Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su više predloga zakona, tačnije rečeno konvencija, koje su objedinjene po principu koji ni nama nije jasan pošto su tu smeštena i nuklearna istraživanja, socijalna inkluzija, teški metali i zagađivanje vazduha, evropske banke, saradnja sa Turskom u vezi zaštite pojedinih podataka itd. Mislim da je jedan memorandum koji je uvršten u ovaj dnevni red, odnosno u ovu tačku od "životnog značaja" za građane Srbije.
Vi, građani Srbije, koji ste ostali bez posla i vi koji ćete u penziju tek kad napunite 67 godina, zato što tako hoće EU, dobro razmislite šta će Srbiji doneti memorandum o razumevanju između Republike Srbije i EU o učešću Republike Srbije u akcionom programu za celoživotno učenje. Kao da nas neko ponovo podseća na Lenjinove radove - učiti, učiti i samo učiti.
Iz svih ovih predloga zakona objedinjenih u ovoj tački moram da kažem da vrebaju neke opasnosti, ili vreba NATO ili vrebaju ogromni krediti ili vreba EU ili teški metali i otrovi i ne zna čovek šta je gore i opasnije po Srbiju.
Ako neko zna šta je zajednički imenitelj svim ovim konvencijama i memorandumima koji su objedinjeni u ovoj jednoj tački, verujte da mu treba dati Nobelovu nagradu.
U mojoj diskusiji ću se usredsrediti na dva protokola koji se tiču zaštite životne sredine.
Ova prva konvencija koja se bavi teškim metalima po svojoj prirodi je deklarativnog karaktera i čitajući vidimo da se uglavnom bavi spiskovima kategorije i opisom proizvodnih procesa u kojima se kao nus proizvodi javljaju teški metali.
Dvadeset i trideset godina posle toga, iako su ove konvencije obavezivale da se obezbede proizvodni procesi, skladišta otrovnog otpada, jalovišta ruda, dogodile su se takve katastrofe, takvi akcidenti čiji posledice nisu još sanirane i godinama će se još uvek osećati.
U noći između 30. i 31. januara 2000. godine iz Rumunije je u Tisu ispušteno 120 tona otrovnog cianida i teških metala iz basena rudnika zlata u Rumuniji Baia mare. Tada je bukvalno uništen ceo ekosistem reke Tise, kao i okolnih pritoka, uključujući i dobar deo toka reke Dunav. Ovaj akcident na reci Tisi je po težini bio na drugom mestu, odmah iza one katastrofe u Černobilu 1986. godine. Ko je tada Srbiji nadoknadio štetu? Apsolutno niko.
Možemo reći da tada Rumunija nije bila članica EU, dok je Mađarska oktobra 2010. godine bila članica EU, ali su verovatni prenebregnuti standardi koje je u oblasti ekologije Mađarska trebala da ispuni da bi pristupila EU, pa su ruinirani rezervoari prepuni otrovnog crvenog koncentrata, odnosno mulja iz fabrike aluminijuma, popustili i kontaminirali u vode Dunava.
Takođe, ne zaboravimo da mnoge kompanije značajan deo profita i ilegalnog ostvaruju tako što ne troše sredstva za pravilno skladištenje i tretiranje opasnog otpada, pa samim tim i teških metala. Oni jednostavno taj otpad, ta jalovišta sa otrovnim koncentratima rasipaju po udaljenim predelima, po planinskim rekama ili, što je još gore, spaljuju taj otpad u visokim pećima, a to je, nažalost, njima omogućila država Srbija svojim zakonima, naravno, pod vidom upotrebe alternativnih goriva.
Veliki broj amandmana na ovaj protokol se odnose na procedure koje zemlje potpisnice moraju preduzeti da bi se smanjila koncentracija teških metala u zemljištu.
