Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo, ovlašćen sam da u ime poslaničke grupe SPS iznesem stav o ovom setu zakona koji je jako značajan za našu zemlju.
Želim prvo da ukažem na preku potrebu da se u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine u odnosu na postojeće stanje, a posebno u odnosu na praksu, učini neophodan korak napred, da se obezbedi usklađenost radi čoveka i njegovih potreba i prirode i njenih kapaciteta.
Mislimo da ovi zakoni predstavljaju dobru osnovu da se potrebama za zdravim okruženjem, da i sadašnja i buduća generacija, pomire svoje pravo na životnu sredinu, kao i dobru osnovu za stvaranje integralnog sistema koji će valorizovati prirodne vrednosti Srbije, promeniti odnos prema njima i uspostaviti održivo upravljanje bez monopola, bilo u korišćenju ili odlučivanju.
Zato je nemoguće ne ukazati na odgovornost zbog nepotrebno propuštenog vremena i posledice tog propuštanja koje su rezultirale postojećim stanjem i praksom. Zakoni su posebno prihvatljivi ako se uporede sa ranijim pokušajima i namerama za uređenje ove materije.
Predloženi sistem zasniva se na izbalansiranoj podeli nadležnosti između Vlade, organa autonomne pokrajine i lokalnih samouprava nasuprot koncentraciji ovlašćenja pri ministarstvu ili čak u rukama ministra. Razgraničavaju se upravni i stručni poslovi i obezbeđuje se da stručne institucije istinski budu uključene u sistem zaštite životne sredine, onemogućavaju se voluntarizam i arbitrarnost uprave, tako prepoznatljive u ranijem periodu.
Poseban kvalitet u odnosu na ranije pokušaje predstavlja obezbeđenje učešća javnosti, i to najšire javnosti, u svim fazama planiranja i odlučivanja kroz odgovarajuće zakonom, a ne aktom ministra, ugrađene mehanizme.
Za nas je prihvatljiv i predloženi pravno-tehnički pristup koji je rezultirao predlaganjem četiri zakona. Prvo, zato što se na ovaj način vrši dosledna i komparativna implementacija odgovarajućih direktiva Evropske unije u nacionalno zakonodavstvo, i zato što smo potpuno svesni da je zakon o Zaštiti životne sredine sistemski. Ostala tri zakona ne smatramo tehničkim, niti smatramo da je njihovu materiju trebalo prepustiti da uradi ministar svojim aktom.
Ne smatramo ni zbog potrebe za izgradnjom usklađenog i konzistentnog sistema, ni zbog mogućnosti za čestim i nepotrebnim potrebama, ni zbog potrebe za pravnom sigurnošću, ni zbog dužnosti da se obezbedi odgovarajući uvid i uticaj najšire javnosti u postupku donošenja ove tri vrste akata, a posebno zbog toga što se radi o izuzetno značajnim aktima kojim se omogućuje i obezbeđuje ekološka prevencija, odnosno utvrđivanje i otkrivanje uzroka koji ugrožavaju životnu sredinu na samom izvoru, te saglasno značaju akata o pravu i obavezi Skupštine Republike Srbije, a ne ministra da uredi ovu materiju.
Zato smatramo da ovako koncipiran sistem zaštite čini značajan otklon u odnosu na ranije predlagani i eleminiše mogućnost da se pod vidom potrebe za efikasnošću ili za održivim razvojem upravljanje prirodnim dobrima i vrednostima u sveopštem zalaganju za transparentnošću zapravo skloni od očiju javnosti i koncentriše u rukama pojedinca ili grupe, makar to bili ministar ili ministarstvo i obezbeđujući da se građani i institucije Republike Srbije staraju o svojoj životnoj sredini.
Predloženi koncept naravno ima i svoje nedostatke, a mi ih vidimo pre svega u segmentu ekonomskih instrumenata, odnosno u delu projekcije izvora i visine sredstava koji su prihod budžeta lokalnih samouprava i ocenjujemo da se predlogom neopravdano i nepotrebno vrši koncentracija sredstava u budžetu Republike Srbije.
Sistem zaštite životne sredine se ne može graditi ako građani, bilo kao pojedinci ili kroz institucije lokalne samouprave ne mogu aktivno i efikasno da se staraju o sopstvenom životnom okruženju, ako građanin i lokalna sredina nisu istinski subjekt zaštite svoje sredine. Zato neobezbeđenje adekvatnih ekonomskih instrumenata na lokalnom nivou može postati ozbiljan nedostatak celokupnog koncepta, građanina udaljiti od njegovog prava i potrebe, a prava i obaveze lokalne samouprave u ovoj oblasti učiniti praktično nesprovodivim.
Razumevanje predlagača i spremnost na prihvatanje određenih amandmana ohrabruje i uverava da će u daljem procesu donošenja pojedinačnih zakona biti obezbeđeni novi stabilni izvori i potrebna visina sredstava, kako bi briga i staranje o zdravoj životnoj sredini bile delotvorne uprave tamo gde problemi i nastaju. Ovde posebno mislim na dalju operacionalizaciju načela - korisnik plaća.
Na kraju, posle ovog očekujemo i tražimo nove korake, brze i odlučne, hrabre da raskinu sa stečajnim pozicijama i ustaljenim načinima mišljenja, motivisane potrebom da zaštitimo i unapredimo životnu sredinu Srbije, i zasnovane na plemenitosti misije koja je poverena i nama i predlagaču. U skladu sa iznetim, obaveštavam Skupštinu i predlagača da će poslanička grupa SPS prihvatiti predloge ova četiri zakona u načelu dajući kroz amandmane svoj doprinos u njihovoj izradi.