Odmah završavam. Zbog toga, dame i gospodo narodni poslanici, bilo bi za očekivati da je predlagač ili aktuelna vlast predložila određene zakone kojima bi se povela široka akcija i aktivnosti da se poveća standard građana, da se poveća proizvodnja, da se podstiču manja preduzeća, zanatstvo, da se poljoprivreda unapredi, a ovako kada pogledate, mi se bavimo sankcijama. Mi sada izmišljamo samo norme koje ćemo da primenimo prema određenim licima, ali bojim se da će to loše odjeknuti u javnosti, kažem vam da hoće. Ovo nije dobar zakon, od ovoga niko nema koristi. Najveću štetu...

Rekli ste da je peti minut.

Prema tome, dame i gospodo, ovo nije dobar zakon i mi predlažemo, srpski radikali, da ga ne usvojite, jer ćete imati jako kobne i štetne posledice po građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke predložio sam da se briše član 26, jer smatram da je ova norma apsolutno nepotrebna.
Poslanici Srpske radikalne stranke danas su u više navrata ukazivali na nelogičnosti ovog zakona i o njegovom sukobu sa Ustavom i sa ostalim međunarodnim pravnim aktima kada je u pitanju zaštita sloboda i ljudskih prava.
Dame i gospodo narodni poslanici, rekao je gospodin Mirčić ovde da će žalbe u ovom postupku rešavati takoreći ista komisija. Šta se tu događa? Vidite, kakvo je pravo onoga na koga se odnosi ispitivanje, odnosno provera postupka lustracije o kršenju ljudskih prava? Prava tog čoveka i građanina su apsolutno svedena na minimum. Taj čovek nema rešenje o pokretanju postupka.
Nema rešenje od prvog momenta da mu se dostavi o pokretanju postupka provere, a s obzirom da se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ovo je čist krivični postupak. Da je to tačno, vidi se po tome što predlagač uključuje javnog tužioca tj. državnog tužioca po Zakoniku o krivičnom postupku. Drugo, uključuje sudije Ustavnog suda i sudije Vrhovnog suda i ti ljudi treba da učestvuju u drugostepenom postupku, da rešavaju po žalbi.
Ono što je jako neprihvaljivo, a to će pravnička javnost brzo uočiti, onaj na koga se odnosi rešenje i prvostepena odluka ne može obavljati određene dužnosti, u njegovoj žalbi ne može ništa drugo da navede osim onoga što je naknadno saznao i otkrio, a nije mogao da zna za određene činjenice.
Zašto ne biste dali pravo tom čoveku da navede i da ospori tvrdnje koje je prvostepeni organ utvrdio. Zašto mu se ne dozvoljava da kaže da je prvostepena komisija i prvostepeni organ pogrešno i nepotpuno utvrdio činjenično stanje, ako treba da se donese takva odluka da mu se zabranjuje rad za pet godina. On to nema pravo u žalbi da navede.
On nema pravo da navede u žalbi da je izvršena bitna povreda odredaba postupka. Zašto mu se to pravo oduzima, kada mu Ustav propisuje, kada mu propisuje Zakonik o krivičnom postupku, koji je detaljno razradio materiju odbrane, jer ovde se uvodi institut odbrane. Dakle, branilac od prvog momenta mora biti uključen to jest advokat. Mora mu se uručiti sva dokumentacija na uvid.
Drugo, videćete da će biti u praksi da će kao novo u žalbi biti da se sasluša na javnoj raspravi načelnik određene službe, javne ili državne bezbednosti, jer to kao pravo daje ovaj zakon, da ima pravo da predlaže svedoke i nove dokaze. Ako je to tako, imaćemo u praksi da će biti predložene starešine organa i rukovodioci službi koje su upravo vodile taj dosije, a u tom dosijeu, kažem vam i vi to sigurno ne znate, a kada bi svi poslanici znali za svoje dosije, za one koje su otvoreni, znate kako bi pristupili ovom zakonu - sa velikom rezervom i nikada ne bi za njega glasali. Kvalitet tih podataka je takav da ne može biti odluka temeljena na bazi nečije informacije do koje se došlo u kafani, ako je neko sa nekim kontaktirao.
Prema tome, mislim da ovaj zakon u praksi neće nikome moći da doprinese ništa novo, niti će ova Srbija imati bilo kakve koristi od toga. U praksi ga neće niko moći primeniti.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo inflacije propisa u našoj zemlji u poslednje dve godine. Rekao bih da je ova materija zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima dosta regulisana u Zakonu o obligacionim odnosima, od člana 966. do člana 997. Osim toga, ova materija je jednim delom uređena i Zakonom o izvršnom postupku.