Kada sam već kod kontaminiranog zemljišta teškim metalima, da li znate za istraživanja EU, o kojoj mislimo sve najgore, o zagađenju poljoprivrednog zemljišta na Kosovu i Metohiji? Kosovo i Metohija je zagađena teškim metalima – hromom, niklom, olovom, živom, arsenom. Ovo govorimo zato što znamo da ćemo se jednog dana vratiti kad-tad na Kosovo.
Dakle, to kažu eksperti EU, koji su i proizveli sav taj haos i bezvlašće na Kosovu i Metohiji, koje je dovelo do zagađenja. Najgore je to što niko ne snosi odgovornost, pošto Euleks, a tamo je opet zahvaljujući zelenom svetlu koje im je dalo Vlada Republike Srbije, niko, taj Euleks ne hapsi te zagađivače i te kriminalce na Kosovu i Metohiji. Taj Euleks upada u srpske kuće, maltretira, ubija, hapsi decu, stavlja im lisice na ruke. Imali smo prilike da vidimo to u medijima.
Najgore je to što svi ti teški metali rečnim tokovima dolaze u centralnu Srbiju i ugrožavaju živote i zdravlje ljudi. Da vas podsetim, povećane koncentracije teških metala izazivaju genetske promene, bolesti nervnog sistema, rak, sterilitet. Da li ima nešto gore od toga?
U članu 11. u odeljku rešavanje sporova protokola o teškim metalima predviđeni su načini rešavanja problema i nadoknade štete. Ovo je posebno zanimljivo. Da li znate ko će da rešava te sporove? Međunarodni sud pravde u Hagu. Dakle, bez Haga ništa ne može. Ako budu sporove rešavali pravedno, pod znacima navoda, i vremenski kao njihove kolege u Haškom tribunalu, onda oni koji očekuju neku presudu što su zaliveni teškim metalima, mogu slobodno da rezervišu mesto na najbližem groblju.
Mi se bavimo ovim protokolima i konvencijama kao da ćemo da spasavamo svet od propasti, a najveći zagađivači na svetu, pre svega SAD, ne pridržavaju se apsolutno nikakvih konvencija, ne samo u oblasti zaštite životne sredine, nego što se tiče svih konvencija koje postoje na ovom svetu. Nisu čak ni potpisnici KJOTO protokola, kojim se reguliše emisija štetnih gasova i štiti se ozonskih omotač.
Pogledajmo današnje novine. Ne moramo da idemo ni u Rumuniju ni u Mađarsku ni u Ameriku, u Srbiji, u Zajači kod Loznice u krvi dete osnovac. Gospodine ministre, prilikom rutinskog sistematskog pregleda otkriveno je prisustvo olova. Šta onda radi država? Šta radi Ministarstvo zdravlja? Šta radi policija? Ko to ima pravo da truje našu decu? Da li ti ljudi imaju svoje ime? Da li imaju neku zaštitu? ko su uopšte oni?
Rekao sam maločas do čega to dovodi, do pojave raka, teških oboljenja, anomalija, steriliteta. Odakle je došlo to? Palo je sa neba. Da li može neko da pohapsi odgovorne, to pitaju srpski radikali? Koliko takvih Zajača uopšte ima u Srbiji? Malo nam je uranijuma koje nam je NATO poslao 1999. godine prilikom NATO bombardovanja i sada nam ostaje da se trujemo i teškim metalima.
Upravo se na olovo odnosi aneks 1. Protokola u kome se navode vrste teških metala i kojim je obuhvaćen član 3. stav 1. Iz ovih proteklih nekoliko godina imali smo prilike da pročitamo naslove na stotinama memoranduma, konvencija, protokola kojima se štiti sve na ovoj planeti. Čak mislimo da su i amebe obuhvaćene zaštitom, ali nikako da pronađem, da vidim konvenciju koja bi trebala da štiti građane Srbije od najcrnjeg genocida na kugli zemaljskoj, konvencije koja je trebala da sankcioniše one koji su nas zasipali uranijumskim bombama i nuklearnim otpadom iz aviona NATO pakta. Toga nema, neće ni biti, a nama ostaje da nemoćno beležimo porast broja obolelih od karcionoma, od kojih je najveći broj dece.
