Dame i gospodo, poštovani poslanici,  ja sam u ime SRS podneo amandman na član 4. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu. Moj amandman glasi:» U članu 4. na kraju stava 1. tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: " a alineja 4. briše se".
Narodna skupština ne treba da određuje svojim budžetom prihode koje ostvaruje AP Vojvodina iz svojih izvora, pogotovu što u samom predlogu budžeta nije postavljena gornja granica iznosa i nisu precizno navedeni izvori prihoda.
Pored ovog obrazloženja, neophodno je istaći potrebu povećanja transfernih sredstava utvrđenih članom 4. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu. Povećanje predmetnih sredstava za iznos od 830.528.000 dinara je nesrazmerno povećanje obima budžeta koje se predlaže ovim zakonom.
Transferni iznos sredstava budžeta AP Vojvodine trebalo bi povećati i uskladiti sa povećanjem obima budžeta Republike Srbije, sa ciljem da se obezbede dodatna sredstva kojima će se finansirati ne samo potrebe u oblasti obrazovanja i isplate otpremnine, već i potrebe u kulturi, kojima će se rešavati i problemi izraženi u drugim oblastima za koja se sredstva obezbeđuju iz budžeta Pokrajine.
Smatram da je neophodno uspostaviti korelaciju između transfernih sredstava koja se prinose budžetu AP Vojvodine, ukupnih sredstava kojima raspolaže budžet Republike Srbije, kao i realnih potreba finansiranja funkcija Pokrajine. Postojeća sredstva koja se obezbeđuju u Pokrajini za finansiranje njenih funkcija, a koja potiču, najvećim delom, od poreza na zarade i poreza na preduzeća, nisu dovoljna. Zato je neophodno obezbediti dodatna sredstva, odnosno transferna sredstva koja će omogućiti finansiranje povećanih potreba, naročito u oblasti daljeg razvoja i povećanja ukupne privredne aktivnosti.
Nadam se da će poslanici, na dan određen za glasanje, glasati za ovaj moj amandman. Hvala vam.

Dame i gospodo poštovani poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 29. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Član 29. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave glasi: "Stopa samodoprinosa je proporcionalna i određuje se odlukom.
Olakšice i oslobođenja u plaćanju samodoprinosa utvrđuju se odlukom".
Svojim amandmanom sam predložio da se ovaj član briše. Član 29. Predloga zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđa proporcionalne stope koje se određuju odlukom o uvođenju samodoprinosa, mogućnost uvođenja olakšica i oslobađanja od plaćanja samodoprinosa. Problematika stopa zahteva ozbiljnu analizu sledećih pitanja.
Prvo pitanje je svakako pitanje vrste stope i opredeljenja između progresivnih ili proporcionalnih stopa. Opravdanost uvođenja proporcionalnih i progresivnih stopa uslovljeno je različitim elementima. Tu bi se, kao osnovni, mogli istaći: ekonomska snaga građana jedinice u kojoj se uvodi samodoprinos, privredna razvijenost, postojeći nivo infrastrukturne razvijenosti, položaj i uključenost jedinice u infrastrukturne sisteme na regionalnom i republičkom nivou, zainteresovanost investitora i drugih eksternih subjekata za ulaganje na području jedinice itd.
Mnoštvo navedenih elemenata uzrokuju činjenicu da će nekim lokalnim jedinicama odgovarati uvođenje progresivne, a nekim proporcionalne stope samodoprinosa. Bitno je napomenuti da se kod određenih projekata može pojaviti situacija u kojoj je najpravednije uvođenje obaveza finansiranja u jednakim iznosima.
Svakako da su ovo razlozi zbog kojih je rešenje predmetnog pitanja potrebno ostaviti lokalnim jedinicama i donosiocima odluka koji će u konkretnoj situaciji na bazi konkretnih uslova i projekata i odlučivati o pitanju stope.
Drugo pitanje koje zavređuje pažnju jeste da li se na ovaj način prelaze granice redovnih nadležnosti i ulazi u polje isključive nadležnosti i autonomije donosioca odluke sa čime se ograničava i nadležnost i mogućnost autonomnog odlučivanja donosioca odluke ili se pak sumnja u mogućnost da su donosioci odluke sposobni da sami rešavaju ovo pitanje.
