Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pojmovi kao što su eksproprijacija i, neko malopre pomenu, konfiskacija asociraju na nešto što je ružno, s obzirom na istorijske događaje. Međutim, Zakon iz 1995. godine, koji je počeo sa primenom 1996, dosta je jasno precizirao šta se pod pojmom eksproprijacije podrazumeva. Međutim, i takav zakon posle toliko godina prestaje da bude aktuelan u mnogim delovima; vreme i život su učinili svoje i mnoge odredbe definisane u ovom zakonu traže određene promene i prilagođavanje vremenu u kojem živimo danas.
Takođe, novi Ustav je regulisao da pravo svojine može biti oduzeto i ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne vrednosti.
Izmenama i dopunama Zakona proširuju se oblasti, ministarka je o tome govorila, u kojima se može utvrditi javni interes, zbog novih oblika investiranja, pre svega, koje je od strateškog interesa za državu Srbiju. Ovim izmenama i dopunama preciziraju se pojedina zakonska rešenja, pre svega u odnosu na korisnike eksproprijacije, vidove naknade za eksproprisane nepokretnosti, postupak za utvrđivanje javnog interesa i sam postupak sprovođenja eksproprijacije.
Takođe je dosta jasno definisan pojam privremenog zauzimanja zemljišta i način sanacije tog zemljišta u slučajevima polaganja opreme, recimo, i instalacija za gasovod, vodovod, naftovod (investicije koje će biti vrlo aktuelne u ovoj zemlji), kao i izgradnje privremenih objekata za vreme realizacije takvih investicionih projekata. Vlasniku zemljišta se u slučaju ove eksproprijacije ostavlja mogućnost zamene zemljišta na adekvatnoj lokaciji, pogodnoj zapravo, i to zemljište mora biti iste kategorije, ili naknade po tržišnoj vrednosti. U slučajevima potrebe raseljavanja i rušenja objekata u privatnom vlasništvu takođe je omogućeno vlasniku da dobije parcelu za izgradnju novog objekta, ali i adekvatnu naknadu za objekat, zgradu ili stan koji je posedovao.
Vrlo je važna odredba da, na pokrenutu inicijativu za eksproprijaciju od strane bilo kog subjekta (a nabrojano je da su to Vlada Republike Srbije, pokrajina, lokalna samouprava, gradovi, fondovi), javni interes utvrđuje Vlada Republike Srbije posebnim rešenjem i da se bez utvrđenog javnog interesa Vlade ne može pokrenuti i sprovesti nijedan oblik eksproprijacije.
Malopre sam, dame i gospodo, pomenuo da je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije izgradnja koridora, magistralnih puteva, naftovoda, izgradnja postrojenja za obnovljive izvore energije, tako da je donošenje ovog zakona veoma važno i rešiće mnoge probleme koji su i te kako aktuelni.
Recimo, navešću samo problem Koridora 10 na relaciji Preševo-Leskovac. Po svoj prilici, prema dinamici kako se deo tog koridora gradi, pre se investicioni zahvat u izgradnji tog koridora završava, negoli procedura eksproprijacije zemljišta jer se traže nerealno visoke cene i nije moguće dogovoriti se sa vlasnicima tog zemljišta. To strahovito usporava dinamiku izgradnje autoputa, a u isto vreme strahovito poskupljuje samu investiciju, jer nije svejedno ako su angažovani kapital, oprema, ljudi, projekti, a predviđena dinamika se ne ostvaruje iz ovih razloga kakvi u ovom trenutku postoje.
Rekao bih, zapravo, bez obzira na iznete primedbe, da je ovaj zakon u interesu i države Srbije, i pokrajina, i gradova, i lokalne samouprave, pa i mnogih privrednih subjekata koji su u vlasništvu javnih preduzeća, države, vlasnika zemljišta i svih ostalih subjekata koji će biti predmet eksproprijacije.
Zbog toga i aktuelnosti potrebe za ovakvim izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji poslanička grupa SPS-JS će u danu za glasanje podržati ovakav predlog izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji. Hvala lepo.

