Gospodine Kroniću, mi se u potpunosti slažemo oko toga da treba zabraniti nekim sistemskim zakonom.
Zašto ne počnemo od zakona o veterini? Zašto ne zabranimo uvoženje kloniranih embriona životinja, pa kada dođe zakon o zdravlju onda ćemo razgovarati o onom segmentu koji se odnosi na klonirane i ljudske organizme.
Kada dođe sledeći zakon o poljoprivredi, jer će uskoro doći, ovaj što smo usvojili nedavno ne valja, onda ćemo raspravljati o genetski modifikovanim organizmima, ali počnimo jednom da rešavamo to pitanje, jer će nas mnogo koštati ako to zakonski ne regulišemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, doživesmo još jednom da, u roku od 15 - 20 dana, zakon koji smo već doneli, koji smo izglasali, amandmane koje smo usvojili, zakon koji je već stupio na snagu samo za 10 ili 15 dana menjamo. S obzirom na to da se radi o zakonu o bezbednosti o saobraćaju, razlog nije bezbednost u saobraćaju, nego je razlog jedan od amandmana koji je usvojen u ovoj skupštini. Radi se o amandmanu koji su poslanici Srpske radikalne stranke dali na stav 4. člana 36.
Ministar, odnosno Vlada traži da se taj stav 4. briše, a taj stav 4. ću da pročitam zbog građana Srbije: "Prilikom donošenja programa iz stava 2. ovog člana opštine, odnosno grad, nemaju pravo da ograničavaju broj lica koja mogu obavljati auto-taksi prevoz na teritoriji opštine, odnosno grada." Šta je ovo značilo? To znači da svako ko ispunjava zakonom propisane uslove može da se prijavi da taksira i da na taj način zarađuje i izdržava svoju porodicu.
Razlog zbog čega se ovo radi, bar u obrazloženju jučerašnjem i u obrazloženju koje nam je dato, jeste da se ne prijavi veliki broj taksista, da neko ko kupi auto i ima B i C kategoriju, ispunjava te zakonske uslove može slobodno da ide u taksi službu. To je onaj otvoreni razlog.
Drugi razlog je, to treba reći građanima Srbije, dakle, vrlo jednostavan: Nenadu Bogdanoviću, gradonačelniku Beograda, ukazala se prilika da i na ovaj način, znači ograničenjem broja taksi vozila i davanjem licenci, jer će to da bude sledeći korak, zaradi poprilično.
Znate, u situaciji kada je napravio pumpu tamo gde joj nije mesto, kada je prekopao pola Beograda, a još uvek ne asfaltira, kada je mnogo kriminala upravo od tog gradonačelnika u ovom Beogradu građana pretrpelo, nije za odbaciti ni ovo. Ovo je način da se od svake licence uzme bar po 5000 evra. Javna je tajna da ispod 5000 evra Bogdanović ne radi.
Ne čudi mene Bogdanović, čudi me ministar što je prihvatio ovo, osim ako nije neka ucena u pitanju ili ako nije ono – rad po učinku, učinim ja tebi, učiniš ti meni. Zašto se to ne uklapa, jer uostalom, treba pustiti tržišnu ekonomiju, ko je sposoban, ko je kvalitetan, ko kvalitetno pruža usluge opstaće na tržištu. Oni koji su kupili kola da bi se uključili u taksi, pa videli da ne mogu da zarađuju na tome vrlo brzo će se isključiti, jer, a činjenica je da to može da se utvrdi, Beograd je upravo sa oko 5000 - 6000 taksista, i to se stanje stalno održava, i kada nije bilo ograničenja zakonskog, a i kada je bilo, jedno vreme su ga uveli, pa su ga onda izbrisali.
Ako ovako krenemo, onda će neki ministar za trgovinu i turizam da kaže – u Beogradu može da bude toliko i toliko prodavnica mešovite robe, toliko i toliko prodavnica konfekcije, u Beogradu može da egzistira 2000 obućara i ne sme nijedan više i onda će licencu za obućara dati.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije u skladu sa zakonom, a gospodin Šarović je juče jasno govorio zašto nije u skladu, zašto ne treba prihvatiti brisanje ovog stava 4. člana 36. Konkurencija je jedini način da se na tržištu opstane.
