Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podneo sam amandman na Predlog zakona o semenu, na član 11. stav 3. koji se menja i glasi: "Održavalac sorte može da umnožava i ispituje predosnovno seme sorte koje je u postupku priznavanja u Republici, uz prijavu Ministarstvu."
Obrazloženje je – ovim amandmanom onemogućava se uticaj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na poslovnu politiku održavalaca sorte koja je u postupku priznavanja ili ometanja ispunjenja ugovornih obaveza prema stranim partnerima, a omogućava se evidentiranje svih aktivnosti u proizvodnji semena.
Moram da se osvrnem na diskusiju jednog narodnog poslanika iz vladajuće koalicije. Čovek je upitao šta treba da se uradi i kako da spasemo selo. Rođen sam na Kopaoniku, ali dolazim iz Inđije i veoma dobro znam šta treba da se uradi. Moram da kažem, a odnosi se i na ovaj amandman i na ovaj zakon, da vlast prvo mora da bude koliko-toliko poštena, a ne da učestvuje u raznim aferama, posebno u ovih poslednjih pet godina od 2000. do 2005. godine, počev od struje, JAT-a, povraćaja novca sa Kipra, preko politike i ostalih stvari.
Znači, vlast treba da obezbedi da otkupi proizvode od seljaka, da ih odmah isplati, da servira dobre kredite, da nabavi i obezbedi lekare u tim selima, posebno brdsko-planinskim, dobre puteve i neće biti problema da naša sela ožive i da se omladina vrati u ta sela. To važi i za sela koja su u ravničarskim delovima. Znači, ne treba puno mudrovanja.
To SRS veoma dobro zna i ona će to omogućiti uskoro, jer izbori će doći u ovoj godini, kada će SRS dobiti izbore, pobediti. Mi ćemo to omogućiti seljacima, a ne samo kroz priču da se ovde utrkujemo ko je veći proizvođač i seljak; svi znamo proizvodnju, a u stvari niko se od vas tim ne bavi, osim pranjem novca i ostalim stvarima koje su pokazale, poslednjih pet godina, šta radite.
Zato predlažem da se ovaj amandman i svi amandmani Srpske radikalne stranke usvoje. Koliko-toliko ćemo spasiti ovaj zakon i ovu vladu odaljiti od trgovine, novaca i ostalih sredstava kojima se najviše bave i najviše vole, a to su finansije. Predlažem Skupštini da prihvati amandmane SRS i da ovaj zakon učinimo što podnošljivijim za naše seljake.