Kod analize ovog pitanja bitno je imati na umu da su donosioci odluke građani, te da im se predmetnim ograničavanjima suštinski ograničavaju Ustavom garantovana prava, a ne mogućnosti da svoje životne probleme rešavaju na najbolji način. Samo ova dva istaknuta pitanja sasvim jasno govore da se predmetnim zakonom ne treba opredeljivati isključivo za proporcionalne stope i da je ovo pitanje neophodno prepustiti donosiocima odluke zbog čega je potrebno predmetni član brisati u celosti. Brisanje ovog člana zahteva i redakturu člana 21. tačka 6).
Nadam se da će poslanici u danu određenom za glasanje podržati moj amandman i da će se na taj način ovaj predlog zakona koliko-toliko poboljšati.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni poslanik koji se javio po Poslovniku samo je prvu rečenicu rekao o povređivanju dostojanstva Narodne skupštine i narodnih poslanika, a i sam dalje nastavio da vređa. Samo ću da kažem kratko: kad se niko ničega ne boji, gospodo, raspišite izbore, pa ćemo videti kakva će biti politička scena Srbije. Samo toliko. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o finansiranju lokalne samouprave uređuje se obezbeđivanje sredstava jedinicama lokalne samouprave za obavljanje izvornih i poverenih poslova. Kakva je to samouprava kada moraju da se obezbeđuju sredstvima iz republičkog budžeta?
Dakle, postavlja se pitanje gde je opštinska imovina.
Takođe se postavlja pitanje, u krajnjoj liniji, o ustavnosti termina "lokalne samouprave". Zakon o lokalnoj samoupravi definiše opštinu kao lokalnu samoupravu.
Zakon o lokalnoj samoupravi u postojećem republičkom Ustavu nema svoje pravno utemeljenje. Jednostavno, donet je na neki drugi način, pa ih tih razloga ima brojne nedostatke. U te nedostatke spada i pitanje finansijskih sredstava u opštini.
Kratko rečeno, opština ima pravo da samoupravlja, a gazda njene imovine je neko drugi. Opština ima svoje izvorne prihode i ustupljene prihode. Kako izgledaju ustupljeni prihodi, posebno transferna sredstva, to mi u opštini dobro znamo.
Kako u praksi izgleda finansiranje izvornih poslova i to iz izvornih prihoda? Navešću samo jedan primer, a to je raspisani tender za kanalizaciju u opštini Stara Pazova, o čemu ću detaljnije nešto kasnije.
Smatram da je ovo jasan primer kršenja ustavnosti i zakonitosti, gde dolazi do izražaja volja pojedinaca.
Takođe se postavlja pitanje pravnog statusa samodoprinosa. U Predlogu zakona koji je predmet razmatranja od člana 20. do člana 31. govori se o samodoprinosu, pa se postavlja pitanje da li je to prihod lokalne samouprave ili je to prihod mesne samouprave, tj. mesne zajednice.
Sa tim u vezi se postavlja i pitanje da li je samodoprinos javni prihod ili nije. Imamo velike probleme sa naplatom samodoprinosa od samostalne delatnosti i od poljoprivrede, jer od Uprave prihoda ne možemo da dobijemo bazu podataka za ova dva vida naplate samodoprinosa i isti se ne naplaćuje.
Na kraju, za pravnike je zanimljivo i pitanje prelaznih i završnih odredaba zakona koji je predmet razmatranja, gde je rečeno da je lokalna samouprava u obavezi da preuzme određen broj zaposlenih lica iz Uprave javnih prihoda.
U članu 59. se kaže da primenom ovog zakona prestaju da važe član 5. i odeljak V - finansiranje poslova jedinice lokalne samouprave, sa članom 77. do 104. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Dakle, za pravnike je interesantno na koji način se mogu menjati odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi, imajući u vidu da je Zakon o lokalnoj samoupravi opštijeg i većeg značaja od zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Predlogom zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je po svojoj suštini veoma važan sistemski zakon, vrši se samo objedinjavanje postojeće zakonske regulative iz oblasti finansiranja lokalnih samouprava u integralni tekst zakona.
