Hvala.

Dakle, gospodine ministre, nadovezujem se na deo diskusije prethodnog govornika, razmere zloupotrebe, kada su u pitanju komisije i razno razna tela koja se osnivaju, privremena, zaista su velike. Podržavam kontrolu u ovoj oblasti.

Međutim, članom 2. i 3., za koje sam predložio da se brišu, mislim da to nećete postići, ako vam je to namera. Dakle, ona je i ovako alternativna, više dogovorna, onako, zadužuju se budžetski korisnici, nadležni organi da preispitaju itd.

Da li će preispitati, nema nikakve kazne, poput kazne za lokalne samouprave, ukoliko ne izmiruju svoje obaveze, nema rokova. Dakle, nećete moći da iskontrolišete nadležne organe i korisnike javnih sredstava u fazi preispitivanja neophodnosti isplate, uopšte naknada za rad komisija i privremenih radnih tela, posebno kada je u pitanju visina. Kada budete dobili neko istraživanje, dobićete izveštaj da to tako treba i na tome će se završiti. Dakle, nemate nikakvu zaštitu u ovom članu da možete da delujete.

Tako da, moj predlog jeste, mislim nije amandman, ali možete da razmislite ubuduće, a možda će biti neke izmene ovoga Predloga budžeta, kasnije u toku budžetske godine, da ministar se zadužuje da u roku od šest meseci, tri meseca, koliko vremena je potrebno da donese pravilnik, kojim će se regulisati, propisati, za koje poslove se, kako se formiraju komisije, ko ih formira, za koje poslove, koje uslove treba da ispunjavaju članovi i naravno kada su u pitanju rasponi o visini naknada. To je doprinos jedan, da se na bolji način iskontroliše trošenje budžetskih sredstava. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Amandman je podnet na Predlog budžeta. Ono što smo čuli u toku rasprave što se tiče obrazloženja budžeta samo me je učvrstilo u nameri da ostanem pri amandmanu. Dakle, što se tiče stava 2, gde se predviđa povećanje i za penzije sa 1,5% na 5%, za sve strukture zaposlenih na 10%, dakle, i za obrazovanje i za naučno-istraživačke delatnosti, kultura, zdravstvena zaštita, predškolske ustanove i sva ministarstva koja predstavljaju tzv. ministarstva sile.
Što se tiče stava 1, gde se produžava do kraja 2017. godine zabrana zapošljavanja, odnosno ograničenje ili pod određenim uslovima, ja predlažem da se taj stav briše zato što to retko ko poštuje, s jedne strane. S druge strane, ova zabrana, zato što se ne poštuje, ona sprečava s jedne strane kvalitativno poboljšanje kadrovske strukture, dakle, to je opravdanje, kao što reče koleginica, kada treba da se prime mladi lekari ili drugi stručnjaci, ali zato kada treba da se prime partijski kadrovi, onda se to ne poštuje.
Dakle, ima i primera što se toga tiče. U Velikoj Plani je povećan broj zaposlenih za više desetina, dva pomoćnika imamo, jedan je pekarski radnik za razvoj preduzetništva, a za informisanje je naš bivši kolega poslanik iz SRS, penzioner, direktor doma zdravlja, nije iz PUPS-a, penzioner, dok je opravdanje kada treba da se prime mladi lekari u domu zdravlju da postoji ograničenje, odnosno zabrana zapošljavanja, ali kada treba penzioner da bude direktor doma zdravlja za 200.000 dinara, onda to nije suprotno zakonu.
Tako da predlažem da se ovaj stav briše. Hvala.

Razumem, ministre, koji su budžetski okviri. Ali, sami ste rekli više puta u toku rasprave u ova dva, tri dana i to i negde piše u obrazloženju, a to možemo da čujemo i svakodnevno na televiziji, da ovaj budžet predstavlja u stvari preraspodelu. Dakle, on ima svoje okvire i ja na to nemam primedbu. Vi ste tolike okvire pružili, verovatno toliko može, ali imam primedbu na preraspodelu.
Dakle, ovo je rezultat preraspodele, zato što sada postoje neki dogovori i procene, dakle, da ovde treba da bude povećanje za 1,5%, 3%, 6%, itd, onako kako ste predložili. Zašto 10%? Zato što već nekoliko godina traje ta privremena obustava tzv, a da pri tome mi ne znamo koliko ta obustava može da potraje.
Vi sami govorite u obrazlaganju ili u odbrani ovoga budžeta, govorite optimistički da te projekcije su dobre i da će one uskoro dovesti do toga da nećemo biti prinuđeni da ovo ograničenje traje. Onda se postavlja pitanje – zašto to ne kažemo ljudima? Ovoliko mora da traje do 2018. godine, do 2020. godine. Zašto se to ne kaže, ako može sada da se proračuna? Hvala vam.

Gospodine ministre, u članu 2. Predloga budžeta za 2017. godinu predviđeno je za finansiranje budžeta deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice 858 milijardi. Dakle, oko 200 milijardi više, nego 2016. godine, bez obzira na okolnosti prezentacije budžeta, i njegove realizacije i efekata realizacije u 2016. godini.
Zajmova od domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija 150 milijardi i 583 milijarde od domaćih obveznica. Dakle, mi nismo predlagali ovim amandmanom umanjenje, već samo drugačiju strukturu, zato što smatramo da nije svejedno pod kakvim uslovima se i vrši zaduživanje, posebno zato što često navodite, verovatno je to i tako, ali nikad ne navodite koliko je Srbija zaista obaveza preuzela i koliko planira novih investicija ili izdataka koji utiču na deficit koji ste iskazali u ovom budžetu. Dakle, mi smo predvideli da se 583 milijarde umanji za 150 milijardi, dakle na 453 milijardi, što nema razloga da bude neprihvatljivo, a iznos od 150 miliona, dakle taj isti iznos, da se prebaci i uveća sa 150 milijardi na 280 milijardi. Dakle, naveli smo u obrazloženju amandmana zašto smatramo da je to povoljnije.
U obrazloženju koje sam dobio zašto se amandman ne prihvata, navedeno je da se ne prihvata iz razloga jer je neophodno razvijati tržište dinarskih državnih hartija od vrednosti kako bi se smanjila izloženost javnog duga Republike Srbije deviznom riziku. Dakle, bez ikakvih parametara, bez ikakvih ocena, bez ikakvih projekcija, ako je tako kako stoji u obrazloženju, onda se može postaviti pitanje zašto je ovih 150 milijardi koje predviđate zaduživanje kod domaćih ili inostranih banaka ili međunarodnih finansijskih institucija, nije na državnim obveznicama, jer bi se na taj način kako je u obrazloženju odbijanja amandmana, još i u većoj meri razvijalo tržište državnih hartija od vrednosti.
