Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se najviše bazirati u mojoj diskusiji vezano za izmene i dopune ovog zakona o vazdušnom saobraćaju vezano za direktive EU i iz onoga što sam ja mogao pročitati i saznati iz ovog zakona, ovo je u stvari zakon nekakve komisije i eksperata EU, nikako građana Srbije, niti onih ljudi koji su zaposleni u vazduhoplovstvu.
Da je to istina govore i prva dva stava obrazloženja, odnosno razloga donošenja ovog zakona gde se kaže – oblast vazdušnom saobraćaju u Republici Srbiji uređuje se Zakonom o vazdušnom saobraćaju "Službeni glasnik" 73/10, koji je stvorio pretpostavku za harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja jedan od prioriteta u okviru procesa pristupanja EU.
Drugi stav kaže – osnovni razlozi za pripremu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, u daljem tekstu Predlog zakona, jesu dalje usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, kao i ispunjavanje preporuke iz godišnjih izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata.
Pošto su ljudi postali gotovo, deo ljudi iz vlasti, kao vanzemaljci ili kako Zdravko Čolić peva onu pesmu - živim u oblacima belim, želeo bih da se osvrnem na ovo i da javno ovde kažem gospodinu ministru i ovoj vlasti da je vaša štampa, odnosno "Večernje novosti" pre nekoliko dana objavila jednu anketu gde je građanima anketiranim postavljeno bilo nekoliko pitanja. Jedno pitanje je bilo da li će Srbija ući u EU 2013. godine, gde je bilo izjašnjavanje negde oko dva zarez nešto, drugo pitanje je bilo da li će ući 2016. godine. Bilo je neki procenat četiri zarez nešto, treće pitanje je bilo da li će ući 2020. godine. Tu je bio malo veći procenat. I poslednje pitanje je bilo da neće ući nikada. Možete da zamislite da se izjasnilo 67 zarez nešto procenata građana. Ako ovo nisu podaci da ipak nešto pokazuju, neki pokazatelj vama koji govorite – Evropa, Evropa, EU, onda znači da mi ne idemo ovom zemljom, već "živim u oblacima belim". To je znak da 67% građana ne veruje da će Srbija ikada ući u EU. Verovatno ste i vi čitali. To su neki podaci, a siguran sam da još veći broj ih ima koji uopšte nisu pristalice ulaska Srbije u EU.
(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću, samo da vas upozorim da razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o vazdušnom saobraćaju, pa osim belih oblaka ne mogu da nađem vezu).
Vezao sam se za ova dva stava, gospodine predsedavajući, koja su glavno obrazloženje, a to je EU, odnosno direktiva Komisije EU za donošenje jednog ovakvog zakona koji samo povećava birokratski aparat države Srbije, a ništa novo ili dobro ne donosi građanima Srbije niti onima koji su zaposleni u vazdušnom saobraćaju. Znam da je ovo predizborna kampanja i da se trči, žuri se. Iz ovoga što mi čitamo, kao da ćemo u septembru da uđemo u EU, tako se žuri, jer izgleda mi ova vlast je podeljena u tri grupe, pa jedni zaduženi za hapšenje nacionalnih heroja i prilagođavanje zakona EU, drugi prave regione, treći socijalnu politiku, ali, mogu da vam kažem otvoreno, i vi gospodine Mrkonjiću sedite u Vladi Srbije, ne mogu da shvatim da Vlada Srbije nikada nije postavila ni jedno jedino pitanje – kako je našim Haškim optuženicima, kako oni tamo žive, šta je sa vojvodom Šešeljem koji devet godina provodi u Haškom kazamatu u istražnom postupku? Da li je to uopšte zapisano u istoriji civilizacije pravosuđa da nekoga devet godina drže i da li krše ljudska prava i da li se onda treba povinovati tim evropskim zakonima.
(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću, drugi put vas upozoravam. Dakle, tema je izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju. Osim što je gospodin Šešelj avionom odleteo u Hag, sve ostalo nije u vezi sa dnevnim redom. Molim vas, skoncentrišite se.)
Znam da vas je strah od povratka vojvode Šešelja, ali ću nastaviti jer ovo je sve vezano za EU i usaglašavanje zakonskih akata sa EU.
Kada se direktno radi o ovom zakonskom projektu, pored direktora Direktorata sada se osniva i centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda, zatim glavni istražitelj i njegov zamenik koga imenuje Vlada, zatim komisija za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda. Ovde, kao što sam i prethodno rekao, radi se o jednom novom telu, o novim komisijama, ovde se radi o novom nametu na budžet Srbije, jer siguran sam da je i do sada postojala komisija za ova ispitivanja, postojala je inspekcija za nadzor. Jednostavno, ovo je čisto nametanje od strane evropske komisije da ih moramo poslušati. U protivnom nećemo dobiti status o kome vi govorite svakodnevno.
