Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, podneo sam amandman na član 36, odnosno član 117. starog zakona, iz više razloga.
Jedan od razloga je što sam pokušao da povratim dostojanstvo jedne profesije, zanimanja, koje je zakonom pre 2003. godine stravično poniženo. Ne samo da su poniženi građevinski inženjeri, nego je oduzeto i pravo na rad koje im je Ustavom zagarantovano.
Radi se o ljudima, a u načelu sam govorio o tome, iza kojih stoje ogromne reference. Imam čitavu dokumentaciju, desetine albuma koje su mi ljudi dostavili, bili su rukovodioci gradilišta u Harareu na zgradi od 60 spratova.
Gospodin Miloš Okanović je bio rukovodilac zgrade NIS-a u Novom Sadu, na velelepnom objektu, to je čovek koji radi u "Integralu" u Subotici i ima višu školsku spremu. Oni su zakonom iz 2003. godine potpuno stavljeni ad akta.
Krasić je govorio o situaciji na terenu. Situacija na terenu je apsolutno drugačija. Na svim gradilištima u Srbiji, pogotovo u Beogradu, i danas su ljudi sa višom školskom spremom, sa šlemom na glavi, rukovodioci gradilišta. Međutim, isuviše je jaka građevinska mafija u ovoj zemlji, tako da je u poziciji da i dalje blokira ovakve predloge.
Odbor za građevinu, na čijem čelu je gospodin Rade Obradović, vrlo ozbiljno je pristupio ovom problemu.
Pošto je bilo par amandmana slične sadržine, u mom amandmanu i amandmanu gospodina Đorđevića predviđeno je šta mogu da rade ljudi sa višom školskom spremom i Odbor je zauzeo stav, pošto ima više različitih amandmana koji su licitirali oko kvadrature i oko nekih sitnica.
Na Odboru smo se dogovorili da napravimo zajednički amandman Odbora, u kome će biti inkorporirani predlozi iz više amandmana koji su se ticali iste materije. Napravili smo taj amandman, koji je 100% obuhvatio moj amandman.
Namerno sam dao ispravku da bi u njemu bilo 100% mog amandmana. Predvideo sam da bi oni mogli da dobiju licencu, da im treba predlog, preporuka dva člana Inženjerske komore, s čim se gospodin Obradović nije složio, to je promenio, tako da je moj amandman 100% sadržan u amandmanu Odbora.
Znate li šta se desilo? Desilo se nešto što je za mene, kao čoveka, neprihvatljivo, što je šibicarenje, ali iznad svega lični interes. Tri dana na sednicu Odbora ne dolazi poslanik stranke G17 plus. Znači, ne dolazi na sednicu Odbora, Odbor ne može da napravi kvorum i predlog Odbora ne ide na Skupštinu. S tim što je prethodno bilo obećanja, molim vas, gospodine Jovanoviću ili gospodine Đorđeviću, povucite vaše amandmane, pošto će da budu ugrađeni u zajednički tekst Odbora.
Na sreću, naslućivao sam s kim imam posla, pa nisam povukao amandman. Znači, amandman Odbora je sačinjen, imam ovde tekst mog amandmana sa ispravkom. Ispravka mog amandmana je 100% tekst amandmana Odbora.
Šta je suština? Moram da vam pročitam šta je Odbor predložio, odnosno šta smo mi poslanici predložili. Kaže se: "Licencu za odgovornog izvođača radova, za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje opština, odnosno grad, odnosno grad Beograd, spratnosti do PO+P+4+PK čija ukupna površina ne prelazi 2.000 m2 bruto površine, objekata manje složenih građevinskih konstrukcija raspona do 20 metara".
To kaže Odbor, a u amandmanu kažemo – do 12 metara.
Zatim: "lokalnih i nekategorisanih puteva i ulica, unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije, grejanja i klimatizacije i elektroinstalacije, unutrašnjih gasnih instalacija, kao i izvođenje pojedinih građevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i radova na unutrašnjem uređenju objekata i uređenju terena, može da stekne i lice koje ima višu školsku spremu odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit i tri godine iskustva ili lice koje ima višu školsku spremu odgovarajuće struke, odnosno smera, položen stručni ispit i najmanje pet godina radnog iskustva".
Sa ove govornice moram da kažem da smo sedeli sa članovima Vlade i stavku po stavku usaglašavali.