Zakonom se ne predlaže kvalitetno rešenje pitanja finansiranja lokalnih samouprava, posebno sa aspekta obezbeđenja sredstava opštinama za finansiranje razvojnih programa i rešavanja problema u delu lokalne infrastrukture.
Predloženi zakon ne doprinosi fiskalnoj decentralizaciji lokalnih samouprava već se, nasuprot tome, isto i još čvršće vezuju za sredstva transfera od Republike, umesto da se jačanjem osnovnih izvornih prihoda lokalnih samouprava doprinese njihovoj ekonomskoj samostalnosti i osposobljavanju istih za rešavanje svih problema od vitalnog značaja za život i rad građana.
Zakonom se predlažu rešenja koja lokalnim samoupravama ostavljaju na raspolaganje izvorne prihode koji su od manjeg značaja za finansiranje budžetske potrošnje, odnosno nameću dodatni troškovi naplate predmetnih prihoda.
Osnovni izvorni prihodi budžeta koji su funkcionisali u obliku poreza na promet proizvoda i usluga zamenjeni su transfernim sredstvima iz budžeta Republike Srbije, koja se Predlogom ovog zakona transformišu u više kategorija ovih sredstava, tako da se osnovna namenska raspodela predmetnih sredstava gubi.
Utvrđivanjem više oblika transfernih sredstava, kao što su tranzicioni transfer, kompenzacioni transfer, transfer za ujednačavanje, a koji se Predlogom zakona prioritetno dodeljuju na osnovu ukupnog iznosa transfera, s tim da se po odbitku ovih oblika transfera utvrđuje visina sredstava po osnovu opšteg transfera, čime se lokalne samouprave koje ne ispunjavaju kriterijume za dodelu posebnih vidova transfera oštećuju, jer se iznos transfera po osnovu opštih namena umanjuje na predmetni način.
Predloženi kriterijumi za dodelu sredstava po osnovu opštih transfera ne sadrže sve elemente za sagledavanje kompletne problematike za finansiranje lokalnih samouprava, jer se baziraju na parametrima kao što su: broj stanovnika na području opštine, površina teritorije koju obuhvata opština, broj odeljenja u osnovnom i srednjem obrazovanju, broj objekata u srednjem i osnovnom obrazovanju, kao i broj dece obuhvaćene neposrednom dečjom zaštitom.
Ostale kriterijume koji se odnose na druge aktuelne podatke o radu lokalnih samouprava predloženi kriterijumi isključuju, tako da se primenom istih ne može izvršiti pravična namena sredstava po osnovu opštih transfera. Zakonom bi trebalo detaljnije urediti kriterijume za dodelu ostalih vidova transfera, kako bi se na osnovu istih mogla obezbediti dodatna sredstva opštinama, naročito za rešavanje aktuelnih problema u oblasti infrastrukture, kao i drugih problema, za rešavanje pitanja zaposlenosti, podsticanje razvojnih mogućnosti opština i dr.
Raspodelom sredstava, kao i utvrđivanjem sistema finansiranja lokalnih samouprava u celini koji se predlaže ovim zakonom, znatno se pogoršava ekonomski položaj lokalnih samouprava i iste dovode u situaciju da za rešavanje vitalnih funkcija od interesa za opštinu koriste sredstva kredita, čime se posredno podstiče zaduživanje opština i pogoršava njihov finansijski položaj.
Predloženi način dodele transfernih sredstava iz budžeta Republike u suštini predstavlja instrument preraspodele sredstava, sa ciljem da se sa istim postignu određeni efekti koji su od značaja za ostvarivanje posebnih ciljeva, a nikako stvaranja uslova za ekonomsko jačanje lokalnih samouprava.
Predlogom zakona o finansiranju lokalnih samouprava, u delu prelaznih i završnih odredbi, uvodi se obaveza lokalnih samouprava da preuzmu zaposlene od Ministarstva finansija - Poreske uprave, koji obavljaju poslove iz člana 60. predloženog zakona, počev od 1. decembra 2006. godine, a da pri tom nije sagledana kompletna organizaciona i kadrovska struktura u opštinama, kao i sprovođenje procesa racionalizacije zaposlenih u lokalnim samoupravama, već se istima nameće dodatna obaveza finansiranja rada zaposlenih u Poreskoj upravi, što u suštini predstavlja rešavanje tehnoloških viškova zaposlenih u Poreskoj upravi i prenošenje obaveza finansiranja, po navedenom osnovu, na lokalne samouprave.
