Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege poslanici, ne samo jedan, kolega Todorović i ja smo podneli pet amandmana i Vlada ih je odbila. Sigurno da je to odgovornost Vlade kakav ćemo zakon imati.
Nemam neku veliku potrebu da obrazlažem amandmane i govoriću samo o ovom, međutim, pred nama je sistemski zakon, sa trajnim posledicama po naš bankarski sistem. Posebno se javljam zato što sam duboko uveren, a pričao sam sa mnogim našim bankarima i sa privrednicima, da će neka zakonska rešenja imati veoma negativne posledice po privredu i po domaće banke.
A ako Vlada ne prihvati neke amandmane ovaj zakon će imati velike probleme sa Ustavom i sa Ustavnim sudom.
Zato još jednom sugerišem, mislim da bi bilo dobro, ima nekoliko članova zakona koji su toliko u suprotnosti sa Ustavom, ne obezbeđuju pravnu sigurnost i ravnopravnost privrednih subjekata i posebno ne obezbeđuju ravnopravnost naših domaćih banaka u odnosu na strane, pa zato mislim da će biti problema.
Već sada guverner Narodne banke, po Zakonu o Narodnoj banci, ima carska ovlašćenja. Usvajanjem ovog zakona proširuje se delovanje guvernera Narodne banke, gde zaista postoji visok stepen subjektivnosti ili šanse za subjektivnost. Jedna od glavnih karakteristika ovog zakona je da će on da sadrži, da bi uopšte mogao da funkcioniše, jako mnogo podzakonskih akata, što neće omogućiti njegovu konsekventnu primenu.
Kada je reč o članu 23, mislim da su kolege poslanici već ukazali na to, Narodna banka može dodatno da poveća taj stepen adekvatnosti kapitala po subjektivnoj volji. Iako je ovaj stepen rizika već rešen u ostalim članovima ovog zakona, čiji je cilj da kada banka dođe u tako rizičnu situaciju da se preduzimaju mere da se otkloni ta situacija, što jeste namera zakona, da se poveća kontrolna uloga Narodne banke. Međutim, ovde se dodatno daju prava i ovlašćenja guverneru Narodne banke da on taj stepen rizika ili adekvatnosti kapitala poveća.
Koja je posledica te mere? Banke nisu ravnopravne. Ako hoćemo da razvijamo jedno uspešno finansijsko tržište, banke po uslovima moraju biti ravnopravne. Mislim da ništa ovaj zakon neće izgubiti da se ova dva člana, kao što smo i predložili, treći i četvrti, skinu.
Pošto neću obrazlagati sledeće amandmane, samo po jedna rečenica, mislim da su veoma važni za legitimnost ovog zakona. U članu 96, kada se daje mogućnost sticanja vlasništva akcija u bankama, strancima se veruje na papir, a našim pravnim subjektima se ne veruje nego se propisuje ona skala podobnosti koju treba ispuniti da bi se moglo steći vlasništvo nad nekom bankom, delimično ili potpuno.
U odgovoru koji smo dobili od Vlade, mi smo imali dobre razgovore sa predstavnicima Narodne banke i sa ministrom Dinkićem, ali i pored toga iznosim sve opasnosti koje vidim sigurno po usvajanju ovog zakona, tvrde da ovaj zakon nema retroaktivno dejstvo. Upozoravam da su u periodu prilagođavanja poslovanja banaka i usklađivanja njihovog poslovanja sa ovim zakonom moguće neke operacije gde će ovaj zakon imati povratno dejstvo i da bi bilo dobro da se u prelaznim odredbama reklo da sve banke sa onim pravima sa kojima su sada ostaju i da se nova rešenja moraju prilagoditi sa ostalim normama ovog zakona.
Za SPS potreban je moderan bankarski sistem. Dobro su došle strane banke.
Ali, finansijski stručnjaci upozoravaju, kada se proda Vojvođanska banka, prodali smo 90% finansijskog tržišta Srbije. Ne verujem u ekonomiju koja može biti uspešna samo sa stranim bankama.
Danas kada pričate sa bankarima koji vode domaće banke kažu da je najlakše prodati banku, jako je teško održati zbog zakona o Narodnoj banci gde se klasifikuju organizacije. Nije ništa sporno da naše banke budu osposobljene da posluju i poštuju sve norme na onom putu ka EU, ali je veoma opasno ako ostanemo i bez domaćih banaka.
Po novom ustavu, kada dođe do decentralizacije Srbije, kada će Srbiji biti potrebne male banke, regionalne banke, ako poništimo ovo još malo bankarskog domaćeg kapitala što je ostalo, mislim da to nije dobro za ekonomiju. Mislim da Vlada ima šansu da neke od ovih amandmana, ima dobrih rešenja, koji obezbeđuju da se eliminiše voluntarizam, da se poveća pravna sigurnost i obezbedi ravnopravnost pravnih subjekata, domaćih i stranih, prihvati, da se ovaj zakon ne bi našao pred Ustavnim sudom.

Uvaženo predsedništvo, poštovane kolege i poštovani ministre, mislim da je ministar Ilić rekao suštinu, i samo još možda nekoliko zapažanja.
Smatram da se pred Republičkim parlamentom nalaze dve dobre odluke i poslanički klub SPS će ih podržati. Sigurno je da ove odluke spadaju u red najvećih investicionih inicijativa koje smo mi imali u poslednjih nekoliko godina. Možda oko našeg opredeljenja za Evropu nema dileme da su transportni koridori najveće razvojne šanse sa kojima Srbija raspolaže.
O oba ova pravca mislim da su dobro postavljeni u ovim odlukama. Ovo su razvojni projekti koji su direktno u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije. Zbog toga ovo jesu važne odluke i veoma su odgovorne. Ovom odlukom se samo počinje inicijativa za realizaciju ovih projekata, a konačnu reč će opet dati parlament. Mislim da postoje neka iskušenja u samoj realizaciji projekata, o kojima mora i parlament, i Vlada i cela naša javnost da vode računa.
Kada je reč o "Ibarskoj magistrali", 20 godina se u Srbiji raspravlja da li graditi Ibarsku magistralu ili autoput "Južni Jadran"?! Želim samo da iznesem dve činjenice. Danas u koridoru Ibarske magistrale živi 4,5 miliona građana Srbije. Znači, pola Srbije živi u tom koridoru, da brojimo, negde 20 - 30 velikih gradova. Izgradnja ove investicije i ovog autoputa zaista pruža jednu veliku šansu razvoju i centralne i zapadne Srbije.
Studije koje smo radili, kada smo radili glavni projekat Ibarske magistrale, pokazuju da ove godine na Ibarskoj magistrali mi imamo dnevni prosečni godišnji saobraćaj od 8.000 vozila. Procena je da ćemo 2015. godine imati oko 15.000 vozila, a 2020. godine 20.000 vozila.
Znači, ovaj putni pravac u Srbiji ispunjava najviše evropske standarde da se gradi autoput kroz Srbiju. Time se otklanja još jedna velika nesrazmera u razvoju Srbije. O tome sam prošli put govorio, kada smo govorili o železnici. Svi su pravci kroz Srbiju izgrađeni: Sever - Jug, a nemamo komunikacije Istok - Zapad.
Izgradnja ovog autoputa zaista omogućava jednu prirodnu integraciju Srbije i stvara uslove za ravnomeran razvoj svih naših krajeva. Mene je malo začudila inicijativa parlamenta u Vojvodini da se ne vezuju delovi autoputa od Mađarske granice do Beograda sa "Ibarskom magistralom". Danas u svetu postoji mnogo kapitala koji želi da investira u putnu mrežu, posebno na ovako značajnim projektima, ali nije lako dovesti investitore. Kada smo mi razgovarali o ovim koridorima pre nekoliko godina, da bi dali koncesije i doveli investitore, svi su bili zainteresovani da uzmu u koncesiju pravac Niš - Beograd.
Znači, da bi se obezbedila projekcija isplativosti tih projekata mora se "povezati" prihod i mislim da je Vlada izabrala jednu dobru orijentaciju da poveže jedan saobraćajni koridor.
Danas mi na Koridoru 10 od mađarske granice do Niša već imamo u proseku 8 hiljada vozila, sa istim onim procenama da se u narednih deset godina taj obim saobraćaja može povećati na 20 hiljada.
Borba za koridore, i mislim da je ministar tu sasvim u pravu, ali ceo parlament zna da su veliki interesi kojim putevima doći na to veliko tržište jugoistoka Evrope, koje broji oko 250 miliona stanovnika. Nisu za potcenjivanje ni ovi pravci preko Rumunije, ni pravci Grčka, Italija, srednja i zapadna Evropa. Najbolja odbrana naših koridora jeste ako se gradi. To su pozitivne stvari i svi dobijaju. Dobija privreda, dobijaju građani bezbedan i dobar saobraćaj, a naša privreda se osposobljava da može biti konkurentna na evropskom tržištu.
Ako uzmemo samo zapadnu Srbiju, koja može biti dobar proizvođač voća, ako ne želimo da budemo Afrika u proizvodnji hrane, moramo imati dobre komunikacije, ali se nalazimo pred velikim obavezama kako te koncesije sprovesti, kako doći do što boljeg partnera.
Kakvo je iskustvo Srbije sa koncesijama? Iskustvo Srbije sa koncesijama nije dobro i imali smo jako malo. O jednoj je, takođe, tadašnji parlament odlučivao u Srbiji, kada je odlučivao o gradnji prve železničke pruge u Srbiji. Imali smo veliku aferu. Znači, jako je važno da se veoma kompetentno i sa pozicije odbrane naših interesa radi, idejni projekat da se završi, da se radi taj akt o koncesiji, jer on mora da bude tako dobro urađen, jer ćemo se kao zemlja za 20 godina baviti tom investicijom.
Kada dajemo koncesiju izuzimamo deo svoje zemlje iz sopstvene nadležnosti i ustupamo drugome, tako da gradnja autoputeva neće biti samo polaganje ovih kolovoznih traka, nego izgradnja čitave moderne industrije, usluga, turizma i svega ostalog. Zato je veoma bitno da u izradi tih dokumenata zaštitimo naš interes.
U našem najbližem okruženju poslednja koncesija je bila u Mađarskoj: radili su Francuzi i sada vode spor o isplativosti tog projekta – traže odgovarajuće produženje, jer navodno te investicije nisu bile rentabilne. Znači, pred Vladom, ali isto tako i pred ovim parlamentom, stoji velika odgovornost da se taj posao uradi na način da se dobiju dobri investitori, koji će biti dobri garanti da će taj posao biti uspešan.
Ovde se pominje za Ibarsku magistralu 20 godina, i za pravac Niš-bugarska granica do 25 godina. Pominje se jedna mala nadoknada. Nije bitno u ovakvim projektima kolika će biti nadoknada. Najvažnije je da mi dobijemo investitora koji će u kratkom roku završiti tu investiciju i u dobrom stanju predati te magistralne pravce Srbiji kada isteknu rokovi. Mislim da su to đavolski komplikovani poslovi od kojih će, u zavisnosti od toga kako budu urađeni, Srbija imati velike koristi ili će biti u problemima.
Sugerisao bih Vladi, da imamo loše iskustvo posle otvaranja, da naše građevinarstvo danas nema dovoljne reference da učestvuje na tenderima. Mogu biti favorizovane strane firme, i zato sigurno mislim da je ovo tako kolosalni razvojni projekat za Srbiju (sigurno će se nekoliko vlada promeniti), da je potrebna čvrsta odlučnost ovog parlamenta i jedna velika kontrola nad ovako značajnim projektima. Uveren sam da će investicija biti više nego što je ministar rekao, oko 1,5 milijardi evra, jer su naši stručnjaci uzeli po prvim projektima da kilometar punog autoputa košta 6 miliona evra. U našim uslovima mislim da će biti više, ali je to idejni projekat za koji se očekuje da bude završen u julu ili u septembru mesecu, daće sve te pozitivne elemente. Znači, cela Srbija će morati veoma dobro da se pripremi da bi ovako jedan veliki poduhvat mogao da bude realizovan.
Zato smatram da, uz nekoliko prednosti koje Srbija ima kao komparativne prednosti, saobraćajni koridori su na "broju jedan" i zato je ova odluka značajna. Bilo bi dobro da se vratimo u parlament što pre kada bude donošena konačna odluka i ako budemo imali punu podršku svih subjekata u Republici, mislim da valorizacija ovoga što Vlada Srbije danas predlaže može biti veoma pozitivna za našu ekonomiju, za građane Srbije i za ukupnu valorizaciju onoga što mi možemo da očekujemo u narednom periodu.