Niko nije rekao, a razumeo bih da je neko ustao i rekao – molim vas, gospodine Jovanoviću, gospodine Đorđeviću, inženjeri prvog stepena ne mogu to da rade. Seo bih kod kuće i razmislio bih.
Međutim, niko, počev od ministra Ilića, sa kojim smo razgovarali, pa do zamenika i pomoćnika, nije rekao da ti ljudi ne mogu to da rade.
Nije, jer je bilo obilje dokumentacije. Ako je neko bio rukovodilac radova na zgradi od 60 spratova, ili na zgradi u Novom Sadu od 15 spratova, sigurno da može da bude rukovodilac radova na zgradi od četiri sprata.
Na stranu problem o kome je govorio Krasić, što ti ljudi i danas to rade. U Blacu, Brusu, Vladičinom Hanu, Trgovištu, mogu da nabrojim sto gradova, ne postoji licencirani inženjer.
Sada imate pojedince koji su rukovodioci na 50 gradilišta. Krasić je bio blag i rekao – 15 gradilišta. Ta struktura je apsolutno delovala na ovo i nije dozvolila da čovek dođe na Odbor da bi Odbor imao kvorum i da stvar, oko koje svi imamo saglasnost, prođe.
Hoću da kažem da taj inženjer koji je radio u Moskvi, Paragvaju, Urugvaju, i ko zna gde, iz "Trudbenika", "Jastrebca", "Kablara" i ostalih preduzeća, izađe sa argumentima i kaže: njih je vreme prevazišlo, oni to ne mogu da rade. To bih prihvatio.
Ali, da na ovakav prizeman način, dosta podlo, eliminišemo ono oko čega se svi slažemo, znači, nema argumenata, niko neće da izađe za govornicu i da kaže da ti ljudi ne mogu da rade ovo što sam nabrojao.
Mislim da je to jako nekorektno, to dovodi u pitanje i dalju saradnju i mnogo stvari se dovodi pod znak pitanja, ako se na ovakav način komunicira i razgovara.
Nadam se da ćemo u međuposlaničkoj komunikaciji, imajući u vidu ono što stoji kao činjenica, da su predstavnici Vlade, sa ovim što je Odbor napisao, u principu bili saglasni da ćemo u danu za glasanje omogućiti to ljudima, iza kojih stoji, nisam direktno iz te struke, ali znam da je mnogo toga, bar u posleratnom periodu, od 1945. godine pa naovamo, izgrađeno entuzijazmom te struke koja se školovala za to da nosi šlem na glavi i da bude na gradilištu.
Znači, to je njihov osnovni posao i njihova osnovna delatnost.
Mislim da nas ovakav način rada, neki njihovi uski interesi, da li su stranački, pojedinačni, neću da kvalifikujem, neće odvesti daleko.
Treba da razmišljamo dublje i gde se ne slažemo principijelno, da uočimo da nešto ne može da se radi, da ti ljudi ne mogu to da rade.
Pa niko nije nenormalan da predlaže nešto što ne ide.
Žalosno je i tužno da nešto, oko čega se svi skoro slažemo, čast izuzecima koji su "super-evropski", pa misle da bi trebalo i vaspitačice u jaslicama da imaju magistraturu, i to pozdravljam kao suprotno mišljenje, ali kod ove stvari smo se ogrešili o ljude koji su nas podjednako zadužili svojim entuzijazmom i radom na gradilištima širom Evrope i sveta.
Nadam se, u kontaktu koji sam imao sa Radetom Obradovićem, DSS-om, poslanicima Nove Srbije, da ćemo u danu za glasanje da prihvatimo ovaj amandman. Hvala.
Uvažene kolege poslanici, uvaženi predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, pred nama je zakon o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. On je stigao u Skupštinu pre godinu i po dana i tada je možda imao nekakvog smisla kao takav, kao zakon o izmenama, jer verovatno novo ministarstvo nije moglo da sagleda pogubne posledice lošeg zakona iz 2003. godine. Predsednik Odbora za urbanizam i izgradnju je na moj predlog... Odbor je usvojio zahtev da se radi potpuno novi zakon. To je jedino rešenje da se eliminiše ovaj pogubni zakon iz 2003. godine. Reći ću i zašto mora.
Prvo, ovaj zakon je donet, reče predsednik Odbora, ali on to blago, pošto je tada bio verovatno član koalicije, taj zakon je donet pod čudnim okolnostima. Ja ću da prevedem šta znači to. Donet je u vreme vanrednog stanja. Zakon o gradnji donet je u vreme vanrednog stanja. Na koji način?