Poštovano predsedništvo, uvaženi premijeru i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim pre svega da istaknem svoje mišljenje da je dobra praksa koju uvodimo, da se u neposrednom kontaktu narodnih poslanika i predstavnika Vlade postave vrlo značajna pitanja i da građani Srbije na najdirektniji način budu upoznati sa problemima koji u ovoj zemlji postoje.
Želim da podsetim da je privreda Srbije od 1992. godine naovamo u dosta teškim problemima. Došlo je do raspada bivše Jugoslavije. Mnogi kooperativni i repro lanci su pokidani. Posle toga je došlo do embarga, gubljenja tržišta nabavke i plasmana. Bila je prava veština očuvati privredu u tim uslovima, a u isto vreme se moralo mnogo toga potrošiti. Nakon toga dolazi, rekao bih, kao i u svim zemljama, do surovih tranzicionih procesa. Srpska privreda je veoma krhka, bez likvidnih sredstava i u dosta teškoj situaciji. Sada nastupa takođe surova ekonomska kriza.
Pitam predstavnike Vlade – šta Vlada konkretno čini da pomogne privredi da opstane? Koje su konkretne podsticajne mere i šta će se dalje preduzimati da u kontinuitetu privreda preživi ovaj talas ekonomske krize?
Drugo, s obzirom na drastične razlike u stepenu razvoja pojedinih regiona u Srbiji, da li se predviđaju dodatne podsticajne mere za nerazvijene? Hvala unapred.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, izneta su različita mišljenja oko koncepta budžeta za 2009. godinu. Ono što mislim da ćemo se u većini složiti jeste da je budžet jedan od najvažnijih akata o kojima ova Skupština raspravlja. Takođe, verujem da ćemo se većinom složiti da je budžet najviši zakonski akt koji opredeljuje makroekonomsku politiku jedne zemlje, rekao bih opredeljuje kako će se živeti u narednoj godini, a preko projekata i godinama koje dolaze.
Odmah da kažem, ovakvim predlogom budžeta je malo ko zadovoljan. Ministarstva su im dodelila mala sredstva da mogu realizovati svoje planove, zaposleni jer se zarade ograničavaju. U realnom sektoru, u privredi se naravno kao prva mera preduzima u ovakvim kriznim situacijama da se lični dohoci isplaćuju samo onoliko koliko se zaradi Penzioneri jer im se ograničava dalji rast isplata penzija. Mislim da je, takođe, u državnom sektoru ograničena plata izvor određenog nezadovoljstva za narednu godinu.
Kreditna politika će biti restriktivna, a najavljene su povećane kamatne stope, ako se ugrade u cenu proizvoda smanjiće tražnju za ionako ograničenu kupovnu moć stanovništva. Globalna finansijska kriza u svetu i u Evropskoj uniji kao našem najvećem partneru već je napravila učinak da je tražnja robe široke potrošnje u tim zemljama pala za skoro 30%, da velike kompanije u svetu doživljavaju katarzu, propadaju ili otpuštaju radnike, odnosno šalju radnike na neplaćena odsustva, sa neizvesnošću kada će se ti radnici vratiti na posao. To znači da će zemlje gde smo mi uglavnom izvoznici merama svoje ekonomske politike težiti ka smanjenju uvoza radi zapošljavanja svojih kapaciteta, što će se svakako odraziti na naš izvoz.
U naletima kriza ovakvih razmera i posebno problema u kojima se velike svetske banke nalaze dolazi do zaustavljanja ulaganja u investicije, što će se posebno negativno odraziti na našu ekonomiju.
Sve u svemu, čeka nas teška i veoma loša budžetska godina, no i ovako koncipiran budžet koji je restriktivan, koji kroz ciljeve ekonomske politike čini ogromne napore da odgovor da na mnoga teška pitanja koja finansijska kriza otvara, mislim da treba usvojiti.
Treba ga usvojiti jer je kao takav bolji nego da ne bude donesen, nego da se odvija privremeno finansiranje koje je restriktivnije nego sam budžet i koji bez mera makroekonomske politike može da donese veće štete od očekivanih i napravi haos u društvenom i ekonomskom životu zemlje, posebno u delu inflacionog dejstva i očuvanju stepena zaposlenosti radnika.
Ako se pođe od pretpostavke da je budžet Republike Srbije za 2009. godinu predložen u okviru revidiranog makroekonomskog plana koji je uslovljen globalnom ekonomskom krizom, kao i ostvareni makroekonomskim i fiskalnim rezultatima u 2008. godini, može se očekivati da će se planirana ekonomska politika Vlade i monetarna politika Narodne banke Srbije u potpunosti sprovesti kroz izvršavanje ovako predloženog budžeta.
Svakako da nije bilo lako ni jednostavno da se u ovoj situaciji, rukovodeći se glavnim pokazateljima u ukupnoj ekonomskoj moći države, pa i stanovništva, određeni iznos sredstava izdvoji za finansiranje funkcije države, njenih obaveza i aktivnosti njenih organa. Drugi, ne manje važan segment je, takođe, ekonomska stručna analiza prema kojoj je bilo neophodno da se sagledaju sve potrebe, odnosno zakonske obaveze Srbije koje postoje a nisu izmirene iz prethodne godine, pri tome je potrebno, kao i nove obaveze države koje treba iz budžeta finansirati tokom 2009. godine, da se planirani ukupan iznos sredstava rasporedi na najbolji mogući način i da se njime zadovolje u dobroj meri zahtevi svih budžetskih korisnika.
Za mene kao čoveka iz privrede posebno je važno opredeljenje Vlade da se iako u ograničenim sredstvima budžeta a koja ostaju posle zadovoljenja osnovnih funkcija države, kao što su plate zaposlenih, materijalni troškovi i drugi troškovi vezani za rad državnih organa, opredeli koliko je god to moguće veći iznos sredstava za podsticaj i druge namene u privredi.
Važno je opredeljenje da će se 50 milijardi dinara ili 1,7% bruto društvenog proizvoda usmeriti u vidu garancije države za povoljne dinarske kredite u privredi. Svežim novcem će se nastojati da se održi zaposlenost i jačanje privrednih aktivnosti uz partnerstvo Vlade, Narodne banke Srbije i poslovnih banaka na koji način će biti blizu 800 miliona evra upumpano u privredu. Dinarskim kreditima poslovne banke će obezbeđivati pomoć privredi, za koje kredite će Vlada garantovati 75% izdatih kredita.
