Ne želim da dozvolim da vređate odbornike.
(Janko Veselinović, s mesta: Šta je ovde sporno? Na koji način ih vređam?)
Na takav način tako što izgovarate – karantin. Odbornici nisu bolesni da idu u karantin.
Da li želite da govorite o amandmanu?
Izvolite.
Zahvaljujem.
Ne želim ovde da cenzurišem neke reči, samo želim da zaštitim veliki broj građana Republike Srbije, u ovom slučaju odbornika, koje ste vi uvredili na takav način, jer možete zamisliti koliko odbornika u ovom trenutku ima u Republici Srbiji, odbornika koje vi želite da vređate, a ja smatram da ne bi trebalo da se u ovom visokom domu vređaju odbornici i građani Republike Srbije. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
Ne mogu vam dati vreme ovlašćenog predstavnika, zato što ste već jednom govorili po amandmanu. Možete po replici, zato što je pomenuto vaše ime.
Gospođice Jerkov, ne može, u ovom slučaju, da se isto odnosi na vas i na gospodina Babića, jer je gospodin Babić, u ovom slučaju, predstavnik predlagača i on može da govori na način koji obrazlaže zbog čega je podneo ovaj zakon i zašto predstavlja grupu poslanika, razlozi zbog čega su podneli ovaj zakon. Vi možete da govorite samo o amandmanu koji je…
Da vas podsetim, mi smo na amandmanu na član 1. koji je prihvaćen od strane predlagača.
Izvolite, možete da govorite o razlozima zbog čega mislite da ovaj amandman nije trebalo da bude prihvaćen.