Tako što je u dnevni red uvršćen u petak u 20 časova, a rok za podnošenje amandmana bio je 24,00, tako da nijedan amandman opozicije nije razmatran. Bilo je 40 amandmana vladajuće koalicije, a posle ću da objasnim i kakvih, iz raznih interesnih grupa, počev od onih iz Vojvodine koji su davali široka ovlašćenja vojvođanskim strukturama, do onih usko interesnih koje su posle generisale mafijaške strukture u građevinskoj mafiji.
Zakon je donet u vanrednim uslovima, na način kada opozicija nije mogla da podnese ni jedan jedini amandman, a Socijalistička partija Srbije je tada imala 26 amandmana, od kojih je sigurno 24 sadržano u sadašnjim izmenama, jer smo tada imali i bivšeg ministra građevine i bivšeg zamenika ministra građevine sa velikim iskustvom, koji su znali šta treba raditi.
Zašto je zakon loš? On je donet u vreme velike političke ostrašćenosti, što je nanelo ogromnu štetu kasnijem delovanju zakona. Evo šta hoću da kažem, članom 15. tada je prostorni plan Srbije degradiran, a prostorni plan je donet 1996. godine, posle sedam godina rada na prostornom planiranju. Nosilac poslova prostornog plana bila je institucija za arhitekturu i urbanizam, a uključeni su svi subjekti i svako ko je nešto znao o tome, od Akademije nauka, preko svih inženjerskih struktura. Njegov rok trajanja bio je 20 godina i mi mislimo da je bio izvanredan za te uslove. On je iz nekih, onima koji su to uradili znanih razloga stavljen van snage.
Druga pogubna stvar koja se desila u planiranju je jedan član zakona koji je nalagao preispitivanje urbanističkih planova gradova. Verujte mi, tada je pedesetak gradova imalo gotove urbanističke planove. Znam za Kruševac, on je imao gotov urbanistički plan koji je prošao sve strukture: prošao je ministarstva, komisije, javnu raspravu. Zakon je predviđao preispitivanje urbanističkih planova. Kao, socijalisti i radikali, koji su bili pre toga, nisu znali šta rade, a nisu to radili oni, to su radili eminentni stručnjaci. Videće se da su i nove planove radili isti ljudi.
Znači, tada je naloženo preispitivanje svih planova i mnogi gradovi su zamrznuti i ostali su bez urbanističkih planova, koji su osnova za regulacione planove, odnosno za ozbiljnu gradnju.
Treća stvar zbog koje ovaj zakon ovako loše izgleda, pored političke ostrašćenosti, pored toga što je donet u vanrednim uslovima, jeste katastrofalan uticaj lobija na njegovo donošenje, odnosno uticaj tadašnjih začetaka, a ja to ne umem fino da kažem, kao što je rekao Rade, dosta sam grub, građevinske mafije na, neću da kažem Beograda, ali podrazumeva se, na njegovo donošenje.
Zašto to kažem?
Zakon je predvideo određena rešenja kojima je onima koji su pre toga imali neke monopole dao apsolutne monopole u nekim oblastima, odnosno iznedrio je neke institucije, što se sada sa distance vidi. Sada je i G17 video, i gospođa Branka Bošnjak, da je to jedno društvo koje okuplja uglavnom ove koje iz milošte zovu "žuti". Oni su bili dosta pametni za njihovu stvar, oni su kroz ostvarenje takvih institucija zadržali vlast i posle vlasti, odnosno zadržani su centri finansijske moći.
Mogu da vas informišem da je sada u Inženjerskoj komori skoro cela struktura smenjenih zamenika i pomoćnika ministara iz prethodne vlade, iz prethodnog ministarstva koje je predlagalo zakon. Šta oni rade? Oni daju licence. A da biste dobili licencu, da ja sada ovde to ne objašnjavam, morate da se legitimišete na jedan način i da platite na drugi način.
Reče gospođa Bošnjak, inženjerska komora danas na računu ima oročenih 195 miliona dinara, a radi bez poštovanja statuta koji treba da kontroliše i da daje saglasnost ministarstvo, i radi šta hoće. To je centar moći Demokratske stranke. Ne samo ta komora. Gospođa Branka je predložila preispitivanje statuta; nije to dovoljno, moramo ovde u Skupštini da donesemo zakon o komorama da bismo sprečili jedno veliko zlo.