Dakle, uslovi zaduživanja kod hartija od vrednosti, kod domaćih i međunarodnih finansijskih institucija nisu isti, smatramo da na ovaj način može da se uštedi i zaista sam začuđen, zašto bar neko sadržajnije obrazloženje odbijanja ovog amandmana nije dato. Hvala.

Gospodine ministre, mi smo na član 3. stav 3. podneli amandman kojim smo predložili da se doda stav koji glasi: „Ministarstvo finansija dostaviće Narodnoj skupštini izveštaj o realizovanim projektima za koje su izdate garancije, odobreni zajmovi i krediti od strane drugih institucija“.
U obrazloženju kojim je amandman odbijen, navodi se da se amandman ne prihvata jer se sve obaveze po osnovu zaduživanja redovno mesečno objavljuju na internet prezentaciji. Mi to nismo ni tražili, tako da uzimam u obzir i dozvoljavam da se nismo razumeli.
Šta smo mi u stvari hteli? Mi smo hteli jedan izveštaj o realizovanim projektima. Dakle, govorimo o ciframa, govorimo o tabelama, o eksel tabelama, dakle, život nije sadržan u tome.
39/2MO/LJL
Što se tiče same dinamike realizacije projekata za koje Narodna skupština, usvajajući Zakon o budžet, izdaje garancije za realizaciju brojnih projekata koji su sadržani u članu 3, mi saznajemo preko medija, građani, pa i narodni poslanici, hiperprodukciju u postavljanju kamena temeljaca, sa najavama optimističkim da će projekat biti završen do kraja 2015, do kraja 2016. godine.
Mislim da ništa ne smeta i da treba da preispitate ovaj stav i da možda po modelu kako ste to sa gospodinom Lapčevićem dogovorili, bez intervencije na tekst na ovaj zakonski projekat, da biste mogli da izveštavate Narodnu skupštinu o realizaciji projekata. Dakle, ovi projekti koji su nabrojani, pa da onda iz oblasti energetike, iz oblasti saobraćaja, iz oblasti obrazovanja, ništa ne smeta da Skupština bude obaveštena o stepenu realizacije projekata.
Da imamo takav jedan izveštaj, ne bismo ni podnosili amandmane na član 5, o čemu će kasnije biti reči. Hvala.

Hvala.
Podneo sam amandman na član 5. da bih saznao o čemu se u stvari radi kada je u pitanju trošak koji se planira u visini od 250 miliona dinara za izgradnju mosta LJubovija – Bratunac, tako je barem naznačeno, i nisam se bog zna kako proveo u odgovoru koji sam dobio.
Dakle, nismo protiv izgradnje ovog mosta, nismo protiv izgradnje ostale infrastrukture koja je potrebna da bi se ovaj most stavio u funkciju, ako se zbog toga to radi, jer je ovde navedeno izgradnja mosta sa pristupnom saobraćajnicom. Voleo bih da nešto više o tome znamo, da imamo izveštaj o kojem sam govorio u okviru amandman na član 3, izveštaj o stepenu realizacije projekata, možda ovakva pitanja ne bismo ni postavljali.
Dakle, poznato je da u budžetu za 2016. godinu nisu planirana sredstva za izgradnju ovog mosta, dakle, planiran je završetak u 2016. godini i planirano je otvaranje do 2016. godine. Poznato je da je krajem novembra meseca neka šteta nastupila na mostu. Dakle, to se dešava. Želeo sam ovim amandmanom da iniciram da se obrati pažnja ko je u stvari odgovoran za tu štetu, ako je u pitanju izdvajanje dodatnih sredstava da se šteta koja je nastala sanira. Dakle, to je neophodno da se uradi.
Od ministarke Mihajlović smo čuli, jednom prilikom, da je reč o odgovornosti izvođača radova i da to državu ništa neće koštati. Ako je to tako, u redu. Dakle, mi to još uvek, bar iz ovog odgovora još uvek ne znamo. Postavlja se pitanje ako država prihvata makar i delimično finansiranje ove štete, postavlja se pitanje odgovornosti, postavlja se pitanje načina ugovaranja, garancija ugovaranja, polisa osiguravajućih društava itd, pa vas molim gospodine ministre da obratite pažnju na ovaj veoma visoki izdatak u visini od dva miliona evra.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dakle, pošli smo od činjenice da je država preuzela ranijih godina neke obaveze. Pošli smo od činjenice, po izjavama državnih zvaničnika vladinih ministara i predsednika Vlade, da je budžet za 2016. godinu dobro projektovan i da šest milijardi i 600, koliko je bilo za 2016. godinu je bilo dovoljno za preuzete obaveze i za takozvani rast, kako je ovde predstavljano. Dakle, pošli smo od toga i projekcije, kako se kaže u obrazloženju odbijanja amandmana, da se procenjuje da imamo zainteresovane ministre za 2017. godinu, dakle, iznos na osam milijardi i 133 miliona. Takođe, planira se i rast za 2018. i 2019. godinu i tu smo dali određene projekcije.
Dakle, opreznosti radi, kao za most. Nismo protiv mosta, nismo protiv zapošljavanja, nismo protiv stranih investitora, ali, dakle, tu nešto nije u redu. Ima primera, mogu da navedem nekoliko primera iz Velike Plane, da je investitor kupio zemljište, izgradio halu, platio priključak na infrastrukturu i dan-danas radi, evo, već deset godina, neke investicije u Velikoj Plani.
S druge strane, imate investitora koji dobije zemljište, imamo situaciju da je izgrađena hala gradskim novcima, da su još dobili subvencije od 10.000 evra. Vi znate, gospodine ministre, sa 10.000 evra, možda može i tridesetak, možda i više, plate u bruto iznosu, kada je u pitanju minimalac, a najveći broj u takozvanoj šrafciger industriji ili nomadskoj industriji radi za minimalac. Dakle, preko 30 plata može da se izmiri.
Šta još tu nije u redu? Jedna velika diskreciona sfera odlučivanja pri izboru, pri procenama i, naravno, sfera odlučivanja izvršnih organa je toliko široka, praktično nekontrolisana. Često se krši zakon, posebno kada je u pitanju …

Zahvaljujem.
Dakle, ovo je jedna praksa koja je možda postojala i ranije, ali sada se produbljuje. Evo ministra bez portfelja koji je dobio zaduženja, a pri tome se postavlja pitanje – zašto nije dobio ministarstvo? Gospodin Krkobabić, dakle, posle 100 dana rada Vlade, saznajemo koja su mu zaduženja u Vladi, za javna preduzeća i za ravnomerni regionalni razvoj.