Predlogom zakona nisu sagledane mogućnosti lokalnih samouprava, posebno sa aspekta finansijskih sredstava koja bi se koristila za nabavku potrebne opreme i tehničko osposobljavanje lokalnih samouprava za poslove naplate prihoda koji se ovim zakonom uređuju.
Isto tako, lokalnim samoupravama nije obezbeđen duži vremenski period za pripremu i organizaciono rešavanje naplate prihoda, koja se po prvi put uvodi u okviru delatnosti lokalne samouprave.
Usvajanjem predloženog teksta zakona i njegovom implementacijom znatno će se pogoršati finansijski položaj opština u celini, ekonomski dalje oslabiti i onesposobiti za rešavanje vitalnih problema od značaja za rad i potrebe građana na njenoj teritoriji.
Predlogom zakona opštine se dovode u situaciju da za rešavanje osnovnih potreba koriste zaduženje kod poslovnih banaka pod nepovoljnim uslovima, čime se doprinosi razaranju finansijske strukture, a opštine uvode u sferu deficitnog finansiranja. Daljim ekonomskim slabljenjem opština ugrožava se ne samo finansijski položaj lokalnih samouprava, već se doprinosi i ekonomskom slabljenju Republike u celini, obzirom da se sistemi finansiranja prožimaju i predstavljaju jednu organsku celinu.
Primenom predloženog zakona u praksi lokalne samouprave će doći u situaciju da iz sredstava kojima raspolažu mogu obavljati samo administrativno-tehničke poslove za potrebe građana, što je daleko od suštine i funkcije lokalne samouprave, čija je funkcija da obezbeđuje optimalne i kvalitetne uslove, kao i da rešava vitalne probleme od značaja za život i rad građana na njihovoj teritoriji.
Svakako, jedan od problema finansiranja lokalne vlasti je i politička stranka G17, koja u opštini Stara Pazova, gde sam ja predsednik opštine, puno ometa rad opštine, naročito u izgradnji infrastrukture, što ću vam sada i predočiti.
Pročitaću vam izjavu sa konferencije za štampu šefa filijale za trezor u opštini Stara Pazova, Zdravka Subotića, date 7. juna 2006. godine: "Trenutno radim takav posao da sam u kontaktu sa direktorima 12 škola, radimo neku obradu podataka i pokušao sam da direktorima sugerišem da će u neko dogledno vreme postojati mogućnost da se deo sredstava iz ovog investicionog programa dodeli i opštini Stara Pazova, ali prethodno mislim da moramo svi zajedno da odradimo i jedan posao koji je neminovan, a to je da promenimo predsednika opštine Stara Pazova".
Zamislite da se šef filijale za trezor jedne opštine bavi politikom i ucenjuje direktore da bi eventualno dobili neki dinar, laže ih da moraju da se uključe u neku akciju smene predsednika opštine. Želim da poručim ministru finansija Mlađanu Dinkiću, a i njegovom nestručnom šefu trezora opštine Stara Pazova Zdravku Subotiću, da se manu ucena i lažnih obećanja, jer sve što su do sada radili radili su protiv interesa građana opštine Stara Pazova, a i Srbije.
Pod tzv. investicionim nacionalnim programom, koji navodno ima sredstva za raspodelu opštinama, lažno je obećanje, jer on ne postoji. Njega plasiraju predstavnici političkih stranaka G17 plus i kadrovi poput predsednika opštinskog odbora G17 plus u Staroj Pazovi Zdravka Subotića, koji obavlja i funkciju šefa filijale za trezor u opštini Stara Pazova.
Lokalna samouprava, na čijem sam čelu, ove godine iz sopstvenih izvornih prihoda obezbedila je nesmetano funkcionisanje, 182.700.000 za pokrivanje materijalnih troškova, investiciono održavanje i investicije u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju. To je ono što je lokalna samouprava obezbedila i što je dovoljno za nesmetano funkcionisanje obrazovanja u opštini Stara Pazova, a ne lažna obećanja Zdravka Subotića i stranke G17 plus.
