Hvala.

Danas ću postaviti niz pitanja vezanih za problematiku zaštite voda Srbije.

Pred očima narodnih vlasti organi gonjenja koji ne reaguju već dugo kraj savskog nasipa uzvodno od Novog Beograda, divljaju bahati ljudi, ugrožavajući bezbednost čitavog grada, oglušujući se osiono o brojne zakonske propise, Prostorni plan Srbije, Zakon o vodama, Krivični zakon Srbije, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine pa i sam Zakon o ozakonjenju. Par stotina ljudi je sagradilo vikendice na tzv. vodnom zemljištu, koje se poklapa sa užom, a negde i sa neposrednom zonom zaštite izvorišta beogradskog vodovoda.

Od 2015. godine, sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, Nemanja Stajić, nije odbio ni jedan zahtev za ozakonjenje nezakonito izgrađenih vikendica u koritu reke Save, uzvodno od savskih bokova, bez obzira na činjenicu da vikendice ugrožavaju nasip koji brani od poplava više od 100.000 ljudi u savskim blokovima, kao izvorište vode koju koriste svi Beograđani. Vrhunski stručnjaci u oblasti građevine izjavili su da ova nelegalna gradnja može se okarakterisati kao namerno oštećenje vitalno važnih sistema, čime se ugrožavaju životi i materijalna dobra velikog broja ljudi.

Stoga, vezano za navedenu problematiku, postavljam sledeće pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Sektor za vode, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Javnom preduzeću „Srbijavode“, kao i aktuelnom gradonačelniku Beogradu.

Da li će zbog nevršenja svoje dužnosti biti smenjen Nemanja Stajić, sa dužnosti sekretara Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, te da li se protiv njega ili nekog drugog odgovornog lica nadležnog za navedenu problematiku podneli krivične prijave po članove 227. i 261. Krivičnog zakona Srbije?

Podsećam, član 261. službeno ili odgovorno lice koje ne preuzima propisane mere zaštite životne sredine ili ne postupi po odluci nadležnog organa o preduzimanju mera za zaštitu životne sredine, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri godine.

Član 227. odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili oštećenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nečinjenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist, ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca pa sve do deset godina.

Sledeće pitanje – ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Izgradnja velikog broja malih hidroelektrana na rekama Stare planine, rekama kopaoničkog kraja, Mlavi kod Žagubice i ostalim bujičnim tokovima širom Srbije, može da ugrozi ne samo reke u tim zaštićenim biserima prirode i živi svet, već i da ostavi katastrofalne posledice po ljude i životnu sredinu, zaključuju stručnjaci, s tim se slaže i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Nedavno je i ministar Goran Trivan rekao da su male hidroelektrane devastirale životne sredine i uništavaju biodiverzitet u sredinama gde se naprave. Najavljuje da će pokrenuti izmenu zakona koji omogućava izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim sredinama.

O pogubnosti malih hidroelektrana, javnost su upozorili dekani šumarskog, biološkog, rudarskog, geološkog i geografskog fakulteta, univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja. Ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata, bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5% potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bilo uništen najvredniji brdsko-planinski predeo i vodotoci Srbije.

Stoga postavljam pitanja sledećim institucijama: Ministarstvu zaštite – da li su rađene studije uticaja na životnu sredinu, vezane za dobijanje saglasnosti na ove objekte i da li je Ministarstvo na njih dalo saglasnost? Ministarstvu poljoprivrede, Direkcija za vode – da li je i na osnovu čega data vodoprivredna saglasnost za izgradnju ovih objekata? Ministarstvu energetike – da li je zeleni dinar koji se naplaćuje svakom domaćinstvu kroz račun za struju, izvor subvencionisanja povlašćenih proizvođača, što u prevodu znači da građani sami plaćaju subvencionišu povlašćene proizvođače i sami plaćaju devastiranje voda Srbije?

Javnom preduzeću „Srbijavode“ i HMZS i Zavodu za zaštitu prirode, da li su izdali pozitivna mišljenja za izgradnju malih hidroelektrana? Predsedniku opštine Žagubica, gospodinu Safetu Pavloviću, da li je istina da je jedan od investitora malih hidroelektrana „Ribare“ kod Žagubice njegova firma „Deks kompani“?

