Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da su poljoprivrednici, odnosno građani koji se bave isključivo poljoprivrednom proizvodnjom veoma ugrožena kategorija. Rezultati u poljoprivrednoj proizvodnji ne zavise samo od njihovog rada i aktivnosti. Mnogo je faktora koji utiču na to - suša, kiše, niske otkupne cene, stočne bolesti mogu uništiti celogodišnji rad poljoprivrednika.
S druge strane, i prethodna i ova vlada učinile su to da su mnoga preduzeća propala, prodata po bagatelnim cenama, a radnici ostali bez posla. Radnici se vraćaju na selo, na porodična imanja, i tu pokušavaju da obezbede egzistenciju za sebe i svoje porodice. Takve ljude treba ohrabriti, treba merama država stimulisati njihov povratak na selo, učiniti da se što lakše snađu i podnesu gubitak radnog mesta.
Mere mogu biti različite, počev od jednokratne pomoći za nabavku neophodne mehanizacije, povoljnih kredita za nabavku semenskog materijala i nabavku stočnog fonda. Jedna od mera mora biti i stimulacija kod doprinosa za socijalno osiguranje. Zato se zalažem da se povratnici, odnosno oni radnici koji su ostali bez posla, a vraćaju se na selo i počinju sa poljoprivrednom proizvodnjom, dodatno stimulišu, nešto slično kao kod poslodavaca koji zasnivaju radni odnos sa licima starijim od 45 godina.
Kompletno predlažem da Nacionalna služba za zapošljavanje plaća doprinose za ovu kategoriju ljudi, u roku koji se može smatrati primerenim i koji će stimulisati povratak na selo i razvoj poljoprivrede.
Niskim cenama i neorganizovanim otkupom poljoprivrednih proizvoda, ova vlada ne pomaže poljoprivrednicima, već izvoznicima poljoprivrednih proizvoda i nakupcima. Da je tako, kao dokaz može poslužiti berba i otkup čuvene oblačinske višnje u opštini Merošina. Posle blokade međunarodnih puteva, proizvođači su pozvani na razgovor u
Vladu Srbije oko dogovora cene višnje. Postignut je dogovor da cena višnje bude 23 dinara prva klasa, a druga klasa 18 dinara. Međutim, na terenu to nije bilo tako.
Mnogi voćnjaci u opštini Merošina ostali su neobrani ili su proizvođači bacali višnje na deponije, nezadovoljni ovako niskim otkupnim cenama. Vlada umesto da stimuliše proizvođače, stimuliše izvoznike sa 7% na ukupnu izvezenu količinu.
Trebalo bi da gospoda u Vladi obrate veću pažnju poljoprivredi, jer kad treba da se izdvoje porezi i samodoprinosi, seljaci su tu. Kad treba da se brani država, seljaci su tu. Kad treba da se organizuje da se ide u vojsku, seljaci su tu, a kad treba pomoći seljaku, tu Vlada zatvara oči.
Sa ovako upropašćenom poljoprivrednom proizvodnjom, ukoliko i poljoprivredu upropastite, a na dobrom ste putu da to uradite, Srbiji nema spasa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zovem se Miodrag Đorđević, dolazim iz opštine Merošina, poslanik sam SRS-a. Kao i mnogi stanovnici opštine Merošine bavim se proizvodnjom, odnosno gajenjem čuvene oblačinske višnje.

Na ekonomičnu proizvodnju višnje utiču mnogi faktori, a među njima je i cena nafte. Neprijatno sam iznenađen upornošću Vlade Vojislava Koštunice, Vuka Draškovića, Velje Ilića, Miroljuba Labusa i ostalih okupljenih oko ove neprirodne koalicije, da po drugi put u roku od manje od mesec dana ponude zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, zahtevajući povećanje cene nafte.

Prethodni Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama upućen je Skupštini Srbije 2. aprila 2004. godine po hitnom postupku, a predlog je potpisao potpredsednik Vlade Miroljub Labus, predsednik stranke G17 plus. Predlog zakona nije usvojen.

Sadašnji Predlog zakona koji je predmet današnje rasprave potpisao je predsednik Vlade Republike Srbije dr Vojislav Koštunica. Narodna skupština je već jednom odbila taj predlog zakona. Šta je zajedničko u ovim predlozima. Zajedničko je da se traži poskupljenje akcize na derivate nafte, odnosno zahteva se povećanje cene nafte.

Naime, propisuju se viši iznosi akcize na dizel gorivo i to sa sadašnjih 13,76 dinara po litri na 16,66 dinara, a to je za skoro tri dinara po litri. Šta to stvarno znači za narod? Znači da će dizel gorivo poskupeti. U čemu se Vlada Vojislava Koštunice razlikuje od Vlade Zorana Đinđića, Zorana Živkovića i njihovog sledbenika Borisa Tadića. I jedan i drugi traže rešenje u poskupljenjima.

U kom trenutku traže uporno poskupljenje nafte? Traže kada je privreda potpuno razorena štetočinskim delovanjem Zorana Živkovića, Božidara Đelića, lopovskom privatizacijom, pljačkama Janjuševića, Kolesara, Kostića, kada su radnici bez posla na ulici. Sve veći broj radnika koji su ostali bez posla traže povratak na dedovska i pradedovska imanja.

Treba ishraniti decu i baš tada dočekuje ih Vlada Vojislava Koštunice, povećavaju akcizu nafte, a sasvim sigurno i cenu nafte.

Predsednički kandidat DSS-a i ostalih malih sitnih okupljenih oko DSS-a, Dragan Maršićanin, a koji je najavio reviziju lopovske privatizacije, daje ostavku i beži od odgovornosti, i više nije ministar privrede.

E, to je DSS. Što dalje pobeći od odgovornosti, kao – mi nismo krivi, drugi su krivi, mi iz DSS-a smo dobri i neobavešteni. Nema razlike između Vlade Zorana Živkovića i Vlade Vojislava Koštunice. Nema razlike između Borisa Tadića i Dragana Maršićanina...

(Predsednik: Ima razlike da li se držite teme ili ne. Molim vas, držite se teme.)

Tomislav Nikolić, kao predsednik Srbije, nikada ne bi potpisao takav zakon. Mora se omogućiti seljaku da jeftinije proizvodi, da ostvari bar mali profit. Bogat seljak – bogata država.

Srpski radikali će se boriti da se akciza na naftu ne poveća, da nafta ne poskupi. Videće građani Srbije kako ćete vi glasati. Videćemo i vas socijaliste da li ćete svojim glasovima pomoći Koštunici, Dinkiću, Velji Iliću ili Draškoviću u ostalim namerama da zagorčaju život seljacima i povećaju cenu nafte. Maršićanin će sigurno reći da nije obavešten, za Koštunicu to znamo.

Srpska radikalna stranka će glasati protiv ovih zakona, a oni koji za njih glasaju rade protiv interesa seljaka i pre svega srpskih seljaka.