Zašto ističem nestručnost šefa trezora opštine Stara Pazova Zdravka Subotića? Svima je jasno da bi šef trezora trebalo da bude ekonomista, a ne da tu važnu funkciju obavlja neko ko je završio organizaciju, kao Zdravko Subotić, što nema nikakve veze sa ekonomijom. Iz ovoga se može videti kakvim kadrovima raspolaže G17 plus.
Pored toga želim da istaknem probleme u opštini Stara Pazova od strane G17 plus tj. ministra Dinkića, šefa trezora Zdravka Subotića i predsednika Komisije za zaštitu prava ponuđača Vladimira Ivića. Mi smo u opštini Stara Pazova planirali do kraja ove godine da uradimo 2.250 priključaka na kanalizacionu mrežu. Međutim, problem imamo sa javnim nabavkama zato što prilikom ulaganja prigovora umesto da se taj predmet reši u roku od 15 dana rešava se i po par meseci.
Od septembra ne možemo da započnemo izgradnju kanalizacije, jer upravo oni to sprečavaju, iako imamo novac, imamo projekte, mašine i sve što je potrebno da bi radovi počeli.
Na naš prigovor ovoj komisiji zbog čega nam u roku od 15 dana ne odgovaraju, dobili smo odgovor pod brojem 4-00-637/05 od 13.2.2006. godine, gde između ostalog stoji da je odluka Komisije u predmetnom postupku doneta na sednici održanoj 2. marta 2006. godine, što znači da je odluka doneta upravo u zakonskom roku od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije, shodno članu 141. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, odnosno pre isteka poslednjeg dana zakonskog roka za odlučivanje.
Dalje, navedeni član zakona propisuje samo rok u kojem je komisija dužna da donese odluku u postupku zaštite prava, a to znači da rok od 15 dana od dana prijema kompletne dokumentacije nije istovremeno i rok u kojem je Komisija zakonom obavezna da dostavi pismeni otpravak donete odluke. Takav rok odredbom Zakona o javnim nabavkama nije propisan.
Drugim rečima, zloupotrebljava se zakon i čeka se po tri-četiri meseca da se donese ta odluka koja se antidatira da je u roku od 15 dana doneta i zbog toga građani opštine Stara Pazova trpe ogromne posledice, jer se taj veliki investicioni projekat kao što je izgradnja kanalizacione mreže ne može odvijati i on u ovom trenutku stoji.
Da je to tako mogu da pročitam i dopis Zdravka Subotića, šefa trezora, koji je uputio lično meni, kao predsednik opštinskog odbora G17 plus. Da vidimo čime se on to bavi, da li politikom ili nekom strukom; strukom sigurno ne, jer nije stručan. "Gospodine predsedniče, obraćam vam se kao predsednik opštinskog odbora G17 plus Stara Pazova, a povodom istupa narodnog poslanika vaše političke stranke za skupštinskom govornicom na poslednjoj sednici Skupštine Republike Srbije, gde je vređajući na najgrublji način ministarku poljoprivrede gospođu Ivanu Dulić-Marković povredio sve građane koji su druge nacionalne pripadnosti. U opštini Stara Pazova, u kojoj ste vi predsednik, žive različite nacionalne zajednice, te smatram da je vaša obaveza kao predsednika svih građana opštine Stara Pazova da se javno izvinite svima onima koji su ovom izjavom povređeni. Ne znam dokle će nas dovesti dalja podela na izdajnike i patriote, na četnike i ustaše. Verujem da ćete se složiti da to vodi u dalje raspirivanje mržnje, stvaranje netrpeljivosti i moguće nestabilnosti u našoj opštini, što svakako nije naš cilj."
Umesto da radi svoj posao, on ga ne radi, jer ne zna, on se bavi politikom, zajedno sa svoja dva odbornika G17 plus, Jaroslavom Hrebikom i Stanković Srđanom, i to su jedina dva odbornika, od 48 odbornika koliko broji SO Stara Pazova.
Oni mitinguju, skupljaju potpise protiv stranke, protiv Krasića, protiv mene, a sve to zbog jedinog cilja – da bi se dočepali budžeta opštine Stara Pazova, što je interesantno za G17, jer njih interesuje samo novac i poluge finansijske moći.