Još jedno pitanje vezano za vode.

Hvala.

Pitanje postavljam za ministra kulture i informisanja gospodina Vukosavljevića. Upravo aktuelni rezultati konkursa za budžetska sredstva opredeljena za proizvodnju TV medijskog sadržaja u 2018. godini, kao i informacije u javnosti vezane za taj konkurs dovode u pitanje valjanost i regularnost utroška budžetskih sredstava u oblasti kulture i informisanja. Na konkursu je produkciji G.F.C. doo iz Beograda opredeljeno 3,7 miliona dinara, što je među najvišim pojedinačnim iznosima, a da je pritom kao svoju referencu u zvaničnoj prijavi u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima navela kinematografsko ostvarenje autora Boška Savkovića, te time zloupotrebila tuđe autorstvo.

Prema dokumentaciji dobijenoj na uvid, nedvosmisleno se može videti da je privredno društvo G.F.C. doo iz Beograda navelo da je učestvovalo u proizvodnji filma „U ime života 1999“, da je za isti film dobitnik nagrade „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, kao i da je dobitnik nagrade „Srebrni delfin“ u Kanu. Možda bi ovako data referenca bila komična u nekom filmu, ali zapravo je zabrinjavajuća u realnom životu. Naime, neistina je da je pomenuti film dobio nagradu „Zlatni medved“ u Berlinu 2017. godine, te zabrinjava činjenica da nadležni u Ministarstvu kulture i informisanja nisu sa tim upoznati. Istina je da je film „U ime života 1999“ nagrađen Nagradom za izuzetnost na festivalu Zlatna vrata Berlina 2017. godine. Isti film je tokom 2017. godine dobio još devet međunarodnih nagrada, između ostalog i „Srebrnog viteza“ u Moskvi. Takođe zabrinjava činjenica da resorno ministarstvo sa tim nije upoznato.

Na konferenciji za medije upriličenoj zbog predmetnog konkursa, državni sekretar Aleksandar Gajović, između ostalog, izjavio je da reference nisu deo konkursne dokumentacije, kao i da su učesnici potpisali dokument kojim pod moralnom i krivičnom odgovornošću tvrde da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, te celu problematiku prebacuju na privatni spor između Boška Savkovića i produkcije G.F.C. i time zatvorio temu konkursa za medijske sadržaje. Ovim tema, naravno, ne može biti zatvorena, već otvara niz pitanja koja ja upućujem ministru Vukosavljeviću.

Zašto zakonodavac, Ministarstvo kulture i informisanja u ovom slučaju, ne poštuje odredbe zakona koji je doneo, Zakona o autorskim i srodnim pravima? Zašto u Ministarstvu nije izvršena provera podataka konkursnih dokumentacija? Kako je moguće da sporna referenca bude navedena u zvaničnoj prijavi Ministarstva informisanja i kulture u rubrici iskustva podnosioca u sličnim projektima, a da to ne bude provereno i da pritom državni sekretar izjavi da reference nisu deo konkursne dokumentacije? Kako je moguće da sredstva budu opredeljena nekom ko je potpisao dokument kojim pod moralnom i pod krivičnom odgovornošću tvrdi da je sva dokumentacija koju su dostavili tačna i ispravna, a da pritom prisvoji tuđe autorstvo? Profesionalnim udruženjima NUNS i UNS ostavljam na savesti da li će povodom ovog konkursa iskoristiti sva regularna sredstva u zaštiti svoje profesije.

