Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zamolio bih da se okrenete malo pozadi, izgleda da je ušao virus ptičji. Osipali smo se i počeli smo da kunjamo, ali vi ste krivi za to. Naravno, malo šale.
U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 27. stav 1. tačka 3) Predloga zakona o komorama i predložio da se tačka 3) menja i glasi – promoviše principe stručne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova komore u obavljanju delatnosti zdravstvenog radnika.
Naravno, kolega Paja Momčilov je u prethodnom izlaganju, kao i mnogi drugi, objasnio šta je struka i šta je profesija. Ja ne bih o tome, ne bih da se ponavljamo. Naravno, vi niste prihvatili ovaj amandman, a obrazloženje mi nije jasno. Rekli ste da etički odbor komore promoviše principe stručne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova komore u obavljanju delatnosti. Nije mi nešto jasno, nisam zadovoljan obrazloženjem.
Imajući u vidu da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona potreba da se ranije važeća rešenja o osnivanju i radu komora, koja su bila zastupljena u članu 27a do 27e Zakona o zdravstvenoj zaštiti, stave van snage, odnosno da se osnivanje i način rada komora zasnuje na savremenim principima i načelima o udruživanju zdravstvenih radnika, i to na: načelu autonomnosti i samostalnosti u finansiranju, načelu decentralizacije, načelu odgovornosti... Ja bih ovde stao.
Kada je u pitanju odgovornost, gospodine ministre, mi poslanici SRS smatramo da treba da postoji komora, ali komora što se tiče privatne prakse. Tamo je, kao što znate, bog samo doktor u svojoj ordinaciji i on može da radi svašta. Ja sam iz svoje prakse imao nešto i zato zastupam ovu tezu da treba da postoji komora i da nekome neko treba da odgovara, pogotovo naše kolege koje rade privatno, ne kažem svi, ali trka za novcem, vi to znate... Meni se dogodilo u praksi da mi je došao pacijent kome je ukazana pomoć u privatnoj ordinaciji, zubnoj, naravno, nešto je lečeno, stavljen je lek, stavljena je vata sa lekom protiv bolova i plomba amalgamska. Pacijent je došao sa bolovima, ja sam morao da otvorim taj zub i kada sam pogledao šta je sve urađeno, a naplatio je 300 evra i mislim da to već ne podleže nekom etičkom moralu, kako god hoćete, tih kolega. Zato predlažem da se, u pitanju je samo novac, osnuje komora za privatnu praksu. To je stav i mojih kolega poslanika SRS. Ne bih zaista više, umorni smo, pretpostavljam da će moje kolege biti kraće. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, juče je jedan od poslanika iz ove grupe rekao otprilike da poslanici SRS podnose na sve zakone amandmane, a piše - briše se. Ako je tako, dame i gospodo narodni poslanici, mi želimo samo da damo naš doprinos ako možemo da poboljšamo ovaj zakon.
Gospodin ministar na jednom Odboru za zdravlje, kome ja pripadam, reče - vi srpski radikali nećete da glasate u načelu za zakon, a hoćete da dajete amandmane, ja vas ne razumem. Gospodine ministre, upravo zato što znamo da će ovaj zakon verovatno voljom većine biti izglasan mi sigurno nećemo glasati za njega, ali pokušavamo da damo naš doprinos, koliko hoćete da pristanete na to.
Podneo sam amandman u ime poslaničke grupe SRS na nadnaslov i na član 57. koji je skoro istovetan kao amandman mog cenjenog kolege gospodina Cvetanovića. Ne bih da se ponavljam u tom delu. Jednostavno smatramo da lista čekanja bilo gde nije dobra, pa čak ni čekanje za ugalj, što se događa u mom selu. Uvek se koriste privilegije, korupcija i mito.
Smatramo, bez obzira na mišljenje drugih kolega, da bi ova lista čekanja verovatno trebalo da sačeka neko drugo vreme, neko bolje vreme, a da sada, gospodine ministre, treba da uvažite ove naše amandmane i ukinete listu čekanja. Ko zna da možda sutra neće neki Karić doći i otkupiti tu listu čekanja. Ako ima pare može i to da uradi, a onaj ko nema to, ko neće da priđe njegovoj stranci verovatno će dočekati na onom drugom svetu.
Gospodine ministre, za stanje u zdravstvu vi ste delimično krivi od 5. oktobra naovamo, a evo zašto. Vaši krizni štabovi uništili su možda najbolje direktore koje smo imali. Doduše, nisu bili članovi vaše stranke, ali ste vi doveli neke druge direktore. Ne kažem da oni nisu stručnjaci, naprotiv, ali nisu sigurno dobri direktori.
