Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se da učestvujem delom u ovoj raspravi vezano za ovaj zakon o raspodeli budžetskih sredstava lokalnim samoupravama. Naravno, sa razlogom i da izrazim svoje nezadovoljstvo, jer sam jedan od predsednika ovih opština u Srbiji, dolazim iz opštine Kula, kao predsednik opštine.
Kada je ova cifra od 49 miliona 304.000 deo sredstava za budžet opštine Kula, što čini jednu sedminu od ukupnih budžetskih sredstava, može se zaključiti da su to jako mala sredstva dobijena od Republike Srbije, s obzirom da je odredba ovde u ovom članu 6. Zakona o obrazovanju obavezala opštine i lokalnu samoupravu da obezbeđuju plate zaposlenima i tekuće troškove.
Naime, u opštini Kula su plate isplaćene svim zaposlenim u obrazovanju, kao i lokalnoj samoupravi na vreme i to se čini do 5. u mesecu, i tu problema nije bilo. Međutim, kako ovde ovaj član zakona kaže - sredstva su ograničena, a ja ću pomenuti da na teritoriji opštine Kula je pokrenuta inicijativa za otvaranje dva odeljenja gimnazije, koje apsolutno nema na teritoriji opštine i kulska deca putuju u susednu opštinu da bi pohađala gimnaziju.
Doduše ima gimnazija u Ruskom Krsturu na rusinskom jeziku i s obzirom da tamo ima 6.000 Rusina koji mogu da pohađaju nastavu u toj gimnaziji, srpska deca nisu u prilici da na rusinskom jeziku slušaju tu nastavu i da pohađaju. Pokrenuta je inicijativa, ali ovim zakonom jednostavno ćemo biti sprečeni da otvaramo i da razvijamo škole i školske ustanove.
Naime, ministar ovde reče u svom izlaganju, više posla - više para. Sasvim je to logično, ali nije rekao kako je to ostvarivo. Nijednog momenta nije rekao na koji način to možemo da ostvarimo, ako je Zakon o budžetu Republike Srbije, koji je usvojen na prethodnoj sednici, ograničio sredstava za lične dohotke po opštinama.
Slažem se sa činjenicom, više posla - više para, ko hoće da radi, ali koji ljudi treba da rade taj posao. Dakle, na koji način to može da se radi, ako mi nismo u mogućnosti da zaposlimo ili da formiramo neka nova odeljenja koja bi bila zadužena za neke oblasti. Ne znam na koji način, kako platiti te ljude, to ministar nije nikada pomenuo. Teorija je jedno, a praksa je drugo.
Ako on kaže da 9% svega možemo podići platu zaposlenima u opštini, znači da je to neki minimum minimuma, kako onda mi možemo da formiramo neka odeljenja za razvoj opština, za razvoj poljoprivrede i već nije bitno čega.
Kakav je to stimulans, dobro raditi u svojoj opštini i puniti državnu kasu, državni budžet, ako se to na ovaj način vraća opštinama.
Mi smo, što je bilo u skladu sa mogućnostima naše opštine, uspeli da umanjimo te takse koje opština donosi u smislu stimulacije, otvaranja novih preduzeća, novih firmi i radnji, i na taj način izrazili dobru volju da tim ljudima omogućimo i stvorimo što bolje uslove kako bi oni otvarali te svoje firme, radnje ili već šta.
Šta to nama vredi, mi otvaramo nove firme, pokušavamo da ih otvorimo, stimulišemo ljude da to rade, naravno, ti isti ljudi će postati poreski obveznici i oni će puniti ovaj budžet Republike Srbije, a opština Kula od toga da nema nikakve vajde. Zašto bi mi to radili, kakav je to stimulans? Hoću da kažem da oni koji ne rade mogu da dobiju transferna sredstva kako hoće, a da mi neke direktne koristi od toga što smo se odrekli nekih svojih sopstvenih prihoda, koji se pune iz tih opštinskih taksa, da bi stimulisali razvoj privrede, nemamo od toga baš ništa, nikakvu korist nemamo.
