Reč ima mr Miloš Tošanić.

Reč ima narodni poslanik Milan Stevanović.

Reč ima ministar Gašić.

Zahvaljujem gospodine Gašiću.
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Ja vas molim, gospodine Pavićeviću, i moram ovo da kažem, da ne zloupotrebljavate Poslovnik i da ne govorite o nečemu što nije tema dnevnog reda. Izvolite, nastavite.

Vreme, gospodine Pavićeviću.
Ja imam žal što ja nisam dobio knjigu od vas, gospodine Pavićeviću. Gospodine Pavićeviću, ja vas molim, sledeći put kad budete delili knjige, ja bih voleo da dobijem od vas knjigu. Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Izvolite, reč ima Bratislav Gašić.

Molim vas, gospodine Šutanovac, dopustite da ministar završi izlaganje.

Zahvaljujem, gospodine Gašiću.
Gospodine Pavićević, zašto mislite da imate pravo na repliku? Ako ste mi obećali knjigu o istoriji i poklonili ministru knjigu o istoriji, ne morate sada da mislite da samo zbog toga imate pravo na repliku. Ali, evo, obrazložite zašto mislite da imate pravo na repliku.

Zahvaljujem. Radujem se tom trenutku.

Vreme.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
Isto kao koje pravo tražite za ministra Gašića, to isto možete da uputite i Povereniku Jankoviću.
Izvolite, gospodine Gašiću, dobićete reč. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Gašiću.
Kao što sam i rekao ja pre toga, kao što vi imate odgovornost ima i druga strana odgovornost.
Gospodine Pavićeviću, mislim da nemate više prava na repliku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Ali mogu li da obrazložim? )
A šta sada?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Da obrazložim.)
Da obrazložite, izvolite.

Gospodine Pavićeviću, molim vas nemojte da replicirate sa narodnim poslanicima.

Molim vas, gospodine Pavićeviću, ja sam dozvolio samo da mi kažete u jednoj rečenici zašto smatrate da imate pravo na repliku. Samo da se ograničite na to, molim vas.