Šta bih vas zamolio, gospodine ministre, da povedete računa, a vi to možete. Znate koliko godina traju naše studije, koliko godina traju naša usavršavanja, specijalizacije i da ne kažem šta sve još, ali jedan specijalista sa 10-15 godina staža, sa 40 ili 50 pacijenata u proseku dnevno, ima platu 375 evra, a jedan lekar opšte medicine negde oko 280. Zar vam se ne čini, gospodine ministre, da je to početak korupcije? Te naše kolege imaju decu, želeli bi možda da ih pošalju na zimovanje bar do Kopaonika ili do Tare, ali ne mogu. Možda je to kada se čovek polakomi, kada mu neko ponudi, vidi neki evro, tako počinje i tako se nastavlja. Dakle, to je možda prvi deo gde nastaje i gde počinje korupcija u zdravstvu.
Nije ni čudo što nam u zadnje vreme rejting opada, povika na lekare, a ja tvrdim da su preko 85% lekara časni i pošteni ljudi. Govorim možda i u svoje ime, u ime svojih kolega, u ime mnogih drugih koji ne pripadaju našoj stranci. Znam, ali eto, možda je to jedan od glavnih razloga.
Razmislite u Vladi, u Ministarstvu. Ako gospodin Dinkić kaže da imamo toliko suficita u budžetu, onda neka izdvoji pare i da počnemo nešto da radimo u zdravstvu.
Nisu, ministre, u zdravstvu samo zgrade, krečenje zgrada ili oprema. Organizacija znači mnogo više. Ako vam kažem da mi u mom regionu, a bili ste pre mesec dana, imamo jedan Skadar na Bojani, znate o čemu je reč, Gradska bolnica u Zrenjaninu sa osam spratova, doduše, niste je vi započeli, i evo 12 godina plaćamo samodoprinos i ne mogu više da ubedim... I moram da priznam, da sam neki predsednik opštine, ne mogu da ubedim ljude da krenu da plaćaju samodoprinos, pogotovo, možda je žalosno što tako pričam, što je to izvikano, ne znam zbog čega. Vi ste zabranili neke upute za Beograd, za VMA, jednostavno fond iz Zrenjanina nam ne daje upute i ljudi idu i plaćaju iz sopstvenog džepa.
Nešto bih hteo da vam kažem, gospodine ministre, u vezi sa javnim nabavkama. Mislim da tu nešto škripi, možda vi niste krivi za to. To je Republički zavod za zdravstveno osiguranje i počeću... Kolega Momčilov je pre podne počeo o novim lekarskim receptima. Dakle, još kada sam ja radio u zdravstvu dobili smo recepte juna 2002. godine, sa serijskim brojem, sa oznakom filijale, informatički vrlo dobro pratio propisivanje lekova...
Naime, na nekoj sednici koja je održana u Republičkom zavodu iznenada popunjava se neka tačka za nove recepte. Do tada su recepti izrađivani u nekoj drugoj firmi, tačnije "Stilosu", koštali su 0,23 dinara. Ovi novi recepti koji su sada izašli koštaju u Zavodu za novčanice 0,55 dinara. Verovatno to znate. To je ogromna razlika, oko 16,5 miliona, a zna se da treba da se odštampa oko 50 miliona recepata. Tu povedite malo računa.
Drugo, kažu da će da se uvedu nove zdravstvene knjižice i obrasci, prijave i odjave za osiguranje, da bi ista ustanova po visokim cenama štampala te iste papire. Konačno, postavlja se pitanje zašto se štampa nova zdravstvena knjižica, kada ste i sami rekli da će uskoro ionako morati da se uvedu zdravstveni magneti tzv. smart kartica. Zahvaljujem vam se.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo posle dužeg vremena stigoše i ti sistemski zakoni iz oblasti zdravstva. Mi poslanici Srpske radikalne stranke smo očekivali zakone, a ne, gospodine ministre, romane. Vi ste i sami videli da u zakonu o zdravstvenoj zaštiti imamo 278 članova, o osiguranju - 269 članova. Verujte mi, nismo mogli sve to da pročitamo, nismo mogli da spremimo, jer ste vi hteli da objedinite na brzinu sve ove zakone iz oblasti zdravstva koji nam znače mnogo.
Gospodine ministre, situacija u zdravstvu je teška. Dolazim iz sredine gde sam osedeo radeći u zdravstvu kao doktor stomatologije, kao mlad čovek koji je došao sa namerom da se jednom vrati u grad u kome vi živite. Naravno, nisam to dočekao. Sada sam verovatno pred penzijom, ali mogu vam reći da sam vrlo uvređen vašim ponašanjem prekjuče i juče na Odboru za zdravlje. Moja seda kosa i moja ozbiljnost mi nisu dozvolili da reagujem, ali su zato kolega Paja Momčilov i moje kolege to vrlo lepo izneli danas i ja se u potpunosti sa njima slažem.
Vi ste, gospodine ministre, omalovažili vaše cenjene kolege, jer smo mi druga politička opcija, ali nijednog trenutka nismo hteli niti smo želeli da vas potcenimo, naprotiv, vi ste imali simpatije, bar što se mene tiče, kao čovek koga znam kao vrlo vrsnog profesora, ali ono što ste nam juče i prekjuče priredili, to mi, odnosno vaše kolege, nismo očekivali.
