija. Ministar je već dao jedno objašnjenje da taj sporazum koji smo potpisali liči na jedan tipičan sporazum koji Fond potpisuje verovatno sa drugim zemljama. Najverovatnije iz tog okruženja s obzirom da on ima elemente gde se poziva recimo na generalnog sekretara Arapske lige i na neke druge tačke ugovora koje sugerišu na to da je to sporazum koji je namenjen pre svega zemljama iz njihovog okruženja. Kao što znamo Srbija nije članica Arapske lige i nije članica ni jedne od tih organizacija koje okupljaju zemlje sa srednjeg i Bliskog Istoka.
U tom sporazumu ima jedna vrlo zanimljiva situacija gde se govori o tome da ako slučajno dođe do nekog nesporazume između ugovornih strana, prvo se sugeriše da ugovorne strane pokušaju da reše sporazumno, da ne idu na neko suđenje itd. Međutim, ako ne uspeju da ga reše, onda se formira arbitražni tribunal koji ima tri člana. Jednog člana postavlja Vlada Srbije u ime Republike Srbije, drugog člana postavlja davalac zajma, Fond za razvoj Abu Dabija, a trećeg člana mogu ugovorne strane dogovorom da izglasaju, međutim ako to ne uspeju u roku od 60 dana onda generalni sekretar Arapske lige imenuje tog trećeg člana koji se inače u sporazumu naziva sudijom.
Ovo nije skrenulo pažnju, opet cirkus, mislim da ne treba da potpisujemo sporazume ovakvog tipa koji nas na neki način stavljaju u jedan neravnopravan položaj. Po meni, mi treba da tražimo arbitražu na nekoj drugoj strani, a ne kod generalnog sekretara Arapske lige.
Ono što je još zanimljivo kod ovog sporazuma jeste jedan element koji se odnosi na poverljivost dokumenata gde se smatra gde svi dokumenti, korespodencija sa Fondom moraju da budu poverljivi. Šta znači poverljivi? Jel su oni potpuno tajni i nisu dostupni javnosti? Isto tako, zajmoprimac tj. država Srbija je obavezna da obezbedi Fondu potpuni imunitet od cenzure i provere publikacije. Znači, oni mogu da provere sve što ih zanima u vezi Srbije, a mi nemamo nikakvo pravo da bilo kakve dokumente koje dobijamo od njih objavimo. Mislim da se to stavlja u jedan neravnopravan položaj.
Sa druge strane, smatram da ovaj razlog koji je naveden zbog čega se uzima zajam je paušalno napisan i zahteva po meni da te zaključke Vlade na kojoj se ovde pozivate ovom zahtevu za izglasavanje zakona po hitnom postupku, mislim da Skupština treba da dobije konkretne podatke o tome zbog čega uzimamo zajam, a ne samo da je to zbog stabilizacije javnih finansija.
Ministar se trudio da nam to obrazloži, međutim smatram da Skupština to treba da dobije dokumentovano i pre svega u nekim brojkama, jer se mi isto tako zadužujemo sa jednom vrlo konkretnom cifrom, mi smo rekli da dobijamo zajam pa možemo da uzimamo koliko nam treba.
Vratio bih se na hitnost, hitnost je navedena da je bitno zbog toga da bi se što pre realizovao sporazum koji je već potpisan. Mislim da se ovde svi zakoni koji se donose po hitnom postupku donose iz jednog razloga, zato što Skupština dugo nije radila, a zbog čega nije radila to svi znamo. Mogla je da bude konstituisana još u maju mesecu, mogla je i Vlada da bude formirana, mogli smo da imamo i neko vanrednog zasedanje u međuvremenu za sve te hitne zakone, ako je već potrebno da ih donesemo, a da sada imamo jedan normalan rad, a ne da svaki dan radimo posle šest i da radimo neefikasnot. Hvala.

Hvala.
Uvaženi poslanici, predsedavajući, poštovani građani Srbije, prvo predlažem da se vratimo na temu i da pričamo o ovom međudržavnom sporazumu i zbog čega njega, po našem mišljenju ne treba da usvojimo. Smatramo da nismo dobili ovde dovoljno razloga ili uopšte neko objašnjenje zbog čega je taj sporazum dobar i da li je on uopšte u interesu države Srbije. Znači, to je međudržavni sporazum i nema prijateljstva između država, znači, to postoji samo između ljudi. Države imaju interesa i shodno interesima one uređuju svoje odnose i ovo je jedan od tih sporazuma gde se uređuju odnosi države Srbije i Azerbejdžana.