Poštovane kolege poslanici, nisam znao da su kolege iz DS-a mnogo osetljive na malu kritiku. Ovde imamo...

Povreda Poslovnika, član 100.

Kolega Stanimirović je imao jedno veoma interesantno izlaganje. U pauzi sam iskoristio da pročitam, nisam odmah shvatio, bilo je veoma kompetentno i govorio je o prošlosti na železnici, i kako se na železnici rukovodilo nekompetentno i politički, a posle toga su došli kompetentni i uspešni biznismeni da upravljaju našom železnicom.
Kako kolega kaže, prema podacima koje je on izneo, ovde nam je veoma precizno govorio i samo bih želeo da ga malo dopunim i da razjasnimo neke stvari. Kada sam predao dužnost posle onog vremena, kada je došlo do velikih promena u Srbiji, izveštaj o radu sam predao novom rukovodstvu, sa svim podacima o poslovanju železnice i o stanju naših pruga, prihodima i ostalim problemima sa kojima se železnica suočava. Oko nekih stvari konkretno.
U stvari, od 1994. železnica je imala uravnoteženi finansijski bilans rezultata. Kako stoji stanje kada su došli kompetentni i uspešni, uspeo sam da pribavim podatke i evo kako izgledaju oni u protekle tri godine. Godine 1998. mi smo na železnici imali prevoz od 11,6 miliona tona robe. Godine 2001. železnica je prevezla 8,7 miliona tona robe. Godine 2002. železnica je prevezla 9,4 miliona tona robe i 2003. godine, kada nema sankcija, železnica je prevezla 10,8 miliona robe.
Kako stoji sa prihodima? Železnica je 1998. godine ostvarila 4,5 milijardi dinara sopstvenog prihoda van učešća države. Godine 2001. železnica je ostvarila prihod od 4,1 milijarde, a 2002 - 3,8 i 2003 - 4,2 milijarde. Kako stoji sa gubicima? Tvrdim da 2000. godine železnica nije imala gubitke. U 2001. godini železnica je ostvarila gubitke od 8 milijardi 647 miliona dinara. U 2002. godini železnica je ostvarila ...
(Predsednik: Vreme.)
... gubitak od 10 milijardi i 628 miliona dinara, i u 2003. godini železnica je ostvarila gubitak od 12 milijardi dinara.
To govori o dve stvari. Nije bio dobar odnos države prema železnici i naša privreda nije radila, tako da železnica nije imala šta da prevozi. Ne bih želeo da se opterećujem mnogo više tim podacima. Kolega je rekao da nam je mnogo problema donela centralizacija na železnici i da su, zbog te centralizacije, ukinute one pruge koje su postojale 100 godina. Tačno.

Završavam. U Vojvodini je ukinuto 600 kilometara pruga i bilo je planirano da se ukine još 600 kilometara pruga. Samo nije rečeno da je to urađeno kada je Vojvodina bila odvojena od Srbije i da su to uradili autonomaši. Samo kao jedan mali primer, a sećaju se i dobro to znaju građani Pančeva, da je na kraju HH veka do 1996. godine dizel lokomotiva uvodila voz preko Pančevačkog mosta u Beograd. Napravili smo jednokolosečnu prugu do Pančeva i počela je ta integracija, i normalno da je danas otvorena perspektiva povezivanja i obnove železničkog saobraćaja u Vojvodini koji je neophodan.
Mi nismo ukidali pruge, a mislim da je to veoma osetljivo pitanje, pošto je predmet ovog zakona. Mi smo obnavljali, zajedno sa opštinama u Vojvodini, da ne trošim vreme, a mislim da treba ovim programom, ako Vlada istupi uskoro, da se nastavi ta obnova pruge. Samo nekoliko činjenica radi jedne potpune slike o stanju na železnici.

Hvala vama. Mislim da predsednik naše Skupštine, koji je veoma tolerantan, ovde nije precizan. Kada je kolega Stanimirović govorio bio sam u sali i želeo sam odmah da reagujem, ali je sednica prekinuta. To je potrebno reći da bi bili precizni.
(Predsednik: Izvinjavam se.)
Pa, možda samo opet nekoliko stvari. Mora da bude ovakva rasprava da bi se došlo do konkretnih rezultata, pa ćemo nešto da preciziramo.
Kolega Stanimirović je rekao da nije vršeno dovoljno remonta pruga za vreme proteklih 10 godina. Međutim, veoma je kompetentno čovek govorio, remont pruga se sastoji iz donjeg i gornjeg stroja.
Mi smo bili pod sankcijama. Nema remonta pruga bez novih šina. Ali, novoj vlasti smo ostavili 30.000 tona šina, koje su oni na dobrobit železnice upotrebili, kada su došli da rade.
Da smo odneli ... ali da ne trošim vreme - mi smo počeli da vraćamo pruge u Vojvodini, koje su autonomaši ukinuli. I tamo smo pravili veoma dobre sporazume i mi smo obezbedili šine koje su potrebne da se smanje neke brzine, a možda i za Valjevo. Ne želim da govorim o tome neprovereno, ali mi smo obezbedili šine da bi se pruge u tom kraju obnovile.
A, oko velikih brzina, molim vas, odnosno koridora 10, ako želimo da budemo veoma realni; jedan od kolega je ovde o tome govorio, 1990. godine, u prethodnoj Jugoslaviji, i na početku razvijenog tržišta, jugoslovenske pruge su bile iskorišćene 99%. Tačno je.
Tačno je da je zapadna Evropa dobro tržište, ali je isto tačno da su nova tržišta dobra tržišta i železnica Evrope želi da pređe preko naše zemlje. Da li ćemo mi iskoristiti koridor 10?
A to su projekti zaista velikih investicija. Mogu da se rade zajedno sa Evropom i sigurno da pred ovu skupštinu treba da izađemo sa programom da to bude nacionalni projekat. Možemo da ga realizujemo.
Evropa je zainteresovana, a nezavisno od toga taj program treba da nose podjednako i one stranke koje su na vlasti najviše, i da imaju podršku opozicije, jer samo jedan takav program modernizacije železnice može da uspe. Hvala.

