Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8531">Jovan Daja</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici,  u ime SRS-a, na osnovu člana 145. i člana 163. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, podneo sam amandman na član 20. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, tako što sam predložio da se u članu 20. stav 2. iznos: ''2.700.000'' zamenjuje iznosom: ''1.500.000''.
Od kada je stupio na snagu Zakon o javnim nabavkama, svake godine se budžetom povećava iznos male nabavke, tako da se sadašnja vrednost male nabavke kreće od 250.000 do 2,7 miliona, što je sa PDV-om 3.170.000 dinara. Stav SRS je da se ovaj iznos smanji na 1,5 miliona, kao mera predostrožnosti, kako bi se izbegle moguće zloupotrebe prilikom javne nabavke male vrednosti.
Zbog mogućnosti nameštanja poslova u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, poznato je da se javne male nabavke vrše otvorenom ponudom, putem faksa, telefona ili pismom, tako da na ovaj način dobijene ponude i sve ponude poslovnih partnera imate na stolu.
Znači, imate mogućnost da svom poslovnom partneru, s kojim ste u ''dilu'', namestite posao, uz dogovorenu proviziju. Vi njemu signalizirate da da najnižu ponudu i na taj način sklapate namešten posao i uzimate dogovorenu proviziju, što je zloupotreba funkcije i položaja, naravno, i krivično delo.
Mi samo želimo da ovim amandmanom na član 20. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu smanjimo ili, na neki način, sprečimo moguće zloupotrebe.
Iz prakse znamo da se to dešavalo, posebno tamo gde ste vi iz DS-a na vlasti. Za vas su vezane razne afere i zloupotrebe, po kojima ste poznati našoj javnosti i našim građanima.
Građani Srbije jedva čekaju 20. januar, da izađu na izbore i srcem glasaju za Tomislava Nikolića, da Srbija dobije pravog čoveka za predsednika, da se rešimo korupcije, kriminala i lopovluka, da se Srbija reši Borisa. Kada se Rusija rešila Borisa, Rusiji je svanulo, a sada je među vodećim svetskim silama.
Zato pozivam građane Srbije, glasajte srcem za Tomislava Nikolića, da Srbiji svane, da nam svima svane, da se Srbija ispravi i da stane na noge, da joj se vrati ponos i dostojanstvo. Jedini čovek koji to može da uradi je gospodin Tomislav Nikolić i zato – srcem za Tomu.
Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 25. Predloga zakona o azilu, tako što sam predložio da se u članu 25. stav 1. broj "15" zamenjuje brojem "8", a posle reči "registracija" zapeta se zamenjuje tačkom, a preostali deo teksta se briše. U stavu 4. reč "ministar" zamenjuje se rečju "ministarstvo".
Smatram da je postupak davanja azila, tj. utočišta strancu hitan i da rokovi moraju biti kraći i određeni, tj. prekluzivni, zbog mogućnosti mnogih zloupotreba. Zato smatram da je rok od osam dana primereniji i adekvatniji za ovu materiju od roka od 15 dana koji se predlaže Predlogom ovog zakona.
Takođe sam predložio brisanje opravdanih slučajeva, koje predviđa Predlog zakona, da kancelarija ovaj rok može produžiti. Praktično, to znači da stranac, ako bi ovaj predlog ostao, može godinama ostati na teritoriji Republike Srbije, a da postupak nije ni počeo. Baš iz tih razloga treba skratiti rok i sprečiti zloupotrebe.
Takođe sam mišljenja da sadržinu i izgled obrasca za azil propisuje ministarstvo, u konkretnom slučaju MUP, za razliku od Predloga zakona, koji propisuje da sadržinu i izgled obrasca za azil propisuje ministar. Šta ako se ministru, ne daj bože, nešto desi?
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 121. Predloga zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata: "Član 121. briše se."
Obrazloženje Vlade: "Amandman se ne prihvata. Ovom odredbom se ne omogućava povlašćeni tretman određenih učesnika na tržištu, već se propisuje efikasnija i fleksibilnija trgovina standardizovanih finansijskih derivata koju vrši Republika Srbija, Narodna banka Srbije i profesionalni investitori za koje se zna da su najlikvidniji i najsigurniji učesnici na tržištu.
Citiraću vam član 121: "Standardizovanim finansijskim derivatima može se trgovati van organizovanog tržišta kada se ponuda za kupovinu, odnosno prodaju vrši bez javnog oglašavanja, ako se, s obzirom na vrstu standardizovanog finansijskog derivata, njime može trgovati i van organizovanog tržišta i ako: 1) kupovinu, odnosno prodaju standardizovanih finansijskih derivata vrši Republika; 2) kupovinu, odnosno prodaju standardizovanih finansijskih derivata vrši Narodna banka Srbije; 3) ako su ugovorne strane profesionalni investitori".