Ono što je po nama jako važno, mi ovde nismo dobili nikakve razloge zbog kojih mi trebamo da usvojimo taj sporazum i gde nam objašnjavaju da je to u našem interesu sem toga da treba da se napravi put. Naravno da put treba da se napravi. Mi jesmo za to, samo je upitno to finansiranje tog puta. Postoje razni načini da se put finansira. Da li je to baš ovaj međudržavni sporazum mi nismo sigurni da je to pravi način.
Pored toga, mi za pripremu ove sednice sem teksta Sporazuma nismo dobili nikakvu analizu Vlade koja govori u prilog tome da je taj način finansiranja najbolji koji je moguć u ovom trenutku. Naravno da pre četiri godine, mi sad ne možemo raspravljati o tome, na koji način je donet taj sporazum, to je sad svima jasno da su to neke veze koje se izgleda tiču nekih ili privatnih ili već nekih drugih veza i gde smo mi sad postali odjednom prijatelji sa Azerbejdžanom i zbog toga smo potpisali Sporazum da finansiramo izgradnju puta.
Ono što je isto jako važno, mi nismo ovde dobili nikakve informacije sem pozivanja na taj izveštaj firme Koridori Srbije gde navodno piše da preko 70% poslova su dobile firme iz Srbije. S obzirom, da je u ugovoru navedeno po tom zajmu da firme iz Srbije trebaju dobiti najmanje 49%. Znači, na sajtu Koridora Srbije ne možete naći nikakav dokument o tom, tamo ima raznih izveštaja, finansijskih informatora o radu, čak izveštaja revizora itd. Međutim, takvog dokumenta nema. Nema ga ni na sajtu Vlade.
Ono što bih ja voleo da nam ministar možda objasni, zašto ugovorom i ovim sporazumom nije predviđeno izveštavanje Vlade o tome kako se troše ta sredstva, kojim firmama se to plaća, koje su baš to firme, da li su to firme iz Srbije ili iz nekih drugih zemalja, tj. Azerbejdžana, s obzirom, da je izgleda glavni nosilac radova Azerbejdžanska firma.
Znači, vi nas niste u to ubedili, mada vidim da nas i poslanici iz vladajuće stranke, oni izgleda imaju taj izveštaj i ne znam zbog čega taj izveštaj nije podeljen svima nama pa da se svi uverimo u to. To je jako važno baš zbog toga ako se već zajmom finansira taj put, svakako da bi najbolje bilo da ga rade naše firme i da taj novac završi ovde, da ne ode nigde van. Taj argument je po meni ključan, da mi glasamo za taj sporazum. Ovako mislim da nema argumenata za to, to jeste niste nas do sada ubedili, ali ako bi nam to dostavili mogli bi onda o tome to da diskutujemo.
Ima još jedna jako važna stvar, da li je taj zajma baš pravi način za finansiranje. Da li ste možda razmotrili, da li postoji neki drugi način za finansiranje, evo recimo sad, vi treba ionako da napravite budžet za sledeću godinu, da li ste možda razmisli o tome da se efikasnije upravlja javnim sektorom. Vi znate da u javnom sektoru imamo firme koji prave milionske gubitke koji su mnogo veći nego vrednost tog celog posla o kome mi danas pričamo.
Da li ste možda razmišljali da promenite politiku finansiranja stranih investitora kroz subvencije koje su isto ogromne i da li postoji možda još neki način da se na neki drugi način uštedi novac i da se preusmeri na izgradnju infrastrukture u Srbiji. Hvala vam.

Hvala.
Ja sam podneo jedan amandman koji je trebao da bude neki kompromis, recimo da pretpostavimo, tog rešenja. Između ostalog i on je predvideo da Beograd dobije više i time smo isto hteli da vam pokažemo da možemo da imamo razne neke varijacije i da opet ne možemo ni za jednu da dokažemo da je ona neko suštinsko, sistemsko rešenje za finansiranje lokalnih samouprava.
