Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, mislio sam da danas ne govorim na ovu temu, ali dva dana nisam ovde prisustvovao i sinoć odem u moje selo, otac mi ima 84 godine, sticajem okolnosti 1943. godine sa nepunih 15 godina pristupio je partizanima i kaže, šta to tamo radite, ima 60 godina i zaboravili smo te podele koje su bile.
Podnosilac predloga ponovo hoće da pravi potrese i da ponovo osećamo te godine. Kada bi to predložili oni za koje nas držite i da smo nelegalisti i da ne poštujemo pravnu državu, ali vi i legalisti ovim članom upravo pokušavate da opovrgnete pravni i ustavni poredak ove države.
Ističete da oni koji imaju pravosnažnu presudu, presuđenu od zvanično priznatih tada državnih sudova, mogu primati prava i privilegije i biti izjednačeni u ovim procesima, a istovremeno ste tu državu napali, prihvatate presudu iz 1953. godine kada su poništili presudu za organizaciju Crne ruke, ti ljudi su rehabilitovani.
Ovaj član 15. pravno je nemoguć i morate prvo da pokrenete postupak i da se pred prvostepenim sudom ponište odluke i da se proglase nevinim, pa tek tada odlukom, odnosno zakonom proglasiti rehabilitaciju, i prava i obaveze. Nemoguće je da se priznaju ta prava onima koji su veličali ili odobravali prisustvo bugarskih okupacionih snaga na području Srbije, a potičem iz Leskovca.
Mi smo imali manje problema, bar po istorijskim aktima i očevidaca i savremenika tog perioda od Nemaca, a najviše od Bugara i onih koji su sa njima kolaborirali, a to su upravo četnici. Malopre je pomenut Bojnik, a to je najveće stratište juga Srbije, ni partizani, ni borci, ni ljudi sa puškama, ni sa motikama, već su Bugari bukvalno izveli sve što je živo, sve što je moglo da hoda.
Ne samo da su ih palili, nabijali su ih na kolac, jednu trudnicu u osmom mesecu trudnoće nabili su na kolac. Dođite 15. februara u Bojnik i da vidite i dan-danas taj čemer i tu tugu tih ljudi. A da ne govorimo o Gornjem i Donjem Kajtanu, koji su bukvalno spaljeni kao kada sada mlađe generacije gledaju filmove borbe američkog naroda sa Indijancima. Bukvalno nije ostala ni jedna porodica.
Ovde se pokušava rehabilitacija onoga što se ne može rehabilitovati. Pominjan je juče ovde i Leskovac. Upravo podnosioci Predloga ovog zakona pokušavaju da povlačenjem tužbe protiv NATO agresora, onih koji su bombardovali zemlju, rehabilituju 1944. godinu.
Godine 1944. upravo ti koje danas podržavate i rehabilitujete, 6. septembra, pod dejstvom isključivo savezničke avijacije, a pre svega Engleske, Leskovac je sravnjen sa zemljom. Po zvaničnim podacima 1.600 mrtvih, a po nezvaničnim više od 3.200. Čitave porodice su ubijene, nema ih na spisku živih u Leskovcu.
Godine 1999. smo pokušali da vratimo sećanje na taj dan i da obeležimo jednom malom crkvom, a nismo mogli da nađemo imena i da to uklešemo, pa zato smo napravili česmu koja simbolizuje budući život. Danas vi rehabilitujete te koji su na taj način u 1999. godini bombardovali ovu zemlju. Upravo zbog toga, ukoliko ste legalisti, ukoliko poštuje pravnu državu, molim vas da ceo zakon predlagač povuče. U suprotnom, ovaj član ne može opstati. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, prvi put kada sam se javio rekao sam da je zakon pravno nemoguć, sada je inicirano da je to stvarno nemoguće, a mi zaboravljamo jednu drugu činjenicu.
Malopre je jedan poslanik govorio o tome da je ovo ideološka rasprava i da su svi koji su bili u narodnooslobodilačkom pokretu bili ideološki opredeljeni i bili komunisti.
Varate se, gospodo, to mora ići na sijaset primera iz mog rodnog sela. Posle usvajanja ovog člana i zakona u celini, danas i večeras, 500 ljudi će podneti zahtev za prava, jer vi utvrđujete i status i pojedinačna prava. Po ranijem zakonu, tamo su komisije izbrisane, a status borca su utvrđivale organizacije narodnooslobodilačkog rata. Status spomenice su oni utvrđivali, a nakon toga su sticali neke beneficije.
Ne može nijedna državna komisija to da utvrđuje bez onoga ko je bio organizator toga. Ti pravi rodoljubi i borci za slobodu su išli u rat da brane otadžbinu i da proteraju Bugare i baliste. Vi ćete ovde utvrditi pravo balistima, koji su 13. brigadu bukvalno, 90% ljude ubili 1944. godine na području Kosova i Metohije, a to sve dobro znam.
Ako bude otprilike do 1.000 ljudi, predlagačima zakona moram reći da će se javiti nekoliko hiljada učesnika narodnooslobodilačkog rata koji su po osnovu Zakona o invalidskom i penzionom osiguranju zemljoradnika stekli pravo 15 godina i ove dodatke koji će imati po ovom zakonu, budžet će morati mnogo više da izdvoji nego ono što ste se vi nadali. Zato ovaj zakon treba odbiti i ne usvojiti.

Dame i gospodo poslanici, bilo bi dobro da bude kvoruma, prvi put se javljam za reč. Čuli ste stav SPS-a, da ćemo podržati predložene zakone zato što oni čine dobru osnovu za suštinsku podelu vlasti na zakonodavu, sudsku i izvršnu.