Dobro je opredeljenje da će krediti prvenstveno biti namenjeni izvoznicima i malim i srednjim preduzećima čiji će rok otplate biti godina do dve, a zajmoprimci će biti u obavezi da tokom perioda korišćenja povoljnih kredita garantuju održavanje postojećeg nivoa zaposlenosti radnika.
Smatram da je Vlada učinila ozbiljan napor da izdvoji 30 milijardi dinara za kreditiranje malih i srednjih preduzeća iz Fonda za razvoj, 11 milijardi za aktivne mere zapošljavanja, 3 milijarde za infrastrukturno opremanje industrijskih zona i 1,7 milijardi za podsticanje grinfild investicija.
Mislim da je ovakvo usmeravanje sredstava iz budžeta najbolji način upotrebe novca koji omogućava višestruku korist, što u vidu povećanja proizvodnje, što zapošljavanja i konačno, što se kroz poreze i druge dažbine od ovako ostvarljive proizvodnje taj novac ipak vraća budžetu.
Uočava se da je u strukturi budžeta značajan deo sredstava, iako ne dovoljan, usmeren na rashode u oblasti subvencija u poljoprivredi, železnici, infrastrukturi, ekonomiji i regionalnom razvoju, odobravanju kredita za mala i srednja preduzeća, izvoznike, što znači da Vlada ima nameru da dobar deo sredstava vrati privredi, koja se inače izdvajaju iz privrede po osnovu poreskih i drugih javnih dažbina.
Želim da izrazim zadovoljstvo što se Vlada Republike Srbije radi zadovoljenja zahteva budžetskih korisnika i obezbeđenja svih podnetih predloga za finansiranje, iako se o tome razmišljalo, nije opredelila da podigne stropu PDV. Za mene je to dobar znak, da je Vlada bez povećanja stope glavnih poreskih oblika, pre svega mislim na stopu PDV, uspela da sklopi budžet koji u datim uslovima predstavlja realnost u budžetskoj, odnosno ekonomskoj politici Vlade za 2009. godinu. To ukazuje da je Vlada rešena da u 2009. godini vodi čvrstu ekonomsku i fiskalnu, Narodna banka sa ovim usklađenu monetarnu politiku.
Nadam se da je Vlada imala na umu da će u narednoj godini u izvršavanju ovakvog budžeta morati budno da dežura na svim posebno prioritetnim projektima i rashodima iz budžeta, što neće po mom sudu biti ni lak ni jednostavan zadatak, imajući u vidu okolnosti u kojima će poslovati ukupna privreda zemlje, posebno u uslovima svetske krize koja će se sasvim sigurno negativno odraziti na ukupan privredni ambijent u narednoj godini.
Privredi predstoji vrlo težak zadatak, da održi postojeći nivo proizvodnje, racionalnim korišćenjem pomoći koju država pruža, da taj nivo proizvodnje poveća i održi zaposlenost radnika. Više puta je rečeno, ali želim da ponovim šta konkretno budžet predviđa. Predviđen je iznos budžetskih primanja u iznosu od 698,7 milijardi, rashodi od 748,7 milijardi, što znači da se planira budžetski deficit od 49,9 milijardi ili 1,5% bruto društvenog proizvoda.
Predviđa se rast od bruto društvenog proizvoda od 3,5% u odnosu na 2008. godinu, rekao bih preambiciozno, i on će iznositi 3.060 milijardi dinara, što je skromno, ali više u odnosu na prosečan rast nerazvijenih zemalja sveta, gde se povećanje planira od 2,2%. Inflacija će se kretati u okvirima od 8%. Vreme mi ne dozvoljava, ovakvo opredeljenje Vlade moramo da razumemo i ono je neophodnost imajući u vidu zaostajanje razvoja ove zemlje Srbije u poslednjih dvadesetak godina i imajući u vidu potrebu da bismo morali da trčimo da bismo one koji normalno hodaju bar delimično pristigli.
Ovaj zadatak nije ničija ambicija ili želja. Mislim da je to realnost i mora da se napravi jedan opšti konsenzus i jedinstvo privrede i vanprivrede, da se ovakvi zadaci ekonomske politike za narednu godinu ostvare.
Ipak, taj 3,5% je manje nego što smo ostvarivali 6% i 7% rasta bruto društvenog proizvoda. Učinjeno je tako zbog predviđenog smanjenja domaće tražnje, kroz smanjenje javne i privatne potrošnje, zbog slabijeg rasta zarada i penzije i sve težeg obezbeđenja kredita. Javna potrošnja se smanjiti sa 44 na 43%. Rast plata u javnom sektoru, kao što rekoste da se ograničava na 8% najviše, penzije ostaju na istom nivou. Smanjuju se svi materijalni troškovi u javnom sektoru za 10% i realni rast subvencija se, takođe, smanjuje. Smanjuje se broj zaposlenih u administraciji kroz ukidanje ili spajanje nekih državnih funkcija.
Očekuje se, takođe, smanjenje izvoza zbog smanjene uvozne tražnje u zemljama EU, kao glavnog partnera Srbije. Smanjenje je priliv stranih investicija i međunarodnih kredita, a i usporavanje rasta usluga finansijskog sektora, uz pogoršanje likvidnosti i poskupljenje kredita.
Ono što nije u direktnoj vezi sa budžetom, ali je veoma važno za realizaciju ekonomske politike – jeste neophodnost pokretanja aktivnosti od strane Vlade Republike Srbije i ostalih činilaca u zemlji u postizanju saglasnosti da se mora svuda štedeti, i u javnom sektoru i u privredi, da se mora mnogo više raditi, kako bi se efekti razarajuće krize maksimalno ublažili.
Siguran sam da će Narodna skupština ovakve napore podržati, posebno u opredeljenju za nastavak izgradnje koridora, puteva i tokom godine, u kontinuitetu, davati podršku da se ovako postavljen budžet u potpunosti ostvari.
Pored osnovnog budžeta za 2009. godinu imamo set poreskih zakona, njih šest i dva socijalna zakona, rekao bih.
(Predsednik: Vreme.)
Neophodno ih je usvojiti zato što mislim da je to uslov za ispunjenje budžeta. Ja kažem da će Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati ovakav predlog budžeta. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, poštovani narodni poslanici, mi smo juče dogovorili, na bazi dopisa predsednika Skupštine sa predsednikom Odbora za industriju, koji je odsutan, da pripremimo materijal i podelimo svim članovima Odbora za industriju i Odbora za privatizaciju. Takođe, obezbedićemo materijal za sve šefove poslaničkih grupa.
Molim da se ne dobacuje dok govorim. Takođe, usaglasili smo sa predsednikom Odbora za industriju da se, posle sednice Vlade i dogovora sa ministrima, sastanak održi u utorak, u 13,00 časova, ova dva odbora. Toliko.