Ako analiziramo predložene odredbe pojedinačno, sa obrazloženjem koje je predlagač dao, možemo konstatovati da je ovo obrazloženje apsolutno neprihvatljivo, jer ga takoreći i nema. Naime, predlagač je predvideo 68 odredbi u zakonu, a na dve stranice daje obrazloženje celokupnog zakona. To nije dopušteno. Predlagač je bio dužan da da valjano, opširno, precizno, jasno, logički razumljivo obrazloženje, da ga narodni poslanici mogu razumeti, a osim toga, da se pojedini pojmovi raščiste, da se razluče i da sutra ovaj zakon može biti primenjiv u praksi bez ikakvih poteškoća.
Od člana 9. do 14. Predloga ništa se ne govori. Zbog toga SRS ukazuje da je Zakon o obligacionim odnosima u glavi DžDžVIII precizno, detaljno razradio ovu materiju, i to: pitanje opštih odredbi; zalaganje stvari i u društvenoj svojini; sticanje založnog prava; sposobnost za sticanje založnog prava; zaloga na stvari već založene i drugom; zaloga za buduću ili uslovnu obavezu; protezanje zaloge na druge obaveze zalogodavaca; zabranjene odredbe; obaveze zalogodavaca; obaveze zalogoprimaca; upotrebljavanje založene stvari; plodovi založene stvari; oduzimanje založene stvari od zalogoprimca; prava zalogoprimaca kada založna stvar ima neki nedostatak; prodaja založene stvari; prodaja stvari založene za potraživanje iz ugovora u privredi; prodaja založene stvari pre vremena i zbog kvarenja ili gubljenja njene vrednosti i njene namene; prodaja založene stvari pre vremena, na zahtev zalogodavca; pravo prvenstvene naplate; redosled založnog prava; prestanak založnog prava; prestanak založnog prava prestankom potraživanja; zastarelost međusobnih potraživanja.
Imamo odredbe u Zakonu o obligacionim odnosima, takođe, na strani 286 u članu 982, koje govore o sledećem: obaveštavanje dužnika i prodaja isprava; davanje i zaloga potraživanja hartija od vrednosti; dužnost čuvanja potraživanja; naplaćivanje i uračunavanje kamata; naplaćivanje založnog potraživanja; prigovori dužnika založnog prava; davanje u zalog drugih prava itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je uložila veliki broj amandmana i poslanici SRS su sa dužnom pažnjom pristupili podnošenju ovih amandmana i razradi ove materije. Ukazujemo da bi valjalo prihvatiti amandmane poslanika SRS, iz razloga što će poboljšati tekst ovog predloga zakona.
Zato smatramo da je potrebno da se upis prava vrši samo na predlog poverioca. Ako to ostavite i omogućite dužniku da sa tim pravom raspolaže, onda ćete dovesti u situaciju poverioca da često može biti izigran, da može biti prevaren, da može i onaj ko vodi registar biti obmanut, shodno Zakonu o izvršnom postupku koji je donet 2000. godine, a predviđeno je...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Odmah ću završiti, molim vas. Predviđeno je da se veća prava daju poveriocu kod naplate svojih potraživanja, jer do sada smo imali, u proteklom periodu do 2000. godine, zaštitu dužničkog lobija i zbog toga sada treba zaštiti poverioca na svaki mogući način da on ne bi pretrpeo štetu.
Zato SRS predlaže da se bez saglasnosti idealnog vlasnika i suvlasnika, ni u kom slučaju ne bi trebalo upisivati založno pravo u odgovarajući registar koji ovde, da kažem još to, nije precizno određen, a prethodno pitanje, donošenju ovog zakona, po mom mišljenju i mišljenju SRS jeste donošenje zakona o registru.

Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 18. ovog predloga zakona, gde sam predložio da se izvrši određena korekcija.
Naime, u članu 18. se predlaže da davalac lizinga odgovara ako na predmetu lizinga postoji pravo trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu primaoca lizinga, a o čijem postojanju primalac lizinga nije obavešten, niti je pristao da uzme predmet lizinga opterećen tim pravom.
Kada je u pitanju ovaj pravni posao mora se poći od fikcije apsolutne tačnosti. Zbog toga davalac lizinga odgovara primaocu lizinga za sve mane na stvari i predmetu, koje je ustupio i dao primaocu lizinga. Prema tome, mi predlažemo da se u članu 18. reči "neometanu državinu" zamene rečima "pravo držanja i korišćenja".