Ako se ima u vidu da je budžet opštine Stara Pazova izuzetno visok, 1.384.460.000 dinara, onda je jasno zbog čega u poslednje vreme u opštini ima određenih aktivnosti, nezakonitih, na čijem čelu su predstavnici G17, ali mi srpski radikali im zaista obećavamo da ćemo u toj borbi protiv kriminala u opštini Stara Pazova istrajati.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 32. Predloga zakona o bankama i predlažem da se član 32. briše.
Član 32. Predloga zakona o bankama reguliše kamatni i devizni rizik i druge tržišne rizike, a u Odeljku načina upravljanja rizicima. Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene kamatnih stopa. Ovaj rizik je praktično nemoguć, jer se svaka banka pre davanja kreditnih sredstava više nego dovoljno obezbedi od svake vrste rizika, kako u pogledu vraćanja kredita, tako i u pogledu visine kamatne stope na kreditna sredstva.
Sve ovo što sam naveo za kamatni rizik važi i za devizni rizik. Ovo moje obrazloženje o besmislenosti ovog člana sadržano je imperativno i u stavu 3. ovog zakona, jer se kaže da je banka obavezna, odnosno dužna da obim i strukturu svoje imovine i obaveza uskladi na način koji omogućava efikasno upravljanje tržišnim rizicima.
Gospodine ministre, teško je objektivno poverovati u iskrenu nameru vaših zakonskih predloga, kada se zna da ste kao samozvani guverner Narodne banke, uz pomoć svih vrsta vatrenog oružja i čarapa na glavi, upali u Narodnu banku i odatle uništili srpsko bankarstvo, koje je godinama izgrađivano i neće se moći oporaviti sve do dolaska na vlast SRS, ali da kažem, zbog naše javnosti, to će se desiti uskoro.
Nadam se da će u danu određenom za glasanje narodni poslanici podržati ovaj moj amandman.
Želim ovom prilikom da postavim i poslaničko pitanje ministru Dinkiću, kao predsednik opštine Stara Pazova. Budući da su odbornici SO Stara Pazova usvojili zaključak još u oktobru prošle godine da se od strane budžetske finansijske inspekcije izvrši kontrola u opštini Stara Pazova, kao i u svim javnim preduzećima čiji je osnivač opština Stara Pazova, do danas to nije učinjeno.
Napominjem da smo i pismeno i usmeno tražili od ministra Dinkića da pošalje budžetsku finansijsku inspekciju. S obzirom da sam član Odbora za finansije Skupštine Srbije, tri puta sam na sednici Odbora insistirao kod ministra Dinkića da pošalje budžetsku finansijsku inspekciju u opštinu Stara Pazova i sva tri puta mi je obećao da će poslati.
Poslednji put mi je tvrdo obećao da će to učiniti najkasnije do februara ove godine. Iz ovoga se može zaključiti koliko je ministar Dinkić čovek od reči, ali isto se može zaključiti da ministar Dinkić na ovaj način prikriva kriminalne radnje vaše lokalne vlasti u opštini Stara Pazova.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, kao što je ceo zakon besmislen, tako je isto i član 10. ovog zakona o prijavi i evidentiranju oduzete imovine.
Ni drugi zakoni nisu nešto naročito, nisu im prethodili neki zakoni, tako je i ovaj zakon apsolutno nepotreban.
Mali broj poslanika skupštinske većine je uzeo učešće u ovoj raspravi, bilo u načelu, bilo o amandmanima; svi su isticali da je potrebno da se zna tačna vrednost oduzete imovine, kao da ta evidencija ne postoji, a zatim da se utvrdi dinamika eventualnog vraćanja imovine ili neke novčane naknade. To je samo lažno ispunjenje predizbornih obećanja.
Ako se ima stvarna namera povraćaja imovine, pogotovo crkvi i drugim verskim zajednicama, onda se to može učiniti i bez ovog zakona, kao što je to uradila Srpska radikalna stranka u vreme vršenja vlasti. U pitanju su crkve na Kosovu, mada je stav SRS-a da crkva i građani Srbije dele istu sudbinu i da imovinu treba vraćati po istim uslovima, ali to je sigurno moguće u nekom kasnijem periodu, kada se reše egzistencijalna pitanja građana Srbije.