Radi istine, da ponovim da smo posle pisma koje smo kao predsednici Odbora dobili od predsednika Skupštine, juče sam pokušao da stupim u vezu sa gospodinom Buhom. Njega juče nije bilo, pa sam zamolio sekretara Odbora za industriju da stupi u vezu sa njim i da dva sekretara odbora dogovore termin kada je to najpogodnije da se završi, imajući u vidu i obavezu predsednika da dva ministra obavezno prisustvuju tom sastanku.
Tada smo u isto vreme i dogovorili da ovaj izveštaj o toku pregovora imaju svi članovi odbora, i jednog i drugog, i svi šefovi poslaničkih grupa.
Takođe, tačno je da sam se čuo sa gospodinom Buhom, tačno je da je on u Skupštini, da piše amandmane na Predlog zakona o budžetu, i dogovorili smo se da se u 17,30 vidimo, da siđe u Skupštinu i da pokušamo, što se odbora tiče, nije problem da se i sutra zakaže.
Ali, to ništa ne znači ako nemamo zajedničku sednicu sa ministrima, te prema tome onog trenutka kada usaglase stavove ministri, odbori su spremni. Da li je to sutra, ponedeljak ili utorak, meni je saopšteno da je moguće da se ta sednica održi u utorak, u 13 časova.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da ćete se složiti sa mnom da u savremenoj istoriji privrede ne postoji primer problema sa kojima se suočavala nacionalna ekonomija jedne zemlje.
Raspad jugoslovenskog tržišta pokidao je tehnološke i ekonomske veze, paralelno sa raspadom jugoslovenskog tržišta išao je i raspad sovjetskog tržišta, gde je bilo bitno učešće privrede Srbije, a nakon toga sankcije, ratovi, bombardovanja i dosta, rekao bih, rigoroznih procesa tranzicije, doveli su, pre svega, prerađivačku industriju Srbije u položaj da nestane sa privredne karte Srbije, a oni koji su preživeli imaju teške ožiljke vremena koja su iza njih, posluju sa zastarelom tehnologijom, sa niskom produktivnošću rada u odnosu na zemlje u okruženju i čine ogromne napore da kakvo-takvo bitisanje održe.
Mislim da su novi izazovi pred takvom privredom koja nije preživela te probleme i koja još uvek živi na kreditima itd. Upravo talas finansijske krize koji se ozbiljno, hteli mi to da priznamo ili ne, već oseća kod privrednika, više nema nabavke materijala na odloženo plaćanje iz inostranstva, više nema kreditne prodaje, uglavnom se materijali isporučuju avansno i uglavnom se cene materijala podižu, što dovodi, pre svega, rekao bih, prerađivačku industriju u fazu, zbog kupovne moći našeg stanovništva, da ne može da računa na neko ozbiljno povećanje cena i da održi proizvodnju.
Radim u jednoj od industrija, mi u Srbiji ne proizvodimo čipove i složene tehnologije, radim u industriji nameštaja i sve su prilike da se dugo neće moći izdržati ovako dodatni input efekata finansijske krize, a da ne dođe do nekog ozbiljnog pomeranja u cenama, jer mi imamo prednost jeftine radne snage. Ta prednost ne može da zameni visoku tehnologiju za koju nema sredstava da može da se zanovi. Mislim da posebno preti opasnost da u ovim vremenima izgubimo tržišnu utakmicu u izvozu.
Izvinjavam se što ponovo pominjem moju firmu koja izvozi oko 40 miliona eura, preti opasnost da to izgubi, jer neće moći da se izbori sa nekim vancarinskim zaštitama koje neke zemlje preduzimaju da bi svoju nacionalnu ekonomiju zaštitile.
Mislim da je jedan od početnih dobrih načina ovo što Vlada Republike Srbije čini, da makar nešto pomogne privrednicima i privredi Srbije, da kroz određena olakšanja stvori uslove, u ovom slučaju kroz dva zakona, od oko 57 milijardi, kako neko pomenu, dolaze kao olakšanje, koje mogu da se ulože u nabavku materijala, pre svega, da se ne nabavljaju skupi krediti ili još više uz zanavljanje tehnologije kako bismo mogli da u ovim teškim vremenim opstanemo kao tržišno konkurentni, bar na tržištima gde smo već pozicionirani i gde imamo šansu da možemo da preživimo.
Mislim da je to interes građana Republike Srbije, da je interes privrede i subjekata i mislim da je najveći interes države, jer stvara klimu, da se relaksacijom nekih davanja koje privredni subjekti ne mogu da izvrše sada stvaraju mogućnosti da se mogu tekuće obaveze u potpunosti izmiriti.
Neki od zakona stvaraju uslove, mnogo je o tome bilo reči sada, da mogu da se građani Republike Srbije leče, jer to do sada nisu mogli, jer su morale isplate tih obaveza ili davanja, pre svega, za zdravstveno osiguranje, da idu mesec za mesecom, a onog meseca kada se to ne uplati, zdravstvene knjižice se nisu overavale i dolazilo je do problema.
Ja ću samo ukratko da pretrčim preko nekih predloga zakona. Recimo, Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje predviđa da se otpis svih kamata i obaveza koje su dospele za plaćanje do 31. 12. otpišu i to: porez na dohodak građana, porez na dobit preduzeća, porez na prenos apsolutnih prava, porez na nasleđeni poklon, porez na promet, porez na fond zarada, porez na finansijske transakcije, na obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i porez na registrovano oružje.
Mislim da je procedura podnošenja zahteva i odobravanja dosta pojednostavljena.
Stvaraju se stimulativne mere da ako se tek dospele obaveze plate do kraja godine, onda se stvara mogućnost da se sto posto otpišu kamate, ako do kraja marta meseca, onda je to 75% i do kraja šestog meseca kamata bi se otpisala u iznosu od 50%.
Mi bismo, privrednici, bili srećni, ako bi se na određeni način to imalo u vidu, da svi otpisi krenu od 1. januara 2009. godine ili da sve obaveze koje dođu do 31.12.2008. godine da potpadnu pod ovakve kriterijume i to bi bilo nešto više od 15 milijardi relaksacije, a u isto vreme bila bi prava pomoć privrednicima, jer na određen način te obaveze moraju biti uvećane i za obaveze iz 2008. godine.
Predlogom zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje uređuje se mirovanje obaveza plaćanja dospelih a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i otpis duga po osnovu dospelih, a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. Zakonom se predviđa mirovanje duga, koji je dospeo do 31.12.2007. godine, do 31.12.2011. godine, uz uslov da se obaveze počev od 1.1.2008. godine do 31.12. redovno izmiruju, a nakon takvih izmirenja dolazi do potpunog otpusta duga, kamata i perioda mirovanja na koji se ne zaračunavaju kamate, što je primamljivo.
Bilo bi mnogo povoljnije, a efekat za državu bi bio daleko veći, jer bi privreda ipak smogla snage da obaveze od 1.1.2009. godine ili nadalje u potpunosti izmiruje, a da ovaj zakon važi sa primenom otpisa obaveza zaključno sa 31.12.2008. godine.
Procedura podnošenja zahteva lokalnim poreskim upravama ili za velike sisteme u sedištu te filijale za velike sisteme, dosta je pojednostavljena. Slažem se sa konstatacijama, takođe, da uslovi privređivanja, iako makroekonomski postavljeni, važe za sve, za određene vrste proizvodnje i za određene teškoće u kojima se neke firme nalaze nisu isti i mislim da bi nekim podzakonskim aktom, uredbom Vlade ili nekim drugim instrumentom, trebalo ove uslove regulisati.