Pitanje za premijerku Anu Brnabić. Prema zvanično dostupnim podacima Uprave za javni dug, Srbija je u 2017. i 2018. godini na ime penala platila za nepovučena sredstva za odobrene kredite kod međunarodnih zajmodavaca oko 4,4 miliona evra. Nažalost, iz tih podataka nije jasno koliko smo za svaki pojedinačni zajam platili penala zbog kašnjenja. Ono što se, međutim, može videti iz dostupnih podataka je da su kašnjenja prošle godine i početkom ove, između ostalih, postojala u povlačenju sredstava za projekte Koridor 10, Železnice Srbije, Putevi Srbije, a na tom spisku su i Javno preduzeće Srbijagas i Elektroprivreda Srbije. Neki od ovih kredita odobravani su godinama unazad, ali se projekti dugo nisu pomerali za mrtve tačke. Naknade kreditorima iz budžeta plaćaju ne samo za pozajmice koje su uzete za velike infrastrukturne projekte, poput putnih koridora, već i po osnovu garancija koje su date za kredite javnih i državnih preduzeća.

Sve u svemu, krajnji skor je da su građani Srbije, osim kreditima, opterećeni i penalima zbog nepovlačenja sredstava iz kredita, a da se pritom projekti ne završavaju. Stoga pitam premijerku Brnabić - ko je odgovoran za plaćanje penala, kao i za nerealizaciju projekata za koje su odobreni krediti?

Pitanje za ministra zaštite životne sredine, gospodina Trivana, svedoci smo …

Hvala.

Moje prvo pitanje je za ministra finansija, gospodina Sinišu Malog. Da li je tačno da je kupio kuću u kojoj od 1966. do 1983. godine živeo Aleksandar Leka Ranković, šef tajne službe i ministar policije u nekadašnjoj SFRJ, a čiji je vlasnik sve do nacionalizacije bila Smiljana Čavić? Objekat je u Ulici Andre Nikolića 5, na Senjaku, od 409 kvadrata, sa dva manja objekta od 108 metara kvadratnih, te oko 40 ari placa na ovoj elitnoj lokaciji.

Na tržištu nekretnina, objekat je procenjen svojevremeno na 4,5 miliona evra, da bi 2017. godine njegova cena pala na 3,7 miliona evra i uživa status „Dobro pod prethodnom zaštitom“ u okviru prostorne celine Senjak – Topčidersko brdo – Dedinje.

Ovo zdanje je 2000. godine od Vlade SRJ dobio Olimpijski komitet Srbije, ali ga je prepisao Gradu Beogradu, koji je objekat dao u prodaju kako bi dodatno popunio budžet. U to vreme je gospodin Siniša Mali bio gradonačelnik Beograda, tako da još jednom pitam gospodina Sinišu Malog, da li je ova, za sada, nepotvrđena informacija tačna i, ukoliko jeste, da li je ovu nekretninu ministar finansija prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije, prilikom stupanja na dužnost ministra finansija u Vladi Republike Srbije.

Pitanje za predsednicu Skupštine, gospođu Maju Gojković. Već više meseci Narodna skupština Srbije radi bez generalnog sekretara. Prema članu 36. Poslovnika o radu Narodne skupštine, ukoliko generalnom sekretaru Narodne skupštine funkcija prestane ostavkom ili razrešenjem, do imenovanja novog generalnog sekretara Narodne skupštine dužnost generalnog sekretara vrši njegov zamenik, koga odredi predsednik Narodne skupštine.

Prema članu 37. Poslovnika o radu Skupštine, zameniku generalnog sekretara Narodne skupštine funkcija prestaje danom imenovanja zamenika generalnog sekretara novog saziva Narodne skupštine, ostavkom ili razrešenjem.

S obzirom da sadašnje zamenike generalnog sekretara nije imenovao ovaj skupštinski saziv, već su mimo procedure preuzeti iz prethodnog saziva, možemo konstatovati da mi zapravo nemamo ni zamenike generalnog sekretara, odnosno da su sadašnji zamenici neregularno postavljeni, te Skupština radi na neregularan način, čime se dovodi u pitanje sve odluke koje su u ovom sazivu donete. To je veoma zabrinjavajuće i nezakonito.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine, gospođi Maji Gojković – kako je moguće da je ignorisala Poslovnik o radu Narodne skupštine, ugrozivši time regularnost rada ove institucije i da li i kada ima nameru da predloži novog generalnog sekretara, koji bi nakon imenovanja predložio svoje zamenike koje bi imenovala na regularan način Narodna skupština?