Napraviću digresiju, pogledajte Privrednu komoru Srbije, to je u svim komorama, Privredna komora Srbije je sedište Demokratske stranke, sa ogromnim prihodima. Tu po automatizmu, a nigde na svetu ne postoji obaveza članstva u privrednoj komori, svaki privredni subjekat koji se registruje mora da bude član Privredne komore i skida mu se komorski doprinos.
Oni imaju milione, da ne kažem milijarde, a služe objektivno, svi vidimo svakog dana na televiziji, kao propagandna mašina DS, vode predsednika Tadića, juče u Leskovcu; napravili su vertikalu po gradovima i oni su u stvari vlast, a da nisu faktički na vlasti, jer imaju ogromnu finansijsku moć.
Mislim da će u najskorije vreme SPS dati predlog, ako neće niko drugi, predlagač zakona o komorama, gde moramo da definišemo to na način kako je to svuda u svetu. Idemo ka Evropi, pričamo o evropskim zakonima, nigde u Evropi ne postoji obavezno članstvo u komori. To je interesna organizacija, a pogotovo privredna komora, to je interesna organizacija gde pristupate ako imate neki interes.
Svaki zakon mora da uređuje oblast na koju se odnosi, mora da definiše odnose i da sprečava korupciju. Međutim, ovaj zakon iz 2003. godine je generisao korupciju. U stvari, on je napravio sistemsku korupciju, odnosno postojeće jezgro građevinske mafije apsolutno je proširio, mislim pre svega na investitore, na one koji grade.
U žargonu rečeno, tzv. bele kragne; vi sada imate u praksi, šta, postoje ljudi sa tašnom i mašnom koji imaju firme za realizaciju, odnosno obezbeđenje papira za izgradnju. Znači, ne možete ništa da uradite ako se ne obratite tome.
To je jedan veliki lanac (jer mafija jeste nešto gde učestvuju i predstavnici državne administracije), gde bez velikih sredstava, a zavisno od veličine objekta, ne možete da dobijete papire. To plaćaju građani Srbije, zato je cena kvadrata 1.800 evra, jer onaj ko plati mora da ukalkuliše to u cenu.
Mislim da izmenama zakona moramo da eliminišemo ove pojave, a to može da se eliminiše pre svega skidanjem monopola. Malopre sam govorio o licenci. Tu je situacija apsurdna: imate određeni broj ljudi koji zbog posedovanja licence... Jesam za afirmaciju struke, ali mnogi gradovi u Srbiji nemaju licencirane inženjere, tako da postoji ogroman broj ljudi koji prodaju potpis; da bi bio rukovodilac gradilišta mora da bude licencirani i diplomirani inžinjer. On sigurno ne može da bude, po zakonu fizike, na hiljadu mesta odjednom. Kada bi se napravila ozbiljnija kontrola videlo bi se da on uopšte ne ide na gradilišta, već da samo prodaje svoj potpis, što velikom broju ljudi donosi ogromne prihode.
Prethodni zakon je na indirektan način to omogućio. On je ogroman broj ljudi, preko 10.000 ljudi, sa višom školskom spremom potpuno izbacio sa posla. Praksa govori, a imam gore u kancelariji hiljade fotografija sa stotinama rešenja gde su ljudi sa višom školskom spremom bili rukovodioci gradilišta; počev od objekta NIS-a u Novom Sadu, preko mnogih drugih grandioznih objekata, šefovi, odnosno rukovodioci gradnje su bili ljudi sa višom školskom spremom.
Gospođa Branka Bošnjak neće sigurno da se složi sa mnom u tome, ali praksa pokazuje da su to ljudi koji iza sebe imaju rezultate. Sve ovo što je napravljeno u ovoj zemlji, bez obzira na visinu, raspon –rukovodioci gradilišta bili su uglavnom ljudi sa višom školskom spremom. Prethodnim zakonom oni su ostavljeni bez posla.
Mi smo imali amandmane, imala je i Srpska radikalna stranka amandmane, imao je i G17 nešto na tu temu – na Odboru smo uspeli da to objedinimo i da damo amandman Odbora, koji će verovatno biti usvojen – da te ljude vratimo u život i da mogu da projektuju i grade i na zgradama spratnosti do četiri sprata i da mogu da rukovode radom na putevima, ulicama, unutrašnjim instalacijama. Znači, sve ono što su oni godinama već i gradili.