Tamo ko je ostvarivao visoke profite, a danas mu otpisivati neke obaveze koje iz ko zna kojih razloga nije platio, ne bi bilo pravedno u odnosu na one koji u ovome vide spas da prežive, da zadrže zaposlenost, da ne dođu u fazu likvidacije, a da posle toga stvaramo armiju nezaposlenih, i ogromne naknadne pare dajemo za neki novi grinfild, koje neće tako brzo doći, jer sada u uslovima kada niko od investitora u ovim teškim vremenima ne razmišlja da tako sa krupnim investicionim zahvatima krene bilo gde, pa i u zemlju Srbiju, jer niko, bar je to praksa, ne gradi iz para koje je zaradio za sebe, nego iz kredita, krediti su ovoga puta dosta skuplji.
Efekti koji se mogu pobrojati – osiguranici, uplatioci doprinosa stiču mogućnost da iskoriste pravo na obavezno zdravstveno osiguranje.
Zdravstvene knjižice se mogu overavati, iako nije izvršena uplata doprinosa. Stvaraju se uslovi da se obezbedi redovna uplata tekućih obaveza, rasterećuju se osiguranici obaveza u iznosu od 42 milijarde plus ovih 15, rekosmo 57.
Rešiće se problem u vezi nemogućnosti overe zdravstvenih knjižica, jer je Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju predvideo redovnu uplatu, ali na način da su sve prethodne uplate bile namirene, što se kod neredovnih platiša stvara kao veliki problem u postizanju rokova, skoro ih je nemoguće postići.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedan od narodnih poslanika koji su u prošlom skupštinskom sazivu u ulozi opozicije učestvovali u donošenju Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
Tada smo vrlo konstruktivno ukazivali na mnoge probleme, propuste i realnosti u izvršenju budžeta i manjkavosti koje je tako postavljen budžet imao. Primedbe su delimično uvažene, ali, evo, u drugoj polovini četvrtog kvartala razgovaramo o rebalansu budžeta.
Postavlja se pitanje - zašto rebalans? Mislim da odgovore treba tražiti u činjenici da su mnoge budžetske stavke realizovane u ciframa koje se bitno razlikuju od postavljenih cifara u budžetu za 2008. godinu. Dobro je da se, makar i ovako kasno, realan život, realni prihodi i realni rashodi usaglase, definišu i da se odredi koliki je taj deficit u budžetu.
Realizacija budžeta za 2008. godinu tekla je u takvim okolnostima da smo u dobrom delu godine u Vladi imali nedovoljno regularne uslove: imali smo tehničku vladu koja je funkcionisala skoro četiri meseca, a onda je došlo do smene vlasti i postavljena je nova organizacija ministarstava, formirana su nova ministarstva i komisije, određene nove funkcije u Vladi koje su morale biti finansirane iz budžeta i za koje nisu bila planirana sredstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da dublje elaboriram značaj budžeta kao jedne od najvažnijih poluga za sprovođenje makroekonomske, razvojne i socijalne politike Vlade. To se podrazumeva. Ciljevi aktuelne vlade su dosta jasno definisani, posebno u delu razvoja infrastrukture i realizacije socijalne politike, i Predlogom zakona o rebalansu budžeta se faktički ide u realizaciju ovako postavljenih ciljeva. Uredbom nove vlade o vanrednom povećanju penzija za 10% za isplate počev od meseca oktobra pa nadalje, uz istovremeno redovno usklađivanje penzija, javljaju se novi rashodi u iznosu od preko 12.658.000.000 dinara.
Sredstva za subvencije u poljoprivredi se dodatno uvećavaju za blizu sedam milijardi dinara jer su u međuvremenu donete mnoge uredbe, kao što su: Uredba za regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura, Uredba o korišćenju sredstava podrške komercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, Uredba o načinu korišćenja sredstava za genetsko unapređenje mlečnog govedarstva i Uredba o načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja. Osim toga, došlo je do naglog povećanja broja registrovanih domaćinstava u poljoprivredi, za koja su predviđena određena izdvajanja.
Stvara se nužna potreba za dodatnim izdvajanjima u iznosu od 2,3 milijarde za saobraćajnice od nacionalnog značaja kao što su koridori i obilaznice. Takođe, novi izdatak je i projekat zajedničkog ulaganja sa "Fijatom" u iznosu od blizu dve milijarde dinara.
Zabrinjava činjenica da se iz godinu u godinu, pa i ovim rebalansom, predviđa povećanje broja zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta za 2008. godinu.
Na kraju 2008. godine broj zaposlenih činovnika koji su na državnom budžetu će biti 260.111, što je duplo više u odnosu na broj iz 2000. godine. Takođe zabrinjavaju podaci da u mnogim ministarstvima imamo stavke o uslugama po ugovoru, dobrim delom intelektualnim, iako imamo veliki broj zaposlenih. Broj zaposlenih u raznim agencijama takođe znatno opterećuje budžet.
Uveren sam da će Vlada Srbije imati u vidu ove probleme prilikom predlaganja budžeta za 2009. godinu i nadalje. Smatram da je ono što je dobro u ovom rebalansu budžeta to što će se budžetski deficit od 45,7 milijardi dinara pokriti iz realnih izvora, dobrim delom i iz povećanih prihoda.
Takođe je dobro što se rebalansom definišu makroekonomski ciljevi, sa namerom da se realizuju u ovako kratkom periodu, a to su: dalji dinamičan privredni rast, ravnomeran regionalni razvoj, izgradnja infrastrukturnih objekata, rast standarda. Do kraja godine učiniće se napori da se obezbedi rast bruto društvenog proizvoda za 7%, da se inflacija zadrži na nivou ispod dvocifrenog broja; nastaviće se trend povećanja izvoza u nameri da se spoljnotrgovinski deficit smanji; devizne rezerve su stabilne, raste štednja stanovništva i investicije takođe realno rastu, a to sve u uslovima kada svetsku ekonomiju snažno drma talas finansijske krize. Mere koje NBS, zajedno sa Vladom, predviđa ulivaju nadu da će naša privreda i stanovništvo proći sa što manje negativnih posledica i da će dalje nastaviti investicioni ciklus, koji nam je više nego potreban.
U potpunosti uvažavam mišljenja određenih poslanika da ulazimo u period veoma ozbiljne finansijske krize, da nismo na pustom ostrvu i da će se taj talas (neko ga je pomenuo kao cunami) povratno odraziti i na našu ekonomiju; da veoma obazrivo, odgovorno i stručno treba pripremiti ciljeve ekonomske politike za narednu godinu, budžet za narednu godinu i, posebno, kako izaći iz recesije koja će nas neminovno zahvatiti, gde se predviđa rast društvenog proizvoda za 4%, a naše su potrebe, pre svega, u zapošljavanju, u rastu proizvodnje, u investicijama, koje ćemo veoma teško moći da realizujemo iz kredita koji će, u svakom slučaju, u narednoj godini i narednom periodu morati da bude viši nego što je to sada. Hvala.