Naravno, za moju diplomu, gospodine ministre, zaslužan je samo moj pokojni otac i ja i ne dam nikome diplomu da mi vređa.
Vi ste nas srpske radikale juče potcenili kao da smo lekari nekog drugog reda. Ne znam da li ste vi svesni, ali tako smo mi shvatili. Kako ćemo mi glasati, da li ćemo biti za ove vaše zakone, to je stav naše Srpske radikalne stranke; mi smo, gospodine ministre, opozicija, vi to znate, i svaki zakon gledamo kako možemo da pomognemo, da damo naš doprinos.
Dakle, mi nismo zadovoljni ovim vašim zakonima zbog preobimnosti, mislim da su prethodni zakoni možda bolji nego što je ovaj. Ja sam siguran da ćete vi izglasati vaš zakon vašom većinom, ali neće biti dobro za ovaj naš narod. Vi znate da imamo mnogo obolelih ljudi, ali nije samo u pitanju bolest naših građana, nama je zdravstvo, gospodine ministre, bolesno.
Možda vi pokušavate da izlečite zdravstvo, ne pacijente, ali ovako kako ste počeli mislim da nećete dogurati. Ja očekujem da ćemo, iako nam niste dozvolili, imati dosta amandmana; mi ćemo pokušati koliko je u našoj moći da vam pomognemo da ove zakone poboljšamo i da damo doprinos da ovi zakoni budu bolji.
Nešto bih vam rekao, pošto neću imati puno vremena, a tiče se domova zdravlja, i to malih. Dakle, mislim na mala naseljena mesta. Rekli ste da ćemo sve privatizovati, i domove zdravlja. Pitam se, recimo za deo gde sam ja, za Dom zdravlja u Srpskoj Crnji, kada godinama ne možemo da dobijemo lekara, a pogotovu specijalistu, kako ćemo privatizovati to, da li ćemo opet raditi mafijaški da otkupi dom zdravlja onaj ko ima para, ko ih je nezakonito stekao, kako ćemo odabrati lekare, ginekologe, pedijatre ili stomatologe? Ko je taj ko će o tome odlučivati? Da li će opet biti neki privatnici? Neka izvinu moje kolege, ali među nama lekarima ima i onih koji su se ogrešili o norme ponašanja.
Ispred Srpske radikalne stranke mogu da vam kažem da mi nećemo podržati ovaj zakon, daćemo verovatno svoj prilog kroz amandmane i to će zaista biti naš prilog, ali koliko će biti vremena, to je opet na vama, jer nam nisu dozvolili juče da radimo ono što je trebalo da radimo na Odboru za zdravlje.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 30. Predloga zakona o lekovima i medicinskim sredstvima koji glasi: "U članu 30. stav 1. u tački 1) posle reči "apoteci", dodaju se reči "i galenskoj laboratoriji". Naravno, kao i mnogi naši amandmani i ovaj je odbijen, uz obrazloženje da će apoteke u svom sastavu imati i galenske laboratorije.
Mi, poslanici SRS, smatramo da i galenska laboratorija mora da ostane i u ovom zakonu, dosadašnjem važećem - a zbog čega? I do sada je galenska laboratorija radila dobro i odgovarala je svojoj svrsi i nameni. Mislim da nema razloga da se briše iz važećeg zakona, da se priključuje nekoj apoteci koja, po nama, može da bude favorizovana ili neka apoteka koju će voditi nečiji kumovi i rodbina. Zbog toga smo, još jednom ponavljam, za to da galenska laboratorija ostane i dalje "samostalna", nezavisno od apoteke.
Još nešto, da iskoristim gospodine ministre, mi ćemo verovatno danas doneti zakon o lekovima. Ja samo ne znam u mom Domu zdravlja u Srpskoj Crnji ko će te lekove da propisuje. Već nekoliko godina konkurs je stalno otvoren za lekare, verujte, niko nam ne dolazi. Nema ni stomatologa, nema ni lekara. Ono stomatologa što ima, to su stari ljudi koji su pred penziju, a za lekare da ne govorim. Imamo neku noćnu smenu, radi četvoro ljudi, a ostali imaju dnevnu, i imaju po 50 pacijenata.
Mislim da je to vrlo važan problem, ne samo kod nas u Srpskoj Crnji, nego i problem koji se događa uopšte. Ja vas molim da malo povedete računa o tome. Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 4. kojim predlažem da se umesto reči "agencija" stavi reč "uprava". S obzirom  na to da su moje prethodne kolege o tome pričale, sao bih citirao član 4. koji glasi: "Sredstva za osnivanje i početak rada Agencije obezbeđuju se iz: 1) budžeta Republike Srbije; 2) i donacija, u skladu sa zakonom".
Mene, gospodine ministre, interesuje - ako je za rad agencije obezbeđeno 90 miliona dinara, ako će biti uposleno 155 članova, odnosno radnika - eksperata, odakle će biti pare ako budu potrošene iz ovog budžeta? Da li će biti neki rebalans, jer po nekim stručnjacima ovo će prevazići mnogo veću sumu, čak, od 50 miliona evra?!