Što se tiče javnih preduzeća, smatram da je svoje nasledno političko pravo po sistemu političke primogeniture ostvario tako što je zadržao partijski uticaj na „Poštama Srbije“. Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, postavlja se pitanje – na šta će biti uloženo i na koje projekte se misli? Danas smo čuli od ministra finansija da su u pitanju programi ravnomernog razvoja, a da pri tome ne znamo koji su programi, sa svega 200 miliona. Za ravnomerni regionalni razvoja malo je i ceo republički budžet. Pa, postavlja se pitanje – pored brojnih ministarstava koja imaju programe za koje se može reći da predstavljaju doprinos ravnomernom razvoju Srbije, zatim lokalnih samouprava, gradova i opština, brojnih agencija, državnih organa itd, zašto sada ministar bez portfelja dobija 200 miliona?
Dakle, nama je jasno da je u pitanju, tj. da su u pozadini politički razlozi i samo članstvo u Vladi, ali zaista nema razloga da se 200 miliona dinara na jedan ovakav način raspoređuje. Pretpostavljamo da to može da bude po sistemu otvaranja seoskih pošta, protiv čega nemam ništa, ali to nije posao ministra bez portfelja. Ukoliko gospodin Krkobabić ne bi imao ništa protiv da se odmara kao penzioner, moglo bi i još 25 miliona, koje se izdvaja za rad ovog ministarstva, da se ukine. Hvala.

Zahvaljujem.
Zaista nema razloga da gospođa bude ovako ostrašćena. Vi se postarajte da se što pre, u dogovoru sa Vladom, raspiše konkurs za direktorsko mesto koje vam je povereno i da tu ispoštujete zakon.
Ja znam šta radi gospodin Krkobabić i da on putuje, ali nisam postavio pitanje šta on radi. Ja sam pitao narodski, da prevedem, koja vajda od toga? Vi stalno govorite da su u pitanju projekti. Pa, zašto ne kažete, pobogu, u pitanju je samo 200 miliona dinara za ravnomerni razvoj? Jel to za putovanje? To se ne finansira sa tih pozicija. Dakle, putovanja. To su programski opredeljena sredstva. Vi samo treba da kažete ono što ne želite ili ono što mi ne znamo, a to nigde ni ne piše. Da kažete – da, u pitanju su dva, tri, pet projekta, njihov značaj je takav, i da onda na taj način opravdate ovo budžetsko raspolaganje.
Razumem zašto vi partijski branite gospodina Krkobabića, ali zaista njegovo raspoređivanje i raspoređivanje sredstava na ovakav način i način vašeg postavljenja za vršioca dužnosti i odobrenje Administrativnog odbora da imate dve funkcije, i narodnog poslanika i vršioca dužnosti direktora, zaista nije nikakva motivacija za mlade ljude u Srbiji.

Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo predsednice, nije sporno da treba urediti pitanje službenosti na vodovima koje je izgradila „Železara“ ranijih godina i da to pitanje treba urediti u sklopu aranžmana sa novim kupcem. Međutim, način na koji se to radi, počev i od zakona koji je donet u februaru, čini mi se, 2016. godine, je poprilično sporan.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je uputio Skupštini predlog da donese autentično tumačenje na način kako je to obrazložio gospodin predsednik Odbora i Odbor je to pitanje razmatrao prošle nedelje, a inicijativa koju je podneo gospodin Aleksandar Martinović, čini mi se datira negde od juna meseca, a na Odbor je dospela kao dopuna dnevnog reda. Ne znam zašto je bila dopuna ako je, pretpostavljam, gospodin Martinović blagovremeno ili kad je to bilo potrebno podneo još u junu mesecu. Da bi na isti način i na dnevni red Skupštine to pitanje došlo iako je Odbor to razmatrao prošle nedelje i dao je pozitivno mišljenje, naravno uz argumentaciju koja ne ide u prilog tome, onako kako je obrazložio predsednik Odbora.
Ovaj predlog ide za tim da zakon koji je donet u februaru 2016. godine, odnosno njegov član 6, koji glasi – Na zemljištu iznad podzemnih vodova, čiji je investitor „Železara“, „Železara“ ima pravo prolaza i/ili pristupa uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta, da ne ometa upotrebu i održavanje tog objekta, odnosno voda.
Dakle, ovim podnetim predlogom predlaže se da se ta odluka protumači, ili mogu da kažem razume, tako da se ustanovljava pravo službenosti, kako se u predlogu kaže: „sadašnjeg vlasnika“.
Mi smo u zakonu definisali u čiju korist, u korist „Železare", se konstituiše to pravo službenosti, a u Predlogu za autentično tumačenje govorimo o sadašnjem vlasniku. Takođe je moglo da se navede ko je sadašnji vlasnik, iako se to zna. Reč je o vodovima koje je ranijih godina izgradila „Železara“.
Pošto se planira i prenos vlasništva na vodovima, što pretpostavljam da nije sporno, želi se da se automatski, nije bilo dovoljno donošenje zakona, već ovim autentičnim tumačenjem, na sadašnjeg vlasnika, kako se kaže u Predlogu autentičnog tumačenja, prenese i pravo službenosti u smislu člana 6. Zakona, i to bez obaveze da se pravo službenosti posebno uređuje pravnim poslom i bez obaveze da se vrši potreban upis u katastar nepokretnosti.
Dakle, službenost ne proizvodi dejstvo po sili zakona kako se to planiralo i očekivalo u februaru mesecu 2016. godine, da bi to bilo po sili zakona, ali će sada biti konstituisano u korist novoga kupca po sili ovoga autentičnog tumačenja.
Kao razlozi navode se nedoumice, i čemu je i predsednik Odbora govorio, pri potpisu ugovora, dakle, nedoumice u razgovoru sa kupcem prilikom potpisivanja ugovora, gde je kupac, koliko sam shvatio, izrazio sumnju u pravnu sigurnost koju mu država kao prodavac pruža sa tako konstituisanim pravom službenosti „Železare“ iz februara 2016. godine.
U obrazloženju se navodi da bi suprotno tumačenje dovelo do apsurda, da kupac stekne svojinu a da ne pređe automatski na njega pravo službenosti. Pa ne može pravo službenosti na njega da pređe automatski, zato što to nije urađeno na valjan način i sa „Železarom“.
Posebnu zabunu kaže se, unosi činjenica da je pravo službenosti u korist „Železare“ ustanovljena u zakonu. Dakle, i kupac na to ukazuje. A namera zakonodavca nije bila, dakle, to je sada jedno izgovaranje kako bih rekao, sa vremenske distance od pola godine i više u odnosu na februar kada je zakon donet, da zakonodavac nije želeo da stvara apsurde već da na koezistentan način reši imovinsko pravne odnose.
Pa, izvinite, sa tim ne mogu da se složim, jer sam zakon jeste apsurd posledično, i ovo tumačenje koje se predlaže da Skupština usvoji, a jedino konzistentno rešenje za ovakva pitanja jeste rešenje na osnovu zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa koji je tu zaista jasan.