Predlažemo da se ovaj član briše zato da bi se stvorili ravnopravni uslovi za sve učesnike na tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, gde nema privilegovanih.
Da Vlada Republike Srbije i Narodna banka ne mogu biti povlašćeni na tržištu hartija od vrednosti, kako bi se sprečile zloupotrebe nekih ljudi iz Vlade i Narodne banke Srbije koji su nam odranije poznati po raznim finansijskim aferama i koferima, koje su bile efikasne i veoma unosne. Zato vam predlažemo da prihvatite ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 54. Predloga zakona o policiji, tako što sam predložio da se menja utoliko što se u stavu 3. reč "dva" zamenjuje rečju "četiri".
Stav 3. člana 54. reguliše postupanje ovlašćenog službenog lica kojem se nalaže da odloži sva dalja postupanja u naredna dva sata do dolaska advokata. Međutim, mi smatramo da je rok za dolazak advokata jako kratak, da ga treba produžiti najmanje na četiri sata. U praksi je skoro nemoguće angažovati advokata u tako kratkom roku. Ako ovako nakaradni član ostane, to bi praktično značilo uskraćivanje prava odbrane tj. angažovanje i uključivanje advokata, što bi bilo u suprotnosti sa Zakonom o krivičnom postupku.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 62. Predloga zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju i predlažem da se član 62. menja utoliko što se stav 1. menja i glasi: "Vlada jednom godišnje postepeno smanjuje stepen mere zaštite koja se primenjuje duže od jedne godine".
Srpska radikalna strana smatra da mere zaštite na uvoz robe iz člana 55. ovog predloga zakona treba vršiti najmanje jednom godišnje i takvo rešenje predložiti u zakonu, onako kako sam formulisao amandmanom, jer u suprotnom, ako se primeni predloženi član, Vlada neće biti u obavezi da godišnje smanjuje stepen zaštite, pa čak i na duži vremenski period.
Koliko će Vlada moći sve ovo da kontroliše i kako, kada znamo ko diktira uslove na tržištu, kakva je situacija u privredi i državi. Znamo da uslove na tržištu diktiraju tajkuni svojim novčanim sredstvima preko pojedinih ministara, koji su već poznati po raznim aferama, pa kako će tako iskompromitovana Vlada moći da primenjuje jedan ovakav zakon? Zbog svega toga vam predlažem da usvojite ovaj moj amandman, jer u suprotnom neće biti smanjenja stepena zaštite. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o carinskoj tarifi Odeljak I –Žive životinje; proizvodi životinjskog porekla, Glava 1. – Žive životinje, u tarifnim oznakama 0104 10 30 00, 0104 10 80 00, 0104 20 90 00, koja je odnose na jagnjad do jedne godine starosti, koze čiste rase za priplod i ostale.
Predložio sam da, umesto carinske stope – 30, treba da stoji carinska stopa – 40. Smatram da je prethodna i ova vlada vršila nekontrolisan uvoz mesa i mesnih prerađevina, a naročito jagnjećeg i kozjeg mesa, što je negativno uticalo na stočni fond u Srbiji.
Stočni fond u Srbiji je na ivici opstanka i zato ovim mojim amandmanom, koji sam podneo ispred SRS, želim da zaštitim naše poljoprivredne proizvođače i uzgajivače stoke, koji zbog nekontrolisanog uvoza dalje siromaše, a stočnom fondu preti potpuno uništenje.
Srbija je nekada bila izvoznik stoke, mesa, mesnih proizvoda, a danas uvozimo, iako znamo da bismo mogli da izvozimo – jednom organizovanom proizvodnjom, uzgojem i otkupom stoke. tu pre svega mislim na stabilne cene i na kontrolisan uvoz žive stoke, mesa i mesnih prerađevina i ostalih sirovina, koje su u većini slučajeva sumnjivog zdravstvenog porekla, koji se uvoze bez ikakve zdravstvene kontrole, od njih se prave mesni proizvodi sumnjive zdravstvene ispravnosti i kvaliteta – njima hranimo, odnosno trujemo našu decu, a našu zdravu stoku, naš stočni fond niko ne želi da zaštiti.