Pitanje za predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića – ko komanduje Vojskom Srbije nakon što je načelnik Generalštaba, LJubiša Diković stekao sve uslove za penziju, napunivši 58 godina?

Ovo pitanje je vojni sindikat uputio državnom vrhu, ali ono je ostalo bez odgovora i evo već 20 dana mi zapravo nemamo načelnika Generalštaba.

Sve odluke koje LJubiša Diković potpisuje su nezakonite, jer on, pravno gledano, od 22. maja nije u profesionalnoj vojnoj službi.

Ovo pitanje vojnog sindikata ignorisala je predsednica Odbora za odbranu, Marija Obradović, kao i ministar odbrane, gospodin Vulin. Stoga, postavljam pitanje predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću – kako je uopšte moglo da dođe do ovog vakuma vezanog za status načelnika Generalštaba, odnosno da li je doneo konačno odluku o penziji generala Dikovića ili eventualno ukaz o njegovom ostanku na funkciju u periodu ne dužem od dve godine? Hvala.

Dakle, 20. jula 2017. godine odlukom Odbora za administrativno-budžetska i mandatska imunitetska pitanja, obrazovana je Radna grupa za izradu predloga kodeksa ponašanja.

Iz tog razloga, predsedavajućem te Radne grupe, dr Aleksandru Martinoviću postavljam pitanje. Zašto Radna grupa za izradu kodeksa ponašanja nije počela sa radom ni posle osam i po meseci od njenog osnivanja?

Da li po njemu ona nikada neće početi sa radom, jer je ponašanje poslanika u Skupštini primer pozitivnog parlamentarnog ponašanja? Ja lično ne verujem da jedan poslanik želi da mu se kolega obrati sa – kompletan kreten, potpuni idiot ili da je 40% funkcionalno sposoban.

Molila bih kolegu Martinovića da, ukoliko je voljan, nakon postavljanja pitanja, odgovori na ovo pitanje, jer tiče se svih poslanika i mislim da bi rado čuli odgovor.

Pitanje za premijerku, gospođu Anu Brnabić. Nijedna civilizovana država ne može napredovati ukoliko ne reši pitanje vlasništva. Davnih godina je napravljena nepravda kojom je oduzeta privatna imovina građanima Srbije. Donose se novi zakoni vezani za razne namene zemljišta i ostalih nepokretnosti, a ignoriše se pitanje nad pitanjima koje ja upravo postavljam premijerki.

Kada će biti pripremljeni i stavljen na dnevni red zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u smislu opšte substitucije drugom zamenskom imovinom? Napominjem da je i Vlada najavila da će po ovom pitanju biti efikasna i takođe najavila ovaj zakon decembra 2017. godine.

Drugo pitanje za gospođu Anu Brnabić se odnosi na pitanje rekonstrukcije Vlade. Ona je dala nekoliko oprečnih izjava, da Vlada ne radi kao ti i da je potrebno izvršiti njenu rekonstrukciju. Juče je izjavila da rekonstrukcije Vlade nije prioritet i biće odložena kada se stabilizuje situacija na Kosovu.

Ja pitam kada je bila stabilna situacija na Kosovu? Smatram da to ne može biti razlog odlaganja rekonstrukcije, jer Vlada koja nije tim, nije dobra Vlada, ne može dobro da reši ni situaciju na Kosovu, tako da smatramo da je rekonstrukcija neophodna.

Pitanje za Ministarstvo privrede, već danima najavljivan štrajk u „Poštama Srbije“, a to se u parlamentu ne sme ignorisati. Novembra meseca 2017. godine, postavila sam pitanje, šta je prava priroda problema u „Poštama Srbije“ i kada će biti raspisan konkurs za direktora, s obzirom da je v.d. direktoru i gospođi Miri Petrović, uveliko istekao već mandat?

Iz Ministarstva turizma i telekomunikacija dobila sam veoma brzo i korektan odgovor koji glasi – na održanim sastancima sa predstavnicima sindikata, istaknuto je da je glavni problem zaposlenih loš materijalni položaj, imajući u vidu da zarade u preduzeću nisu povećane već skoro 10 godina, da su ispod republičkog proseka, kao i da je smanjena plata od 10%, dodatno ugrozila standard zaposlenih.