Oni čine i promene u onom delu promena zakona iz 2001, 2002. i 2003. godine, kada je izvršna vlast imala dominantnu ulogu u pravosudnim organima, pre svega u položaju sudija i tužilaca i u perosnalnim rešenjima.
Imam dve suštinske primedbe, i to, kod zakona o tužiocima. Smatram da je neophodno izjednačiti stalnost funkcije tužioca i zamenika tužioca. Oni obavljaju isti posao, mada predlagač zakona kaže da zamenik tužioca nije ustavna kategorija, ali on crpi izvorno pravo od imenovanog, odnosno izabranog tužioca, radi isti posao, i treba ga bar u tom procesu izjednačiti sa sudijama i tužiocem.
Kod zakona o sudijama postoji bojazan da će nadzorni odbor pomalo da ugrozi samostalnost suda jer se upušta u meritorno odlučivanje kod sudija što se tiče stručnosti, a s obzirom na to da postoji višestepenost kod sudova, kod odlučivanja, pravo na žalbu, pravo na povraćaj u pređašnje stanje, pravo na ocenu zakonitosti, smatramo da treba ograničiti pravo nadzornog odbora kada se radi o stručnosti, savesnosti i nesavesnosti u radu, jer pomalo ponovo zadire u jednu suštinsku nezavisnost suda, mada sudovi i sudije ne mogu biti trajno i apsolutno nezavisni.
Dobro je u ovom predlogu što se najzad ukida ovo veće za sudijsku upravu. To znači da se zakonom na kraju ukida i Batić, koji je žario i palio ove tri godine u oblasti pravosuđa.
S obzirom na to da dolazim iz jedne male sredine, kao što je Leskovac, da ne pričam o tome koliko je sud izgubio dostojanstvo ili poslenici u pravosudnim organima, u onih prethodnih 10 godina, reći ću samo da su sudije, svi poslenici u pravosuđu, izgubili dostojanstvo upravo u poslednje tri godine.
Na primerima iz mog kraja to ću i potkrepiti. U vreme primene zakona iz 2001. godine, izmene do 2000. godine i 2003. godine, u Leskovcu su razrešena dva zamenika okružnih tužilaštva, verovatno samo zato što su bili članovi RIK-a, i nikakva druga odgovornost nije utvrđena, ni stručnost, ni nestručnost, ni nedisciplina, ni broj izvršenih predmeta. Za to vreme potpredsednik te RIK biva unapređen od sudije opštinskog suda, izabran za načelnika MUP-a u Leskovcu.
U isto vreme razrešavaju dvojicu opštinskih sudija. Jednog, samo zato što je sin predsednika okružnog odbora JUL-a, u ono vreme. Razrešavaju predsednika Republičkog veća za prekršaje, samo zato što je postupao u jednom predmetu po tužbi lokalnog radija Leskovca, po Zakonu o informisanju. Zato je razrešen i kada je dobio presudu da se vrati na posao, onda su mu izmislili krivično delo, čoveka uhapsili, utvrdili pritvor na 30 dana, i s obzirom na to da ništa nisu mogli da nađu pustili su ga posle 10 dana, i sada je čovek bez posla.
Ovde se upravo govori i jadikuje nad pravima onih koji će biti ponovo reizabrani, odnosno razmatra se njihov reizbor ili reimenovanje, a nigde se ne pominju ljudi koji su nezakonito, u tom postupku, smenjeni i na njihova mesta došli drugi.
Da li se mogu u isti pravni status, faktički status, staviti i ti ljudi, imajući u vidu da su odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona poništene sudskom odlukom, odnosno odlukom Ustavnog suda, da li mogu da dođu u isti položaj kao i oni koji će biti ponovo na reizboru.
Ovde se govorilo i o velikoj efikasnosti i ažurnosti, o stručnom radu pravosudnih organa. Izvinjavam se što ću za ovom govornicom reći, pošto nisam imao prilike da to kažem za nekom drugom govornicom, mediji su bili zatvoreni. Veličali su ovde neki poslanici iz bivšeg DOS-a 5. oktobar, kao i postupanje sudova i svih pravosudnih organa posle tog datuma.
Gospodo poslanici, te noći je u Leskovcu paljena moja kuća, dok je ovde paljena Savezna skupština. Od tog dana, iako je televizija prenosila to paljenje kuća, kod opštinskog tužilaštva u Leskovcu, zato što je tužilac postavljen po volji DOS-a, predmet stoji i dalje sa – NN izvršilac, a nema čoveka u Leskovcu koji ne zna ko je tog dana učestvovao u paljenju kuća!
Posle toga pokrenut je postupak i u građanskoj parnici, za utvrđivanje štete i naknade štete. I dalje je kod predsednika opštinskog suda, gospodina Jankovića, koji je član Demokratske stranke, kao takav imenovan, devet meseci tužba, neraspoređena kod sudećeg sudije. To je efikasnost, to je ažurnost i to je političko postupanje lokalnih organa u oblasti pravosuđa. Zato će i poslanička grupa SPS-a glasati za predloge ovih zakona, jer čine dobru osnovu za odvajanje sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, a istovremeno čine i da se izvrši depolitizacija u pravosuđu.
Upravo za poslednje tri godine najveći prebeg ljudi u pravosuđu je bio u političkim strankama koje su bile na vlasti. Sada je u pravosuđu najviše članova Batićeve stranke, DHS-a u Leskovcu.