U ovom drugom protokolu o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama u četvrtom odeljku se kao jedno od tehnika kontrole za smanjenje misije navodi spaljivanje otpada, a tu dolaze u obzir opasni otpad, medicinski otpad itd.
Danas se pod vidom alterantivnog goriva, a tako su ukrštene otpadne gume, farmaceutski medicinski otpad, vrši spaljivanje opasnog otpada u visokim pećima, u cementnoj industriji, možda i u nekim topionicama.
Ono što je kod nas normalno i po međunarodnim konvencijama, u razvijenim zemljama EU, recimo u Švedskoj nije. Evo jednog primera. Prilikom posete Švedskom parlamentu 2009. godine pitali smo kolege članove odbora šta oni u Švedskoj rade sa otpadnim gumama, pošto su nam ovde u Srbiji predstavnici izvršne vlasti rekli da se gume spaljuju u celoj zapadnoj Evropi kao alternativno gorivo. Kolege iz Švedskog parlamenta su nam odgovorile da se to kod njih ne radi i prikazali nam fotografije na kojima se vidi kako od otpadnih guma prave veštačke brežuljke, rekultivisane, gde se tokom zime sankaju deca, a nama kažu naši stručnjaci – nije to štetno, tako je u EU, to je obmana. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 26. ovog predloga zakona, u kome se kaže da se posle reči "ispravnost" stavlja zapeta i dodaju se reči: "kada subjekat u poslovanju predmetima opšte upotrebe posumnja u zdravstvenu ispravnost predmeta".
Ovaj ste amandman, gospodine ministre, mogli da prihvatite, jer bi zaista doprineo poboljšanju ovog člana. Objasniću zašto. Amandman koji sama podneo na član 26. ima za cilj da bezbednost predmeta opšte upotrebe, ovde mislim na zdravstvenu ispravnost, podigne na veći nivo. Ovaj član 26. navodi se u osmom odeljku, pod nazivom – Inspekcijsko uzorkovanje.
Inspekcijska služba je glavni činilac od kojeg zavisi stepen zdravstvene ispravnosti proizvoda, sa kojim mi kao građani svakodnevno dolazimo u dodir. U članu 26. ste naveli kada je inspektor dužan da izvrši uzorkovanje predmeta opšte upotrebe, pa kažete u stavu 1. – kada posumnja u njihovu zdravstvenu ispravnost ili kada nije u mogućnosti da zdravstvenu ispravnost proveri na drugi način.
Kao prvo, kada se kaže predmet od opšte upotrebe, ovde se ne misli na dva, tri ili deset artikala. U pitanju je na hiljade artikala. Samim tim, mogućnost opserviranja svih proizvoda, uvoznika, distributera, proizvođača sa ovakvim zakonskim rešenjem je na neki način ograničeno.
Zašto uvek čekati na intervenciju inspekcije koja prvo treba doći u situaciju da posumnja u zdravstvenu ispravnost predmeta opšte upotrebe da bi odreagovali?
Kada smo vam amandmanom predložili da se izmenom ovog člana 1. omogući inspekcijsko uzrokovanje predmeta opšte upotrebe i onda kada subjekat u poslovanju predmetima opšte upotrebe posumnja u njihovu zdravstvenu ispravnost, mi smo imali na umu da inspekciji olakšamo delovanje i pojednostavimo proceduru koju su neki drugi zakoni već regulisali. Znači, u procesu koji počinje od proizvođača do momenta kada proizvod dođe do potrošača, javlja se nekoliko subjekata koji mogu da kod određenih proizvoda, na osnovu izgleda ili možda mirisa, sami da pretpostave da sa proizvodom nešto nije u redu i da potom obaveste inspekciju, da bi ona izvršila kontrolu.