Poštovani poslanici, poštovana predsedavajuća, učesnik sam tog protestnog mitinga, došao sam sa grupom simpatizera i članova SRS-a iz svoje opštine. Došli smo da damo podršku Radovanu Karadžiću i da izrazimo protest zbog njegovog hapšenja.

Mi nismo došli da rušimo Beograd. Mi nismo došli da razbijamo po Beogradu, ni da se bijemo s policijom i da ginemo, naprotiv.

Ovaj izveštaj u krajnjoj meri vređa dostojanstvo nas poslanika, nas koji smo tražili od nadležnog ministarstva da nam dostavi izveštaj s analizom i konkretnim merama koje su preduzete prema odgovornim licima, a odgovorna lica su poznata, samo što u ovom izveštaju nisu imenovana.

Izveštaj obiluje sa dosta podataka, činjenica, i beznačajnih i značajnih. Međutim, nema onog pravog, ko je odgovoran i ko je organizator onoga što se događalo na ulicama Beograda.

Indikativno je da je milicija huligane, s pravom rečeno, huligane, braneći se od njih, gurala prema masi mirnih i dostojanstvenih učesnika skupa. Šta se moglo tu očekivati? Moglo se očekivati da će masa sama sebe da rasturi?

Sledeće u Izveštaju stoji da je privedeno 19 lica, a kasnijom obradom je privedeno još 10, i prema njima su preduzete zakonske mere. Nigde ne stoji šta su ta lica prilikom obrade izjavila. Da li su to lica koja su članovi SRS-a? Da jesu, sigurno bi to bilo u ovom izveštaju. Prema tome, ta lica nisu članovi SRS-a, čak nisu ni simpatizeri, već su organizovano ubačeni u miting da bi napravili ono što se napravilo.