U zaključku obrazloženja predloženog autentičnog tumačenja se navodi da se samim zakonom konstituiše upis u javne knjige, tj. uknjižba i da za uknjižbu nije potreban upis na osnovu pravnog posla. Zaista ne znam zašto toliko izuzetaka u ovakvom jednom poslu.
Smatram da je ovo jedna presedan i da na neki način predstavlja manevar izvršne vlasti koji u ovom trenutku zbog manjkavosti zakona koji je predložila Skupština 2016. godine uvlači sada i zakonodavnu vlast, odnosno Skupštinu Srbije da autentičnim tumačenjem učvršćuje ili uliva poverenje u pravnu sigurnost kupcu koji pruža država na ovakav način.
Jasno je da zemljište trpi teret, to je režim korišćenja za potrebe održavanja i upravljanja vodova i na osnovu toga je „Železara“ to pravo konzumirala makar i faktički. Postavlja se pitanje zašto „Železara“ to nije uradila ranijih godina na način kako to predviđa Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Dakle, kao što se u samom zakonu i navodi želelo se da se izbegne ili izigra, ako mogu da kažem, Zakon o planiranju i izgradnji i naravno da se neka faktična službenost, ako tako mogu da kažem, koju je „Železara“ imala ranijih godina legalizuje ili konvalidira zakonom koji je usvojen u februaru mesecu, što naravno nije bilo dovoljno, potvrđuje i činjenica da danas donosimo autentično tumačenje.
Zakonodavac je upravo tada propustio da na jedan konzistentan i opšti način uredi ovo pitanje i naravno kada je kupac uvideo da na jedan neobičajan način, donošenjem zakona posebnog o ustanovljenju prava službenosti u korist „Železare“ izrazio je sumnju zašto sada u zakonu ne stoji naziv firme koja je kupila „Železaru“ od države. Da bi se izbegla izmena zakona, pa da umesto „Železare“ sada stoji naziv novoga kupca ili sadašnjeg kako se kaže, pribeglo se donošenju autentičnog tumačenja.
Postavlja se pitanje, čije je zemljište, pod kojim ili nad kojim se nalaze vodovi o kojima govorimo i kako je „Železara“ koristila to zemljište u prethodnom periodu. Dalje, zašto to pitanje nije rešeno makar posle odlaska Amerikanaca i šta je radila uprava tadašnja ili menadžment o kome smo dosta čuli, što se tiče primanja i loših rezultata njihovog rada.
Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa je veoma jasan. U članu 51. govori da stvarna službenost ustanovljava se pravnim poslom, odlukom državnog organa i održajem, a u članu 52. da se na osnovu pravnog posla stvarna službenost stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način. Dakle, ove norme su imperativne po karakteru, a na ovakav način nijedan uslov i Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa nije ispunjen. Dakle, nemamo ni osnov, a nemamo sa druge strane ni upis koliko vidim, od toga se beži.
Razumem cilj ovog manevra, dakle, ono što nije obezbeđeno zakonom pokušava se sada da se uradi ovim tumačenjem i meni je jasno da se na ovakva način udovoljava kupcu i da su u prvom redu zaposleni, pa i grad Smederevo, a čini mi se i Vlada u velikoj meri sudbinski vezana za ovu prodaju i da je važno na jedan ovakav način obezbediti ono što se nije moglo na jedan sistemski način.
Uz tajni ugovor sa Amerikancima, uz zakon iz februara meseca, koji ustanovljava pravo službenosti „Železari“, uz tajni ugovor sa aktuelnim kupcem, uz autentično tumačenje sada, sve to predstavlja jednu potvrdu upravo pravne nesigurnosti i mislim da se na ovakav način ona ne može obezbediti, niti nadoknaditi.
Na ovakav način stvara se privid pravne sigurnosti, a ovo tumačenje svakako, kao ni zakoni, nije iznad Ustava i zakona i takođe je i ono podložno oceni. Dakle, ako u nekom trenutku budu ocenjivano i ispostavi se da nije u skladu sa Ustavom i zakonom, to sigurno neće biti potvrda pravne sigurnosti kupcu, odnosno investitoru.
S druge strane, Skupština se izlaže riziku, pa možda u ovom sazivu ili čak i u nekom drugom sazivu u istoj situaciji odluči drugačije i na taj način kompromituje se zakonodavno telo najviše, a kod investitora se upravo potvrđuje pravna nesigurnost našeg sistema. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, ja ću govoriti o amandmanu, kao i moji prethodni govornici, kolege.
Dakle, podnosilac amandmana je izneo razloge zašto ne treba usvojiti izmene zakona o finansiranju lokalne, sa kojima se slažem. Naveo bih još neke. Mi kao da smo vodili raspravu ova tri dana o stavljanju van snage Zakona o finansiranju lokalne samouprave, pa smo od predstavnika predlagača u razmeni argumenta slušali o razlozima koji se stavljaju na teret, dakle razlozi zbog kojih ne valja važeći zakon. Zašto onda nismo imali Zakon o stavljanju van snage ovog zakona? Zašto? Zato što nemamo drugi. Šta smo dobili u zamenu? Dobili smo izmenu samo u delu procenata učešća lokalne samouprave.
Ako zakon ne valja, neko od kolega je govorio, mislim da je čak neko od predstavnika skupštinske većine, zašto zakon nije izmenjen od 2012. godine? Govorio sam o tome da ovaj zakon ova vlast primenjuje u prethodnom mandatu i u ovom, i u onom pre prethodnom. Primenjuje onoliko koliko ga primenjuju i stranke koje su ga donele.
Dakle, ako je izmenjen 2011. godine, pa samo godinu dana ga je primenjivala stranka bivšeg režima, kako smo ovde imali prilike da čujemo. Zašto nije promenjen od 2012. godine? Ako do te mere utiče na makroekonomsku stabilnost, zašto nije promenjen 2012. godine?
Dalje, nije tačno da lokalne samouprave blistaju zbog izmene zakona i zbog umanjena, kako se ovde predstavlja. Veoma su nezgodni gradonačelnici, predsednici opština i ostali lokalni funkcioneri, a verujte i građani i vodi se rasprava i na mnogim drugim mestima, ne samo u ovoj sali o ovom zakonu, zato što građani prate.
Gospođo ministarka, vi ste u debati koju ste vodili sa nama tri dana, uz trud koji ste uložili, niste zaista pružili dokaze i opravdanje za ove izmene.
Ja sam govorio kod načelne rasprave, a sada to može kod amandmana, da ste posebno oštetili opštine kao jednu od struktura lokalnih samouprava. Niste dali odgovor na mnoga pitanja koja su postavljena, očekivao sam da će nakon prvog dana skupštinski saziv dobiti odgovor na neka pitanja.