Kolege poslanici, uvaženo predsedništvo, u ime SPS predložio sam amandman da se obaveže Vlada Srbije da do 31. marta donese program finansijske konsolidacije železnice.
Razlozi su brojni. Železnica posluje sa gubicima u poslednje četiri godine, znači, posluje sa deficitom od sedam milijardi. Za ovu godinu, tekuću, železnici nedostaje četiri milijarde dinara za tekuće finansiranje, duguje međunarodnim bankama iz prethodnih godina nekoliko stotina miliona evra.
Svaka ozbiljna država koja je donela ovakav zakon i ušla u ovakve promene koje se tiču svojine, kapaciteta, organizacije i upravljanja, a gde se želi napraviti jedno uspešno komercijalno industrijsko preduzeće, nema šanse da uspe, a da se ne donese takav program konsolidacije i zdravih finansija.
Vlada odgovara da će ona to da reši odlukom o osnivanju preduzeća, ali to nije moguće. Znači, mora da postoji zakonska obaveza i ja mislim da je neophodno da se donese zakon o upravljanju dugovima ovog našeg železničko-transportnog sistema ako zaista želimo da oni preuzmu odgovornost za uspešno poslovanje, inače, bez toga nema šanse.
Kako su to radile druge zemlje? Mi ovde govorimo o tome, i nekada je to ozbiljno, a nekada je neozbiljno, iznose se iskustva nekoliko evropskih zemalja, i znam da je naše ministarstvo upoznato sa tim. Kada je francuska vlada 1983. godine donele ovakav zakon za francuske železnice, ona je preuzela finansiranje ovih dugova na 12 godina. Znači, ovde ne mogu da se reše finansijski problemi železnice na kraći rok. Apelujem na Vladu i na kolege poslanike da se prihvati ovaj amandman, jer jedino tako ćemo uspeti da ostvarimo one ciljeve koji se ovim zakonom proklamuju.
Drugo, železnica treba da se oslobodi plaćanja nadoknade za korišćenje infrastrukture. Tačno je da EU u svojoj direktivi na koju se oslanjamo i koju operacionalizujemo obavezuje na plaćanje infrastrukture, a samo su tri ili četiri države u Evropi to usvojile. Znači, ona obavezuje na tu zakonsku normu, jer su kod njih zakoni stabilni, oni dugo traju, iako je tačno da se u ovako velikim procesima ti zakoni menjaju.
Šta je naša obaveza? Naša je obaveza da obezbedimo pristup stranim železničkim operaterima da mogu da koriste našu infrastrukturu za neke magistralne pruge do 2003. godine, a za sve pruge 2008. godine.
I, šta je iskustvo? Neće doći ti veliki operateri, jer mislim da u našoj javnosti nije shvaćeno šta je nadoknada. Danas je drumski saobraćaj u Evropi i u našoj zemlji toliko moćan u odnosu na železnicu da ako bismo mi cenu transporta železnicom opteretili i plaćanjem nadoknade za korišćenje infrastrukture, jednostavno, niko ne bi vodio železnicu.
Navešću primer jedne zemlje iz susedstva koja je kandidat za 2007. godinu da postane članica EU, to je bugarska državna železnica. Oni su uveli plaćanje naknade. Odmah su posle godinu dana videli da nema ko da plati i počeli su da ukidaju.
Naš Odbor je podržao predlog ovog amandmana, jer ako to ne učinimo, imaćemo dobru zakonsku normu, praksa će biti drugačija, presipaćemo iz šupljeg u prazno.
Svaka zemlja je uvela prelazni period, i po najnovijim optimističkim procenama mi ćemo postati članica EU 2012. godine. Svi su imali prelazni period. Nemojte da unosimo normu da plaćamo ono što nećemo moći da platimo, jer je država preuzela toliko obaveza ovim zakonom da će jednostavno imati velike muke da ih ostvari. Toliko.