Zato ovaj izveštaj treba vratiti i tražiti od MUP-a da se pozabavi, mada je bilo vremena – dva meseca, time i da donese izveštaj nama, poslanicima, koji će, konkretno, reći ko je odgovoran i ko je krivac za sve ono što se događalo tog dana na mitingu. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, uvažena ministarka i predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je, koliko sam uspeo da prebrojim, oko 11 predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmovima, garancijama, dodatnom finansiranju, donacijama i finansijskim ugovorima. Da odmah kažem, danas je 8. septembar 2008. godine, a mi raspravljamo o verifikacijama koje su potpisane od strane Ministarstva za finansije, i to: jedan sporazum 8. decembra 2006. godine, jedan sporazum 16. jula 2007. godine i ostali 27. jula 2007. godine. Dakle, deset sporazuma verifikujemo nakon godinu i nešto dana, sa verom, s obzirom na opravdanost ovakvog zaduživanja, da ćemo izglasati ovakve sporazume, ali imamo sporazum koji potvrđujemo skoro nakon dve godine.

Ovde se radi o sporazumima sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, Evropskom investicionom bankom i Međunarodnim udruženjem za razvoj, dakle uglednim finansijskim institucijama kojima ćemo još mnogo puta morati da se obraćamo, jer smo srednje razvijena, rekao bih siromašna, zemlja, neminovno upućena na ove institucije da bismo mogli obezbediti kakav-takav razvoj.

Radi se o zajmovima, kreditima i donacijama od blizu 300 miliona evra, što za naše prilike i velike potrebe nije mala suma. Naravno, koji god da je i kakav god da je razlog bio u pitanju, radi se o nedopustivom odnosu i ponašanju i šteti za našu zemlju kada je ovako dug proces verifikacije ovako važnih, rekao bih povoljnih, zajmova za Srbiju.

Svakako da zajmodavac, koji po meni ustupa sredstva po dosta povoljnim uslovima, stiče utisak da mi nismo zainteresovani za ovakva sredstva i da će njihov odnos prema nama u sledećim obraćanjima sigurno biti nešto drugačiji. Radi se o sredstvima kojih ima u svetu, ali pod ovakvim uslovima nažalost nema, a mi za takvim sredstvima vapimo.

Bez namere da ulazim u detalje, želim samo da neke od zajmova prokomentarišem. Sporazum o zajmu za dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predviđa sredstva u iznosu od 36.800.000 evra za unapređenje putne infrastrukture i poboljšanje održavanja puteva, i to: rekonstrukciju 113 kilometara puteva u Srbiji, održavanje 660 kilometara glavnih i 517 kilometara regionalnih puteva, poboljšanje mera sigurnosti u saobraćaju i pružanje tehničke pomoći za realizaciju projekta i izgradnju kapaciteta. Radi se o kreditu na 17 godina sa grejs-periodom od pet godina po relativno povoljnim uslovima.

Ova sredstva će bar delimično ublažiti veliki problem održavanja puteva, gde se zbog nedostatka sredstava putna mreža loše održava i ozbiljno ugrožava saobraćaj i dovodi do drastičnog povećanja troškova prilikom konačne rekonstrukcije tih puteva.

Neki podaci koje imam govore da sredstva koja prikupljamo po osnovu putarina nisu dovoljna ni za redovno održavanje puteva koje sada imamo. Razumeo sam da ova vlada čini napore da završi Koridor 10 u potpunosti kada je autoput u pitanju i dobrim delom kada je železnica u pitanju, od čega nam zavisi ukupan razvoj zemlje, ali je činjenica da već postojeći deo završenog dela autoputa traži ogromna sredstva za sanaciju da bi se doveo u red sigurnih autostrada. Svedoci smo toga da zauzimamo jedno od neslavnih prvih mesta po broju saobraćajnih udesa i žrtava, te je neminovno da ova sredstva što pre iskoristimo.

Rekao bih da je neminovna i sanacija postojećih puteva i vrlo brza izgradnja ili dovršetak Koridora 10 kako bismo mogli da pod povoljnijim uslovima obezbedimo korišćenje Koridora 10, jer nam preti veoma velika opasnost – skoro je pri kraju koridor kroz Bugarsku i Rumuniju, koji može da odvuče dobar deo saobraćaja koji sada ide Koridorom 10.

Kada je u pitanju ugovor o finansiranju sanacije mosta "Gazela", koji je potpisan, na iznos od 33 miliona evra, između Evropske investicione banke i JP "Putevi Srbije", a Vlada dala garanciju, čini mi se da je poslednji trenutak da se ovako važna saobraćajnica za Beograd ali i za Srbiju sanira i da se obezbede pristupni putevi. Bez obzira na projekat obilaznice i plan izgradnje još nekoliko mostova, značaj "Gazele" je vrlo veliki jer spaja dva velika grada, stari i Novi Beograd; to je jedna od vrlo važnih spona u Koridoru 10, ali preti ishabanošću, ukoliko se ne napravi hitna intervencija, da izazove katastrofu. I u ovom slučaju ugovor o finansiranju predviđa period trajanja kredita na 20 godina sa rokom početka vraćanja od pet godina, što smatramo takođe povoljnim uslovima, mada se iz teksta garancije ne može videti koliki su troškovi kamate.

Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke obezbeđuju se novčana sredstva od 33.000.000 evra za rehabilitaciju oko 100 mostova na magistralnim i regionalnim putevima u Srbiji. Potpisivanjem garancije angažuju se dodatna sredstva JP "Putevi Srbije", što znači da će se na sanaciju oko 100 mostova utrošiti 66.000.000 evra. Ako se ima u vidu da su skoro svi mostovi na Južnoj Moravi zbog divlje eksploatacije peska skoro neupotrebljivi, neki su zatvoreni i ne koriste se, stvaraju se mogućnosti da se smanje ogromni troškovi i problemi i suvišan je komentar o neophodnosti ulaganja u sanaciju ovakvih mostova.