Državina i držanje nije isto. Postoji savesna i nesavesna državina. U ovom konkretnom slučaju, obzirom da se radi o lizingu, primerenije i pravičnije je, pravednije i tačnije da se odredi i kaže da ima pravo držanja i korišćenja, a ne da se bukvalno stiče utisak da se radi o državini ili čak održaju i na pokretnoj i nepokretnoj stvari, s tim što su rokovi za održaj na pokretnim stvarima kraći, a na nepokretnim stvarima duži. Prema tome, davalac lizinga odgovara primaocu lizinga za sve mane i za sva opterećenja onih stvari i predmeta koje je dao primaocu lizinga. Zbog toga i predlažemo da se usvoji ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, odredbe člana 35. Predloga ovog zakona sadržane su i u Zakonu o obligacionim odnosima i ne vidim da je ovu odredbu trebalo uopšte unositi, ako je Zakon o obligacionim odnosima detaljno i precizno uredio ovu oblast.
Srpska radikalna stranka smatra da u članu 35. stav 3. reč "sticanje" treba zameniti rečju "povraćaj". Sticanje svojine nema apsolutno osnova, niti ima pravne logike. Neko je bio vlasnik i dao je određeni predmet putem lizinga trećem licu i uz saglasnost davaoca lizinga. Međutim, u konkretnom slučaju nema logike da se traži državina, jer ovaj nije izgubio državinu, nije izgubio svojinu. On je samo ustupio stvar na određeno vreme. Zbog toga nema pravnog osnova da se traži sticanje državine. Kojim putem? Kojom pravnom logikom? Kojim je to zakonskim propisom i gde predviđeno, da čovek dva puta stiče na jednoj istoj stvari svojinu? Nema nigde i to nije propisano. Verujem da će se pravnici sa time složiti, oni koji su izučavali rimsko pravo, uporedno pravo, a i naše domaće pravo.
Narodni poslanik Zoran Krasić je dao detaljno obrazloženje u odnosu na član 30. Ovde treba primeniti, i vidim da se predlagač koristio Zakonom o izvršnom postupku i rokovima, ali ne može se u konkretnom slučaju upotrebiti termin - zahtev. U Zakonu o izvršnom postupku poverilac ne podnosi zahtev. On podnosi predlog, on je kao poverilac protiv dužnika. U tom slučaju radi se o nekoj pravnoj terminologiji i zbog toga bi bilo dobro prihvatiti ovaj amandman, da se ne bi u pravnoj teoriji i u pravničkoj javnosti stvorila jedna loša slika, bar kod teoretičara i naučnika, eksperata pravnih nauka, da ne bi ovde imali nešto što ne priliči jednom zakonu.
Inače, mnoge odredbe ovog predloga zakona sadržane su u Zakonu o obligacionim odnosima, ali nama je sasvim jasno i mi prepoznajemo koji su bili ciljevi predlagača i šta je želeo sa ovim predlogom zakona. Ovim zakonom želi da na jedan drugi način uređuje pravne odnose i da putem lizinga ostvaruje određena prava, koja su u konkretnom slučaju sadržana detaljno u Zakonu o obligacionim odnosima. Naš Zakon o obligacionim odnosima je izuzetno savršen zakon, zakon koji je u kontinentalnom pravu i te kako prihvaćen i cenjen.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman da se naslov iznad člana 13. i član 13. brišu iz ovog zakona.
Srpska radikalna stranka smatra da agenciju za telekomunikacije treba izbaciti iz Predloga ovog zakona iz razloga što bi ova agencija bila naddržavni organ.
Ako bi se na ovakav način dozvolilo osnivanje agencije, mi bismo imali paralelni organ u oblasti telekomunikacija. Agencija za telekomunikacije bi bila samostalni organ, koji bi imao monopol u pogledu telekomunikacija, te smatramo da je to ovlašćenje i da spada u nadležnost Vlade.
Smatramo da neko radno telo može da postoji u okviru Ministarstva za telekomunikacije. To može biti komisija i ona može biti pomoćno radno telo Ministarstva za telekomunikacije.
Ne mogu se davati ovlašćenja agenciji, koja bi bila samostalni organ, rešavala u prvom i u drugom stepenu, donosila samostalno određene akte bez ovlašćenja, odnosno bez dozvole ministarstva ili Vlade.
Srpska radikalna stranka smatra da je necelishodno osnivanje agencije za telekomunikacije, jer bi bila paralelni organ, ali naddržavni, nad kojim ne bi bilo kontrole, a potrebno je da bude uspostavljena. Kao suvišno radno telo, smatramo da je treba brisati iz ovog predloga zakona.
Podzakonski akti koje bi donosila agencija ne bi mogli da se uklope ni u naše pravo, a nije poznato ni u uporednom pravu da jedna agencija može da uspostavi monopol paralelno sa ministarstvom.