Dame i gospodo narodni poslanici, onaj ko treba da nama narodnim poslanicima kaže koji je zakon na dnevnom redu i o kom zakonu je reč nije, nažalost, ovde. Ovaj amandman treba da se usvoji iz više razloga, ali krenimo redom.
Šta reći o samom zakonu? Ništa, velika sramota, sramota za građane Srbije da neko ko čini vlast tako opljačka Srbiju i građane Srbije, a da ovaj zakon stavi na dnevni red pred ovu skupštinu. Sramota, teška sramota, umesto da im vidimo leđa, da se nađu u Centralnom zatvoru Srbije, oni danas šetaju slobodno Srbijom i nama ovde pričaju bajke i priče kako je ovaj zakon dobar i zašto ga treba usvojiti.
Građani Srbije su navikli na ovako nešto. Mi iz Srpske radikalne stranke možemo da im poručimo da ova bruka i sramota neće dugo trajati i da dostojanstvo Srbiji i građanima Srbije može da donese jedino SRS.
Čućete sve, mislim da je gospodin Mirčić u svom izlaganju naveo dosta razloga i ne treba ih ovde ponavljati, ali da ih pitamo samo – šta je sa četiri banke koje su likvidirane, jer nije bilo razloga, šta je sa milijardu i 600 miliona duga "Sartida" kome je to otpisano i ko će snositi te troškove?
(Predsednik: Molim vas, bez dobacivanja.)
Mi poslanici smo pozivali gospodina Dinkića da radi svoj posao, ali se on nije obazirao na tako nešto. Kada je bio zakon o budžetskom povraćaju sredstava ja sam nudio da dođe u opštinu Inđiju i da radi svoj posao, da pošalje inspekciju kako bi se sprečila pljačka, ali, nažalost, nije se odazvao tome. Zašto bi, ″vrana vrani oči ne vadi″, kako kaže naš narod, onaj ko pljačka državu nema razloga da štiti druge da ih ne pljačkaju. To su sve razlozi zbog kojih gospodin Dinkić treba da podnese ostavku, i zbog čega treba da se usvoji ovaj amandman, i da lepo završi iza brave Centralnog zatvora Srbije, a u tome će mu SRS pomoći zdušno, ne treba da se sekira oko toga.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je krenula u donošenje ovih zakona ubrzano. Upozoravali smo da možda nije pravi momenat i da će imati velikih problema. Donose se zakoni pod pritiskom, ne znamo čijem i ne znamo ni zašto, ali samo znamo da Srbija ulazi u sve veće probleme.
Mi, poslanici Srpske radikalne stranke, za to smo da se donose dobri zakoni, od kojih će koristi najviše imati Republika Srbija i njeni građani. Kod ovog zakona, a radi se o Predlogu zakona o rasporedu transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini, gospodine ministre, pažljivo smo vas saslušali u vašem obraćanju poslanicima o svim vašim potezima i kriterijumima koji su bili bitni za određivanje visine sredstava koja će se vratiti iz budžeta Republike gradovima i opštinama.
Predvideli ste čak da se za slabije opštine odnosno siromašne, koje ni posle ovoga ne budu imale dovoljno sredstava, vrši donacija iz sredstava dobijenih od igara na sreću.
Znači, sami ste svesni da ovaj zakon nije dobar zakon, da će biti problema i teškoća, pa ste i u ovom zakonu predvideli da se takva sredstva raspoređuju slabijim opštinama.
Mišljenja smo da će lokalne samouprave imati veoma, veoma teških problema i da će samofinansiranjem od vaših predviđenih parametara finansiranja jedino sigurno poreski obveznici morati da podnesu sav teret na svojim leđima.
U opštini Inđija ima dosta izbeglica, neki su dobili status prognanih lica, a neki i državljanstva. Uglavnom, većina od njih je na leđima narodne kuhinje i Crvenog krsta. Neki su se bolje snašli i imali više sreće, otvorili su firme i našli posao. Transferna sredstva su veoma mala da se zadovolje potrebe grada, društvenih firmi nema jakih da bi se njihovom prodajom dopunio budžet opštine koji pripada opštini kod prodaje u visini od 5%.
Imala je Inđija dosta firmi u koje se uzdala i nadala. Međutim, sve te firme su osiromašene i danas se ne mogu više ni prodati. Pomenuću neke od njih koje su bile oslonac razvoja opštine Inđija: "Panonija", "Agrounija", "Inteks", "Vojvodina produkt", "Juvitana" i ostale koje danas ne vrede ničemu, osim da se preko takvih firmi domognu pojedinci velikih novaca i obogate na račun društva.
Postoje i druge opasnosti, a Inđija ne traži puno osim da se spasi sadašnjeg kriminala. Opštinske vlasti koje su bile u prethodnom mandatu osiromašile su opštinu Inđija u višemilionskim iznosima. Ja ću vam danas navesti primere gde se uzimalo nemilice i opština Inđija je dospela u red nerazvijenih opština, koja je nekada važila za jednu od najboljih opština još u vreme one posleratne Jugoslavije.
Reći ću vam kriminalne radnje tadašnjeg i sadašnjeg predsednika opštine Inđija, koji je za svoja putovanja uzimao novac iz budžeta opštine Inđija, ne pokrivši nijedno putovanje po svetu. Želeo sam da ministar bude ovde da mu to pokažem i da mu dam jedan primerak, a sve govorim u ime toga da u opštinu Inđija pošalje budžetsku inspekciju da dođe do ovih saznanja, a ja ću ministru proslediti ovakav jedan dokument.
Anketni odbor Skupštine opštine Inđija je na svojoj sednici, koja se održavala u to vreme, 30. januara 2002. godine, dala tadašnjoj Skupštini opštine i odbornicima na usvajanje ovaj izveštaj, gde se u visini od 300 hiljada maraka, koje je predsednik SO tadašnji, a i sadašnji nažalost, podizao sa blagajne SO Inđija; to su sredstva za putovanja u Banja Luku, Beč, Italiju, SAD, Tirol, pa ponovo Beč, Danska, Osijek, Austrija, ponovo Tirol, a nema pokrića za takva putovanja i opština Inđija u ovom jednom segmentu je oštećena preko 300 hiljada maraka.