Dao sam i konkretne predloge. Dakle, mogli ste da se uverite da su opštine uskraćene strukturno sa ovim procentom umanjenja za 447 miliona dinara. Zašto? Čuli smo jedan od argumenata na Odboru za ustavna pitanja da su gradovi prepoznati kao poželjne sredine, pa da ih treba dodatno podržati. Dakle, ja sam vas izvestio o razlogu koji sam čuo na Odboru od predstavnika predlagača. To nije nikakav argumenta. Dakle, on je selektivan, restriktivan po opštine.
Svi brinemo o lokalnim samoupravama i ne treba u tome da se utrkujemo, ali ne povlačimo svi iste poteze u korist lokalnih samouprava. Ovaj potez Vlade nije u korist lokalnih samouprava i što je najgore, za ova tri dana nismo dobili dokaze zašto je to toliko i koliko važno za makroekonomsku stabilnost, ako je tačno, nešto je jedan od prethodnih govornika rekao, pominjući 997 milijarde, pa dakle to je učešće od 0,048% u budžetu.
Odgovori na pitanja koja ste dali su, zaista uopšteni, isto kao i obrazloženje. Dakle, to je posledica pripreme zakona na prečac.
Terminološko neslaganje ili možda i suštinsko. Govori se ovde i zamera da kritika koja se čuje protiv izmene ovoga zakona da mi govorimo kako država nešto uzima opštinama. Pa, tačno je. Dakle, svodi se na smanjenje sredstava, a to se sada ovako narodnim jezikom može da prevede uzimanje. Pa sada, tobože država je nešto dala, pa sada može i da uzme. Pa, uredu je, to i jeste prihod države, ali je država odredila da bude ovako kako je sada. Pa, nisu se opštine izborile same da bude ovako, nego je to donela, takođe neki skupštinski saziv je doneo.
Ne možemo se rukovoditi principom, da banalizujem istup jednog našeg kolege koji nas je po sopstvenom priznanju kolege iz njegove poslaničke grupe 20 minuta terorisao ovde, nas opoziciju, ne možemo se rukovoditi principom – ja sam te stvorio, ja imam pravo da te uništim, lokalnu samoupravu.
Dakle, država može da ukine lokalne samouprave. Može da napravi novu teritorijalnu organizaciju, ali da li je to način na koji treba razgovarati o ovakvom jednom važnom pitanju. Izmena zakona je restriktivna i selektivna i to je dokazano, to ste vi priznali na kraju krajeva. Dobar deo argumenata ste prihvatili u toku ove rasprave, nešto ćutke, nešto što i u znanju.
Vi ste napravili određenu ogradu od politike Vlade, lično, zato što ste želeli, navodno tvrdnjom da niste član ni jedne političke partije, da na taj način objektivno sagledavate stvari. Da li to znači da predsednici opština, gradonačelnici iz bilo koje stranke, ali iz SNS ne sagledavaju objektivno situaciju u svojim lokalnim samoupravama zbog toga?
Vi ste najavili izmenu zakona, ali prilikom ove izmene to može da predstavlja samo izvinjenje da će te vi prilikom sledećih izmena zakona ili donošenja novog, to još uvek ne znamo u ovom trenutku, da ćete izbalansirati ili ispraviti tu nepravdu koja se nanosi lokalnim samoupravama, a onima koji su vodile računa i vodeći računa o lokalnim budžetima, oni su vodili računima i o makroekonomskoj stabilnosti u našoj državi, one su posebno oštećene.
Govorili ste o kompenzacionom odelu kao modelu za pomoć onim lokalnim samoupravama koje će biti u problemu, posebno posle usvajanje izmena ovoga zakona. Pa, sve lokalne samouprave će biti u problemu, sve lokalne samouprave i taj kompenzacioni model će morati da podrazumeva barem ovoliko para koliko se umanjuje ovim zakonom o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Kao izlaz iz ovako teške situacije lokalnim samoupravama se preporučuje da malo bolje popišu lokalnu imovinu, ne lokalna imovina, pardon, imovina koja podleže tom lokalnom porezu na imovinu da nije popisana dobro. Ali, imovina postoji i ako nije popisana, ali nemamo poreske obveznike na velikom delu imovine. Dakle, šta ćemo tada da radimo? Srbija nam se prazni. Nema đaka u školama. Imamo imovinu. Nemamo obveznike. Imamo škole, ima manje đaka. Ne okrivljujem ja vas za to. To je jedan proces koji se dešava, ali je okolnost u kojoj donosimo ovakav zakon.
Posebno napominjem da ako je već postignuta makroekonomska stabilnost i bez ovog umanjenja od 4,8 milijardi dinara, a potrebno je da se 40 miliona evra slije u republički budžet, zašto nije određena namena? Ako već imate nameru, ako ste solidarni, ako imate razumevanje za lokalne samouprave koje će biti u problemu, zašto ne odredite namenu 4,8 milijardi dinara pa da kažete – to će se koristiti npr. za regionalne razvojne projekte lokalnih samouprava koje pojedinačno ne mogu da isfinansiraju?
Navešću vam još jedan negativan primer gde je namena sredstava ugrožena. Ona pogađa lokalne samouprave. Imali smo poplave prethodnih nekoliko godina. Jeste država bila izdašna i pomagala, ali su i lokalne samouprave pomagale i podnosile veliki teret, a vi znate dobro da izmenom zakona 2010. ili 2011. godine, nije ni važno koje godine je bilo, da je vodna naknada kao namenski izvor prihoda prebačen kao budžetski prihod i da se onda deo tog prihoda transferiše na preduzeća koja se bave održavanjem vodotokova i da to direktno ugrožava i lokalne samouprave. To sam samo naveo kao primer, jednu digresiju koliko je važno da se namena sredstava odredi jasno i da se znaju pravila na koji način se raspolaže tim sredstvima.
Vi ste dali dosta usmenih najava šta će biti, ali nikakva normativna garancija nije pružena da lokalne samouprave mogu da očekuju takvu najavu i mogućnost. Kritike koje se ovde čuju sa izvesnom dozom sumnje da će se raditi politički i na neki drugi način zaista mogu da stoje.
Nekoliko kolega je navodilo primere dobre ili loše prakse. Ja ću navesti jedan primer dobre prakse i jedan primer loše prakse. Primer dobre prakse je opština Velika Plana do avgusta 2015. godine i primer loše prakse opštine Velika Plana posle avgusta 2015. godine.
Sigurno da imate u Ministarstvu za lokalnu samoupravu da opština Velika Plana do avgusta 2015. godine imala je pedesetoro manje zaposlenih od dozvoljenog broja, da nije imala dan blokade. Kada govorimo ovde o bivšim režimima, ne znam šta to tačno znači, pa neko od kolega mi reče da su to političke grupacije ili pojedinci koji su u prethodnom periodu bili nosioci javnih funkcija, i ja sam predstavnik bivšeg režima lokalnog naravno u Velikoj Plani i to su primeri dobre prakse.