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog hirurške intervencije na glasnim žicama, ne mogu baš jasno da govorim, pa  mi zbog toga ne zamerite.

Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima je još jedan zakon u setu zakona koje ćete doneti na brzinu u ovom parlamentu. Vi ste naveli nekoliko razloga za donošenje ovog zakona o lekovima i medicinskim sredstvima:

- prvo, kažete da ćete ovim zakonom da zaštitite zdravlje ljudi, bezbednim, efikasnim i kvalitetnim lekovima:

- drugo, razlozi za donošenje ovog zakona su da se zaštite pravni subjekti koji obavljaju proizvodnju, kontrolu, odnosno promet lekova i medicinskih sredstava i usklađivanje rada sa najvažnijim standardima Evropske unije:

- treće, najvažnije, ovim zakonom osnivate agencije za lekove i medicinska sredstva.

Poenta cele priče ovog zakona leži u agenciji. Po nama, srpskim radikalima, ovaj zakon bi trebalo da ima naziv zakon o agenciji za lekove i medicinska sredstva.

Jer prvih 20 članova ovog zakona govori samo o agenciji, umesto o lekovima. Dakle, govori o agenciji kao centralnoj instituciji sistema u oblasti lekova, dok ostale institucije sistema samo ovlaš dotiče u kasnijim odredbama i sve što je sa njima u vezi, gotovo u potpunosti prepuštate ministru, da sam osmisli i podzakonskim propisima, koji se donose na nivou ministra, odredi.

Da bi bilo još gore, u podeli nadležnosti između agencije i Ministarstva, predlagač - Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, agenciji poverava izdavanje dozvola za stavljanje u promet lekova i dozvola za klinička ispitivanja, kao kontrolu lekova, što je sve od interesa za strane proizvođače i davanje dozvola za proizvodnju lekova i promet lekova, na veliko i maloprodaju i inspekcije koje se, praktično odnose na domaće institucije, ostavlja u nadležnost ministru, jer Srbija ne izdaje dozvolu za proizvodnju stranim proizvođačima, niti mogu inspekcijski organi Srbije njih da kontrolišu.

Ovakva raspodela nadležnosti je isključivo interesa, naročito kada su dozvole za rad u pitanju. Zadatak države Srbije je da kroz zadovoljenje pojedinih interesa i usklađivanje međusobnih odnosa svih subjekata u obezbeđivanju lekova, zadovolji interes krajnjeg korisnika - pacijenta, što predstavlja horizontalni nivo organizacije sistema, a da istovremeno uskladi i odnose i interese na nivou vertikale, a da pri tom, obezbedi da svaka karika u lancu u svom domenu trajno zadovoljava princip obezbeđivanja kvalitetnih, bezbednih i efikasnih lekova, dostupnih svima kojima su potrebni u svako doba, na svakom mestu i po pristupačnoj ceni. Realizacija takvog zadatka se nigde u svetu, pa ni kod nas, ne može postići zakonom o lekovima, već isključivo nacionalnom politikom u oblasti lekova, odnosno sveobuhvatnim dokumentom o nacionalnoj politici i strategiji u oblasti lekova.