Zato predlažem da usvojite amandmane poslanika SRS.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 19. Predloga zakona o javnom dugu koji glasi: "Član 19. briše se". Ovaj zakon nije dobar jer nas ovim zakonom ponovo zadužujete i uvlačite u dužničko ropstvo nepovoljnim kreditima koje Srbija neće moći da plaća. Sa uništenom privredom, bez proizvodnje, bez realnih izvora prihoda nismo u situaciji da ispunjavamo već prispele obaveze, a vi biste ponovo da nas zadužujete.
Kako mislite da platite te kredite? Prodajom još ovo malo od privrede što je ostalo? Šta posle kada više nema šta da se proda? To nije dobro. Može da bude i opasno, jer umesto Vlade o svemu tome odlučuje ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je poznat po raznim aferama. On je jedini ovlašćen da ugovara kredite, da daje garancije i prenosi sredstva sa specijalnog računa na račun korisnika kredita. Kredit može dobiti autonomna pokrajina, lokalne samouprave i neka pravna lica koja ispunjavaju uslov za dobijanje garancija, odnosno kredita. Koja su to lica, možemo da pretpostavimo, a možemo i da pretpostavimo da će biti i zloupotreba. Zato vam predlažem da podržite amandmane Srpske radikalne stranke.
Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Amandman glasi: "Član 15. briše se". Amandman podnosim zbog principijelnog stava Srpske radikalne stranke protiv formiranja paralelnih organa vlasti.
Da bi se podsticao i unapređivao izvoz i razvoj ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom potrebno je da Vlada Republike Srbije stvori uslove za oživljavanje privrede. Tu pre svega mislim na davanje povoljnih kredita za mala i srednja preduzeća, kao i za poljoprivredne proizvođače koji bi kupovali nove mašine, nove traktore, nove priključne poljoprivredne mašine, nabavili repromaterijal, sa ciljem povećanja proizvodnje i stvaranja tržišnih viškova robe koji bi se izvozili na tržište istočne Evrope.
Pre neki dan su me zvali malinari iz Valjeva. Ljudi su u teškoj situaciji, kažu da je malina rodila dobro, da je dobrog kvaliteta, ali da niko malinu ne otkupljuje i da na otkup čekaju već pet dana. Po ceni od 20 dinara malinu niko neće da otkupi. Ista je ili slična situacija i sa pšenicom u Vojvodini. Znate da je počela žetva, pšenica se ne otkupljuje, nema organizovanog otkupa, Vlada nije odredila cenu pšenice. Tržne viškove će u ovoj situaciji da otkupe tajkuni, koji će ove poljoprivredne proizvode da izvezu i oni će uzeti kajmak, a poljoprivredni proizvođači će u ovoj situaciji proći najgore. Ne zna se ni kada će ona biti isplaćena.
Zbog toga je formiranje ove agencije farsa i još jedno zgodno mesto za uhlebljenje vaših stranačkih aktivista. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz Bele Crkve, iz turističkog mesta. Bela Crkva je nerazvijena, siromašna opština, ali raspolaže ogromnim potencijalom za razvoj turizma. Poznato je devet belocrkvanskih jezera, na kojima može da se organizuje sportski turizam na vodi, nautički turizam, ribolovni turizam. Blizina Dunava omogućava Beloj Crkvi takođe ribolovni turizam, sportski turizam na vodi i dovođenje turista, i domaćih i inostranih.
Pomenuo bih Deliblatsku peščaru koja omogućava lovni turizam, što ovim zakonom o turizmu nije predviđeno. Deliblatska peščara raspolaže bogatom florom i faunom, kao i visokom divljači. Deliblatska peščara je poznata po trofejima jelenske divljači, srneće divljači i divljih svinja.
Bela Crkva ne može sama da se razvija u ovom pravcu zbog toga što je siromašna. Od ovih boravišnih taksi koje su predviđene ovim zakonom neće biti dovoljno sredstava ukoliko Ministarstvo za turizam ne izdvoji finansijska sredstva i ne pomogne razvoju turizma u Beloj Crkvi. Vidimo da ste ovim zakonom izdvojili neka sredstva, pa vas pitam da li će male sredine, poput Bele Crkve, moći ravnopravno da konkurišu svojim projektima za dobijanje ovih sredstava ili će sredine gde je turizam na nekom višem nivou biti privilegovane.
Bilo bi značajno da se male sredine, poput Bele Crkve, pomognu finansijski i stručno kako bi se turizam u ovim malim sredinama razvijao ravnomerno i ravnopravno, kao što se to događa u centrima u Srbiji. Bela Crkva je poznata po svom karnevalu cveća, po turističkoj manifestaciji hvatanja soma Besija, kao i Vršac po svojoj berbi grožđa.