Opština Velika Plana se nije oslanjala samo na državni budžet, već je u saradnji sa Smederevskom Palankom, ispravka kolegi bivšem iz Smederevske Palanke, zajedno smo obezbedili 10,5 miliona evra za realizaciju regionalnog vodovoda.
Jako je važno da se pozabavite ubuduće, gospođo ministarka, kadriranjem na lokalnom nivou. U političkom delu treba da utičete na izmenu zakona koji će filtrirati kvalitet na izborima. Znate o čemu vam govorim, a kada su u pitanju zaposleni, nemojte da se hvalimo da su nam plate niske u javnom sektoru. Niska plata u javnom sektoru i najava da će ona trajno ili barem srednjoročno, a možda i dugoročno biti niska, to znači odsustvo kvaliteta ili okretanje glava kvaliteta od lokalne samouprave i javnog sektora.
Dakle, treba izbalansirati kvalitet i dati šansu kvalitetnim sposobnim ljudima da se kao stručnjaci, kao činovnici, kao inženjeri dokažu i u javnom sektoru.
Kada govorimo o razvoju neko je pominjao ravnomerni razvoj. Pored ravnomernog razvijanja imamo i ravnomerno nerazvijanje. Mislim da se mi približavamo više ovom drugom polu, ravnomernog nerazvijanja.
Odmah da vam kažem da se sa vama slažem da se ravnomerni razvoj mnogo teže postiže nego ravnomerno nerazvijanje.
Ovaj zakon će sigurno biti usvojen. To nije sporno, ali ne po pravdi, već po pravu jačeg. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsednice, gospođo ministarka, uvažene kolege narodni poslanici, danas smo u prilici da razmatramo Zakon o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je u primeni od 2007. godine. Želim na početku da kažem da je ovo prvenac u ovom skupštinskom sazivu, dakle, nakon konstituisanja Skupštine i nakon izbora Vlade, prvi zakonski projekat koji razmatramo i, kako je u obrazloženju rečeno, kako ste i vi u obrazlaganju govorili, prva takozvana budžetska preraspodela u ovom skupštinskom sazivu. On je sa stanovišta pozicija, odnosno sa pozicija lokalnih samouprava restriktivan i kao takav nije ohrabrujuća najava budućih zakonskih projekata.
Što se tiče postojećeg zakona, odnosno važećeg Zakona o finansiranju, koji je u primeni od 2007. godine, govorim naravno i o svim izmenama koje su u međuvremenu bile, koji je predviđao 80% lokalnim samoupravama, a 70% gradu s jedne strane, a s druge strane Republici 20 i 30% za područje grada Beograda. Razlozi za njegovo donošenje, a govorim iz pozicije nekoga ko je skoro 12 godina bio predsednik opštine u Velikoj Plani i savremenik sam, da kažem, donošenja zakona i svih tih zbivanja, to je bio motivacioni jedan zakon za lokalne samouprave koji je podsticao takmičarski, a rekao bih i preduzetnički duh lokalnih samouprava, što je svakako potrebno produbljivati i podsticati i dalje. Opštine su na taj način bile motivisane da planiraju razvoj, bile su motivisane da ulažu u infrastrukturu i na taj način direktno da doprinose i podstiču lokalni ekonomski razvoj.
Tako je, na primer, Velika Plana ranijih godina, rekao bih dobrim uslugama i dobrim uslovima koje je pružila investitorima, kako domaćim, tako i stranim, bez subvencije države za otvaranje radnih mesta, zaista ostvarila značajne efekte i poboljšanje u budžetu kada je u pitanju ovaj budžetski prihod. Dakle, udeo u porezu na zarade. Sada sa ovim zakonom na neki način efekte koji su ostvareni u Velikoj Plani, dakle, država vrši zahvat u efekte koje je opština, da tako kažem, na neki način sama ostvarila. Ovi efekti ove fiskalne decentralizacije mislim da su bili odlični, kako za opštine, tako i za državu, a pre svega za građane.
Česte izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava o kojima se govori, a na kraju krajeva i vi govorite da će tu biti nekih izmena, da li kroz formu izmena zakona ili će se donositi novi, zaista ni vi niste dovoljno jasni, ali mislim da u ovom trenutku nije ni moguće to predvideti. U svakom slučaju, to predstavlja jedan udar na lokalne finansije i izvor jedne nesigurnosti i nestabilnosti. Na kraju krajeva, o tome ste i vi govorili. S jedne strane na same lokalne samouprave, a s druge strane rekao bih za poslovnu klijentelu kada su u pitanju razvojni projekti.
Možda će neko postaviti pitanje - zašto je to toliko izvor nesigurnosti i nestabilnosti za lokalne samouprave? Vi dobro znate, barem je vama jasno da je za planiranje održivog lokalnog ekonomskog razvoja potrebno minimum pet godina i više, dakle, ne možete ništa kraće planirati, a da je za pet godina potrebno za donošenje krovne planske dokumentacije, mislim na prostorni plan, na plan generalne regulacije i ostale planove nižeg reda do dve godine, da je za izradu tehničke dokumentacije i dobijanje dozvola do godinu dana, da je za budžetiranje javne nabavke takođe do godinu dana. Naravno, neko vreme je potrebno i za samu realizaciju projekta. U takvim uslovima, kada za nekoliko godina opštine isplaniraju svoj razvoj i kada računaju na ta sredstva, zaista, složićete se sa mnom, to predstavlja na neki način, u najmanju ruku izaziva jednu kolebljivost.
Smatram da štete nije bilo ni za koga, niti je ovaj sistem ugrožavao makroekonomsku stabilnost, jer u okolnostima u kojima je on donošen i planiran nije bio od presudnog značaja, a čini mi se da nije bio ni prepreka za makroekonomsku stabilnost. S druge strane, ja i vas razumem, vi zastupate jedan resor u Vladi, lokalnu samoupravu i, naravno, u sklopu sveukupne Vladine politike na obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti vi imate, kako bih rekao, obavezu, zaduženja da u jednoj oblasti uredite da ona bude kompatibilna sa politikom Vlade. Međutim, ne bih rekao, ali od vas ne tražim odgovor na to, naravno, ne bih rekao da se u drugim oblastima i u drugim resorima, možda ne toliko koliko vi činite napora, vrši uštede i da se vrši racionalizacija kako bi se i na drugim mestima dao doprinos makroekonomskoj stabilnosti naše države.
S druge strane, pomenuo bih da ova vlast u prethodnom mandatu, pa i ranije od 2012. godine, ovaj zakon primenjuje gotovo koliko i one vlasti koje su ga donosile. Dakle, govorim posebno u odnosu na ovu izmenu iz 2011. godine, o kojoj govorite da je bila kobna po makroekonomsku stabilnost. Mislim da sada svođenje pitanja opstanka ili očuvanja makroekonomske stabilnosti, ili održivog deficita o kojem se govori sa svega rekao bih 4,8 milijardi dinara, zaista ne deluje uverljivo.