U obrazloženju zakona stoji da se ovo čini zbog otklanjanja revolucionarne nepravde. I, pozivate se na moral, a sve što ste do sada učinili manje-više je nemoralno. Isporuka građana Srbije Haškom tribunalu je toliko nemoralna i ma šta da učinite ne možete otkloniti taj nemoral.
Najbolje rešenje jeste da povučete ovaj zakon iz skupštinske procedure. Ne misle tako samo poslanici SRS-a, već i građani Srbije.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o poštanskim uslugama tako što sam predložio da se član 103. briše.
Član 103. Predloga zakona o poštanskim uslugama glasi: "Finansijski plan za prvu godinu rada Agencije, Savet Agencije doneće u roku od 30 dana od dana svog konstituisanja. Podzakonska akta, u skladu sa ovim zakonom, Savet Agencije doneće u roku od šest meseci od dana svog konstituisanja. Do donošenja akta iz stava 2. ovog člana primenjivaće se važeći propisi, odnosno opšta akta koja nisu u suprotnosti sa ovim zakonom".
Naime, ovim predlogom zakona, to jest članom 103, predviđen je način finansiranja i rad agencije, kao i način funkcionisanja agencije i donošenje akta agencije. SRS smatra da su agencije suvišne i preskupe, da u praksi nisu pokazale rezultate, da ne mogu da se finansiraju iz sopstvenih izvora, već dodatno opterećuju budžet, pa iz tih razloga smatram da agencije nisu potrebne, a da njihov posao treba da obavljaju odgovarajuća ministarstva. Jer ako osnivamo agencije, osnovano se postavlja pitanje šta rade ministarstva. Zato smatram da je ovaj moj amandman dobar i celishodan i smatram da ga treba usvojiti, pa se iz tih razloga nadam da će u danu određenom za glasanje poslanici Skupštine prihvatiti ovaj moj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, tako što sam predložio da se razdeo 37 i funkcija 510 ovog člana brišu.
U ovom članu je predviđeno da plate i dohoci zaposlenih u Agenciji za reciklažu budu sedam miliona i 8.000 dinara, a specijalizovane usluge sedam miliona dinara. Ovde se postavlja pitanje, koje su to specijalizovane usluge koje su ravne platama zaposlenih u Agenciji za reciklažu.
Ako se tome doda da je predviđeno ovim predlogom zakona pet miliona dinara za usluge po ugovoru, što sa troškovima za specijalizovane usluge iznosi 12 miliona dinara, a plate radnika sedam miliona, što je krajnje nelogično, postavlja se pitanje šta će onda radnici u Agenciji raditi.
Podrazumeva se da agencija mora da ima opremu kako bi svoje obaveze mogla racionalno da izvršava, a ne da sve plaća novcem građana koji je predviđen u budžetu. Kada bi agencija radila na bazi dohotka, onda bi ona bila u prilici drukčije da organizuje agenciju koja bi bila bazirana na racionalizaciji.
Lica koja prouzrokuju stvaranje otpada treba da i plaćaju rešavanje problema koje njihovom proizvodnjom prouzrokuju. Ako država finansira tu vrstu troškova iz džepa građana, oni neće biti zainteresovani da rešavaju taj problem, iako taj problem stvaraju.
SRS je protiv osnivanja agencija za sve i svašta, zato što je to skup a malo efikasan deo državnog aparata. Nijedna do sada osnovana agencija nije u svom radu dala očekivane rezultate, pa je nepotrebno izdvajati budžetska sredstva za rad agencije i time obećavati budžetski deficit.
Samo da naglasim da je Agencija za reciklažu u prvih deset meseci 2004. godine u strukturi svojih troškova, koji su ogromni, samo za jednu pojedinačnu stavku, a to su plate zaposlenima i naknade na teret poslodavca, isplatila 191 milion dinara a da još nije završena poslovna godina, pa se može očekivati da će ovaj iznos biti čak 250 miliona dinara. Zašto se, ako se zna da je u svetu posao upravljanja otpadom visoko profitabilan i posao i delatnost, ne ostavi tržištu da to reguliše u skladu sa propisima.