Srbija ima dokument koji je uradila evropska konsultantska firma "Jurohelt", u okviru projekta Evropske agencije za rekonstrukciju, koji se sastoji od 13 principa koji su toliko načelni da ne bi mogli opredeliti i sistemski urediti ni oblast od jednog leka, kada bi takva postojala, a ne od nekoliko hiljada lekova, kakve su oblasti lekova danas. Tadašnji i sadašnji ministar za zdravlje, dr Tomica Milosavljević, sa takvim aktom o nacionalnoj politici u oblasti lekova složio se i prihvatio ga kao svoj podsetnik, koji ga baš ni na šta ne obavezuje.

Umesto da su angažovani naši stručnjaci da urade dokument kakav je Srbiji potreban, sveobuhvatan, razvijen i sa odgovarajućim sistemskim rešenjima i obaveznošću učesnika, koji bi usvojila Skupština Srbije i na osnovu koga bi se tada doneo zakon o lekovima, što sada nije slučaj!

Takođe, zakon o lekovima, koji treba da bude reformski, ne može se donositi nezavisno od reforme celokupnog zdravstva i bez ostalih sistemskih zakona u oblasti zdravstva.

Lekovi su vrlo bitan segment zdravstva i pri utvrđivanju i ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, posebno, a i pri doktrinarnim rešenjima i stavovima o njihovoj upotrebi pri zdravstvenom vaspitanju.

Ponuđeni Predlog zakona, kroz tekst zakona i kroz data obrazloženja zakona, vrlo nedvosmisleno zadovoljava jedino potrebe stranih proizvođača lekova iskazane preko projekta Evropske agencije za rekonstrukciju, odnosno Evropske unije, a kroz tzv. harmonizaciju naših propisa sa propisima Unije, te ta pitanja u zakonu bolje obrađuje - registracija lekova, kontrola kvaliteta, klinička ispitivanja, dok pitanja koja su od interesa za naše subjekte u proizvodnji i prometu lekova, jedva da dotiče, i to uglavnom deklarativno ili kroz kaznene odredbe i kroz najave podzakonskih propisa koje će ministar sam osmisliti i urediti.

Obaveze koje zakon nameće u smislu usklađivanja sa standardima Unije, daju privilegije lekovima koji dolaze sa tržišta Unije u Srbiju, ali ne i lekovima domaćih proizvođača, i ne samo to, već se prema odredbama ovog zakona stvaraju petogodišnji nelojalni uslovi na tržištu lekova u Srbiji, u korist stranih proizvođača, a na štetu domaćih proizvođača.

Kada je reč o agenciji i lekovima iz uvoza, iz Evropske unije, ti lekovi ne podležu licenci. Dakle, nema ni toksikološkog, ni hemijskog, ni farmakološkog, ni kliničkog ispitivanja. Jednostavno, oni na to nisu obavezni, ali zato lekovi koji odlaze sa našeg tržišta moraju da budu i serijski pregledani.

Naravno, lekovi koji dolaze iz Evropske unije će biti jeftiniji i biće konkurentniji na tržištu u Srbiji, a naši lekovi će biti znatno skuplji. Kome mi da prodamo te skuplje lekove? Možda će doći do toga da će naša proizvodnja u fabrikama opasti, da će naše fabrike, koje jedine u ovoj zemlji sada daju neki profit, biti zatvorene, radnici otpuštani, a onda će doći neki stečajni upravnici koji će dokusuriti te fabrike!!

Konačno, jedno od osnovnih načelnih pitanja jeste šta požuruje Srbiju da ishitreno ide sa ovim zakonom pre drugih reformskih zakona zdravstva: pre dokumenata u nacionalnoj politici u oblasti lekova, bez strategije razvoja u oblasti lekova u Srbiji i strategije harmonizacije sa Evropom, umesto ponuđenog rešenja - harmonizacije, odnosno dostizanja najviših evropskih standarda do 1. oktobra, odnosno za dva meseca nakon usvajanja ovog zakona?!