Osim toga, veliki broj zaposlenih je angažovan na određeno vreme, te im radno pravno status nije regulisan.

Na deo pitanja koji se odnosi na sprovođenje konkursa za izbor direktora, upućena sam na Ministarstvo privrede, koji obavlja poslove državne uprave, a koji se odnose na razrešenje i imenovanje upravljanja u javnim preduzećima.

Vezano sa tim, moje pitanje za Ministarstvo privrede glasi – Ministarstvo privrede je 10. marta 2017. godine raspisalo konkurs za izbor direktora Javnog preduzeća „Pošte Srbije“, Beograd i šta se dešava sa tim konkursom, kao i kada možemo očekivati postavljenje novog direktora ovog javnog preduzeća?

Pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture i Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i Ministarstvo životne sredine – na Pančićevom vrhu u centru Nacionalnog parka Kopaonik na parceli 1877/1 Brzeće, izgrađen je nelegalni objekat od 1.000 metara kvadratnih, koji je izgradila investitorka Snežana Micković i to na očigled svih nadležnih institucija.

Godine 2018. ovaj objekat je upisan u katastar nepokretnosti i bez napomene da se radi o nelegalnom objektu.

Službe katastra opštine Brus navode da je zahtev za preparcelaciju podnelo Javno preduzeće „Skijalište Srbije“. Republička građevinska inspekcija je donela konačno rešenje o rušenju objekta 24. januara.

Ja pitam, kako je moguće da se izgradi bespravni objekat od 1.000 kvadrata u Nacionalnom parku, a da na vreme nisu obustavljeni radovi od strane građevinske, kao i inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine?

Zašto je Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva dozvolilo da se gradi nelegalni objekat na parceli koja je u javnoj svojini, a na koju je ovo Ministarstvo nosilac prava korišćenja? Hvala.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije podnelo je krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv 14 odgovornih lica, na čelu sa bivšim ministrom Milutinom Mrkonjićem, a vezano je za deonicu Ub-Lajkovac na Koridoru 11.

Ova deonica dužine 12,5 kilometara, od kojih, po ministarkinim izjavama, 4,5 nije u funkciji zbog propusta u toku izvođenja. Deonica je finansirana u potpunosti iz budžeta Srbije, što u prevodu znači da su je finansirali građani Srbije. Da li su optužbe ministarke Mihajlović opravdane, ostavićemo nadležnim pravosudnim organima da se time bave.

Nas u ovom trenutku interesuje da li je koalicioni sukob oko sporne deonice Ub-Lajkovac još jedan u nizu isceniranih, kako bi se dobio izgovor i skrenula pažnja javnosti sa kašnjenja radova na deonicama Obrenovac-Ub, odnosno Lajkovac-LJig?

Najavljeni rok za završetak radova na ovim deonicama je novembra 2017. godine, znači, evo ovih dana.

Moja pitanja glase: da li će rok na ovim deonicama biti ispoštovan? Ukoliko se rok probija, zašto kasne radovi na navedenim deonicama i ko je krivac za kašnjenje, ukolikodo njega dođe?

Pitanje za ministra turizma i telekomunikacija, gospodina Rasima LJajića i premijerku Anu Brnabić. Već danima ne jenjava štrajk u „Poštama Srbije“ i to se u parlamentu ne sme ignorisati. Zaposleni u „Poštama Srbije“ predstavnicima vlasti su sa protesta poslali poruku da im se vrati ono što im je, kako tvrde, oteto. Kažu da su im plate niže od republičkog proseka i da su nezadovoljni rukovodstvom u preduzeću. Obećanjima Vlade ne veruju.

Pitanje glasi – šta je prava priroda problema u „Poštama Srbije“ i kada će biti raspisan konkurs za direktora, s obzirom da je v.d. direktorki gospođi Petrović istekao mandat pre dva meseca?

