Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović prvo, pa narodni poslanik Saša Radulović.

Poslaniče, može li o amandmanu?

Poslaniče, molim vas da to kandidujete u formi amandmana, onda bi mogli da se uklopimo nekako.

Budite ljubazni samo.

Član 32. menja se i glasi, pa tu nekako, ako može. Uklopite privatizaciju i sve, pustiću vas.

Pitao je koji je amandman.

O kom amandmanu sada raspravljamo?

Tako je u bajci koja se prodaje javnosti, a u stvarnosti je ovo rasprava o amandmanima.

Niste u pravu. Nemojte se svađati.
Molim vas da govorite o tome. Znači, amandmanom su dodati članovi i stavovi 7. i 8. Jedina izmena koja se traži jeste da se na zvaničnoj internet stranici Agenciji objavljuju rešenja. Može da se priča o tome.

Tako je. Neću vam ja ulaziti u suštinu.

Proširite, ali pravo je poslanika da mi dobaci i da pita koji je amandman. Nije vama.

Hoćete li da odredim slobodno vreme, pa da se malo ispričamo?
Znači, kako smo došli preko ovog zakona, preko internet stranice, preko Trampa sada do…
(Boško Obradović, s mesta: Preko gospodina Markovića.)
Napraviću pauzu za ručak, svejedno mi je, ali…
(Boško Obradović, s mesta: Ja sam saglasan.)
Verujem.
Jeste li završili o amandmanu? Da li treba da se objavi na internet stranici rešenje iz upravnog postupka ili ne?
Treba i onda da se vratimo na Trampa i Miškovića. Hajde da se uozbiljimo.
(Boško Obradović, s mesta: Trampa nisam pominjao. Samo Miškovića.
Stvarno sam zbunjen.)
Ne znam i ja sam zbunjena, pa ne znam šta da radim. Još malo, pa će biti redovna pauza.
To je to. Da li je tako?
Reč im narodni poslanik Saša Radulović.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pa Đurišić.