Što se tiče izmena zakona, upotrebiću jednu metaforu, da mi ne zamerite, smatram da ovo predstavlja još jednu u nizu podšišavanja lokalnih finansija. Dakle, posle smanjenja opšte stope sa 12% na 10%, zatim ukidanja nekih lokalnih naknada, pa rekao bih i administriranja u politici kontrole cena komunalnih usluga, dakle, potrebno je da postoji određeni nadzor, ali ima slučajeva, i sam sam bio u prilici da se suočavam sa takvim uslovima, gde se uslovljavaju lokalne samouprave u politici lokalnih komunalnih cena da onda prosto ne možete sa ograničenjima da podmirite troškove pružanja komunalne usluge. Zašto? Zato što se to sve posmatra globalno. Vi nagoveštavate da će se detaljnije razmatrati, da će se lokalne samouprave možda i kategorizovati na neki način prema trenutnom stanju likvidnosti i da će se mere odmeravati prema stanju u tim kategorijama.
Mene zaista čudi u određenoj meri da vi, kao neko ko se više godina bavi lokalnim samoupravama, i rekao bih, nije ništa uvredljivo, u očima ljudi ste predstavljali svojevrsnog sindikalistu lokalnih samouprava u nekom ranijem periodu i pretpostavljam da ste i tada vodili računa i obazirali se na makroekonomsku stabilnost, koja je pak važna za održiv razvoj lokalnih samouprava i da tada niste upozoravali, ja bar nisam to uočavao, kao predsednik opštine, niste upozoravali centralne vlasti da treba da reformišu, kako bih rekao, ovaj sistem raspodele sredstava, odnosno prihoda od poreza na zarade na ovakav način ili možda na neki drugačiji, ne zato da biste brinuli o državnoj kasi, već zato što ste brinuli o lokalnim samoupravama.
Smatram da ste vi dobro upućeni u stanje lokalnih samouprava jer zaista za samo nekoliko meseci očigledno je da se nešto u okolnostima, dakle, ne govorim o vašim uverenjima, ona su vaša, ali nešto u okolnostima je toliko promenljivo da baš vi sa tih pozicija sada zastupate i branite na ovakav način i verujem da to radite sa uverenjem – izmenu ovog zakona.
Dalje, rekao bih da to vi niste činili danas, ali od strane predstavnika vlasti je u pripremi, kako bih rekao, ovog zakona i u toj nekoj svojevrsnoj javnoj debati, pa to se danas moglo čuti i od nekih narodnih poslanika, da se potcenjuje smanjenje prihoda lokalnim samoupravama jer tobože nije onoliko koliko treba i sami ste navodili primer sa kraja prošle godine kada je trebalo da bude osam milijardi, pa onda treba da budemo zadovoljni zato što nije toliko ili pak, s druge strane, ponavljam sve ono što ste vi rekli, nije onoliko koliko je tražio MMF, iz razloga, naravno, o kojima ću nešto kasnije govoriti. I u vezi sa tim se govori da je to simbolično umanjenje. Pa, izvinite, ako je to simbolično umanjenje za lokalne samouprave, onda je taj simbol u iznosu od 4,8 milijardi daleko manji simbol za državni budžet nego što je za lokalne samouprave.
Mislim, to je u našem društvu već možda dugi niz godina već viđeni model, da se kao i kod smanjenja plata i penzija da je smanjenju prethodilo, ja bih tako rekao, raspirivanje jednog straha ili jedne psihoze da možda možemo ostati bez svega i da onda treba da budemo zadovoljni ako ostanemo sa 10% umanjenja, govorim o smanjenju plata i penzija. Takođe, i kod poskupljenja struje MMF traži 7%, mi povećamo 3% i negde, znači, uvek tu plivamo na tom zadovoljstvu da smo uspeli da izigramo na neki način argumentima, pretpostavljam, MMF. Smatram da je u takvoj atmosferi i otvoren taj dijalog o kojem govorite sa lokalnim samoupravama, da ukoliko lokalne samouprave, vi ste vodili dijalog, vi ste razgovarali sa predstavnicima stranih konferencija grada, vi ste razgovarali sa predstavnicima lokalnih samouprava, predsednicima i drugim funkcionerima, ali u nekoj atmosferi ste razgovarali, ja ne kažem da ste je vi kreirali lično, ali ona postoji i jednostavno ne možemo da zanemarimo takvu okolnost.
Osnovni razlog, govorim o obrazloženju za predložene izmene zakona, imali ste u obzir, čini mi se, državnu kasu, ali s druge strane u samom obrazloženju koje smo mi dobili na predložene izmene zakona, dakle, ne govorim o vašim diskusijama, jer mi smo se pripremali za ovu sednicu na osnovu materijala koji smo dobili, a naravno nije ni moguće sve diskusije staviti u obrazloženje i smatram da, jednostavno, u obrazloženju niste toliko govorili o posledicama po lokalne samouprave.
Istini za volju, pored opštih prilika u društvu koje se odražavaju i na lokalne samouprave, dakle, to je neizbežno, za stanje u lokalnim samoupravama su u određenoj meri odgovorni i nosioci lokalnih funkcija, lokalnih vlasti, to je nesumnjivo. Dakle, ne govorim o bilo kojoj stranci, to možda traje i duži niz godina, ali s druge strane i ta lokalna politika, i na tome treba da radite. Lokalna politika ne treba da se kreira u partijskim centralama, već treba da se kreira na lokalu. Nisam siguran, vi ste maločas naveli, ne znam iz kog razloga, ali verovatno ste imali potrebu da se nešto opravdate i da kažete da niste član nijedne partije. Izvinite, mislim da niste ni želeli da bude uvredljivo, ali ne vidim da to može da bude prednost u objektivnosti i objektivnom sagledavanju situacije. Da ste cenili ove okolnosti, čini mi se, bar prema onome što piše u obrazloženju ovog zakona, mada ste nešto u diskusijama govorili, mislim da niste dovoljno pravili razliku između napretka i, rekao bih, propasti, s druge strane, u lokalnim samoupravama jer zaista takve prilike postoje.