Naime, već godinu dana sam predsednik opštine, dobio sam više zahteva iz Vlade, iz Ministarstva za finansije, upućenih na racionalizaciju radnih mesta u javnim preduzećima, pa tako i u samoj opštini, što smo naravno, u skladu sa tim i uradili.
Međutim, sve se usmerava na lokalnu samoupravu, bukvalno sve. Traži se od lokalne samouprave da se ona odrekne nekog svog dela kolača u korist države, da bi država sprovela te svoje reformske zakone, kako ih nazivate, a to se nama ne vraća ni na jedan način. Počev od štrajka pijačara, setite se samo toga, jer ste zahtevali od lokalnih samouprava da se smanje pijačarine, da se opštine odreknu pijačarina, kako oni ne bi štrajkovali i napadali Vladu. Zašto bi to opština radila kada vi na ovaj način preraspoređujete sredstva lokalnim samoupravama.
Isto tako, pomenuću, kako sam čuo, predsednik Skupštine gospodine Marković, na konferenciji gradova i opština reče nešto vezano za ovaj zakon o vraćanju imovine opštinama, i rekao je po meni jednu iskrenu stvar, a to premijer Koštunica nije pomenuo. Svi predsednici opština trče da se taj zakon usvoji. Pozivam ih da dobro razmisle kada dođe nacrt tog zakona kako će da glasaju i šta će da rade. A iz kog razloga? Tim zakonom, kako reče predsednik Skupštine na toj konferenciji, predviđeno je da će lokalne samouprave biti dužne da vrate ono što je oduzeto ljudima posle Drugog svetskog rata, odnosno što je denacionalizovano.
Šta to znači? To su ogromna sredstva, jer kako neki podaci pokazuju, to je oko 50 milijardi u pitanju, ne znam kako će pojedine lokalne samouprave da vrate imovinu koja je oduzeta ljudima posle Drugog svetskog rata.
A isto tako se postavlja pitanje gde su sredstva od prodaje i privatizacije preduzeća i firmi usmerena, jer ako ste već mislili da pričate o vraćanju imovine i da propišete na koji način, morate pričati o tome iz kojih sredstava će se to uraditi.
Zato kažem, ne prihvatam ovaj način preraspodele sredstava, ovo je bedno i jadno koliko je opština Kula, kao jedna od srednjih opština, dobila, jednu sedminu, jako malo, s obzirom da se trudimo, odričemo se svojih sredstava kroz razne takse, a Republika nam zauzvrat apsolutno ne vraća ništa. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman SRS na Odeljak I. Predloga zakona o Carinskoj tarifi, koji se odnosi na – Žive životinje; proizvode životinjskog porekla i Glava 2. – Meso i drugi klanični proizvodi za jelo.
Ovaj amandman se odnosi na visinu carinske stope – ja sam predložio da se ta stopa sa 30, kako je Vlada predložila, zameni na 50%. Zbog čega? Da se ne bi desilo kao i u prethodnom periodu. Otprilike, kada je pomenuta ovde firma Industrija mesa "Matijević" iz Novog Sada, ona je uspela da preko svojih prijatelja iz Vlade donese čak i uredbu u svoju korist.
Naravno, zakon nije rekao da se te tarife u toj visini odnose na uvoz sirovog mesa i žive stoke. Ja sam imao prilike to meso i da vidim. Naime, radi se o mesu uvezenom iz Italije, starom više desetina godina; u saznanju da su robne rezerve stajale otprilike dvadesetak godina po hladnjačama u Italiji, a Italijani su čak i plaćali i ko bi to meso odneo iz njihove države, pošto nije vredelo ničemu.
To meso je uz pomoć Vlade uvezeno ovde, a na taj način je umanjena vrednost žive stoke, što je apsolutno uništilo stočni fond u Republici Srbiji. Međutim, hajde što je uništen stočni fond, to nije mala stvar, ali preko uništavanja stočnog fonda, vršila se priprema za privatizaciju klaničnih industrija. Mnogi giganti poput "Karneksa" iz Vrbasa su u to vreme prodavani, "Mitrosa" iz Sremske Mitrovice i da ne nabrajam ostale koji su prodati za sitne pare.