Poštovani poslanici, poštovani ministre, pred nama se nalazi jedan veoma dobar zakon o železnici; on je sistemskog karaktera i operacionalizuje direktivu Evropske unije tj. Evropske ekonomske zajednice još iz 1991. godine o razvoju železnice u Evropi.
Međutim, naš zakon koji danas usvajamo, i za koji će da glasa SPS, samo unosi neke novine, jednu dimenziju koje se regulišu zakonom, ali nema budućnosti železnice dok se u obzir ne uzmu svi principi koje zahteva ta direktiva Evropske unije. Inače, ona je menjana nekoliko puta u proteklih deset godina, 1995. i 1997. godine, i prilagođavala se, odnosno predvidela je neku podršku države da bi železnica opstala na evropskom tržištu.
Inače, srpska železnica ima budućnost. Međutim, njena ekonomska budućnost zavisi od iskorišćavanja tih evropskih koridora koji prolaze preko naše zemlje, a koji su suštinski kriterijumi za koje se zalaže taj evropski korpus u razvoju železnice Evrope.
Prvo, najkrupnija promena u ovom zakonu jeste odvajanje infrastrukture od transporta. Drugi princip je slobodan pristup nacionalnim koridorima od strane međunarodnih transportnih organizacija. Treći princip je nadoknada za korišćenje infrastrukture u svakoj zemlji i četvrti princip, a primenjen je u svim zemljama, jeste konsolidacija, smanjenje dugova i razvoj železnice.
Samo ako posmatramo tu celinu ovaj zakon ima smisla. On je veoma pozitivan kada je reč o samoj infrastrukturi. Onog momenta kada usvojimo ovaj zakon i kada se izračunaju obaveze države kao vlasnika železničkih preduzeća, infrastrukture, videće se kao na dlanu da Srbija izdvaja jako malo sredstava kao vlasnik železnice.
Normalno, uzimajući u obzir našu ekonomsku situaciju, to neće biti lako ostvarljivo, ali ovim zakonom na jedan veoma jasan način, kao što je ministar rekao, država preuzima odgovornost za sve troškove razvoja saobraćajne infrastrukture, njene nove investicije. Srbija ima 3.800 kilometara pruga, a da bi one bile u voznom stanju, potrebna su ogromna sredstva.
Kod infrastrukture, kada je reč o ovom zakonu, utvrđuje se obaveza da se plaća nadoknada za korišćenje infrastrukture, što je jedna zaista poslovna filozofija, da oni koji koriste pruge plaćaju nadoknade kao što se to radi na putevima. Međutim, u čemu je tu problem? Kada pogledamo Evropu, oni su to proklamovali 1991. godine, ali je samo nekoliko zemalja uvelo tu obavezu da se plaća naknada za infrastrukturu.
Čak postoje i tri različita gledišta kako plaćati te troškove infrastrukture, jer kada bismo mi sada, a ovaj zakon upućuje na to ... Mislim da će naša vlada biti tu mudra i oprezna, da neće opteretiti železničko-transportna preduzeća da plaćaju korišćenje infrastrukture, jer kada bi se uzelo da se plaćaju marginalni troškovi, troškovi održavanja i povratka kapitala, dakle, preduzeća ne bi mogla da posluju.
Imam tu podatke zemalja koje plaćaju, samo su tri ili četiri, dakle, mislim na zemlje u Evropi. Predložio sam amandman, a obaveza je Srbije da obezbedimo pristup; tu je Evropa veoma oprezna, ona proklamuje, a veoma postepeno uvodi te obaveze i mislim da mi u tom našem delu za što brži pristup Evropskoj uniji treba da se držimo tih prelaznih perioda.
Znači, tri zemlje su to uvele, a ostale zemlje prave odgovarajući program. Ovi koji su nam blizu, mogu da uzmem za primer Grčku, razmišljaju da idu sa jednom nultom tačkom, ili da to rade Španci, da bi uopšte roba bila na železnici u prevozu. Znači, jako je važno da zakon programira te norme koje su veoma bitne da železnica može da bude jedan komercijalni sistem.
Šta evropsko iskustvo govori? Železnica će uvek ostati u vlasništvu države i zato mislim da ovaj zakon uvodi takve obaveze državi da moramo imati jedan program da on može do kraja da bude ostvaren. To je kada je reč o infrastrukturi.
Inače, što se tiče privatizacije, samo tri železnice na svetu su privatizovane. Japanci su tu veoma uspešni, ne treba da se poredimo, Englezi su promašili, a Nemci se pripremaju za neku privatizaciju. Znači, železnica će još dugo vremena ostati u vlasništvu države i treba voditi takvu politiku i takve investicije da ona postane uspešno komercijalno društvo.
Druga dimenzija koja se ovde razdvaja, dakle, da samo preduzeće postane veoma odgovorno za ekonomsko poslovanje, a to je za putnički i robni saobraćaj.
Uveren sam, ja sam dugo tamo radio, da naša železnica ima dobru budućnost, jer je danas ŽTP Beograd jedino preduzeće od svih evropskih železnica koje ima više robe za prevoz, nego što ima tehničkih sredstava da ostvari taj prevoz. Kada se pogledaju parametri koliko železnice učestvuju u prevozu robe na transportnom tržištu Evrope, u Evropi je u robnom saobraćaju 17%, a kod nas oko 30%. To proističe iz dva faktora, iz karaktera naše ekonomije koja je uvozno zavisna, iz masovnih tereta i iz velikog tranzita. To su zaista izuzetne šanse koje Srbija mora da iskoristi.
Mi ćemo ovim zakonom predvideti odgovornost železnice da postane komercijalno preduzeće, ali nema sa čim. Današnja železnica ima samo 500 putničkih vagona i nema šanse da može bez obnove voznog parka da postane neko uspešno komercijalno preduzeće, a ima potencijalno tržište za putnike, za robu, unutar zemlje i kada je reč o tranzitu. Podaci iz prošle godine koje sam gledao pokazuju da je došlo do izuzetnog rasta tranzita preko naše zemlje, što omogućava lakšu borbu, ako naša vlada bude uspešna kao što je ministar govorio, kako bismo se izborili da ti razvojni koridori Srbije zaista budu na korist naše ekonomije i budućnosti železnice.
Zato je prvi uslov da ovaj zakon zaživi, da ne bude da imamo dobre norme, a lošu praksu, da naša vlada, a to sam predložio kao drugi amandman, veoma hitno uradi program finansijske konsolidacije železnice na početku godine. Inače, ovaj zakon je mogao da bude usvojen odmah po normalizovanju naših odnosa sa evropskim i svetskim organizacijama. Bez tog programa nema velike šanse.
Kako su radile evropske zemlje? Kada se pogleda poslovanje naše železnice iz prošle godine, železnica je ostvarila sopstveni prihod od 34%, a 63% je finansirala država. U sličnoj situaciji pre 15 godina su bile železnice nekih evropskih zemalja i vlade su preuzele sve te dugove.
Ovde tvrdim veoma odgovorno da naša železnica može biti osposobljena da postane komercijalno i uspešno preduzeće ako Vlada preuzme te dugove, a tako su radile mnoge evropske železnice.
Srbija će usvajanjem ovog zakona dobiti dobar zakon. Međutim, želeo bih da kažem par reči o tome šta Srbija nema. Danas Srbija nema saobraćajnu politiku, nema razvojnu strategiju u razvoju saobraćaja u ovoj zemlji. Ima potencijalne projekte i ima veoma slabu realizaciju. DOS je propustio jednu veliku šansu da nastavi one projekte koji brane koridor 10 kao jednu veliku razvojnu šansu Srbije kada je reč o razvoju železnice, ali sigurno i o putnim koridorima.
Šta je danas, kada je reč o razvoju Srbije, veoma pozitivno? Srbija ima izuzetne saobraćajne koridore i ima dovoljno pruga. Naš je veliki problem što su one u veoma lošem stanju. Kroz našu zemlju prolazi 1000 kilometara koridora 10, znači najvitalnijeg transportnog pravca, koji ekonomski i saobraćajno mora biti valorizovan.
Kada se pogleda razvoj železnice u Srbiji, karakteristično je da su rađeni samo železnički pravci po prioritetu sever-jug, a da nedostaju pravci istok-zapad.
Mnogi su nas kritikovali, ali na pruzi transportnog koridora za robni saobraćaj 10 Trst-Ljubljana-Sarajevo-Tuzla-Srbija nedostaje samo malo parče pruge od 68 kilometara Valjevo-Loznica. Umesto da to bude nastavljeno, to je prekinuto. Za elektrifikaciju pruge Požega-Čačak, što se sada radi, Kraljevo, Lapovo i Kruševac, Srbija treba da uloži 100 miliona dolara, a godišnja ušteda od nafte na tom centralnom delu Srbije je minimum između 15 i 20 miliona dolara.
Mislim da svi treba da podržimo Vladu da veoma smelo iskoristi te razvojne šanse. One su izuzetne. O sudbini srpskih železnica uvek se odlučivalo u ovom parlamentu. I mala kneževina Srbija je izvela prvu industrijsku modernizaciju Srbije modernizacijom železnice.
Kada se pogledaju savremenost tehnološke opreme koja se koristi danas na železnici, tvrdim da modernizacija srpskih železnica može biti dobar put za modernizaciju jednog dela naše industrije koja stoji.
Uveren sam da železnica u Srbiji ovakvoj kakva danas jeste može za investiciju da privuče milijardu dolara u narednih pet godina. Mora da ima jednu zaista smelu podršku i podršku parlamenta. Ovaj parlament je 1991. godine usvojio program - Nova železnica Srbije i da nije bilo sankcija sigurno da bi bili u velikoj meri valorizovani svi efekti koje železnica može da ostvari.
Neću mnogo da kritikujem. Lako je od međunarodnih banaka dobiti kredit da kupiš opremu kojom se održavaju železničke pruge i to nije nikakva poslovna i komercijalna majstorija. Problem je da li ste sposobni kada Srbija ulaže u železnicu da deo tih proizvoda pravi "14. oktobar". Kada vršite remont lokomotiva u jednoj našoj susednoj republici i plaćate to od 40 do 50 miliona dolara, zadužujete se kod Svetske banke, da li ste sposobni da kada vršite remont lokomotiva ostane moćan MIN, koji može da nastavi trajno održavanje lokomotiva u našoj zemlji.
Mislim da jedan takav pristup velikih investicija u železnici i industrijskih kooperacija sa stranim kompanijama nedostaje Srbiji. Dugo su ti razvojni projekti nepravedno iz jednog političkog revanšizma nosili negativnu političku boju kod promene vlasti u ovoj zemlji. Nova Vlada, ova sada, mnogo joj zameramo neke druge stvari, počela je da skida tu političku boju i da pristupa njihovoj realizaciji.
Ovim zakonom se uvodi regionalni saobraćaj i lokalni saobraćaj. Da bi ova zakonska norma zaživela, u Srbiji je na ovim isplativim relacijama, a mislim da se naš narod na železnici vozi veoma skromnim vagonima, potrebno 100 elektromotornih vozova. Jedan elektromotorni voz košta dva miliona evra. Može da ga napravi naša industrija. Pre 15 godina "Simens" i "Goša" napravili su jedan savremeni elektromotorni voz.
Velike modernizacije su poslednjih 15 godina izvršene u Evropi; Španija ima natprosečni prevoz i postala je evropski proizvođač moderne železničke opreme; zatim, Češka i Poljska. Srbija, ako hoće da iskoristi sve ove šanse, mora da uloži, ali mora da izvuče sve ove efekte. Sa najvećim proizvođačima železničke opreme može se praviti industrijska kooperacija. Pravili smo te ugovore. Naša industrija može da primi tu novu savremenu tehnologiju. Govorim samo o jednoj maloj ilustraciji, jer od one prethodne dve, ova se nazire da bi mogla imati neki projekat. Mislim da bi program modernizacije železnice mogao to da bude.
Razmatraćemo ovih dana Zakon o privatizaciji i skinućemo dugove velikim metalskim kompleksima. Mi moramo da povežemo, zato kažem da danas Srbija nema razvojni projekat, bez obzira ko je na vlasti, investiranje u železnicu i, kao rezultat, koji će metalski sistemi ostati kada se Srbija toliko zaduži i uloži. Mi smo samo probali na vagonu za 200 kilometra, proizvela ga je "Goša", sa najvećim evropskim proizvođačima "Džek Alstom", čuveni, "Valdin" i da ne bih ređao. Mislim da taj princip industrijske kooperacije u ovoj zemlji treba razvijati. Lako je kupiti. Mi smo na takvom mestu da možemo da napravimo dobre pomake i zato ovi razvojni projekti o kojima se govori zaslužuju podršku.
Završavam sa još jednim. Zašto spominjem kao ilustraciju nedostatka strategije da neće poskupljenje plaćanja parkinga automobila na beogradskim ulicama da reši saobraćaj u Beogradu, nego završetak beogradskog železničkog čvora. U beogradski železnički čvor je uloženo do sada milijardu dolara. Ispod ovog grada postoji bogatstvo železničke opreme, koje u značajnoj meri može da reši problem saobraćaja u Beogradu, da oslobodi savski amfiteatar. Ne postoji velegrad u Evropi koji ima dva i po miliona stanovnika, a da ima toliko slobodnog prostora za investicije.
Mislim da će ovde da govore kolege poslanici koji su kompetentni. Danas je zemlja, uz tržište, u velikim metropolama glavni resurs razvoja. Železnički čvor može da se završi u roku od tri do pet godina i da se valorizuje jedna investicija - Beograd na Savi. Nismo ga samo mi smislili. Još su monarhisti 1904. godine pokušavali da projektuju novu železničku stanicu u tada modernizovanoj izgradnji železnice u Prokopu, jer je Beograd sam pritiskao da izađe na obale svojih reka.
Znači, ovaj zakon je veoma težak, donosi ogromne obaveze za državu, ali mislim da je velika šansa za našu železnicu i za njenu budućnost. Zbog toga ćemo mi glasati za ovaj zakon.