Zbog toga smatramo da je potrebno ovu agenciju apsolutno izbaciti iz Predloga. Pored toga, ova agencija će mnogo koštati državu. Sve agencije koje Vlada formira su paralelni organi ministarstava. Ovde se ne kaže koliko će da broji članova ili radnika ta agencija. Drugo, gde su objekti i radne prostorije za tu agenciju? Koliko je ostalih troškova koji će biti prouzrokovani formiranjem jedne ovakve agencije. Veliki su to troškovi, smatramo da je ovo skromna država i da ovoj državi, našoj Vladi i nama ne trebaju agencije koje će biti paralelni organi.
Primetio sam u članu 13. da će predsednik upravnog odbora da predstavlja agenciju. Da se ne poveruje, predlagač se usudio da normira da plata člana upravnog odbora ne može biti manja no sudije Vrhovnog suda. Što je mnogo, mnogo je.
Zbog toga smatramo, dame i gospodo narodni poslanici, da treba brisati agenciju predviđenu u ovom zakonu i ostaviti na miru da radi, u okviru svojih ovlašćenja iz Ustava, upravo Ministarstvo za telekomunikacije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS uložio sam amandman na član 36. i predložio da se u stavu 6. reč "Ministarstvo" zameni rečima "Vlada Republike Srbije", jer smatramo da to ovlašćenje treba da bude u rukama Vlade, a ne u Ministarstva. SRS je predložila u ovom amandmanu da se briše stav 9. u ovom članu iz razloga što SRS vidi bitnu razliku između licence i koncesije. SRS jeste za koncesije, a ne za licence. Licence se daju ugovorima i licence se mogu zloupotrebiti i izigrati.
Međuti, koncesije nemaju takvu kategoriju i nemaju takvo obeležje. Zbog toga je SRS za davanje koncesija, a što znači koncesije treba dati nekome da plati državi, da koristi i da oplodi, da država ima koristi, a istovremeno da ima koristi i onaj koji je uzeo koncesiju na određeno vreme. Naravno, da to dobro i vrati u određenom vremenskom periodu nakon korišćenja koncesije. Zato smatramo da postoji bitna razlika i da treba brisati stav 9, a u stavu 6. umesto - ministarstvo staviti - Vlada Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, nezadovoljan načinom tretmana poslanika SRS u ovom uvaženom domu poslednjih dana, prema narodnim poslanicima SRS izriču se brojne opomene ...

Vratiću se na temu, bio sam slobodan da vam se obratim i da kažem da sam nezadovoljan zbog toga što se tako čini, jer nema opravdanja za tako nešto, zaoštravati i za svaku sitnicu izricati opomenu.
Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je uložila amandman na član 23. stav 1. i 5. U prvom stavu stoji da se žalba protiv rešenja prvostepenog suda po predlogu za zabranu podnosi u roku od tri dana od dana dostavljanja prepisa rešenja. Mi srpski radikali smatramo da treba smanjiti ovo vreme, jer je to od velikog značaja. U pitanju su sredstva javnog informisanja i možda vrlo važne informacije za javnost i zato predlažemo da rok bude dva dana.
U stavu 5. kaže se da drugostpeni sud odlučuje o žalbi u roku od tri dana; takođe predlažemo da se taj rok skrati na dva dana, jer bi se na taj način otklonile određene nepravilnosti, a potupak bi bio efikasniji i celishodniji.
U članu 23. stav 2. stoji: "Žalba se ne dostavlja protivnoj strani na odgovor". Mislim da se postupak vodi po odredbama Zakona o parničnom postupku. Ako je tako, onda se mora dozvoliti protivnoj strani da odgovori na žalbu, jer bi joj inače bilo uskraćeno ustavno pravo. Imate pravo na žalbu, ali druga strana ima pravo odgovora na žalbu. Time bi se upotpunili neki podaci, dao bi se potpuniji odgovor, pomoglo bi se drugostepenom sudu, ako je eventualno nešto propušteno u prvostepenom sudu prilikom donošenja prvostepenog rešenja.
Smatram da bi trebalo da se prihvati ovaj amandman i da se skrati ovo vreme, jer bi imalo uticaja na efikasnost i celishodnost vođenja postupka.

Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 62. koji reguliše detalje u vezi sa glavnom raspravom u postupku za objavljivanje ispravke.
S obzirom na to da se ovaj postupak vodi u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, mi smo predložili da se stav 5. člana 62. briše, jer je suvišan.