Mislim da možemo da krenemo put razvoja turizma u Beloj Crkvi i da Bela Crkva može turistički da se razvija, ali su nam potrebna finansijska sredstva. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, dolazim iz vršačkog vinogorja, opštine Vršac, Bela Crkva i delimično Alibunar, gde se uzgaja vinova loza, naročito u Vršcu i Beloj Crkvi, gde se uz vinovu lozu uzgaja i ostalo voće. Bela Crkva je poznata naročito po jabuci koja je poznata čak i širom Evrope, da ne pominjem krušku       
Moram da napomenem, kada sam pomenuo krušku, naročito krušku vilijamovku, i ostale sorte krušaka, da su ogromne plantaže krušaka u Beloj Crkvi uništene zbog zaraznih bolesti, pa se plašim da ovaj zakon ne garantuje adekvatnu zaštitu sadnog materijala vinove loze i plašim se da vinova loza na ovom području ne doživi sličnu sudbinu kao što je to bio slučaj sa proizvodnjom kruške.
Naročito nas interesuje kvalitet sadnog materijala, zdravstvena ispravnost i distribucija sadnog materijala vinove loze, da li će sadni materijal biti domaće proizvodnje ili će biti iz uvoza, a to posebno interesuje uzgajivače vinove loze u Vršcu i u Beloj Crkvi.
Da li će ovim zakonom Vlada, odnosno Ministarstvo za poljoprivredu organizovati nabavku ovog sadnog materijala, njegovu zaštitu od zaraznih bolesti i da li će Ministarstvo za poljoprivredu organizovati otkup sadnog materijala, proizvodnju i otkup grožđa i ostalih proizvoda od grožđa, kao što su to vino i ostala alkoholna pića koja se dobijaju preradom grožđa? Ili ćemo imati problem kao kada su u pitanju zarazne bolesti, naročito bolesti bruceloze, koja se pojavila u opštini Alibunar, mesna zajednica Vladimirovac, gde je izvršena neadekvatna zaštita od zaraznih bolesti kod ovaca i gde se bruceloza pojavila još 2001. godine, a da ni prethodni ministar, a očigledno ni sadašnji nije preduzeo određene mere kako bi se ova zarazna bolest u mesnoj zajednici Vladimirovac, a verovatno i drugim mesnim zajednicama suzbila na adekvatan način i proizvođačima ovaca omogućila sigurna proizvodnja i zaštita njihove stoke.
Bolest ovaca bruceloza je u Vladimirovcu dijagnosticirana još 2001. godine, kada je od strane vlasnika ovaca dozvoljeno vađenje krvi i tada je izvršena egzekucija 200 ovaca. Ovce su tada ubijene na nehuman način lovačkom puškom, gde su još žive zakopane, a neke su pobegle. To je, a i činjenica da su ovce terane preko nezaraženih pašnjaka, da nije izvršena dezinfekcija dvorišta, da se i dalje nesmetano obavlja promet mesa, mleka i sira, da neka stada nisu pregledana, kod nekih needukovanih stočara izazvalo nedoumice i razmišljanje da li bolest uopšte postoji.
Takođe, u međuvremenu je jedan vlasnik sa sedam ovaca skinuo markice sa zaraženih ovaca i pomešao ih sa zdravim. Kasnije je analizom utvrđeno da su sve ovce zdrave. Takođe, od jednog vlasnika su oduzete dve zaražene krave i jedna nemarkirana junica, a osam zaraženih ovaca nikada nije oduzeto.
Da bolest više ne postoji mislilo se u toku 2002. godine, kada nije uzimana krv za analizu. Početkom 2003. godine bolest je opet registrovana, i to na više grla. Sve napred navedene nepravilnosti prouzrokovale su da je u junu mesecu 2003. godine u mesnoj zajednici Vladimirovac organizovan sastanak predstavnika Instituta Pančevo, opštine Alibunar, privatne veterinarske ordinacije "Dora" Vladimirovac, gde je opšti zaključak bio da će se u narednom periodu raditi bolje i ekspeditivnije. Tada se od vlasnika ovaca tražio zapisnik koji je podmetnut po rečima republičkog veterinarskog inspektora da neće biti upotrebljen protiv njih, ali da ona mora svojim šefovima na takav način da prenese razmišljanja vlasnika ovaca.