Izvinjavam se, nisam najbolje čuo kolegu Markovića, ali znam da je nešto rekao da je malo urađeno oko pruge Valjevo-Loznica. Stvarno mislim da je ona po značaju u odnosu na taj transportni koridor 10 veoma mala, da bi Srbija iskoristila svoju šansu ovog putničkog koridora koji ide od Zagreba ka Beogradu i od Novog Sada ka Beogradu. Inače, mislim da Srbija u budućnosti neće ostati na svojih 120 kilometara brzine na koridoru 10, nego da će ići na velike brzine. Ako se napravi pruga Valjevo-Loznica, dobija se šansa za jedan izuzetan tranzit na koridoru 10.
Sada, oficijalni dokument šta je urađeno na pruzi Valjevo-Loznica. Vrednost te investicije je 210 miliona evra, 68 kilometara je dužina, ima pet tunela koji su u dužini između 1.500 metara i dva kilometra, to je teška pruga. Naša taktika realizacije te pruge bila je da prvo iskopamo tunele, zvali smo je "pruga poverenja", i da se poveže sa Republikom Srpskom i sa tuzlanskim bazenom i da u budućnosti može da primi robni transport preko naše zemlje. To je Vlada koju smo imali 2000. godine.
Vreme mi nije omogućavalo da govorim da su izvori finansiranja za tu prugu bili namenski iz nafte. Ako govorimo o Evropi, Evropa preko eksternih troškova opterećuje naftu, zato što Srbija nema naftu i nafta je veliki resurs koji se najmanje koristi, a u drumskom saobraćaju je štetan, i stimuliše se realizacija elektrifikacije.
Zbog toga sam upotrebio ovaj program koji sada Vlada nastavlja da realizuje i da napravi uštedu u Šumadiji od Kruševca, Valjeva, Lapova i Čačka. Znači, urađeno je to, a kada je DOS došao, da prekinemo sada neke velike kritike, DOS je to zaustavio. Ostavili su to i oterali su izvođače, a imali su dobre projekte i gradnja je bila intenzivna, imali su međunarodnu podršku. Znam da železnica, a ne znam da li će ministar o tome da govori, ima danas ponudu da se realizuje taj projekat.
Danas za investicije u Evropi imate mnogo para i treba da obezbedite sigurnost ulaganja, slobodu transfera, zašto je Zapad zainteresovan da finansira u našu infrastrukturu, a samo ih dve stvari interesuju: da preko Srbije pređu za 24 časa i da ovde prodaju svoju opremu. Kada država da garancije, to je siguran plasman kapitala.
Zato bi bilo dobro da ova vlada ...
(Predsednik: Vreme.)
... nastavi tu prugu. Od nje će imati koristi, a kada slušamo rasprave u našoj javnosti, sa završetkom pruge Valjevo-Loznica nema opasnih materija preko Beograda,...
(Predsednik: Nema više vremena za repliku.)
... sa završetkom pruge Valjevo-Loznica maksimalno se koristi pruga Beograd-Bar.

Kolege poslanici, veoma je važan zakon na dnevnom redu, veoma sam pažljivo danas govorio da ne bih otvarao druga politička pitanja koja mogu da se otvore i povodom ovakvih zakona.
Kolega Marković je pomešao nekoliko stvari. Prvo, on me obaveštava, i sve vas, šta ja mislim o Vladi Vojislava Koštunice, a to uopšte nije na dnevnom redu niti sam se ja o tome izjašnjavao.
Drugo, kaže da meni odgovara svaka vlada u kojoj se ja nalazim, u kojoj bih se nalazio. Znači, danas nije na dnevnom redu, koliko se ja razumem u dnevni red, Vlada Vojislava Koštunice, već je na dnevnom redu zakon o železnici, gde smo i kolega Marković i ja kao poslanici posebno zainteresovani za prugu Valjevo-Loznica. Vlada koja radi na toj pruzi može biti dobra vlada i imaće našu podršku.

Poštovane kolege poslanici, reagujem po Poslovniku, jer mislim da kolega nije rekao istinu. Mislim da je rekao neistinu, a ne bih upotrebio neki jači, teži izraz.
(Predsednik: Molim vas, gospodine Miniću, navedite član Poslovnika.)
Reklamiram član 97. Poslovnika - poslanik mora da govori istinu.
Bio sam na pregovorima i u Parizu i u Rambujeu. Nije bilo pregovora. Poštovane kolege poslanici, tamo pregovora uopšte nije bilo. Istina je ovo što govorim, a to u dokumentima piše. Nismo se inatili sa svetom, nego smo klečali. U svim sporazumima iz Rambujea postojale su samo dve ključne tačke: jedna je da se od Srbije i Savezne Republike Jugoslavije tada tražilo da potpiše da Kosovo nije srpsko nego albansko, a druga tačka je da Srbija i Jugoslavija prihvataju svojim potpisom da NATO, bez ikakvih ograničenja, okupira ovu zemlju.
Nismo se inatili. Pustimo političke stranke i pustimo vreme. Tamo smo klekli. Postoji dokument o svemu tome. Molio bih da poslanici parlamenta taj dokument dobiju. Republika Srbija je dala autonomiju Albancima na Kosovu i Metohiju koju ne poznaje savremeni svet. Taj dokument je sakriven, predat je, ali postoji u celoj dokumentaciji o pregovorima u Rambujeu i u Parizu. Uporedimo sve deklaracije, a sada smo u Savetu Evrope, uporedimo sve autonomije koje u svetu postoje, a ovo govorim samo zbog istine, a ne zbog ovakve rasprave koja se ovde upotrebljava, pa ćete videti kakvu su autonomiju Albanci na Kosovu i Metohiji dobili.
Narodni poslanici, bez obzira na to što različito mislimo, ali Srbija treba da zna da je Srbija klečala i u Parizu i u Rambujeu i da smo učinili sve da do rata ne dođe. Mogao bih da govorim i o mnogim drugim činjenicama, ali je vreme za ovo reagovanje ograničeno, jer mislim da Srbija ne zna, jer je došla agresija, kakva su to dokumenta, šta u njima piše, ali su ta dokumenta sakrivena. Postoje beleške. Beleške su iznete i nalaze se ovde u arhivi Narodne skupštine.
Sve ovo govorim samo iz odgovornosti prema istini. Narodnim poslanicima želim da kažem kako je bilo tamo na tim pregovorima, a što se nije videlo. Doći će vreme, ta dokumentacija će biti izvađena.