To je ono što smo juče u debati imali diskusiju oko toga i na odborima, upravo to da ovo nije sistemsko rešenje za lokalne samouprave i dalje nam nije jasno zbog čega ministarka za lokalnu samoupravu brani uporno taj zakon, jer on se bavi konsolidacijom finansija, tj. budžeta i samim tim bi to trebao da brani ministar finansija. Kao što vidimo, ni predstavnica iz Ministarstva finansija nije tu, a i danas je na odboru obrazložila zakon na taj način da lokalne samouprave moraju da se nauče da štede. E sad, one neće svakako štedeti na tome što će otpustiti partijski višak u javnom sektoru lokalnih samouprava. Verovatno će početi da štede na nekim investicijama, štedeće verovatno na socijalnoj zaštiti, štedeće verovatno na kulturi i raznim nekim drugim stvarima. Neće plaćati verovatno račune za škole itd.
Tako da, takvo jedno rešenje znači da se očigledno nismo bavili sistemskim stvarima, već je isključivo bilo samo kako ćemo da zakrpimo neke rupe u budžetu.
Drugo, ovde smo čuli neka omalovažavanja poslanika time da mi ne znamo matematiku itd, objašnjavajući nam da, što je matematički tačno, da vi kada podignete neku ostavu koju ste pretpostavili da će biti podignuta, da će se, bez obzira što je smanjen procenat, dobiti apsolutno možda ista ili veća vrednost. To je matematički tačno i s pretpostavkom da će se to stvarno uvećati, ali to je samo vaša pretpostavka, kao i Fiskalnog saveta, koja se ne mora obistiniti.
Ono što je jako važno, ako se stvarno prihodi po osnovu oporezivanja od zarada budu povećavali, to znači ili da su plate povećane ili da se povećala zaposlenost. Ako je sve to tačno, ili bar jedno od ta dva, a lokalne samouprave od toga u najgorem slučaju ne mogu da imaju korist, eventualno mogu da budu na istom na čemu su bili pre izmene ovog zakona, onda trebamo da se pitamo zbog čega ne bi lokalne samouprave, ako već imamo neku dobrobit od toga, zbog čega onda one ne bi imale korist? Zbog čega bi im rekli – pa ne, vama je dosta ono što ste imali nekad, nema potrebe da imate više? Ako neka zajednica privredi više, ako se više ljudi zaposli, ako plate u toj lokalnoj samoupravi rastu, zbog čega ona ne bi imala korist od toga?
Drugo, moramo stalno da se vratimo, kažem pošto se radi o konsolidaciji javnih finansija, ovde ima mnogo rešenja koja mogu da reše taj problem tih 4,8 milijardi dinara. Znači, samo pogledajte gubitak jednog državnog preduzeća kao što je RTB Bor, koji je više nego duplo veći samo u jednoj godini od tog iznosa. Da ne govorimo drugi način. Znači, postoje načini koji očigledno nisu preispitivani u ovome.
Ministarka naravno nije odgovorna za to. Prvo, od skora je ministar, drugo ne bavi se javnim finansijama. Ne očekujem stvarno da mi vi na to date odgovor iako ste juče mi rekli da su subvencije neophodne, mislim da nema potrebe da s vama uopšte ulazim u tu diskusiju, jer to nije vaš resor i nemate potrebe vi to ni da branite, vaš resor je lokalna samouprava i hajde da se držimo toga, mada cenim vaš napor i taj trud što sedite i sad ovde i što ste uložili sve to vreme. Ali, mislim da su vas, da kažem, nekako namestili da dođete ovde, a da se ministar Vujović jednostavno krije i neće da nam izađe na oči da priča sa nama o tome.
Drugo isto što bih hteo da naglasim, jako je važno znači da se bavimo sistemskim stvarima i da probamo ubuduće ako hoćemo da se bavimo lokalnom samoupravom daj da donesemo neko sistemsko rešenje. Ovo nije sistemsko rešenje, ono se odnosi isključivo na pokrivanje nekih rupa u budžetu i onda zato ova diskusija na neki način postaje besmislena. Hvala.

Hvala.