Tada je traženo da se od drugog instituta uzmu rezultati kako bi se otklonile sve nedoumice, a to je kasnije potpisalo oko 300 domaćinstava. Traženo je da se privatna veterinarska stanica "Dora" zbog javašluka u radu izuzme da ispred instituta uzima uzorke krvi.
Takođe je bila i opšta konstatacija da se dugo čeka na rezultate, u jednom delu skoro godinu dana, što uslovljava širenje zaraze.
Krajem 2003. godine ponovo je došlo do egzekucije ovaca. U toku 2004. godine jedan broj ovaca je ponovo ubijen. Zapisnici ovčara koji su bili najuporniji da se propusti utvrde su adekvatni i oni su najpre prekršajno kažnjeni da nisu dozvolili vađenje krvi, a državi treba da plate oko 30 hiljada dinara. Takođe, jedan broj ubijenih grla nije plaćen. Nekim ovčarima, kao što je Nikolica Nikolajev, prećeno je da će im sve ovce ubiti. Neki su, kao Kračun Petar, imali 2001. godine jedno zaraženo grlo, a sada oko 70 grla.
Nezadovoljni vlasnici ovaca su se u međuvremenu žalili opštini Alibunar, koja je poslala zahtev Ministarstvu poljoprivrede, ali je na tome i ostalo. Takođe, u nekoliko navrata su upućeni dopisi Ministarstvu od strane mesne zajednice, ali je dogovoreno tek krajem 2004. godine. Organizovan je sastanak u Upravi za veterinu u Beogradu, ali je bez konkretnih zaključaka obavešteno Društvo za zaštitu životinja "Arka" Novi Sad, pokrajinski odbor DS, ali ćutnja ovih ljudi se nastavlja.
Mi ovim putem od vas, kao najodgovornijeg ministarstva, tražimo da se izvrši zaštita zdrave stoke i da se ova zaražena grla adekvatno saniraju. Da se zbog svog nerada u suzbijanju i iskorenjivanju bruceloze pozovu na odgovornost republički veterinarski inspektor, da se u suzbijanju bolesti izuzme nadležna privatna veterinarska stanica "Dora" Vladimirovac, da se 300 domaćinstava potpiše da ne želi da radi sa njom. Tražimo da pored rezultata pančevačkog instituta o svom trošku krv analiziramo i na nekom drugom institutu, da se dokažu propusti u radu institucija, da se službeno obaveste Opštinski sud u Alibunaru i uspostavi dalji postupak protiv ovih uzgajivača stoke.
Pod jedan, ovce se ovde gaje od iskona. One su naša materijalna vrednost i naše porodice žive od tih prihoda. Mišljenja smo, ako se ovako nastavi sa radom, da će se u bliskoj perspektivi uništiti sav stočni fond.
Ovde je peticija 300 domaćinstava koja su potpisala sve ovo, pa se plašimo da će proizvodnja vinove loze da doživi istu ovakvu sudbinu, ukoliko se Ministarstvo za poljoprivredu adekvatno ne oglasi na sve ove probleme koji su se pokazali u poljoprivredi.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o elektronskom potpisu u kome predlažem da se član 11. u potpunosti menja. Citiram član 11. Predloga zakona: "Ministarstvo nadležno za informaciono društvo (u daljem tekstu: nadležni organ) propisuje tehničko-tehnološke postupke za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijume koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa."

Umesto predloženog člana predlažem da Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, u daljem tekstu nadležni organ, propisuje tehničko-tehnološke postupke za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa i kriterijume koje treba da ispune sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Ovaj amandman se podnosi radi usklađivanja sa Zakonom o Vladi. Tu je predviđeno postojanje Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, čiji delokrug rada pokriva oblast koja je predmet ovog zakonskog predloga. Zato smatram da je ovaj moj amandman dobar i celishodan. Zato apelujem na vas, poštovani narodni poslanici, da ga usvojite.
Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman i tražim da se član 45. Predloga zakona o mirnom rešavanju radnih sporova briše.
Ovim predlogom tj. članom 45. reguliše se svojstvo miritelja i arbitra kao i njegovo brisanje iz imenika. SRS je protiv koncepcije ovog predloga zakona, pa je samim tim ovaj amandman u skladu sa amandmanima koje su podnele moje kolege iz SRS. Zato tražim da se član 45. u celini briše.
Kada znamo da imamo loš Zakon o radu, koji radnicima ne garantuje nikakva prava ili neka minimalna prava, ovim lošim predlogom zakona vi ćete i to malo minimalnih prava radnicima oduzeti. Zato molim narodne poslanike da prihvate ovaj moj amandman, ukoliko ministar ne povuče ovaj zakon.