Da je to istinito potvrđuje se i u pasusu gde se kaže – najznačajnije izmene i dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju tiče su izmene Glave X navedenog zakona u kojoj je uređeno istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova, odnosno primena propisa EU kojom je uređeno da ovo istraživanje vrši funkcionalno nezavisno telo, kao i poverava vršenje inspekcijskog nadzora Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Vlada Srbije treba da imenuje ne samo direktora Direktorata, nego Vlada Srbije treba da imenuje i glavnog istražitelja i njegovog zamenika. Kako je sada ovo telo nezavisno ako ga imenuje Vlada Srbije? Logično je da će on biti iz redova vlasti i biće zavisno od Vlade Srbije. Ovo su potpune neistine da je ovo nezavisno telo. Ono će i dalje biti zavisno gledano na Vladu Republike Srbije.
Dalje se kaže – nacrtom zakona se predviđa osnivanje centra za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda, kao i posebne organizacije i postavljanje glavnog istražitelja. Znači, i centar se osniva, sada koliko će tu biti ljudi verovatno tu mogućnost da ih imenuje dobija glavni istražitelj.
Ali, kažem da, bez obzira na sve ovo, tu će se povećati broj ljudi, a znamo koliko su tamo plate i koliki će biti novi nalet na budžet Srbije i građana Srbije. Znamo da su tamo plate oko sedam hiljada evra, pa i više.
Stoga, smatram da je ovaj zakon iznuđen od strane EU i Evropske komisije, kao i mnogi drugi i u tom pravcu sam siguran da ovaj zakon ništa dobro neće doneti građanima Srbije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama tri bitna predloga zakonskih projekata, a jedan od najvažnijih jeste i Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju. Ostala dva zakona su zakoni gde država Srbija uzima nove kredite, što je nepopularno za svakoga, ali eto što naš narod kaže – zla godina naćerala orla.
Pređimo na analizu ovog zakona o prevozu u drumskom saobraćaju. Zakon koji je mnogo važan i bitan, ne samo za nas ovde, već i za građane Srbije. Poznato je da ovaj zakon od 1995. godine nije suštinski menjan, jednostavno pretrpeo je samo nekakve kozmetičke promene, ali problemi su se nagomilavali iz godine u godinu, tako da je u toj oblasti stvarno veliki haos.
Poseban haos izazvan je posle 2000. godine dolaskom ovih dosovaca – osmanlija, koji danas kritikuju neke firme, odnosno preduzeća koja su privatizovana i tobože što ne rade ta preduzeća, ti privredni subjekti. Likuju ovde, a zaboravljaju da su oni tvorci onog famoznog i pogubnog zakona za privatizaciju, čime je uništena srpska privreda, poljoprivreda i gotovo sve drugo, pa je šteta naneta i ovoj oblasti, javnom drumskom prevozu, jer poznato nam je da su mnoge firme koje vrše prevoz privatizovane, u stvari većina.
Tamo postoje veliki problemi. Započeću od mog "Sandžaktransa" iz Novog Pazara koji je na neki način privatizovan, tajni i ilegalni. Jedan gigant u onoj Jugoslaviji, među možda 10 je bio, a nažalost danas nema svoja tri autobusa kojima može da vrši javni prevoz. Radnici su rasterani, ostao je još jedan deo radnika koji čekaju neku otpremninu, socijalni program.
Takva je sudbina mnogih, i "Transporta" u Kraljevu, poznati problemi u "Autoprevozu Morava" Vrnjačka Banja, Čačku i redom širom Srbije. Da li je do toga moralo doći? Mislim da ne. Mi srpski radikali suprotstavljali smo se godinama takvoj pogubnoj politici koja je ovaj narod dovela na rub propasti, siromaštva. I ova oblast koja je bitna za građane Srbije je tom privatizacijom oštećena.
Posebno ću se osvrnuti na te nove gazde koji su otkupili ova privredna društva, ove privredne subjekte koji vrše javni prevoz u drumskom saobraćaju. Ne samo da su rasterali radnike u tim firmama nego su one što su ostali naterali da jedan sam vozač autobusa vozi autobus i ujedno naplaćuje karte. Pa, eto, ugrožava li taj čovek bezbednost 50 putnika ili više koje vozi, a da ne govorim o njihovom materijalnom stanju koje je ponižavajuće. Time želim da kažem da je ovim ugrožen i Zakon o bezbednosti saobraćaja. I ovde bi imalo posla dosta za republičke inspektore i inspekciju rada.