Pitanje za gradonačelnika Beograda gospodina Sinišu Malog. Mi još uvek ne znamo koji je kompletan idiot u Hercegovačkoj ulici rušio noću, ali sasvim je izvesno ko zagorčava život građanima Beograda danas. Gospodin Siniša Mali je prilikom otvaranja ulice Vojvode Stepe svojevremeno izjavio – obesite me ako pogrešim na Slaviji. Užasna retorika, jer građani Beograda nisu divljaci i naravno da ga obesiti neće, ali je pogrešio na Slaviji, Pionirskom parku, Ruzveltovoj, Brankovom mostu, Kosančićevom vencu, Skadarliji, kao i „Beogradu na vodi“, za koji postoji opravdana sumnja da će postati zbratimljeni grad sa Atlantidom. Pogrešio je, i to mnogo. Pogrešio je i zato što je pustio struku niz vodu. Pogrešio je zato što smatra da su građani Srbije naivni i da nisu svesni da se u Beogradu upumpavaju pare iz budžeta.

Pogrešio je i zato što smatra da su Beograđani naivni i da mogu da kao ozbiljnu rekonstrukciju, revitalizaciju grada prihvate najednostavnije građevinske radove na kojima se zarađuje mnogo, a koji se sastoji od nešto peska ili betona kao podloge, nešto granitnih ploča, a nadam se i kaldrme za popločavanje, nešto malo travnatih tepiha, par drvenih klupa i mnogo više od svega, novogodišnjih ukrasa, za koje je u poslednje tri godine dato nedopustivih četiri miliona evra za nabavku i reparaciju istih. Primera radi, budžet jednog Varvarina otprilike toliko iznosi.

Kao narodni poslanik, kao građanka Beograda, i profesionalno kao arhitekta, smatram da takve greške Beograd nije zaslužio, kao i da građani Srbije nisu zaslužili da plaćaju predizborne nervozne pokušaje gradskih vlasti da u roku od par meseci urade sve ono što nisu uradili u proteklim godinama.

Iz navedenih razloga postavljam pitanje gospodinu Siniši Malom – zašto se gradska uprava ne bavi fundamentalnim problemima Beograda, kao i preduzetim ugovornim obavezama vezanim za „Beograd na vodi“? Da li priželjkuje poraz na beogradskim izborima kako bi sve preuzete ugovorne obaveze ostavili novim vlastima kao vruć krompir, pritom im odsecajući sredstva iz budžeta Republike, koja sada nemilice pristižu?

Pitanje za kolegu poslanika dr Aleksandra Martinovića, 20. jula 2017. godine odlukom Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, obrazovana je Radna grupa za izradu predloga kodeksa ponašanja, iz tog razloga predsedavajućem Radne grupe, dr Aleksandru Martinoviću, postavljam pitanje – molim gospodina Martinovića za jedan od ponuđenih odgovora zašto još uvek ova radna grupa nije počela sa radom? Pod a) nikada neće početi sa radom, jer je ponašanje poslanika u Skupštini primer pozitivnog parlamentarnog ponašanja, nikada neće početi…

Na trećem vanrednom zasedanju postavila sam tri pitanja, dobila odgovor na jedno. Zahvaljujem se ovom prilikom ministru finansija, gospodinu Vujoviću na odgovoru. Podsećam ministra Zorana Trivana da ministrovanje podrazumeva poštovanje Skupštine, te stoga očekujem odgovor na pitanje vezano za Beljaricu.

Ignorisano sveobuhvatno pitanje koje sam postavila premijerki, aktuelnom gradonačelniku Beograda i, naravno, neizostavnom predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, rodonačelniku ideje o Beogradu na vodi, postavljam ponovo preformulisano u skladu sa aktuelnim dešavanjima u Beogradu. Ugovorom o Beogradu na vodi Srbija se obavezuje da do decembra 2019. godine izradi kompletnu primarnu infrastrukturu potrebnu za celovit projekat do dva miliona kvadratnih metara. To, između ostalog, podrazumeva - završetak kanalizacionog interceptora, završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu, izradu prve linije metroa bez koje nije moguće rešiti saobraćaj za Beograd na vodi, izradu tunela ispod terzijskog grebena od Savskog venca do Dorćola, jedan most na Savi i jedan most na Dunavu kod Vinče, izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, u Zemunu, u Makišu i na Karaburmi, proširenje i zaštita pogona vode u Makišu, jer Beogradu na vodi treba 25 miliona litara vode dnevno.