Sada ću malo da proširim temu. Išao sam nedavno do Obrenovca; put, za koji je presekao vrpcu i pustio ministar Velimir Ilić, popravili smo most, a ne izgradili, lepo je urađen most, pustili smo put, put je pravljen još u ono vreme onog nenarodnog režima koji ste posle 5. oktobra doveli; most je takođe bio izgrađen, pa su ga vaši prijatelji srušili, pa ste pustili dva meseca taj put i most i dva meseca taj most i taj put ne radi. Da li ste onda slagali narod da je sve spremno kada ste ga puštali ili sada lažete narod; ako je bio spreman, zašto ga sada držite toliko dugo?
Još jedna stvar zbog građana Srbije mora biti rečena, a ja pitam – nisu li slučajno ovaj zakon i slični zakoni maska da nešto mnogo veće prođe?
Radi se o koncesiji na autoputu Horgoš-Požega; radi se o koncesiji na pola autoputa, Horgoš-Novi Sad, odnosno o koncesiji na ceo autoput, ali već je izgrađeno pola autoputa. Radi se o koncesiji na već izgrađenom mostu na Dunavu, i tu je druga polovina od 120 miliona evra, odnosno 120 miliona dolara.
Mi smo donosili odluku ovde da se država zaduži, odnosno to je bila odluka o kontragarancijama.
Radi se o autoputu izgrađenom od Beške do Beograda, radi se o neizgrađenom autoputu od Beograda do Požege.
Dame i gospodo narodni poslanici pri cenama pre ovog poskupljenja, a sada su cene skočile, otprilike koliko znam 100%, jer je bilo 200 dinara do Vrbasa, a sada je 400 dinara u jednom pravcu, dakle, pri onoj ceni putarine čista zarada koncesionara prelazi 640 miliona evra.
Pitam se i pitam građane Srbije ko to može, dakle, 640 miliona evra njihovih para, da da nekome i koji su razlozi? Razlog je: ili mi je brat, ili onaj treći razlog o kome ja neću da govorim, jer neću da sumnjam da je ministar podložan korupciji.
Međutim, stručni tim Srpske radikalne stranke, gde su eminentni profesori, doktori nauka građevinske struke, uradio je elaborat po kome su dokazali da pri ceni kapitala, pri ceni kredita od 5%, a to su otprilike cifre, do 2025. godine bi se autoput Beograd-Požega potpuno isplatio.
Od 2025. godine do 2030. godine, jer se na 33 godine daje koncesija, čista je zarada, a pri tom nije uzeta u obzir infrastruktura oko autoputa. To su vam moteli, hoteli, benzinske pumpe itd. O tome treba da razgovaramo još jednom u ovoj skupštini pre nego što koncesija izađe i pre nego što neko od tih koncesionara zamoči ruke u teglu, u srpsku teglu meda, pa da liže prste još 30 godina. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem da ministar trgovine ne poznaje Srbiju, pa je predlagao onakav zakon kakav je predlagao, ministar energetike takođe, pa ni ministar za kapitalne investicije, koga smo imali prilike danas pre podne da kritikujemo zbog onog predloga zakona koji je doneo, ali ministar poljoprivrede mora da poznaje Srbiju.
Neshvatljivo je da u brdsko-planinskom području, gde inače naša sela zaostaju onoliko i gde se jedva skrpila mogućnost da se otvori veterinarska ambulanta, da se toj ambulanti ne dozvoli da pored ostalog, kako je tražio narodni poslanik Milković...
On je kao veterinar, kao čovek koji živi u takvom području sigurno najbolje sagledao situaciju, problem i hteo je ovim amandmanom da pomogne da se zakon u tom delu poboljša, da se ispravi nepravda koja se nanosi građanima koji žive u brdsko-planinskom području.
Neprihvatljivo je da čovek mora za najobičniji lek za lečenje životinja da ide po 20, 30 ili 40 kilometara da bi kupio lek u najbližoj gradskoj poljoprivrednoj apoteci ili veterinarskoj apoteci, a da istovremeno ima ambulantu u selu, da ima veterinara u selu, ima stručnjaka koji može tu injekciju ili lek da da.