Uvaženo predsedništvo, poštovani narodni poslanici, predložio sam da se cifra od 500 miliona dinara, koliko je predloženo za obezbeđivanje sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa u kolubarskom kraju, poveća za milijardu dinara.
Razlozi su brojni: 30. septembra 1990. godine ovaj kraj je zadesio težak zemljotres, šteta je ogromna, srušeno je negde oko 6.000 kuća, desetine škola, crkvenih objekata, industrijskih objekata i desio se zemljotres u jednom veoma nerazvijenom kraju naše republike. Ovaj parlament je krajem 1998. godine doneo poseban zakon o obezbeđivanju sredstava za otklanjanje posledica zemljotresa i za dve godine, do promene vlasti, obnovljeno je oko 2.000 kuća, izgrađeno je desetine škola. Vlast se promenila, ukinut je zakon, ali je izvor poreza na finansijske transakcije ostao u budžetu Republike Srbije.
Šteta od zemljotresa je 22 milijarde dinara. Do sada je samo otklonjena jedna četvrtina. Želeo sam ovim predlogom da pokušam da uverim Vladu Srbije i poslanike u ovom parlamentu da pokušamo da povećamo ovu cifru za milijardu dinara, a zašto?
Srbija je imala iskustvo u obnovama od zemljotresa, nažalost, i pokazuje iskustvo da se tako razorne posledice mogu obnoviti u pet do deset godina. Deset godina smo izdvajali za Skoplje, pet godina za Banja Luku, 10 godina za Crnu Goru, a pet godina za Kopaonik. Tek sa kolubarskim krajem desila se jedna ovakva situacija da se pokuša eliminisati solidarnost u Srbiji i mislim da to nije dobro.
Uveren sam da ovaj amandman neće da nanese štetu budžetu Republike Srbije iz sledećih razloga. Radi se o pravljenju kuća i škola, reč je o građevinarstvu. Ova sredstva bi bila direktan podsticaj za građevinsku operativu, značila bi povećanje privredne aktivnosti, a ljudi bi dobili seoske domove.
Danas je povodom ove rasprave pokrenuto pitanje da li će se u Srbiji poštovati izborna obećanja. Mionica je blizu. Iz svih stranaka smo bili tamo i svi su redom javno obećavali da će se otkloniti ta nepravda, i ta katastrofa koju je učinila priroda. Sretali smo se sa ljudima u tom siromašnom kraju, gde za tri sekunde ode ono što su stvarale četiri ili pet generacija.
Razgovarali smo i sa ministrom, i na Odboru za finansije. Ako bi se usvojio ovaj amandman, budžet ne bi imao štetu, Vlada ne bi imala štetu, a Srbija bi potvrdila tu solidarnost koja je sigurno ovom kraju neophodna.
U pravu su kritičari eventualnih propusta za trošenje sredstava, jer sredstva koja se izdvajaju solidarnošću cele Srbije moraju se veoma odgovorno trošiti, tako da sve provere, bilo da smo mi odgovorni, ili prošla vlada, sigurno da ne smeju da nam zasmetaju da pružimo podršku, jer i danas oko četiri i po hiljade ljudi živi u srušenim kućama. To nije dobra poruka.
Inače, taj kraj je nerazvijen. Nerazvijen je agrarno, industrijski i ima veoma tešku privrednu strukturu, metalopreradu, što jeste problem za celu Srbiju. Valjevo je, kao deo tog kraja, danas po primanjima poslednji grad u Srbiji.
Bio bih slobodan da pozovem Vladu i poslanike da pokušamo da izglasamo ovaj amandman. Hvala.

Replika, kolega Marković me je pomenuo. Ovo je mnogo osetljivo pitanje. Sa skupštinske govornice se može reći mnogo toga, ali je ovo tako osetljivo pitanje. SPS je krajem 1998. godine predložila i tadašnji saziv parlamenta jednoglasno je usvojio Zakon o obezbeđivanju sredstava. Ovo što Marković govori danas, kako je ko radio, to se ne može proveriti u parlamentu.

Republička vlada može da proveri, kad smo mi bili na vlasti i kada je DS na vlasti, šta je činjenica? Vlada DS je predložila da se ukine taj zakon. Ostao je izvor od 0,15% poreza na promet, slivao se u budžet. Kako se promenila Vlada, sve je manje para bilo.

Sinoć u Valjevu predsednik Vlade, član DSS, optužuje javno prethodnog ministra građevinarstva, da je on upropastio ceo ovaj projekat. Ne dajem tome prednost. Još jednom, mislim da je veoma bitno da ovo usvojimo, ako može Vlada da prihvati ovaj amandman, da obezbedimo sredstva ljudima i da pošaljemo jednu poruku, a da izvršimo sve ove kontrole o kojima se govori, i da ne doživljavam da je ovde reč o nekoj demagogiji i upotrebi, na početku mandata, jednog tako osetljivog pitanja za političku propagandu i manipulaciju.

 