Hoću da vam skrenem pažnju na samodoprinos u opštini Inđija koji je raspisan 2000. godine. Samo za prvih šest meseci imamo informaciju o tom samodoprinosu, u vreme dok je socijalistička vlast u Inđiji davala izveštaj o tom samodoprinosu. U toku izveštaja za period od 1. jula do 31. decembra 2000. godine po ovom osnovu ostvarena su sredstva u iznosu od 3.230.635,57 dinara. Preuzimanjem vlasti od strane DOS-a posle 5. oktobra gubi se svaki trag ovom samodoprinosu, promenjena je banka, promenjeni su žiro-računi i do dan-danas nema izveštaja.
Ako smo za prvih šest meseci 2000. godine imali preko tri miliona ubranih sredstava, ova sredstva su rasla srazmerno povećanju ličnih dohodaka i zamislite koja su to danas sredstva, a da opština Inđija i njeni građani nemaju uvida u tako nešto. Ovaj dokument sam spreman da dam ministru, sve u ime toga da pošalje budžetsku inspekciju, da bi mogli da ispitaju trošenje budžeta i sredstava opštine Inđija.
Možda Inđiji ne bi bila potrebna ova preraspodela sredstava od 60 miliona i povraćaj transfernih sredstava, samo da nema ovakve kriminalne vlasti u opštini Inđija. Opštinski budžet je zadužen preko 85%, a znamo da je zakonom dozvoljeno samo 20%. Ima krivičnih prijava, ali nema odgovornosti za takve postupke.
Mogu da vam navedem još niz primera ovde, ali neću da vas zamaram time. Tražimo od ministra i od Ministarstva da u opštinu Inđija hitno pošalje budžetsku inspekciju i da spasi opštinu Inđija od dalje otimačine.
A da ne govorimo o velikim provizijama direktora javnih i komunalnih preduzeća, kada ljudi dobiju na tenderu izgradnju regionalne kanalizacije, da takvi ljudi traže milionske sume za provizije i takve mutne radnje za koje imamo dokaze i koje ćemo ponuditi Ministarstvu, a pisali smo i krivične prijave i od toga ništa nema.
Ovog puta ću prozvati i one koji su zaduženi. U opštini Inđija ne postoji javni tužilac već dve godine, tužilac koji bi sprečio takve mahinacije i to se svesno radi u dogovoru sa opštinskim vlastima, a ne znam ko je iz Vlada i iz vlasti zadužen za takve dogovore koji se održavaju sa čelnicima opštine Inđija.
Ovih dana smo svedoci da u opštini Inđija kriminalna garnitura ljudi iz Stare Pazove prelazi za savetnike predsednika opštine Inđija i za savetnike načelnika. Oni koji su izgubili vlast u Staroj Pazovi preseljavaju se u Inđiju.
Inđija postaje meka kriminala i molio bih vas da svi oni koji imaju volje, snage i koji mogu da spreče nešto tako, da se uzmu u pamet i da sprečimo otimanje ovo malo društvenog kapitala koji postoji, da izvršimo preraspodelu tih sredstava tamo gde je potrebno. Ne bih da vas duže od toga gnjavim, ali bih zamolio ministra, ako su mu potrebna ova dokumenta, mi ćemo dati na uvid.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman ispred SRS na Predlog zakona o zaštiti životne sredine na član 85. stav 5. koji glasi: "Naknada iz stava 1. ovog člana u visini od 60% prihod je budžeta Republike, a u visini od 40% prihod je budžeta jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji je nastalo zagađenje u skladu sa sanacionim potrebama".
Moj amandman zahteva da se član 85. stav 5. menja i da glasi: "Naknada iz stava 1. ovog člana u visini od 20% prihod je budžeta Republike, a u visini od 80% prihod bi bio jedinice lokalne samouprave, na čijoj teritoriji je nastalo zagađenje, odnosno u skladu sa sanacionim potrebama".
Obrazloženje; logično je da se sredstva prikupljena na ovaj način ulože na teritoriji na kojoj je došlo do zagađenja, a ne na neko drugo mesto. Znamo, kada smo imali Odbor za zaštitu životne sredine da je Vlada u startu imala mišljenje da bi trebalo da bude polazna osnova da 20% pripadne budžetu, a 80% lokalnoj samoupravi na čijoj teritoriji je došlo do zagađenja.
Mislim da ne bi pogrešili i da ste to uradili, jer je pravičnije da ekološki dinar i ona sredstva koja dolaze od zagađivača upravo budu i upotrebljena za sanaciju takvih mesta. Ovim amandmanom lokalna samouprava bi lakše sanirala nastalu štetu, jer u početku, odmah u samom startu ima veća sredstva na raspolaganju, koja samim tim dolaze od zagađivača. Ako su ta sredstva uplaćena i namenjena za sanaciju životne sredine, bilo bi normalno i da se upotrebe na pravi mogući način, a to je za saniranje takvih zagađenja.
Vlada bi trebalo da razmišlja o ovom amandmanu i ja predlažem ispred SRS da ovaj amandman prihvate, jer je to ono za šta smo se zalagali ovim zakonom. Vlada je u samoj startnoj osnovi bila mišljenja da bi trebalo da budu ta sredstva raspodeljena. Ne bi pogrešila ovog puta. Pozivam sve poslanike da prihvate ovaj amandman, samim tim što bi poboljšali saniranje uslova zagađenja životne sredine i time bi olakšali sanaciju odmah u startu, jer finansijska sredstva sigurno su problem uvek, pa i na ovom mestu.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonima se uređuje sistem zaštite životne sredine, kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini, a ako je tako, znamo da je i ovo prvi set zakona iz ove oblasti u Republici Srbiji, onda su, gospodo, ovi zakoni morali više da favorizuju lokalnu samoupravu, jer je upravo lokalna samouprava ta koja bi trebalo da bude glavni nosilac, odnosno sprovodilac ovih zakona.