Želim da skrenem pažnju da je, pored planiranja sanacije mostova, neophodna sveobuhvatna akcija Vlade Republike Srbije i njenih organa da se zaustavi divlja eksploatacija peska u svim rekama, jer ne radi se samo o šteti, recimo, čuveni su slučajevi bujanovačkog mosta, ratajskog mosta itd., gde se svake treće godine popravlja most; vrši se ekološka disharmonizacija, bunari ostaju bez vode, pesak nestaje i dalje se urušava kvalitet izgrađenog mosta.

To će verovatno teći u nedogled ukoliko inspekcijske službe, ali i ostale službe u čijem je domenu rada ovaj deo problema, u potpunosti na rešavaju pitanje zaštite mostova.

Predlogom zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske investicione banke obezbeđuju se novčana sredstva od 33.000.000 evra za rehabilitaciju ostalih delova saobraćajnica.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o dodatnom finansiranju projekta energetske efikasnosti između Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj nudi mogućnost za nastavak investicija i poboljšanje grejanja u sektorima zdravstva, prosvete, socijalne zaštite, gde nam je stanje i dalje veoma loše. Sredstva Međunarodnog udruženja za razvoj u iznosu od 6,6 miliona specijalnih prava vučenja obezbeđuju mogućnost da se dodatni kredit od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za još 13.300.000 evra za izgradnju ekonomičnijeg, kvalitetnijeg, efikasnijeg i ekološki čistijeg sistema grejanja u objektima bolnica, škola i mnogih socijalnih ustanova. Sporazum predviđa korektne uslove, u smislu roka trajanja kredita od 17 godina, grejs-period od pet godina i jedan posto pristupne kamate.

Sporazum o zajmu za dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je potpisan između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj 27. jula 2007. godine predviđa izdvajanje sredstava u iznosu od 36.800.000 evra. Radi se o uobičajenim uslovima zajma kao i za ostale kredite i zajmove koji su predmet današnje rasprave, sa periodom vraćanja zajma od 17 godina i grejs-periodom od pet godina.

Međutim, ostaje dilema, bar kod nas poslanika, da li je svrsishodna rasprava o verifikaciji ovog ugovora o zajmu i potvrđivanje zakona o zajmu u Skupštini, ako član 4. Sporazuma o zajmu kaže da je rok stupanja na snagu 90 dana od datuma potpisivanja, ne komentarišući verifikaciju.

Ponovo podsećam da je Sporazum potpisan 27. 7. 2007. godine, danas je 8. septembar. Ovakva se primedba može izreći za skoro sve ugovore o zajmu koji su predmet današnje rasprave.

Svakako da je svrha i namena sredstava iz ovog zajma veoma važna, jer će se sredstva utrošiti za izgradnju nasipa i obala radi zaštite od poplava od kojih Srbija svake godine trpi ogromne štete na priobalnim rečnim područjima Dunava, Save, Tamiša, Morave, Tise i mnogih drugih manjih reka.

Takođe su nemerljive štete po mnogim aktivnim klizištima koja se ne saniraju, iako smo u prošloj godini doneli Zakon o sanaciji klizišta.

Ogroman zadatak Vlade Republike Srbije jeste izgradnja sistema za navodnjavanje, jer ako želimo da iskoristimo prednosti u poljoprivredi i ostvarimo konkurentnu poljoprivrednu proizvodnju moramo da uložimo ozbiljna sredstva u sistem za navodnjavanje.

Sporazum o zajmu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u iznosu od 12.500.000 evra, koji je takođe potpisan jula 2007. godine, odnosi se na unapređenje poljoprivrednih aktivnosti u ruralnim sredinama, sa ciljem da se poveća konkurentna sposobnost naše privrede i sela, kao i da se obezbedi očuvanje eko-sistema Stare planine.

Sporazum o donaciji iz Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (Projekat reforme poljoprivrede u tranziciji) između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj takođe je potpisan 27. jula 2007. godine i reguliše izdvajanje sredstava u iznosu od 4,5 miliona dolara, ali je izdvajanje sredstava uslovljeno ratifikacijom Sporazuma.

Namena ovih sredstava pod određenim uslovima je ista kao u slučaju Sporazuma o zajmu za unapređenje sistema poljoprivrede u ruralnim sredinama i podizanje nivoa znanja o primeni agrotehničkih mera.

Sporazum o finansiranju Projekta regionalnog razvoja Bora između Vlade Republike Srbije i Međunarodnog udruženja za razvoj i Sporazum između Vlade Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predviđaju izdvajanje sredstava u iznosu od 24.300.000 evra i oko 10 miliona dolara radi podsticanja razvoja borskog regiona koji se nalazi u veoma teškim ekonomskim uslovima nastalim kao posledica teškog stanja u rudarsko-topioničarskim basenima Bor i Majdanpek, kao i sanacije ekološkog stanja koje je zbog jalovine iz rudnika ozbiljno ugroženo.

Ova sredstva treba da pomognu rešavanju nagomilanih socijalnih problema i problema zapošljavanja u Borskom okrugu. Inače, sredstva koja se izdvajaju u ovim zajmovima vraćaju se u roku od 20 godina, sa periodom počeka od 10 godina i sa relativno povoljnim troškovima servisiranja i troškovima angažovanja sredstava.

Finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/A reguliše investiranje u modernizaciju, izgradnju i proširenje bolnica u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, kao deo ukupnih sredstava potrebnih za ovu investiciju, i to tako da se ugovorom odobrava 80.000.000 evra, da bi se u narednom periodu ugovorno obezbedila dodatna sredstva i sredstva iz drugih izvora. Takođe se radi o povoljnom kreditu na 25 godina sa periodom počeka od pet godina, računajući uplate po tranšama.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS - JS u danu za glasanje će podržati verifikaciju ovih sporazuma, jer smatramo da se radi o sredstvima koja su nam neophodna i koja se dobijaju pod povoljnim uslovima. Hvala.