Prošlo je vreme kada se za sve moralo ići u grad. Naša sela su inače ostarela. Vi terate starca od 70 godina da za najobičniji lek mora da ide 40 kilometara u grad, a veterinarska ambulanta mu pod nosom.
Razumem da se ministar zdravlja oglušuje kada se radi o apotekama pri ambulantama u selima, ali ovo je stvarno potrebno i mislim da treba ovaj amandman usvojiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da nekoliko dilema raščistimo, jer smo raspravljali o ovom zakonu nema nedelju dana, odnosno od kada smo glasali o njemu pa je zakon pao i evo nas opet, i nas i naše građane Srbije maltretiraju da opet raspravljamo, a Predlog zakona se nimalo promenio nije.
Ono što je bilo bolno u članu 96. i što ostaje bolno ukoliko se ne usvoji amandman narodnog poslanika prof. dr Zorana Mašića i što će građani Srbije koji žive na područjima i bave se poljoprivredom, odnosno stočarstvom najviše osetiti na svojoj koži jesu upravo prvi i zadnji stav ovog člana, odnosno prvi i četvrti stav člana 96.
"Prevoz životinja se vrši u vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove..." To je normalno i to se i do sada radilo. Da bi se prevozile životinje, mora da bude patos napravljen tako da ne propušta organske otpatke koje te životinje stvaraju tokom transporta. Ono što je i onda bilo bolno, a evo i sada je, a posle ću reći zbog čega, to je – i koja su (vozila) registrovana u Ministarstvu.
Zadnji stav kaže: "Ministar bliže propisuje tehničke i higijenske uslove koje moraju da ispunjavaju vozila iz stava 1. ovog člana, način njihovog evidentiranja, kao i veterinarsko-sanitarne uslove za objekte iz stava 3. ovog člana." Opet dovodimo jedno lice koje je državni činovnik na nivo institucije i na nivo organa. Ministar je državni činovnik, a ministarstvo je državni organ. Prema tome, ministarstvo propisuje, a ne – ministar propisuje.
Ali, to je najmanje bitno u ovom članu. Mnogo bitnije je nešto drugo, igranka oko amandmana koji je predložio prof. dr Zoran Mašić i amandmana koji je predložio Dragan Petrović. Prvi deo amandmana prof. dr Zorana Mašića i amandmana Dragana Petrovića su identični, jer kaže se – posle reči "životinja" u stavu 1. dodaju se reči "iz jednog epizootiološkog područja u drugo epizootiološko područje".
Drugi deo amandmana koji je podneo prof. dr Zoran Mašić glasi – prevoz životinja unutar epizootiološke jedinice vrši se vozilima koja ispunjavaju higijensko-tehničke uslove. Taj deo amandmana nije usvojen sa ovim predlogom koji je podneo Dragan Petrović.
Međutim, ima još jedna stvar koja treba da zabrine sve nas i one na koje će se ovaj zakon sutra odnositi. Koje su granice epizootiološkog područja, ko određuje te granice, da li su granice opštine, jer ako Ministarstvu padne na pamet da predloži granice da budu opštine, onda ćemo doći u neverovatnu situaciju da, recimo, Ruma ima vašar, na vašaru se skupljaju prodavci i kupci iz celog regiona i imamo Irig, koji je osam kilometara udaljen od vašarišta u Rumi; ako je Irig kao opština epizootiološko područje, ovaj čovek da bi preterao tih osam kilometara do Rume, do pijace mora ispunjavati sve ove uslove iz člana 96. stav 1.
To znači da mora vozilo da mu bude registrovano u Ministarstvu itd. To dalje znači da neće moći u frezu da utovari svinjče, pa da ga otera na pijacu, da neće moći na traktor u onu korpu, kako inače naši seljaci prevoze stoku od kuće do pijace, nego će morati tu frezu i taj kavez da registruje u Ministarstvu.