Da nastavimo konačno raspravu o temi, a to je zakon.
Ja bih da prvo pozdravim stav koji je iznela ministarka ovde, da Srbija treba konačno da počne i da vraća dugove. Kao što znate, mi se u poslednjih osam godina konstantno zadužujemo negde u proseku oko dve milijarde godišnje. Red je da se ta praksa prvo zaustavi, a onda da počnemo i da vraćamo dugove kako ne bi svojim potomcima ostavili dugove i jednu nerazvijenu državu i jedno nerazvijeno društvo.
U obrazloženju zakona je dato da je to jedna mera fiskalne konsolidacije. Mene zanima da li su u Vladi razmišljali možda o još nekim merama, s obzirom da se ovde radi o cifri od otprilike 40 evra? Evo, recimo da napravimo paralelu da, recimo, jedna subvencija za jednog stranog investitora koji treba da dođe ovde u jedan grad blizu Beograda će iznositi možda više od polovine te sume koja će biti na neki način uzeta svim lokalnim samoupravama u Srbiji.
Samo da podsetim da u budžetu Srbije se izdvaja za subvencije, gde se strani investitori ili domaći, veliki investitori subvencionišu sa cifrom koja je nekoliko desetina puta veća od ove cifre koja treba da konsoliduje budžet, pa me zanima da li ste možda razmišljali o tome da malo skratite bar te subvencije, ako već nemate nameru da ih ukinete?
Ono drugo o čemu bi isto mogli da diskutujemo, što bi mogla isto da bude mera, da budemo, da kažem konstruktivni, je to npr. da li ste razmišljali o tome da li je stvarno završena ta racionalizacija, kako ste rekli, u javnom sektoru?
Ona se, naravno, ne odnosi samo na smanjenje zaposlenih. Ona se, pre svega, odnosi na to, ja bar to tako shvatam, da mi treba da imamo jedan efikasan javni sektor, kako javni sektor za koji je nadležna Republika, tako i onaj javni sektor za koji su nadležne lokalne samouprave, a to je sve u vašem ministarstvu.
Zanima me da li ste možda razmišljali o tome da ipak preispitate, da li mi stvarno nemamo višak zaposlenih, s obzirom da znamo jedno uvreženo mišljenje, a i znamo svi to da je javni sektor u stvari rob svih vladajućih partija do sad, koje su uvek samo punile javni sektor svojim kadrovima. Recimo, najbanalniji primer možete videti kod nas, da najveća tri preduzeća koja imamo u Srbiji, a to su EPS, EMS i Pošta rukovode kadrovi koji nemaju čak ni zakonski zadovoljenu stručnu spremu koju treba da vode. Eto to je samo jedan banalan primer toga. Verovatno ima sijaset u raznim, od nižih rukovodioca do običnih izvršilaca.
Hajde da razmislimo da li je to možda način da napravimo neku racionalizaciju u javnom sektoru, pa da možda tu uštedimo neki novac, pa da onda to ne moramo da radimo tako što će lokalne samouprave biti uskraćene, jer to će sigurno kod njih izazvati neku njihovu meru koja će značiti neko povećanje ili nameta privredi ili građanima. Da li je onda takva situacija zgodna za neko investiranje, bilo koga? I da ne pričamo stalno o velikim investitorima. Hajde da pričamo i o malim investitorima, ovima što osnivaju neke male firme, koji proširuju neke svoje male biznise itd, da li će njima to možda odgovarati, da li će oni imati konfor u tim lokalnim samoupravama da rade to?
Hteo bih još nešto da kažem, nama je ovde predstavljeno skoro i na nekoj konferenciji za štampu je predsednik Vlade najavio da će plate u Srbiji porasti za jedno godinu i po dana, da prosečna plata bude negde 500 evra. Trenutna prosečna plata za avgust je, po statistici, 365 evra. To je jako značajno povećanje. Sad zamislite, ako ste već planirali tako nešto, ja mislim da onda nema potrebe da radimo preraspodelu ovih prihoda. Znači, to bi samim tim povećanjem plata, s obzirom da se ovde radi o porezu na dohodak, bilo verovatno sasvim dovoljno da popuni tu prazninu i doprinese konsolidaciji budžeta. Hvala.