U tom pravcu nije uopšte potrebno ovde ugrađivati i opterećivati ovaj zakonski tekst, da će se primeniti Zakon o parničnom postupku, da se u pozivu tužiocu naznačuje da će se u slučaju njegovog izostanka sa prvog ili bilo kog kasnijeg ročišta smatrati da je tužbu povukao, a u pozivu tuženom da se presuda može doneti u slučaju njegovog izostanka sa prvog ročišta, kao i da se u slučaju njegovog izostanka sa kasnijeg ročišta presuda donosi na osnovu do tada utvrđenog činjeničnog stanja.
U parnicama radi objavljivanja ispravke nema mirovanja postupka. To može da ostane. Međutim, bilo bi suvišno da ostane mirovanje postupka. Ali, u stavu 5. člana 62. ovaj tekst je opteretio bespotrebno ovaj član, pa zbog toga predlažem da se briše, s obzirom na to da se ovaj zakon primenjuje shodno pravilima Zakona o parničnom postupku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo krivično delo spada u grupu krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Zbog toga SRS smatra da bi u ovoj glavi Krivičnog zakona Republike Srbije trebalo pooštriti kazne, s obzirom da se radi o zaštiti osnovnih ljudskih prava i sloboda.
U članu 66. propisana je zlostava u službi. "Ako službeno lice u vršenju službe drugog zlostavi, uvredi ili uopšte prema njemu postupi na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine".
SRS, podnoseći ovaj amandman na član 5, predlaže da se doda član 5a, koji glasi da se u članu 66. Krivičnog zakona Republike Srbije kazna od tri meseca zameni, u stvari da bude najmanje od jedne godine do tri godine.
Kada je donošen i usvojen Krivični zakon Republike Srbije, mi smo ukazivali na ovu nelogičnost i ovu prazninu, jer smo smatrali da zlostava u službi predstavlja jedno teško krivično delo i da kazna ne može biti od tri meseca do tri godine, već da bi ova kazna trebalo da bude pooštrena, upravo zbog toga što se radi o zaštićenom dobru i tu je izražena veoma velika društvena opasnost.
Zbog toga predlažem Narodnoj skupštini da usvoji ovaj amandman, čime bi se pooštrila kazna, a time bi se preventivno delovalo na one koji su skloni ili koji bi bili u situaciji da zloupotrebe službeni položaj i da zlostavljaju druga lica i građane.

Dame i gospodo narodni poslanici, u predlogu člana 4. predviđa se: "Krivični postupci za krivična dela organizovanog kriminala iz člana 1. i 2. ovoga zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se pred sudovima koji su bili nadležni i po postupku predviđenom propisima koji su važili za ova krivična dela do dana stupanja na snagu ovog zakona".
U ime SRS sam podneo amandman na član 4. i predložio sam da se u članu 4. Predloga zakona reči "je optužnica stupila na pravnu snagu" zamenjuju rečima "su osumnjičeni i zadržani ili u pritvoru", što bi značilo - ako su postupci protiv njih pokrenuti.
Predložena norma predviđa retroaktivnost. Amandmansko rešenje omogućava rad nadležnih organa. Prema tome, mislim da bi ovaj amandman trebalo da bude usvojen, jer bi u tom slučaju, svakako, amandmanski bio poboljšan sadržaj člana 4. ovoga predloga zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Republike Srbije je podnela amandman na član 4. Međutim, mi poslanici SRS nismo dobili izveštaj, niti amandman u vezi sa ovim izveštajem, koji je 9. aprila dostavljen narodnim poslanicima. Ne znamo šta je sa tim amandmanom i na šta se on odnosi i šta bi njegov sadržaj menjao u odredbi člana 4.
Takođe bih napomenuo da je i Odbor za pravosuđe i upravu podneo amandman na član 4, koji glasi: "Narodna skupština, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, preispitaće odredbe člana 15v, 15g i 15d". Prvo, smatram da Odbor za pravosuđe i upravu nema ovlašćenje da podnosi amandmane, ako on rešava o amandmanima narodnih poslanika ili Vlade.
Drugo, ovakva norma, koja se predlaže u amandmanu, apsolutno je neprimenjiva. Ovde bi bilo bolje da je rečeno da odredbe člana 4 koje se odnose na odredbe člana 15v, 15g i 15d prestaju da važe nakon 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mislim da je ovde došlo do nesklada i da će ovo teško biti primenjivo. Tu se predviđa retroaktivnost, ali ja ne vidim opravdanje i nisam do sada našao u pozitivno - pravnim propisima da se ovakva odredba u pozitivni propis; a pogotovo ovaj propis, koji ima izrazito represivne mere, ne bi trebalo ugraditi u ovaj zakon, pošto neće biti lako sprovodljiv.