Dame i gospodo narodni poslanici, mnogo je nedorečenosti, a nije nimalo naivno, jer kada okrenete sledeće članove gde su kaznene odredbe, kaže – kazniće se sa 100.000, odnosno sa milion dinara onaj ko napravi prekršaj iz člana 96; pa, seljak poterao devet svinja na pijacu, sve ukupno mu koštaju 90.000 dinara, a on mora iz džepa da izvadi još 10.000 dinara da plati kaznu, jer nije registrovao svoju prikolicu u Ministarstvu. Ona jeste registrovana u SUP-u, ima onu zelenu tablicu, jeste da je dozvoljeno učešće u saobraćaju, ali nije registrovana u Ministarstvu, pa će on morati da se vrati kući, još jedno svinjče da utovari i da da Ministarstvu.
S obzirom na to da naši seljaci nemaju para, nego imaju to malo robe, onda će Ministarstvo morati da pravi posebne obore, torove i štale da skuplja tu stoku koja će se skupljati od tih kazni koje će se naplaćivati od seljaka.

Samo minut, gospodine predsedniče, sve je u redu, ne registruju se, ali se evidentiraju i ta evidencija se plaća Ministarstvu, tu je suština.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što uopšte počnem da pričam o ovoj temi, o ovom zakonu, moram da izrazim energičan protest zbog drastičnog nepoštovanja Narodne skupštine i nas narodnih poslanika. Tri slučaja sam od jutros video ovde: prvi, kada je predsedavajući onako otezao i na silu utvrdio dnevni red i kršeći Poslovnik; drugi je odnos ministarke o čijem zakonu danas raspravljamo i treći je odnos Vlade prema ovoj skupštini.
Što se tiče Vlade, nije prošlo ni 10 dana kako smo o ovom istom zakonu, ovom istom tekstu, koji je samo sa izmenjenim datumom i izmenjenim brojem zaveden u Narodnoj skupštini, raspravljali i kao zakonski projekat koji nije dobar, koji nije kvalitetan, odbacili. Samo posle 10 dana neko iz Vlade, odnosno Vlada u celini dolazi do zaključka da su narodni poslanici zaboravili da su pre 10 dana o ovome raspravljali i isti tekst ponovo stavlja na dnevni red.
Da li ste to, dame i gospodo narodni poslanici, vi toliko maloumni da mogu ovakve stvari da prolaze kod vas? Možda je nešto drugo u pitanju. Socijalistička partija je rekla energično da neće glasati za ovaj zakon dok se ministarka Dulić ne izvini zbog onoga što je rekla da su socijalisti, odnosno ondašnja vlast, prevozili leševe umesto breskve u hladnjačama. S obzirom da je Srpska radikalna stranka u to vreme bila u vlasti, mi izvinjenje od ove ministarke, čak i da se izvinila njima, ne prihvatamo.
Drugi neverovatan odnos prema ovom domu, prema zakonodavnoj vlasti, prema Narodnoj skupštini i prema vama, dame i gospodo narodni poslanici, jeste odnos ministarke. Evo i danas je došla u patikama, doduše "puma", "adidas", ne znam šta su. Sutra će doći u trenerci, preksutra kada budemo raspravljali o amandmanima može da dođe u šorcu, kupaćem kostimu. To je nepoštovanje vas koji sedite ovde. Ja kao narodni poslanik ne dozvoljavam da se prema meni neko ko traži da izglasam njegov zakonski projekat ovako ponaša.
Dame i gospodo narodni poslanici, da krenemo malo sada i o materiji da raspravljamo. Godine 2002, poštovana gospođo... I ako smo nosili majice sa likom, nosili smo u znak protesta.
Jer, vi ste tog nevinog čoveka uhapsili i drago mi je, sada nosimo bedževe i nosićemo sve dok on ne dođe, a meni je baš žao što su vaši lideri toliko bezlični da ni onaj iz one emisije na "Pinku", ono što se emitovalo pod nazivom "Nikad izvini", nije mogao da pogodi.
Dame i gospodo narodni poslanici, 2002. godine, znači, dve godine posle "dosmanlijske buldožer revolucije", dve godine od kada je došla ta evropska opcija, Evropska unija dozvoljava da šest klanica, šest mesno-prerađivačkih industrija iz Srbije izvozi u Evropsku uniju i to su: "Karneks" iz Vrbasa, "Neoplanta" iz Novog Sada, "Srem" Šid, "MIP" Požarevac, "Čajetina" iz Čajetine, "Juhor" iz Jagodine, "Mesni kombinat" iz Leskovca i "Stokoimpeks" iz Knjaževca.