Jasno je da ovoliki deo posla nije moguće obaviti za preostale dve godine, jer ništa još nije ni počelo. Jasno je da sve ovo stoji kao obaveza Srbije. U Ugovoru sa arapskim partnerom u slučaju neispunjenja ugovorne obaveze arapski partner ima pravo da pokrene arbitražu pred Sudom u Beču za uskraćivanje planiranog profita.

Moje pitanje glasi – zašto se gradska uprava bavi dečijim igrama i kozmetičkim intervencijama u prestonici, pravi muzičku fontanu, jarbol nad jarbolima, površinske i isključivo vidnim izmenama saobraćajne infrastrukture, umesto grejanja stanova pali novogodišnju rasvetu, sklapa novi netransparentni kapitalni ugovor za deponiju u Vinči, umesto da se bavi ozbiljnim, već preuzetim obavezama i stvarnim potrebama Beograda? Nepoštovanje tih obaveza plaćaće više generacija građana Srbije, te će nas stoga ove predizborne čarolije koštati veoma mnogo.

Pitanje za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođu Zoranu Mihajlović. Gospođa Mihajlović je nedavno u javnosti izjavila da što se nje tiče Koridor 10 je završen. Šta uopšte znači ovakva izjava? Koridor 10 nije čak ni njena ideja, a kamoli njeno vlasništvo da može da daje ovakve neozbiljne izjave. Velika je neistina da je Koridor 10 i blizu završetka na spornoj deonici kroz Grdeličku klisuru. Ovo bi mogli da potvrde kada bi htele i kolege poslanici, koji su iz tih krajeva Srbije. Zašto građanima Srbije kolege poslanici iz tih krajeva ne daju pravu informaciju o stepenu završenosti radova na Koridoru 10, ostavljam njima na savesti.

Obilazeći Koridor 10, ne kao slučajni turista na putu do mora, već kao poslanica poslaničkog Kluba samostalnih poslanika koji direktno na terenu prikupljaju podatke, zaključila sam sledeće – deonica Grdelica – Caričina dolina, Vladičin Han, kako reče ministarka – što se tiče mene i tima ozbiljnih inženjera koji su zajedno sa mnom obišli trasu ove deonice, neće biti u potpunosti realizovana za minimum još dve godine od ozbiljnog dinamičkog plana realizacije. To, zapravo, znači da su svi rokovi koji su do sada davani od strane ministarke Mihajlović i drugih političara bili plod nerealnih procena i zavaravanja građana Srbije.

Poslednjih pet godina slušamo izgovore o najtežoj deonici u istoriji Evrope, deonici kroz Grdeličku klisuru. Zahtevnost deonice ne može biti izgovor za kašnjenje, jer sposobni građevinari mogu da izvedu sve, naročito ako za to dobiju adekvatnu nadoknadu.

Uporedne analize radi, najteža deonica auto puta kroz Crnu Goru od Smokovice do Mateševa, koja prolazi Kanjonom Morača, dugačka je 41 kilometar, smatra se najzahtevnijom deonicom Evrope, po dužini tunela, mostova, potpornih zidova. Gradnja na ovoj deonici počela je maja 2015. godine i trenutno je realizovano više od 50 % radova, po dinamici koja podrazumeva, između ostalog i 2.200 radnika na gradilištu u toku meseca. Ova trasa će biti završena u naredne dve godine.

Kako je moguće da deonica kroz Grdeličku klisuru, dužine 26,1 kilometar, već nije gotova? Od ministarke Zorane Mihajlović očekujem precizan odgovor – ko je krivac za kašnjenje radova na Koridoru 10? U građevinarstvu se lako dokazuje krivica. Niz učesnika u realizaciji čine – projektant, izvođač, nadzor, investitor. Da li postoji nama neki nedostupan razlog zbog koga se krivac ne imenuje i štiti? Hvala.