Što se tiče ovog zakona, osvrnuću se na neke primedbe, moram da kažem otvoreno, kao i moje kolege što su prethodno rekle, da je ovaj zakon bio neophodan da se donese, da ima svojih mana vezano za neku preciznost i njegovu primenu u praksi, ali da se ovde vrlo malo osvrnulo na probleme baš radnika u ovom poslu, posebno taksi prevoznike, gde se teret svaljuje na lokalnu samoupravu i daju se velike ingerencije lokalnoj samoupravi da reši te probleme, a te probleme je teško rešiti iz razloga što je mnogo ljudi ostalo bez posla, pa jednostavno samo okače taksi naziv i prevoze putnike.
Takođe imamo problema u zabitim mestima, brdsko-planinskim naše Republike, gde je trebalo omogućiti da prevoz vrši neki kombi ili prevoznici uz plaćanje poreza i registraciju firmi za te putnike, jer tamo imamo sela gde je ostalo možda desetak ili 20 starih osoba. Tu je trebalo imati u vidu te takve slučajeve.
Kažem, priča oko taksija i taksi prevoznika je posebna priča. Daj bože da u ovom vremenu neko uredi taj problem i sredi, u šta lično sumnjam. Ali, eto, ima nekih pomaka u ovom zakonu vezano i za najnižu cenu koja se određuje, znači za tu lojalnu konkurenciju, što može doprineti nekom boljitku.
Ovde se kaže o dosta stvari, navode se tu razlozi donošenja ovog zakona. Mislim da najveći razlog jeste što su i najveću štetu trpeli građani Srbije i da je ovaj zakon jedna neminovnost, ali bilo bi bolje da je u celini suštinski donesen novi zakon kako ovaj ne bi pretrpeo možda neke izmene za nekoliko meseci što se tiče primene ovog zakona.
Osvrnuću se na ovaj zakon vezano za Predlog zakona o potvrđivanju ugovora garancije EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Koliko sam mogao uočiti, ovde je bio još jedan zajam, EPS se zadužio još sa 40 miliona evra u prethodnom periodu. Pitam se lično – šta je s tim novcem? Sada od Evropske investicione banke pozajmljuje novih 40 miliona evra i uglavnom taj novac želi da usmeri u inovacije vezano za brojila, daljinsko očitavanje i isključivanje.
Moram da kažem otvoreno da ova "Elektroprivreda Srbije" drži monopol u Srbiji. Šta se tamo stvarno dešava ne znam, ali svake godine vrši novi i novi namet na građane Srbije, povećavajući cene struje i njihovih usluga. Pokušao sam da dođem do nekih podataka šta je razlog i uzrok svemu ovome. Dobio sam informacije, ne znam da li su tačne ili ne, da postoji veliki gubitak u samom napajanju električnom energijom, a zatim i krađa električne energije. Kada sve ovo vidimo, ispada da one firme i preduzeća i građani koji su pošteni treba da plaćaju cene i onih koji kradu električnu energiju.
Druga bitna stvar je sledeća. Ovde se radi o izradi ovih brojila "Sažem", to je elektronska francuska firma, a inače u našoj zemlji ima bar pet-šest firmi koje su u stanju da proizvedu ova brojila. Mi smo imali "EI Niš", koja je proizvodila digitalna brojila. Nažalost, i nju ste zatvorili.
Hteo bih da vas podsetim da su ovde izabrana nekolika mesta da se urade ova brojila, tj. Krnjača, Vrbas, Vranje i Novi Pazar. Lično sam iz Novog Pazara pa se radujem što će to da se uradi u Novom Pazaru, ali sam malo skeptik u smislu – zašto su baš ova mesta izabrana? Da li iz šešira ili po nekim drugim pokazateljima?
Što se tiče Predloga zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Koridora 10 Auto-put E 80 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, niko od nas ovde ne može biti protiv izrade auto-puta Horgoš-Novi Sad i Koridora 10, ali dosta smo skeptični u tom pogledu. Čuo sam i od ministra Dulića, koji je rekao da je to problem i sledeće vlade, i prosto ne verujemo da će sve ovo da se ostvari. Ovde je isto izvršena jedna prethodna pozajmica od 384 miliona evra, a sada se vrši novi zajam od 150 miliona evra. Radi se o velikom zaduženju naše države, daj bože da ta sredstva upotrebe tamo gde treba i gde su najpotrebnija.
Osvrnuću se malo i na infrastrukturu unutrašnjosti Srbije. Mi koji živimo na rubnim područjima države Srbije, ponekad nam je milo kada se govori o auto-putu, te proći će prema Crnoj Gori, te prema jugu i slično, ali, evo, i Munir Poturak je tu, daj bože da dođe na red i taj zajam koji je nepopularan.