Pokušalo se donekle da se to sprovede u ovom zakonu, ali mislim da je to nedovoljno. Ne znam zbog čega se Vlada stidi ili plaši da veću odgovornost prepusti lokalnoj samoupravi, a da Vlada bude glavni kontrolor u sprovođenju ovog zakona. Da li zbog finansijskih sredstava koja bi pripadala u tom slučaju lokalnoj samoupravi ili možda zbog bojazni da lokalna samouprava neće moći da to izvede do kraja?

Pošto i lokalne samouprave, kao i pokrajine i republike moraju imati svoj sopstveni program zaštite životne sredine, u tom slučaju se moralo imati i više poverenja u njih. Ne može biti većih čuvara životne sredine od samih građana i onih koji sprovode Zakon o zaštiti životne sredine na terenu, a upravo i to je lokalna samouprava, zajedno sa Republikom, što znači za praćenje kvaliteta zaštite životne sredine prve informacije potiču upravo sa terena i iz same lokalne sredine.

Što se ovog zakona tiče, mišljenja sam da je ovo pokušaj da se napravi prvi dobar zakon iz ove oblasti, da je to početak, ali ima dosta nedostataka. Jedan od prvih nedostataka je u subjektu sistema zaštite životne sredine, što se u jednom delu daje odgovornost i pokrajinama, što očito može biti smetnja lokalnoj samoupravi i Republici iz dela raspodele sredstava iz fonda i intervencija na terenu kod udesa i katastrofa izazvanih prirodnim putem ili ako ih čovek izazove. Pošto sav teret pada na lokalnu samoupravu i kod saniranja ovih posledica, mislimo da prednost u odnosu na pokrajinu moraju imati lokalne jedinice.

Mišljenja sam da je iz ovog zakona trebalo izbaciti pokrajinu kao subjekt zaštite životne sredine. S obzirom da znamo da je to nemoguće zbog omnibus zakona koji predviđa i pokrajine, a ovaj zakon je donesen u vreme najgore dosovske vlasti do današnjeg dana, trebalo je raditi zakon koji će živeti dugo, uz možda neke male korekcije ako to bude potrebno, tako da srž zakona bude nepromenjen.

To ste mogli uraditi i imali biste podršku Srpske radikalne stranke i saradnju sa njima. Poslanici Srpske radikalne stranke u Odboru za zaštitu životne sredine su bili konstruktivni i radili su u interesu i ovog zakona i Republike Srbije, a sve u cilju da se dođe do što kvalitetnijeg zakona, i bićemo spremni na saradnju u svakom momentu što se tiče ovog zakona.

Zakon nedovoljno poklanja pažnju edukaciji mladih i mislim da ministarstvo nema jasnu koncepciju u tom delu, a to je izuzetno važno jer svest građana mora biti veća i jača od zakona, i samo tako i ovaj zakon će biti uspešno sproveden. Ne smemo više dozvoliti da nam na lokalnom nivou rade neka udruženja građana, što se tiče ovog zakona i očuvanja životne sredine.

Ne kažem da ne treba biti udruženje građana, da bi pratili samo kontrolu, ali ne da glavne projekte i glavne zakone iz te oblasti donose ljudi koji nemaju kvaliteta ili nisu stručnjaci iz ovih oblasti. Imamo primer opštine Inđija, gde su na takvim mestima razni ljudi, ali nikako stručnjaci iz ovih oblasti, pa se razne negativne pojave i dešavaju po tom pitanju.