Pitanje za ministra Vujovića, Ministarstva finansija.

Novi Pravilnik o evidenciji PDV koji treba da uđe u primenu od 1.01.2018. godine, velika obmana. Donet je na osnovu izmena i dopuna Zakona o PDV-u iz oktobra 2015. godine. U pisanom obrazloženju Ministarstva finansija, koje su svojevremeno dobili poslanici piše da primena tog zakona neće stvoriti troškove privredi, naročito malim i srednjim pravnim licima i da zbog toga nije potrebno obrazlagati da li pozitivne posledice donošenja zakona opravdavaju troškove koje će on stvoriti.

Međutim, po skromnoj proceni novi pravilnik o evidenciji PDV stvara dodatne troškove privredi, to je pretpostavljam poznato i ministru finansija, najmanje od 18,5 miliona evra. Shodno tome, Ministarstvo finansija trebalo bi da odgovori na pitanje – da li je Pravilnik usklađen sa propisima EU, toliko stavki u vezi PDV nije zabeleženo ni u jednoj zemlji članici EU? Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti? Zašto nije izvršena ozbiljna analiza efekata, te tek nakon toga zatraženo od poslanika da se izjasne o predlogu Pravilnika?

Sveobuhvatno pitanje za premijerku, sve ministre u Vladi, naravno neizostavnog predsednika Srbije, kao rodonačelnika ideje o „Beogradu na vodi“. Citiraću Dragoljuba Bakića, arhitektu i člana Akademije arhitekture Srbije „Beograd na vodi“ je mesto gde se čine katastrofalne urbanističke, arhitektonske, saobraćajne, infrastrukturne, ekološke, društveno-političke, sociološke i ekonomske greške. Molim kolege za malo parlamentarnog bontona.

Zašto je bilo potrebno da se zbog ovog projekta ukine odrednica generalnog urbanističkog plana koji važi do 2021. godine, koja se odnosi na centralnu zonu Beograda i predviđa da se na toj levoj obali i na desnoj obali reke Save formira glavni centar Beograda? To se priobalje čuva još od kraja Drugog svetskog rata? Zašto je bilo potrebno da se pored 2.500 beogradskih arhitekata odnekud donese maketa za rešenja koja nije na nivou osrednjeg studentskog rada koje je Urbanističkom zavodu da od te makete proizvede nakaradni prostorni plan posebne namene, na čijem je javnom uvidu bilo 2.000 primedbi koje su sve odbačene.

Zašto jednom privatniku iz prebogatog arapskog sveta data ekstrotorijalnost na zemljištu od preko 100 hektara, besplatni zakup na sto godina, besplatna primarna infrastruktura do granica kompleksa koja se inače drugim investitorima u toj zoni naplaćuje od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Ponoviću od 500 do 550 evra po kvadratnom metru. Zašto ne postoji master plan po kome se gradi svaki pravi urbanistički projekat već se sramno preduzimaču ugovorom daje pravo da u periodu od 30 godina na svih 100 hektara gradi šta hoće, gde hoće i kada hoće, a kada on to obavi naše urbanističke službe će to naknadno pretočiti u planove.

Zašto se istovremeno ovim istim ugovorom Srbija obavezuje da do decembra 2019. godine, što inače je nemoguća misija izradi kompletnu infrastrukturu. To između ostalog podrazumeva, završetak kanalizacionog intrceptora od koga je za poslednjih 40 godina urađena polovina. Završetak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu, izradu prve linije metroa, izradu tunela ispod Terazijskog grebena od Savskog venca do Dorćola. Izgradnju četiri železničke stanice u centru Beograda, proširenje i zaštitu pogona vode u Makšu. Dovoljno pitanja i zadovoljiću se i sa objedinjenom procedurom odgovora.

Pitam gospodina Trivana, šta će kao prvi čovek Ministarstva za zaštitu životne sredine učiniti po tom pitanju, da li će se potruditi da ovaj prostor bude zaštićen i zašto je kao gradske sekretar za zaštitu životne sredine dopustio da se sa dnevnog reda skine pitanje vezano za Beljaricu? Hvala vam.