Međutim, i ministar Mrkonjić kada je posetio naš kraj video je da je u unutrašnjosti Srbije ta putna infrastruktura očajna. Ona je uzrok mnogih neprilika u našim krajevima, pre svega migracionih kretanja i iseljavanja selo-grad.
Možete da zamislite da i danas u našim područjima, na planini Rogozi, Pešteri i Goliji, ima mesta gde deca idu i po 14-15 km u jednom pravcu do svoje škole. Tražio sam od ministra Mrkonjića da upotrebi svoju moć i da takva sela povežemo makadamom, kako bi mogao da se izvrši autobuski prevoz tih učenika i dece. Međutim, do sada je to samo slovo na papiru.
Jednostavno, ako se ovako bude gledao strateški razvoj Srbije, doći ćemo u takvu situaciju da ćemo jednog dana imati Beograd i pustinju. Nažalost, čitamo da svake godine po jedan grad od 25 hiljada ljudi pređe u Beograd. Samo ću reći jedan primer. U Prijepolju, Priboju i Novoj Varoši samo u 2010. godini odjavilo se više od 10 hiljada stanovnika. Da li shvatate sada kakav je to problem kada se odjavi takav broj od 10 hiljada ljudi tamo gde treba da naseljavamo građane i da ostanu da žive na tom području?
To je samo jedan primer, da ne pričamo o beloj kugi. Niko se do sada nije setio da napišemo jedan zakon o sprečavanju bele kuge ili slično.
Da ne uzimam više vremena mojim kolegama, hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za zakon o vazdušnom saobraćaju mnogo je rečeno u načelu. Moram da napomenem i našeg kolegu Momira Markovića koji je javnost obavestio, a i ministarstvo i ministra za manjkavosti tog zakona i šta se sve čini u Direktoratu odnosno u kontroli leta. To su zapanjujući podaci za građane Srbije, šta se sve tamo radi i kolike su plate itd.
Sam broj podnetih amandmana govori koliko je ovaj zakon bitan za tu oblast i uopšte za građane Srbije. Mi iz SRS smo podneli preko 170 amandmana sa ciljem da poboljšamo ovaj zakonski projekat, da poboljšamo tekst.
Ponovio bih neke nedoumice, gospodine Mrkonjiću, neke su kolege to već pominjali, posebno kada se radi o vazdušnom prostoru nad KiM. Šta čini Vlada Srbije da vrati vazdušni prostor pod kontrolu leta Srbije? Znamo da po rezoluciji 1244 to pripada Republici Srbiji? Dobili smo informaciju da to nebo do 5000 metara kontroliše Island, znači, ubira novac neko drugi, a znamo i to da odobrenje za najkraći let košta oko 600 dolara. To je bitno pitanje za nas.
Naši amandmani imaju cilj da poboljšaju ovaj tekst. Želim da podsetim javnost, a i ministra, da je trebalo imati više sluha prema amandmanima SRS. Pročitaću moj amandman. Radi se samo o jednoj reči koja poboljšava tekst ovoga zakona, odnosno član 24. stav 1. Predložio sam da se u stavu 1. člana 24. doda jedna reč. Dakle, posle reči "podneto" dodaju se reči "i prihvaćeno".
Zašto ovo govorimo? Ne može se dozvoliti izvršenje leta samo na osnovu podnošenja plana leta. Plan može biti neispravan. U određenoj situaciji se mora ostaviti mogućnost da se određeni letovi ne odobre. Na primer, u slučaju da je planiran let u nekoj opasnoj zoni. Cilj ovog amandmana je bio da se ovom rečju poboljša ovaj tekst.
U obrazloženju stoji, definisan je stav 3, ali stav 3. ne definiše to. To se vidi iz stava 1, gde se kaže: ''Vazduhoplov može da leti nad vazdušnim prostorom Republike Srbije na osnovu prethodno podnetog plana leta pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.'' Ovde bi moglo samo još da se doda – i prihvaćenog. Ovde se daje mogućnost nadležnom ministarstvu da taj let odbije ili ga prihvati.
Na samom kraju, želim da sa ovog vazdušnog saobraćaja pređem na ovozemaljski i da podsetim ministra gospodina Mrkonjića, koji je javno pred TV kamerama obećao u Novom Pazaru da će pomoći izgradnju puta dva sela na Rogozini prema KiM, gde 24 učenika putuje 14 km u jednom pravcu. Ne može saobraćati ni jedno prevozno sredstvo. Projekat smo uradili i planove predali vašem ministarstvu i preduzeću za puteve, ali bih vas molio da tim mališanima izađemo u susret.