Uvaženi predsedniče, poštovani narodni poslanici, politička i bezbednosna situacija u Srbiji, nastala povodom saveznih izbora i posebno izazvana događajima od 5. oktobra napadom i paljenjem Skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Radio televizije Srbije, izuzetno je teška i puna raznih iskušenja.
Talas nasilja i nesigurnosti zahvatio je Srbiju. Da će današnja situacija da se reši sama od sebe je iluzija. U takvoj situaciji, kada Vlada i snage bezbednosti nisu u stanju da obezbede javni red i mir, poštovanje Ustava i zakona, jedina sredstva da se obezbedi javni red i mir u zemlji su ostala politička sredstva.
Socijalistička partija Srbije prihvatila je sporazum da se političkim sredstvima reši politička kriza, da se rešavanjem političke krize u zemlji stvore uslovi da Vlada i snage bezbednosti osiguraju mir i sigurnost u Srbiji. Sporazum političkih subjekata nije lako postignut. Sporazum nisu postigli politički saveznici. Sporazum su postigli žestoki politički protivnici. Sporazum su postigli Socijalistička partija Srbije, Demokratska opozicija Srbije i Srpski pokret obnove.
Socijalistička partija Srbije nije ušla u ovaj sporazum iz straha, iz političkog kalkulantstva i uskostranačkih interesa, već iz odgovornosti za Srbiju, za stanje u zemlji, da građanima Srbije bude bolje nego što je danas, da im bude lakše nego što je danas i da bude manje neizvesnosti.
To su ključni razlozi Socijalističke partije, a uveren sam i Srpskog pokreta obnove i Demokretske opozicije Srbije, koji su nas rukovodili da pokušamo da na ovaj način, sa novom Vladom, sa mirom u Srbiji, sa vanrednim parlamentarnim izborima rešimo političku krizu u našoj zemlji.
Prihvatio sam mandat za predsednika Vlade Republike Srbije, koji mi je poverio predsednik Republike Milan Milutinović, u iskrenoj želji da doprinesem očuvanju mira i stabilnosti našoj zemlji zajedno sa onim političkim subjektima koji su potpisali sporazum o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora i prihvatili da uđu u Vladu u vremenu i prilikama koje zahtevaju odmerenost i tolerantnost, veliku odgovornost i mudrost u zaštiti vitalnih interesa naroda i države i svih građana naše Republike.
Mogu da kažem u ime članova Vlade da bi rado menjali prilike u kojima bi bili ministri u Vladi, ali mi ne biramo vreme. Teško i složeno vreme za sve građane naše zemlje zahteva da se u interesu naroda i države deluje danas. Osnovni zadatak ove vlade je da obezbedi javni red i mir, da stvori sve neophodne uslove za normalan život i rad privrede i ustanova, osigura da se svi problemi rešavaju u okviru Ustava i zakona političkim sredstvima, da se potpuno zaštite institucije sistema i obezbedi njihovo funkcionisanje na svim nivoima, da se obezbedi puna zaštita građana, državne, privatne i lične imovine i osigura neometan i slobodan rad svih političkih partija.
Sve to treba da stvori uslove da izbori za narodne poslanike, koji će se raspisati za 23. decembar ove godine, proteknu u demokratskoj atmosferi, u duhu tolerancije i uvažavanja političkih razlika.
Vlada koja se obrazuje posebna je kako po načinu nastanka, tako i po načinu rada i ograničenim zadacima koji joj se postavljaju. To je Vlada koja je proizašla iz političkog sporazuma. Glasanje o njenom izboru danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije je glasanje o usvajanju tog političkog sporazuma, sačinjenog od parlamentarnih i neparlamentarnih stranaka - Socijalističke partije Srbije, Srpskog pokreta obnove i Demokratske opozicije Srbije.
To je Vlada koja će raditi bez parlamenta, koja će u vreme dok postoji biti središnji državni organ i zato će njena odgovornost uz predsednika Republike Srbije, za stanje u zemlji biti veoma izuzetna. Tu veliku odgovornost treba da opravdamo samo velikom odgovornošću političkih subjekata koji su formirali Vladu i maksimalnom podrškom građana i javnosti.
Učiniću sve što je u mojoj moći da se to i ostvari. Po svom sastavu i po načinu rada ova vlada je drugačija od poznatih primera parlamentarne vlade u uporednoj i našoj političkoj istoriji. Ona će biti sastavljena od starešina dvojakih resornih ministarstava. Jednih u kojima se upravlja na inokosnoj, i drugih u kojima se upravlja na kolegijalnom načelu.
I sama predsednička funkcija u Vladi obavljaće se jednoglasnošću predsednika i potpredsednika Vlade. Od funkcije kolegijalnog predsednika i kolegijalnih ministara očekuje se da u donošenju odluka budu potisnuti uskostranački i ideološki činioci i da u prvi plan izbiju opšti interesi i opšta korist za građane naše zemlje.
Na istom principu konsenzusa obezbediće se upravljanje, uređivačka politika u Radio-televiziji Srbije preko paritetno sastavljenog Upravnog odbora, koga će imenovati Vlada, sa ciljem da se pred građanima slobodno, profesionalno i odgovorno, kao i objektivno izraze svi politički stavovi i uverenja i programi za budući ekonomski, kulturni i demokratski razvoj Srbije.
Mediji imaju veliki značaj u političkom demokratskom životu svake zemlje, posebno u današnjim uslovima u Srbiji. Nezavisno od toga ko je vlasnik, država ili privatnik, svi mediji treba da budu u funkciji istine. Samo takvim odnosom bitno će uticati na smanjenje političkih tenzija, na širenje tolerancije i demokratske kulture u našoj zemlji.
To se može postići samo ako mediji ostanu slobodni i nezavisni i profesionalnost svog rada podignu na visok nivo. U skladu sa postignutim političkim sporazumom Vlada će formirati paritetne komisije koje će preispitati promene koje su izvršene u preduzećima, republičkim organima i ustanovama i, ukoliko je to suprotno tim organizacijama, izvršiće neophodne promene.
Za ukupno funkcionisanje sistema u Republici od velike je važnosti da se bez ikakvih opstrukcija i pritisaka konstituišu sve preostale skupštine opština koje se do sada nisu konstituisale na osnovu izbornih rezultata septembarskih izbora, da se stvore uslovi da se vršenje funkcija lokalne samouprave obavlja u interesu građana i u skladu sa zakonom.
Vreme postojanja ove vlade je oročeno, a njeni zadaci su ograničeni. Ovo je vlada u doizbornom i neposredno posleizbornom periodu novog budućeg parlamenta. Dakle, ova vlada će trajati najviše dva do tri meseca. Ona jednostavno treba da obezbedi zadovoljavanje svakodnevnih potreba građana a njih je mnogo i mnoge su veoma urgentne.
Dozvolite mi zato da izložim samo neke osnovne mere za vođenje ekonomsko-socijalne politike u narednim mesecima. Osnovni cilj je da se izvrši stabilizacija ekonomskih i socijalnih tokova u našoj Republici. Time će se stvoriti uslovi da nova vlada koja će se formirati nakon izbora može da vodi dugoročnu politiku stabilizacije privrede i povećanja proizvodnje, izvoza i ukupnog razvoja zemlje.
U ostvarivanju ovog cilja, Vlada će u narednom periodu imati dva osnovna zadatka - stabilizaciju ekonomskih tokova i hitno rešavanje najznačajnijih životnih pitanja građana Srbije. Mere ekonomske politike do kraja godine treba da obezbede stabilnost tržišta i cena u Republici, a u saradnji sa Saveznom vladom stabilizaciju ukupnih makroekonomskih kretanja.
Događaji do kojih je došlo u prethodnom periodu stvorili su određeni diskontinuitet u ekonomskoj politici, što je izazvalo određene probleme, pre svega, veliki rast cena. Hitan zadatak je da se preduzmu mere za zaustavljanje naglog rasta cena, radi opšte ekonomske stabilnosti i zaštite životnog standarda građana.
Drugi prioritet Vlade je hitno rešavanje životnih pitanja građana, što se pre svega odnosi na isplatu zarada i socijalnih davanja, na snabdevanje osnovnim životnim namirnicama i lekovima i na obezbeđivanje energenata za grejanje.
Jedan od ključnih elemenata predstavlja politika javne potrošnje. Poznato je da su postojeći prihodi nedovoljni za predviđeni obim javne potrošnje. Zbog toga je potrebno čvrsto opredeljenje o prioritetima u ovoj oblasti. S obzirom na današnju situaciju u oblasti javne potrošnje, osnovni prioritet biće redovna i uredna mesečna isplata plata, penzija i socijalnih davanja.
Preko budžeta Republike treba obezbediti sredstva za redovnu isplatu plata zaposlenih u osnovnom, srednjem i višem obrazovanju, kao i na univerzitetu, zatim plata zaposlenih u pravosuđu i policiji, kao i za dečiju i socijalnu zaštitu i zaštitu izbeglica. Nedostajuća sredstva u budžetu za ove svrhe do kraja godine iznose oko 20% od planirane potrošnje.
Tako je veoma važno da se preko fondova socijalne zaštite, fondova penzijsko-invalidskog osiguranja zaposlenih i zemljoradnika, fonda socijalnog osiguranja, Zavoda za tržište rada, omogući redovna isplata plata zaposlenih u zdravstvu, kao i penzija i naknada za nezaposlene.
Razlika između tekućih mesečnih obaveza za isplatu penzija, zdravstvene zaštite i socijalnih davanja za nezaposlene, procenjuju se na oko 450 miliona dinara mesečno samo za isplate na današnjem nivou. Nedostajuća sredstva za budžetske obaveze i obaveze fondova društvenih delatnosti Vlada će nastojati da obezbedi iz realnih izvora efikasnijom naplatom javnih prihoda.
Međutim, u pitanju je krupan strukturni debalans između proizvodnje i potrošnje, koji nastaje pre svega zbog niskog intenziteta privredne aktivnosti.
Drugi ključni pravac aktivnosti odnosi se na mere Vlade, kojima bi se obuzdao rast cena osnovnih prehrambenih proizvoda. Merama Vlade omogućiće se subvencioniranje troškova u proizvodnji hleba i mleka. Time će se omogućiti smanjenje troškovnog udara na standard građana.
Pored toga neophodno je, koristeći ovlašćenja koja daje antimonopolski zakon, da se preispitaju odluke o povećanju cena, posebno onih koje su nedavno imale veoma visok rast i koje su od odlučujućeg uticaja na životni standard stanovništva.
Da bi se smirilo kretanje cena, preduzimaće se i druge mere iz nadležnosti Vlade, uključujući i intervencije iz izvoza.
Politika u oblasti energetike u narednim mesecima od presudne je važnosti za život stanovništva i za odvijanje privredne aktivnosti. Najvažnije je da se obezbedi izvršenje energetskog bilansa, posebno da se za predstojeću grejnu sezonu obezbedi kontinuitet uvoza gasa.
Što se tiče električne energije prioritet je stvaranje uslova za stabilno funkcionisanje elektro-energetskog sistema, kroz poboljšanje
funkcionalne sposobnosti elektroprivrede i poboljšanje njenih ekonomskih performansi. Zato je potrebno obezbediti dodatna sredstva, uključujući devizna sredstva, za neophodan uvoz električne energije.
Obezbeđivanje nafte i naftnih derivata i njihov nesmetan uvoz krupan je problem pre svega zbog nedostatka deviznih sredstava, koji će Vlada nastojati da rešava u skladu sa svojim ovlašćenjima i materijalnim mogućnostima.