Nije to ništa novo, to su ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo i mogu da rade. Stavljeni su zakonom van snage, da bi neki drugi... Jer, praksa pokazuje drugo: pođite na bilo koje gradilište i tu ćete da nađete čoveka sa višom školom, samo je onaj ko ima licencu potpisao.
Smem da se zakunem da nigde na gradilištu, retko, možda negde i nađete nekoga ko je potpisao a da je rukovodilac gradilišta.
Šta zakon još mora da uredi? Mora da uredi gradnju i ono što nas sve muči, a to je legalizacija. Prethodni zakon to ni u jednoj varijanti nije omogućio.
Mogu da vam kažem da je samo 4% podnetih zahteva za legalizaciju realizovano, iz prostog razloga što je opet to vezano. Nije slučajno bio predviđen projekat zgrade koju legalizujete, a u kojoj živite 30 godina, pa vam neko da neki projekat koji nema veze sa tom vašom zgradom, a to opet košta 1.000 evra i to može da radi neko ko je privilegovan, odnosno nalazi se u krugovima koji to rade.
Nisam za davanje ovlašćenja ministrima, u principu sam protiv, ali mislim da je dobro ovde što će se doneti podzakonski akt kojim će ministar da uredi uslove legalizacije i gde neće sigurno biti potreban projekat. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao ne legalizuje baš zbog potrebe projekta – treba da plati 1.000 evra projekat, a košta ga 600 evra legalizacija.
Mislim da se zakon nije bavio zemljištem, jer sem legalizacije moramo da omogućimo uslove za gradnju. Ja sam imao velika iskustva u tome, dugo sam radio kao predsednik opštine, pa sam po 15 garnitura menjao godišnje onih koji daju dozvole, mislio sam da se tu generiše nešto zbog čega ljudi ne dobijaju dozvole.
Međutim, mnogo je veliki problem, i zakon to slabo pokušava da reši, u zemljištu, preko vlasništva, govorila je gospođa Branka, i drugih problema koji su vezani za katastar zemljišta. Nas poslanike su ubeđivali da će nekim specijalnim metodama, tako su nam govorili, da mi ne znamo ništa, da će to laserski iz aviona da se reši za šest meseci, a još uvek je katastar zemljišta u Srbiji ogroman problem, čitava naselja, čitavi gradovi nisu uknjiženi.
Međutim, ono što praktično možemo da otklonimo, to su smetnje koje se javljaju u toku gradnje. Navešću par primera, da malo i ljudi u Ministarstvu razmisle o tome.
Pitanje preparcelacije – imao sam situaciju gde dva brata, pošto sam obilazio terene, žive na jednoj parceli i kada odete vidite da su to dva nezavisna domaćinstva sa dovoljnom površinom da budu dva placa. Jedan ima kuću, drugi ima kuću. Jedan je napravio neku šupu koja je crvena, a ovaj podnese zahtev za gradnju, urbanistički može da se diže sprat, ali mu kažu – ne možete, na parceli 1054 postoji objekat koji je nelegalan.
On ode kod brata, kaže – brate, da legalizuješ, a vi znate da u Srbiji braća obično retko govore, ovaj drugi neće da legalizuje, ovaj ne može da zida, a on šta će, gradi divlje.
Ili, famozna preizgrađenost zemljišta, koja se u organima bukvalno sprovodi; imate tri ara placa, imate kuću od 100 kvadrata, ženi vam se sin, hoćete da dignete sprat, odete u opštinu, a oni kažu – ne možete, ako pravite sprat izgrađenost parcele prelazi određeni procenat, to ne može.
Šta će čovek, pogleda, pa makar i išao u zatvor, počne da gradi bespravno.
U tim delovima zakon mora da se prilagođava životu, a ne da bude van života, odnosno da donosimo neke standarde koji verovatno jesu i evropski, ali za ove naše uslove možda još mnogo godina neće biti primenjeni.
Socijalistička partija Srbije će podržati ove promene, iz prostog razloga što smatramo da je bolje da izmenimo ovaj loš zakon, da ga malo popravimo, nego da ostane da važi ovaj stari.
Mislim da će Odbor insistirati na dve stvari: na donošenju zakona o komorama i na donošenju novog zakona o gradnji. Hvala vam.