Nije, možete da odete na slavu, ali ne na govornicu.

To je dovoljno da odete na slavu.

Dobro, sada idemo na Poslovnik.

Vi sad pričate nešto što će da me prinudi da vam oduzmem reč, jer vi imate već i više nego mnogo opomena.

Ostaćete panj.

Ne vidim ni ja vas.

Neću.

Problem je što ja mogu vama da oduzmem reč, vi meni ne možete.

To morate imati na umu kada kršite Poslovnik.

Da li smo završili po Poslovniku?

Nemojte da upozoravate. To ćemo kasnije, ako vam budem dao reč za repliku.

Gospodine Nikoliću, ja vam oduzimam reč.
Vi uporno kršite Poslovnik. Znate li za koga se kaže da je tako uporan?
Reč ima narodni poslanik Zoran Ćirković.
(Marijan Rističević, sa mesta: A moja replika?)
(Božidar Vučurović, sa mesta: Šta je tu bilo za repliku?)
Zašto vi dobacujete sa mesta, gospodine Vučuroviću? Ko vas je pitao da vičete sa mesta?
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić, po Poslovniku.

Izazvali ste buru aplauza. Ja to činim samo kada dolazi do grubog kršenja, nasilničkog, svesnog kršenja Poslovnika i zloupotrebe poslaničkog prava da se jave za reč po Poslovniku, i nikada više. Ako se neko zamisli, on misli, ako se neko zaigra, on se igra, ako se neko zapanji ... To je to.
Reč ima Marijan Rističević, replika.

Reč ima Tomislav Nikolić, povreda Poslovnika.

Tek sada ću da vas zapanjim. Zaista sam prekršio Poslovnik, propustio sam, zaista sam i to priznajem, a pošto bi to otvorilo opasan presedan, izričem sebi prvu opomenu.
Reč ima ministar Batić, a posle toga, nemojte da nemam pravo za sebe.
Izvolite, gospodine Batiću. Gospodine Batiću, imamo dve povrede Poslovnika, a ako su tri povrede Poslovnika, onda dajem pauzu do 15,30 časova.
(Posle pauze.)