Agrar, selo i seljak, jedan su od prioriteta Vlade. To je oblast koja je u proteklom periodu najviše doprinela u očuvanju stabilnosti u Republici. Zato će Vlada sve učiniti da se jesenji radovi u poljoprivredi obave uspešno i u tom smislu preduzimati mere za obezbeđivanje semenske robe, đubriva, energenata i adekvatnu politiku cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
Od izuzetne važnosti je da preduzeća nastave da rade. Mere Vlade biće usmerene u pravcu da im se to olakša kroz podsticanje proizvodnje i obezbeđivanje stabilnih uslova privređivanja. Smatram prioritetnim da ukupnim svojim delovanjem i merama doprinesemo upravljačkoj i rukovodnoj konsolidaciji u preduzećima, gde je to danas narušeno, da ohrabrujemo poslovne inicijative za poslovnu saradnju sa kompanijama iz sveta, u cilju povećanja proizvodnje, ubrzane tehnološke obnove u našim preduzećima, za veću proizvodnju i uspešnije poslovanje.
Nastavićemo realizaciju projekata obnove, u skladu sa materijalnim finansijskim mogućnostima, posebno na onim intervencijama u infrastrukturi i preduzećima koja su stradala u NATO agresiji.
Isto tako, smatram da treba da pružimo maksimalnu moguću podršku nastavku realizacije projekta izgradnje stanova, koji našoj industriji obezbeđuju poslove, a građanima stanove pod povoljnim uslovima.
U realizaciji svih ovih ekonomskih zadataka, Vlada će sarađivati sa Savezom sindikata, Privrednom komorom i drugim asocijacijama i udruženjima, posebno kad je reč o najosetljivijim ekonomskim i socijalnim pitanjima. Od njih očekujemo podršku i razumevanje.
Svojim radom Vlada će voditi računa o celoj Srbiji a njen prioritet i dalje će biti Kosovo i Metohija. U tom cilju, Vlada će nastaviti politiku zaštite našeg naroda, koji je mnogostruko ugrožen u ovoj našoj pokrajini, insistiraće na doslednom poštovanju i sprovođenju Rezolucije UN 1244..
Velika je odgovornost ove vlade za kratak period. Zašto - prvo, iza ove vlade ne stoji parlament, jer se parlament raspušta. Ovu vladu će kontrolisati javnost, građani i uzajamna odgovornost potpisnika Sporazuma, sa istom snagom, argumentima i političkom težinom, kao i oni koji će ovoj vladi biti opozicija.
Iako oročena, u vremenu postojanja i ograničena u postavljenim zadacima, od ove vlade se očekuje da odigra ulogu koja je za Srbiju i njene građane izuzetno važna. Ona, nezavisno od rezultata parlamentarnih izbora, mora da položi pretpostavke za uspostavljanje vladavine zakona i za rehabilitovanje institucija u zemlji.
Posle iskustva sa uzimanjem zakona u ruke pojedinaca ili grupa i skrnavljenjem institucija, pod maskom ničim verifikovane legitimnosti, od ove vlade se očekuje da svojim radom doprinese političkom sazrevanju svih partija, građana i institucija i da podigne nivo kompetetnosti i odgovornosti u poštovanju Ustava i zakona, da bi se tako obnovilo poverenje u autoritet institucija i političke metode rada i rešavanja problema.
Vlada će preduzimati sve mere iz njene nadležnosti da država efikasno funkcioniše, da se zakoni poštuju, da građani mogu da ostvaruju i zaštite svoja prava, interese i slobode.
Rad Vlade Republike Srbije u mnogo čemu zavisi od makroekonomske politike, koja je u nadležnosti Savezne vlade i monetarnih vlasti Savezne države. Zato ova vlada smatra da savezne vlasti moraju odmah da se konstituišu (mislim na Saveznu skupštinu i Saveznu vladu) i da odmah preuzmu sve svoje ustavne nadležnosti i odgovornosti za stanje u zemlji, za poštovanje Ustava i saveznih zakona.
Oni politički subjekti koji su potpisali Sporazum mogli su se opredeliti da ne naprave ovu vladu i Srbiju prepuste politici kriznih štabova, svađi, isključivosti i netoleranciji ili posezanju za vanrednim sredstvima koja počivaju na sili.
Kao čovek, nezadovoljan sam što je Srbija došla u priliku da bira između ove dve opcije. Kao mandatar, zadovoljan sam što je Srbija izabrala pravi put, sporazumevanje i politički načini rešavanja problema.
Vlada će učiniti sve da se problemi rešavaju političkim sredstvima, kroz institucije sistema i zato će sve preduzeti da građani u slobodnoj, demokratskoj i tolerantnoj atmosferi, u ravnopravnim medijskim uslovima, po novom izbornom zakonu, slobodnom voljom izaberu 23. decembra, kojim programima i ljudima će poveriti da odlučuju u Narodnoj skupštini Srbije, da formiraju novu vladu i upravljaju Srbijom.
Poštovani poslanici, politički subjekti, potpisnici Sporazuma, ulaskom u Vladu prihvatili su odgovornost da zajedno rade za dobro Srbije i njenih građana i da u javnom životu i na bilo koji način ne ometaju rad političkim neistomišljenicima i suparnicima na predstojećim izborima.
Srbija i naša zemlja našle su se pred velikim iskušenjima. Mislim da je ovo što danas činimo pravi politički i realan odgovor na posledice koje bi mogle nastati, ako se odgovori na iskušenja ne bi tražili na politički način.
Duboko uveren da Srbija želi i hoće mir i razvoj, okupljanje, a ne sukobe i podele, ja sam sa ljudima, koji danas ulaze u Vladu, koji su pristali da založe svoj profesionalni, lični i moralni integritet, odlučio da prihvatim mandat i tražim da Narodna skupština podrži ovu vladu, koja će obezbediti stabilnost Srbije kao pretpostavke za obnovu ekonomije, ostvarivanje socijalnih funkcija, jačanje pravne države i dalji razvoj demokratije.
U Vladu Republike Srbije predlažem za potpredsednike Vlade (čitam po azbučnom redu): profesora doktora Spasoja Krunića, rođenog 1939. godine, arhitektu, redovnog profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, saveznog i republičkog poslanika (aplauz);
- doktora Nebojšu Čovića, rođenog 1958. godine, doktora mašinskih nauka, predsednika Skupštine AD FMP, saveznog poslanika.
Za resorne ministre predlažem:
- za ministra vera doktor Gordanu Aničić, rođenu 1944. godine, doktora medicine, specijalistu ginekologije, saveznog poslanika;
- za ministra za rudarstvo i energetiku doktora Srboljuba Antića, rođenog 1955. godine, doktora ekonomskih nauka, od 1997. godine istraživača u Ekonomskom institutu u Beogradu (aplauz);
- za ministra za veze sa Srbima izvan Srbije profesora doktora Vojislava Vukčevića, rođenog 1938. godine, doktora pravnih nauka, advokata;
- za kominsitra za informacije Ivicu Dačića, rođenog 1966. godine, diplomiranog politikologa, saveznog poslanika;
- za koministra finansija profesora doktora Bojana Dimitrijevića, rođenog 1963. godine, doktora ekonomskih nauka, docenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu;
- za ministra za brigu o porodici profesora doktora Slavicu Đukić-Dejanović, rođenu 1951. godine, doktora medicinskih nauka i saveznog poslanika;
- za ministra za nauku i tehnologiju profesora doktora Radivoja Mitrovića, rođenog 1952. godine, doktora tehničkih nauka, profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu, dosadašnjeg zamenika ministra za nauku i tehnologiju;
- za koministra finansija magistra Ljubišu Jovanovića, rođenog 1945. godine, magistra ekonomskih nauka, direktora Interne banke AIK Niš;
- za ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju profesora doktora Oskara Kovača, rođenog 1937. godine, doktora ekonomskih nauka, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, saveznog poslanika;
- za ministra građevina Dejana Kovačevića, rođenog 1937. godine, diplomiranog građevinskog inženjera, dosadašnjeg ministra građevina;
- za ministra kulture Milana Komnenića, diplomiranog filologa, književnika i književnog prevodioca, dugogodišnjeg urednika-izdavača;
- za ministra zdravlja doktor Nadu Kostić, rođenu 1956. godine, doktora medicinskih nauka, specijalistu, zaposlenu u KBC "Dragiša Mišović";
- za ministra za više i visoko školstvo doktor Gašu Kneževića, rođenog 1953. godine, doktora pravnih nauka, advokata;
- za ministra za omladinu i sport Svetozara Mijailovića, rođenog 1947. godine, diplomiranog inženjera organizacije rada, zaposlenog u Institutu za transfer tehnologije, dugogodišnjeg sportskog radnika;
- za ministra prosvete doktor Mihajla Jokića, rođenog 1948. godine, doktora nauka, direktora Srednje ekonomske škole u Valjevu i sadašnjeg zamenika ministra prosvete u Vladi Republike Srbije;
- za ministra turizma Tomislava Milenkovića, rođenog 1950. godine, diplomiranog ekonomistu, dosadašnjeg ministra za rad, boračka i socijalna pitanja;
- za ministra trgovine Milorada Miškovića, rođenog 1948. godine, diplomiranog pravnika, direktora Trgovinskog preduzeća "Jabuka" u Beogradu;
- za koministra finansija Borislava Milačića, rođenog 1953. godine, diplomiranog ekonomistu, dosadašnjeg ministra za finansije;
- za ministra saobraćaja i veza magistra Aleksandra Milutinovića, rođenog 1948. godine, magistra rudarstva;
- za koministra za informacije Biserku Matić-Spasojević, rođenu 1937. godine, završila jugoslovensku i svetsku književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu;
- za ministra za rad i boračka i socijalna pitanja doktor Gordanu Matković, rođenu 1960. godine, doktorirala na Filozofskom fakultetu, zaposlena na Ekonomskom institutu u Beogradu, direktor Centra za međunarodne projekte;
- za koministra pravde Zorana Nikolića, rođenog 1958. godine, diplomiranog pravnika, načelnika Južno-banatskog okruga, narodnog poslanika;
- za koministra unutrašnjih poslova Stevana Nikčevića, rođenog 1961. godine, diplomiranog politikologa, bio je zaposlen u MUP-u Srbije;
- za ministra za lokalnu samoupravu Veljka Odalovića, rođenog 1956. godine, diplomiranog pravnika, načelnika Kosovskog okruga, saveznog poslanika;
- za koministra za informacije Bogoljuba Pejčića, rođenog 1937. godine (aplauz), diplomiranog politikologa, glavnog i odgovornog urednika "Srpske reči";
- za koministra unutrašnjih poslova Božu Prelevića, rođenog 1969. godine, diplomiranog pravnika, advokata;
- za ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom doktora Gorana Pitića, rođenog 1961. godine, doktora ekonomskih nauka, od 1996. godine direktora Centra ekonomskih istraživanja;
- za ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu magistra Živanka Radovančeva, rođenog 1949. godine, magistra tehnoloških nauka, direktora DD "Mlekoprodukt", Zrenjanin, narodnog poslanika;
- za ministra za zaštitu životne sredine Milu Rosić, rođenu 1947. godine, diplomiranog geografa, profesora;
- za ministra za industriju Veroljuba Stevanovića, rođenog 1946. godine (aplauz), diplomiranog inženjera, radio na poslovima proizvodnje, tehnologije i održavanja Fabrike automobila u Kragujevcu;
- za koministra pravde Seada Spahovića, rođenog 1957. godine, diplomiranog pravnika, gradskog javnog pravobranioca Grada Beograda;
- za koministra pravde Dragana Subašića, rođenog 1955. godine, diplomiranog pravnika, advokata;
- za koministra unutrašnjih poslova magistra Slobodana Tomovića, rođenog 1946. godine, magistra tehničkih nauka, dosadašnjeg ministra za rudarstvo i energetiku, narodnog poslanika.