Subjekti u ovom procesu imaju interes da inspekcija reaguje, iz prostog razloga što oni za te proizvode daju novac, plaćaju transport, skladištenje itd. Oni će sutradan biti na gubitku zbog neblagovremene intervencije inspekcije kao državnog organa. Zato smo mi predložili amandman, da omogućimo i subjektima koji su deo procesa u prometu predmeta opšte upotrebe, da se uključe u ideju samog ovog zakona, a to je zdravstvena ispravnost predmeta opšte upotrebe. Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na ovaj zakon o hemikalijama koji glasi: "U članu 1. stav 1. tačka 5b) menja se i glasi: povlačenje jeste svaka aktivnost ili mera kojim se sprečava dalji promet hemikalija". Kao što se iz samog amandmana vidi, namera nam je bila da definiciju povlačenja svedemo na što jednostavniju formulaciju, tako što je iz prvobitnog predloga izbačeno jedno šire tumačenje šta sve proističe usled povlačenja hemikalija.
Kada se nešto ili neka roba povuče iz prometa to automatski znači da se prekida i snabdevanje i mogućnost dostupnosti proizvoda koji je štetan po zdravlja ljudi i životinja. Apsolutno nije bilo nikakve potreba da pojašnjavate ono što je svakom ko pročita ovaj član jasno. Kada smo već kod povlačenja proizvoda koji sadrže štetne hemikalije, opasne po život i zdravlje ljudi, da li Agencija za hemikalije preduzima neke korake da se eventualno preduprede događaji koji su se dogodili u Engleskoj, a o kojima je već govorila moja koleginica Dušanka Plećević, gde je samo u roku od dve nedelje zabeleženo dva teška slučajeva kod žena koje su koristile farbu za kosu? Ovo je pre svega zakon o hemikalijama i ovo se baš tiče upravo onoga što bi mogli da dobijemo od vas, da nam odgovorite da li Srbija preduzima neke korake po tom pitanju?
Objasniću zašto tražimo odgovor. Ovo kažem iz razloga što se u Srbiju uvoze farbe za kosu koje u sebi sadrže parafenil enedijamin, označen kao PPD. Ono što je značajno za predstavnike Vlade i agencije koja bi trebalo nešto da radi, upotreba hemijskog sastojka PPD zabranjena je u Francuskoj, Nemačkoj i Švedskoj. U Velikoj Britaniji može predstavljati samo 6% od ukupne količine boje za kosu, ali to je dovoljno da izazove teške posledice. U Srbiji, naglašavam, PPD je dozvoljen da se koristi. Ukoliko se nekom licu nešto dogodi, kao ovim ženama u Engleskoj, verovatno ćete vi, odnosno predstavnici vlasti snositi odgovornost, jer ste dozvolili da se ta hemikalija nađe u proizvodima koji su u širokoj upotrebi u Srbiji, a štetni su. Ovo vam je primer preko koga možete upravo da demonstrirate ovaj pojam povlačenja hemikalija iz prometa. Proglasite PPD štetnim, kao što su to uradile vodeće zemlje EU, a vi se kunete u njih, i zaštitite stanovništvo u Srbiji od mogućih rizičnih dešavanja, kada već slepo sledite sve što rade zemlje EU budite dosledni i u ovome.
Koristim priliku da gospodinu ministru zdravlja predložim da se malo pozabavi istraživanjima i biohemijskim analizima krvi do kojih su došli lekari u Kosovskoj Mitrovici lečeći Srbe koji su bili izloženi, kako sami kažu, nekim novim hemikalijama braneći barikade i braneći svoje domove i porodice od NATO snaga. Poznato je da je NATO pakt iskoristio agresiju, nažalost to još uvek radi, za testiranje raznih vrsta oružja nad civilnim stanovništvom, pogotovo biološkog i hemijskog. Od dejstva radiološkog oružja već se nažalost vide rezultati, tragični po srpski narod. Zahvaljujem.