Jedna od važnih uvertira, rekao bih, koja je prethodila donošenju ovog zakona jeste i često prozivanje lokalnih samouprava od centralnih vlasti da su lokalne samouprave leglo nerada, korupcije, kriminala, neznanja, nesposobnosti, verovatno da toga negde i ima, ali se zaista ne sme generalizovati. S druge strane, pominje se i kao jedan od razloga, ovako marginalnih, ali mislim da nisu bez značaja, da neke lokalne samouprave imaju suficit budžetski i da imaju običaj da na kraju budžetske godine prenose namenska sredstva kao neutrošena u narednu godinu. Vi dobro znate da se to dešava, ali to nije uvek posledica nerada, nesposobnosti ili nezainteresovanosti, već može da bude i posledica nekih okolnosti. Recimo, kada se sa centralnog državnog nivoa raspisuju konkursi za raspodelu nekih sredstava za programe za lokalne samouprave često ti konkursi odocne, pa se sredstva dodele u jesen ili krajem godine, kada zaista fizički nije moguće sprovesti čak ni proceduru, a fizički nije moguće sprovesti ni realizaciju projekta.
S druge strane, ako govorimo o toj nekoj pravičnosti i solidarnosti, pa to se dešava i državnom budžetu, prenos neutrošenih sredstava, a i država čini mi se da godinama plaća, to nije pitanje za vas, za ministra finansija, da država plaća milionske iznose za ugovorena a nepovučena kreditna sredstva zato što nema projekata ili se projekti ne realizuju sa dobrom dinamikom. To, naravno, predstavlja veliki budžetski izdatak. Izvinite, neko je za to odgovoran. Zato što je neko odgovoran, mora da se plati, sada na drugoj strani treba obezbediti sredstva. Dozvolite iz mog ugla, da budem i subjektivan, možda će se ovim sredstvima i deo tih izdataka podmiriti.
Osnovni razlog ste naveli u obrazloženju preraspodela, kako ste rekli, u korist Republike. Dakle, opštinama manje za 6%, gradovima za 3%, a Beogradu za 4%. Smatram da ste, pored ovog umanjenja procentualnog, i o tome nešto želim da kažem, mada sam o tome govorio sa gospodinom Ivanom na odboru juče, da ste pored ovog procentualnog smanjenja i strukturno, dakle, imamo tri strukture – opštine, gradove i grad Beograd, da ste i strukturno oštetili opštine zato što su opštine u ovih 90 važećih milijardi, kako ste ih označili u tabeli, imale 23,39%, a sada u ovih 85 milijardi imaju 22,86%. Znači, za 0,53% manje u strukturi opštine, grad Beograd 0,14%, a gradovi su počašćeni sa 0,67% strukturnog povećanja.
Meni je jasno, gospođo ministarka, da je ovde reč o projekcijama i da se ove projekcije možda neće ostvariti, možda će one biti povoljnije za lokalne samouprave, dakle, to zavisi od broja zaposlenih kakva će tendencija biti, s jedne strane, a s druge strane, izvinite, zavisi i od prosečne plate, zato što nije prosečna plata ista na nivou cele Srbije. Vi znate dobro kakve su prilike u Srbiji. Tu bih iskoristio jednu izreku odomaćenu u našem narodu da se stiče utisak da je to bilo po sistemu – dok jednome ne smrkne, drugome ne može da svane.
Gospodin Ivan je na odboru pokušao da da odgovor i pravdao je time činjenicom da su gradovi privlačniji za investitore i da možda u ovom startu imaju snažniju podršku, ali ukoliko tu razliku gospođo ministarka budemo povećavali na ovakav način onda će prednost gradova biti još veća, a za ostatak opština manji. Na taj način uzeli ste gradove u zaštitu i dodelili im oko 580 miliona dinara više, dakle, strukturno.
Dalje, u obrazloženju govorite da ovaj važeći zakon nije u skladu sa modernom fiskalnom praksom i da nije praćen prenosom novih nadležnosti na lokalni nivo. Prinuđen sam iz ugla predsednika opštine koji je u tri mandata bio u Velikoj Plani predsednik da moram da vas demantujem. Dakle, govorimo o formalnim nadležnostima, nadležnostima koje su prenešene formalno, a posebno mislim na primarnu zdravstvenu zaštitu, kada su opštine preuzimale osnivačka prava nad domovima zdravlja, čini mi se da tu nikakva dodatna sredstva nisu predviđena za preuzimanje primarne zdravstvene zaštite. Posebnu pažnju bih ukazao i pretpostavljam da vi to znate, a o tome je nešto govorio gospodin Aleksić, da postoje nadležnosti koje se na neformalan način prenose na lokalne samouprave. Navešću vam samo neke primere.
Zajedno ulaganje sa EPS u niskonaponsku mrežu i trafo stanice. Niko ne može puščanim cevima da natera lokalne samouprave to da rade. Da se razumemo, i sam sam bio u prilici, pritisnut potrebama građana delova Velike Plane da zajedno sa EPS potpisujem ugovor o zajedničkoj izgradnji i to je zaista angažovanje obimnih sredstava. Dalje, imamo telekomunikacione, distributivnu gasovodnu mrežu, pa čak i zajednička ulaganja sa „Železnicama Srbije“. Dakle, to neformalno prenošenje, ako mogu tako da kažem, aranžmanske nadležnosti, to je sve dobro za opšti boljitak, ali nečega se opštine moraju odreći da bi ulagale u sisteme za koje je država osnovala javna preduzeća koji o njima treba da se staraju, kojima je poverila neke prihode i naravno koji treba da izgrađuju i održavaju tu infrastrukturu.
Posebno bih ukazao na još jedno pitanje u ovom prvom delu, a to je smanjenje plata u javnom sektoru, mislim na zaposlene u opštinskoj upravi i opštinskim i gradskim upravama i u javnim preduzećima čije se plate finansiraju sa nivoa lokalnih budžeta. Dakle, reč je o izdatku koji se finansira sa lokalnog nivoa. Plate zaposlenih, čije su plate umanjene, finansiraju se sa lokalnih budžeta, ali to umanjenje od 10%, dakle, govorimo o bruto iznosu, nije ostalo lokalnim samoupravama. Ako je država želela da zaštiti lokalne budžete da se manje troši na plate trebalo je da ta sredstva ostanu lokalnim samoupravama, a u isto vreme da se odredi namena tih sredstava i da se oni koriste za lokalne razvojne projekte. Ovo zaposlenima u opštinskim i gradskim upravama i u javnim preduzećima plate su umanjene za 10%, a iznos tog umanjenja u bruto iznosu se transferiše na republički budžet.
Dakle, Velika Plana je samo po tom osnovu nekih 17, 18 miliona dinara na godišnjem nivou uskraćena. Reč je o trajnom umanjenju, mi ne znamo da li će se nešto menjati, da li će se vratiti, da li će država promeniti zakon, vi ništa ne najavljujete, ali verujte svi govore o nekom sada minimalnom umanjenju. Ali, veliki broj umanjenja u kontinuitetu već nekoliko godina u masi je zaista dosta, pa se stvara jedan privid da ako svuda uzmemo po malo onda opštine mogu da izdrže a da u lokalnim samoupravama mogu da se popravi situacija, to je sasvim sigurno.