Jel povreda Poslovnika, gospodine Ikoviću? Gospodin Ivković, povreda Poslovnika. Nije replika na repliku. Vi ste u replici gospođi Milki Marinković izazvali repliku gospodina Čedomira Jovanovića.

Gospodin Nikolić se javio za repliku gospodinu Jovanoviću i dobiće naravno.

Ne, to je staro pitanje, gospodine Ivkoviću. Naravno, uošte ne mislim da amnestiram poslanika koji je otvorio pitanje 5. oktobra, koje naravno nije na dnevnom redu, a to je bilo na dnevnom redu 5. oktobra. Taj dnevni red smo iscrpli već 5. oktobra, odnosno 6. ujutru i sa zadovoljstvom usvojili predlog DOS-a. Dakle, uopšte ne amnestiram, ali kada se otvori krug rasprave o onome što nije na dnevnom redu, i kada se replike odnose na ono što nije na dnevnom redu, onda je to krug koji traje, pa vi ste govorili o onome što nije na dnevnom redu, pa je gospodin Jovanović, pa će  sada gospodin Nikolić, i to je tako, tu ne mogu ništa. Jedino da dajem pravo poslanicima da iskoriste pravo na repliku. Izvolite, gospodin Nikolić se javio.

Molim vas da završite.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić.... po Poslovniku? Izvolite. (Milka Marinković, sa mesta: Da li imam pravo na repliku?)
Hajde, rešite se, hoćete repliku ili Poslovnik. Šta ćete? Čekajte, polako.

Reći ću vam samo zašto nisam izrekao opomenu. Iznošenje činjenica iz privatnog života da, ali iz službenog, vezanih za službeni položaj, ne. Ako budemo iznosili i taj princip se primenjuje, imali smo slučajeve i sa druge strane, potpuno jednake, zloupotrebe službenih položaja, a da li je to privatno, odnosno da li je zloupotreba službenog položaja privatna ili službena stvar. Hajde da se poigravamo tako. Molim vas da budete principijelni. Izazvali ste čitav krug replika, pa sada izdržaćemo.  Ne možete osvajati pravo koje drugome uskraćujete, izvinite molim vas. Neću da navijam ovde, verujte mi.

Ipak ima gde se prekida, sada sam dobro koncentrisan, repliku ste vi izazvali.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Ona je izazvala repliku.)
Ne, ne, gospodin Jovanović je pomenuo, ali dobro. Ako želimo da ubrzamo, moja sugestija je da manje pričamo o podnosiocu predloga, a više o zakonu.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Janjić, a posle njega Rade Bajić.

Čujmo ga, gospodo narodni poslanici.

Gospodin Tomislav Nikolić, reklamira povredu Poslovnika.

Vi ste potpuno u pravu kada kažete da mi svi poslanici ne leže jednako na srcu, ali niste nikako u pravu kada kažete da sve podjednako ne cenim. Mislim da to gospodin Janjić vrlo dobro zna. Kada se govori o njemu, mislim da vrlo dobro zna moj odnos prema njemu, uostalom i prema svim ostalim poslanicima, a nije se uostalom sam ni usprotivio mojoj reakciji.
To je bila prirodna reakcija na način na koji je, kako je to uobičajeno i njemu svojstveno, izlazio i meni se obratio kod izlaska za govornicu gestom, i na taj gest je dobio i adekvatan odgovor. Mislim da vi možete da istaknete tu primedbu, ali mislim da gospodin Janjić meni takvu primedbu ne bi uputio.

Reč ima narodni poslanik Rade Bajić.

Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić.

Reč ima ministar gospođa Matković.

Reč ima Zoran D. Nikolić, replika.

Reč ima ministar Gordana Matković, a zatim Golub Rajić.