Znači, prvo je uništen stočni fond, klanice su ostale bez posla i za sitan novac su privatizovane naše fabrike, koje su bile ne samo jugoslovenski, već i evropski giganti i poznate na evropskom tržištu.
Naime, Vlada ovde nije prihvatila ovaj amandman, ali to nije ni čudo, jer za ovu sednicu SRS je podnela ukupno oko 500 amandmana i nisam primetio da je ijedan amandman prihvaćen od strane Vlade. Mislim da to nije dobro i nije ispravno, nemoguće je da od 500 podnetih amandmana, nijedan nije dobar. Mislim da se ipak mogao naći bar neki od tih amandmana kao dobar. Međutim, očigledno je šta se hoće ovim zakonom, a na nama je obaveza da građanima Republike Srbije ukažemo na nepravilnosti i na ono šta hoće Vlada da uradi u narednom periodu.
Sa ove govornice se više puta pominjalo poređenje vlasti, recimo, kada su srpski radikali bili u suvlasti sa SPS. Međutim, gospoda koja su to izgovarala sa ove govornice neka ne zaborave da se oni nalaze poslednje tri godine na vlasti i da nam kroje sudbinu iz dana u dan – da ovu privredu uništavaju, odnosno da je uništiše skroz. Naime, razlika u toj vlasti, kada smo mi učestvovali u vlasti i sada kada vi to radite je ogromna! Bez obzira što vi tvrdite da smo učestvovali u vlasti, niste nijednu aferu otkrili, niti smo vam mi iza sebe ostavili.
Za ove tri godine, pogotovo ljudi koji su zagovarali sa ove govornice i njihove stranke žestoko su umešani u sve moguće afere u Republici Srbiji, pa čak i njihovi ministri.
Malopre je ovde kolega pomenuo kako svaka roba ima svoju cenu. Tačno je, prođite bilo kojom ulicom Beograda i videćete po izlozima, sva roba je sa istaknutim cenama: na obući, na svakom artiklu stoji cena. Međutim, ne znam koliko je gospodin upoznat, u Vojvodini je žetva u punom jeku, a pšenica još nema svoju cenu. Verujem da je to sa razlogom, samo ne znam da li ste se dobro preračunali. Kiše koje neprekidno padaju već pet dana u Vojvodini, mislim da će znatno umanjiti prinose pšenice i da će ti prinosi biti mnogo manji od planiranih.
Naime, vas to nije briga kolika je cena pšenice. Napraviću samo jednu paralelu: prošle godine ako se sećate onih štrajkova i blokada puteva od strane seljaka, kada su seljaci preko zadruga pokušavali da pregovaraju sa Vladom i da postignu neki dogovor oko visine cene pšenice.
Čini mi se da je kolega Mašić i predsednik Odbora za poljoprivredu, rekao, u nekoj priči u načelu, da je bila na ovom odboru dogovorena cena za pšenicu da iznosi 8,5 plus 1,5 premije. Ali, vaš potpredsednik Vlade, gospodin Labus i predsednik stranke, uspeo je bukvalno da se nagodi sa pregovaračima iz tih zadruga, koji su predstavljali seljake, i da im ponudi cenu od 7,5 dinara, koja nije do današnjeg dana isplaćena.
Ta cena se odnosila na prvu klasu pšenice, plus odbici, prljavština, vlaga i ono što sledi, pa se ispostavilo posle da neka (na teritoriji Bačke, mislim na pšenicu), nije imala dovoljnu energetsku vrednost i da je mogla samo da služi za stočnu ishranu, pa je njena cena bila i po pet dinara u međuvremenu.
Naravno, vi još niste utvrdili cenu nove pšenice, nije Vlada dala predlog, a na Pokrajinskoj skupštini isto tako gospoda koja se previše brine o Pokrajini Vojvodini i stalno zagovaraju kako je Vojvodina oštećena, izišli su sa nekim predlogom prema Skupštini Republike Srbije, da cena pšenice bude 8,60 dinara.