Pošto se u svetu sve više pažnje poklanja zaštiti životne sredine, zato je i neophodno da se svake godine podnese izveštaj o realizaciji i o zaštiti životne sredine. Ovde imamo da je usvojen amandman, ranije u tekstu zakona bilo je predviđeno dve godine, a sada je to amandmanom promenjeno, pa ovde ne bih komentarisao taj deo, ali ovo sam radio pre nego što je došao red na sam amandman.

Ovaj zakon nedovoljno poklanja pažnju i zaštiti voda. Znamo da su naše vode zagađene i osiromašene živim svetom. Dozvolili su se nekontrolisani ulovi i na nezakonit način (struja, bombe i prirodan gas plinskim bocama), a prema onima koji se uhvate u krivolovu blago se postupa, kazne su male ili se čak podmite čuvari voda i sve se tako blago završi.

Znači, u toj oblasti bismo morali imati rigorozniju kontrolu i kod samih zagađivača voda, ma koji oni bili. Možda niste u mogućnosti da ovim zakonom zaštitite vode i šume, jer njima gazduju drugi, pa odgovornost ne pripada baš ovom ministarstvu, ali ipak Vlada o tome mora da nađe neki konsenzus i da se dogovori ko bi morao biti taj koji bi kontrolisao sve to.

Vi, kao Vlada, morali ste se dogovoriti oko tog dela odgovornosti, a sve u cilju efikasnosti o očuvanja bogatstva voda i šuma koje postoje. Uzmimo primer Vojvodine, kada su u pitanju "Vojvodinašume" i vode stanje je veoma kriminalno. Da napomenem samo, da se ne zaboravi, lov ptica pevačica i njihov izvoz u Italiju, a uhvaćen je bivši ministar u takvim prljavim radnjama, ali ni do danas nemamo informaciju kakvu je kaznu taj gospodin zaslužio, mada se to moralo desiti, da javnost zna.

Šume nam se neplanski seku i da niko ne odgovara, a da ovaj zakon skoro baš ništa nije obratio pažnju na to. Desiće se da ćemo imati katastrofalne erozije. Prema tome, morali bismo tome veću pažnju poklanjati. Rođen sam na Kopaoniku, gde sam video niz takvih primera, da se šume zaista seku a da se ništa ne prijavljuje, znači neplanski. Platićemo skupu cenu svega toga jednog dana. Da se to ne bi desilo, morali bismo da obratimo pažnju.

Ovde se osnivaju fondovi i agencije. SRS je protiv osnivanja svake agencije. Smatramo da bi se ovde dodatno taj dinar, koji pripadne agencijama, mogao upotrebiti da bude čisto ekološki dinar, da se prebaci, a da ono što bi radila agencija rade inspektori i ministarstvo.

Hteo bih samo da kažem kod inspektorskih službi, da bi ovde zaista trebalo, a ne kao što se sada dešava po lokalnim samoupravama, da se prime pravi stručnjaci iz ovih oblasti. Znamo da ih je malo u državi, ali barem tamo gde ih ima, ministarstvo bi moralo da povede kontrolu kod prijema takvih ljudi na radna mesta.

Hoću da vam kažem primer iz Inđije. Imamo jednog diplomiranog ekologa koji ne može da nađe posao i odbijan je više puta na konkursima, a ne znam da li imate tu informaciju ko je primljen, mislim da su tamo čak i neki nastavnici, učitelji iz bilo koje oblasti. Trebalo bi u tom pravcu da povedete računa, da se ne dešava da nam razni ljudi iz raznih oblasti rade ono što nikada ne mogu u privatnom životu da rade, ni da pomisle.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Dišić Miloš ispred SRS, podržavam amandman mog uvaženog kolege, gospodina Mome Markovića na član 33. Predloga zakona o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim predlaže da se disciplinski postupak protiv učenika ne može voditi posle 15 dana.
Umesto kako to predlagač predlaže, proteklim rokom od 60 dana, smatram da je rok od 15 dana razuman i dovoljno dug da se prikupe sva potrebna obaveštenja oko eventualne povrede discipline od strane učenika i da je organ nadležan za vođenje disciplinskih postupaka dužan da u roku od 15 dana pokrene disciplinski potupak. Mišljenja sam da posle 15 dana ne treba voditi disciplinski postupak protiv učenika, jer rok od 15 dana je optimalan za pokretanje postupka i iz tog razloga smatram da je amandman mog uvaženog kolege Mome Markovića veoma dobar, i predlažem da se usvoji, jer je jedino i to realno.