Da li to znači da treba da preispitamo naš privredni sistem, formiramo još tridesetak agencija i okačimo ih o budžet na način na koji vi to radite ovde danas sa Agencijom za reciklažu.
Nadam se da će moj amandman narodni poslanici u danu određenom za glasanje prihvatiti. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, tako što sam predložio da se član 19, Predloga zakona o mirnim sporovima, briše u celosti. Predloženi član 19. glasi:
"U delatnostima iz člana 18. ovog zakona strane u sporu su dužne da zajednički podnesu predlog, u roku od tri dana od dana nastanka spora.
Ako strane u sporu ne podnesu predlog, dužne su da o tome obaveste Agenciju.
Ako strane u sporu ne podnesu predlog, direktor Agencije po službenoj dužnosti pokreće postupak mirenja i određuje miritelja iz Imenika"
. Pomenutim predlogom predviđa se da su strane dužne da pri rešavanju obaveste Agenciju. SRS smatra da nisu potrebne agencije, da su se u praksi pokazale kao neefikasne i skupe, da najčešći prihod koji ostvaruju sopstvenim sredstvima je vrlo mali, te da je za njihovo finansiranje potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta - što predstavlja zavlačenje ruke u džep građana.
Zato smatram da ovaj član treba brisati - da je moj amandman dobar i prihvatljiv, pa se nadam da će u Danu određenom za glasanje ovaj moj amandman biti prihvaćen od strane narodnih poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 1. Predloga zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji nam je ponudila Vlada Republike Srbije na usvajanje.
U stavu 2. člana 262a, za koji se predlaže da stoji iza člana 262. Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, stoji sledeće: "Vlada Republike Srbije bliže propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti iz stava 1. ovog člana."
Moj amandman predlaže da na kraju ovog stava umesto tačke stoji zarez i sledeći tekst: "a na osnovu pismeno obrazloženog predloga Komisije za hartije od vrednosti, Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije".
Vlada treba bliže da propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti, ali smatram da ovo pitanje, ipak, u prethodnom postupku moraju da razmatraju Komisija za hartije od vrednosti, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije.
Sa ovim amandmanom bi se dobilo to da bi iskustvo i zapažanja o svom radu koja bi imala navedena stručna tela bila od velike koristi Vladi Republike Srbije, što bi i rezultiralo time da Vlada Republike Srbije kvalitetnije propisuje postupak i način trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima.
Nadam se da će usvajanje ovog amandmana koliko-toliko poboljšati veoma loš Predlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, koji je Vlada Republike Srbije ponudila ovoj skupštini, pa ih tih razloga očekujem da će ova skupština u danu određenom za glasanje podržati ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, uložio sam amandman na član 30. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama koji nam je dostavila Vlada Republike Srbije na usvajanje. Član 30. predloženog zakona glasi - u članu 79. dodaje se novi stav 2. koji glasi: "Ako vrednost javne nabavke ne prelazi iznos od tri miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 15 miliona dinara za radove, naručilac može doneti odluku o dodeli ugovora o javnoj nabavci, ako je pribavio samo jednu ponudu koja je ispravna, odgovarajuća i prihvatljiva."
Smatram da je iznos od 15 miliona dinara za radove visok, tj. da ga treba smanjiti na šest miliona dinara, tako da moj amandman glasi - u članu 30. iznos "15.000.000" zamenjuje se vrednošću "6.000.000".
Predloženim izmenama vrednosti radova sužavaju se mogućnosti da naručilac radova donosi odluku o dodeli ugovora velike vrednosti o javnoj nabavci, ako je nabavio samo jednu ponudu koja je ispravna, odgovarajuća i prihvatljiva.
Samim ovim predlogom umanjuje se mogućnost špekulacije između naručioca i ponuđača oko donošenja odluke o dodeli ugovora, barem u slučajevima kod iznosa radova koji prelaze šest miliona dinara. Iako je ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama koji je dostavljen Skupštini izuzetno loše urađen, očekujem od Skupštine da će poslanici u danu određenom za glasanje glasati za moj amandman, kako bi se ovaj loš predlog zakona koliko-toliko poboljšao. Hvala.