Naime, ako je prošle godine bila 7,5 dinara, a Odbor za poljoprivredu je ponudio Vladi da to bude 10 dinara, mislim da nema razloga da cena pšenice bude manja od pomenutih 10 dinara. Prošle godine za vreme žetve evro je iznosio 72 dinara. Danas je evro oko 84 dinara, što iznosi 12 dinara po jednom evru.
Ako napravimo paralelu, kilogram pšenice će se izgubiti samo u rastu evra, u inflaciji koju smo pretrpeli u ovom periodu za godinu dana.
Mislim da Vlada ne radi svoj posao i da apsolutno ne vodi brigu o seljaku i poljoprivredi Republike Srbije.
Ovde se stalno zagovara kako sa velikom brigom razmišljate o tome da usvojite što pre ove zakone, jer radi se na brzinu, a danas je predsednik Skupštine produžio rad Skupštine posle 14,00 časova, sa razlogom, da bi samo što više progurao amandmana i da bi što pre završio ovu priču kako građani Srbije ne bi slušali srpske radikale šta iznose za ovom govornicom i kako argumentovano brane ove zakone i amandmane koje smo predložili.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 15. zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društva za osiguranje glasi: "Agencija može odlučiti da troškove stečajnog postupka privremeno obezbedi iz sopstvenih sredstava, uz pravo na povraćaj ovih sredstava nakon formiranja stečajne mase u meri koja je dovoljna za namirenje tih troškova″, iz čega se može zaključiti da agencija može, a i nije obavezna da obezbedi sredstva za likvidaciju.
Mislim da je sasvim logično da pomenuta sredstva za stečaj obezbedi Narodna banke Srbije, s obzirom da ona izdaje i oduzima dozvole za rad tih banaka i osiguravajućih društava, a ne agencija za osiguranje depozita, kako se to u ovom članu Predloga zakona predviđa. Predlogom ovog člana predlagač je veoma lukavo predvideo da agencija može, a i ne mora obezbediti pomenuta sredstva. Samo se postavlja pitanje od koga to zavisi da li će obezbediti ili neće obezbediti ta sredstva.
Neko ovde pomenu da agencija pomaže u radu Ministarstvu. Da, ali na koji način? Pomaganje u radu se može vršiti na više načina, sve zavisi od toga ko šta smatra radom. Prevedeno na srpski jezik, ovim zakonom se predviđa agencija koja će bukvalno obaviti prljav posao u Ministarstvu.
S obzirom da znamo kojem ministarstvu pripada ova nadležnost, a i ko je resorni ministar, setom svih ovih zakona koji su na dnevnom redu ove sednice data su velika ovlašćenja ministru za finansije gospodinu Dinkiću u smislu pokretanja postupaka, obavljanja poslova, upravljanja preko upravnih odbora, vršenja kontrole nad radom i poslovanjem finansijskih institucija, što je, po meni, i sukob interesa.
Setimo se samo šta se dešavalo dok je gospodin Dinkić bio guverner Narodne banke. Zatvori ″Astra banku″, posle onaj nesretni Đelić vraća pare, ne zna ni ko pije ni ko plaća, ali zato se izmišljaju ove agencije da se prebaci nadležnost i da se skine odgovornost sa jednih na druge, da se ne zna ko pije ko plaća.
Da ne bi bilo kao u tursko doba – kadija te tuži kadija ti sudi, ovom prilikom pozivam i Republički odbor o sukobu interesa da preispita sukob interesa koji proizilazi iz Predloga ovog zakona. Ne može ministar da odlučuje baš o svemu: pokreće postupak, vrši kontrolu, otvara, zatvara ono što njemu odgovara.
S obzirom da je Srpska radikalna stranka protiv osnivanja raznih agencija, koje ne služe ama baš ničemu nego da uhlebe pojedine članove vaših stranaka, predlažem ovim amandmanom da se član 15. ovog predloga zakona briše.