S obzirom da smo mi uglavnom poljoprivredna zemlja i da je jedna od ključnih proizvodnji upravo uzgoj stoke i proizvodnja mesa i s obzirom da su vrlo strogi kriterijumi Evropske unije, sve je to ispunjeno, Evropa je dozvolila da Srbija malo stane na noge, da poljoprivreda u Srbiji malo stane na noge i da to krene.
Ondašnji visoki funkcioner traži od Evropske unije da briše, bilo je osam objekata, izvinjavam se, da briše šest objekata i da ostavi samo dva. O tome ćemo, ko je to raspravljati, trebalo bi da to raspravi MUP, jer je ovaj naneo neverovatnu štetu Srbiji.
Recimo "Karneks", čuveno ime, ne može da izvozi, "Juhor" čuveno ime, isto tako ne može da izvozi, dakle, u evropskim razmerama čuveno ime ne može da izvozi više, nije moglo od 2000. godine.
Da ne bi bilo posle – nemojte, to je bilo 2002. godine, tada ministarka nije bila, bila je u ovoj šifrovanoj političkoj organizaciji, a da li je politička, to je sada znak, odnosno pitanje da li je šifrovana, to je G17 plus, zajedno sa ekipom iz G17 plus i tada su držali ovaj resor.
Dalje, ono što je gospodin Paja Momčilov pomenuo, ja ću da podsetim građane Srbije, gospodin Momčilov je kao lekar objasnio koliko je opasno, koliko su opasni genetski modifikovani organizmi, mislim na soju, kukuruz, i koliko utiču na razvoj svih generacija iza nas.
Da podsetim, iste te godine, 2002, iz firme "Monsanto" – nešto mi je poznato, mislim da je to poznato i ministarki, a za vas koji ne znate, gospodo narodni poslanici, i za građane Srbije to je firma iz Amerike koja se bavi proizvodnjom i prodajom isključivo genetski modifikovanih organizama – da bi pomogli ojađenoj i napaćenoj Srbiji prvo su u vidu poklona poslali 50.000 tona genetski modifikovane soje. U pregovorima da ta soja dođe ovde...
Inače, prerađena je upravo u onoj firmi koja se zove "Krmivoprodukt" i odavno su građani Srbije pojeli meso životinja koje su hranjene tom genetski modifikovanom sojom.
Uvoz realizuje G17 plus, tadašnji potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, a direktni učesnici su Saša Vitošević, tadašnji ministar, Ivana Dulić, tadašnji direktor nekog instituta, nebitno je, i Predrag Sladojević. Ova tri imena, uz još jedno ime, o kome ću malo kasnije, pojavljuju se gde god se pojavi genetski modifikovana soja, odnosno organizmi, a čak su sada svedena na druga tri, Aleksandra Makaj, pomenuo je gospodin pre mene, Ivana Dulić-Marković, svakog meseca, ponavljam, odlaze do Zagreba, a sa zagrebačkog aerodroma za Ameriku u firmu "Monsanto" po provizije, po ne znam ni ja šta, po pare.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada malo o zakonu. Gde god smo stavili amandman na ovaj zakon, ovog puta smo sve iste amandmane ponovili i opet ćemo kada dođe vreme o amandmanima, moram da skratim svoje izlaganje, jer ima dosta poslanika iz Srpske radikalne stranke koji hoće da govore i onda ćemo o amandmanima, jer po svakom amandmanu imamo 15 minuta, pa ćemo reći sve što treba da se kaže, a vezano je za ovaj zakon.
Srpska radikalna stranka sigurno za ovakav zakon neće glasati, jer on pored svega znači i totalno uništenje i propast srpske poljoprivrede. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko bi ostalo rešenje predloženo u zakonu i ukoliko se ne bi usvojio ovaj amandman, Ministarstvo bi moglo vrlo jednostavno da dođe do evidencije sredstava za prevoz, tako što bi od MUP-a preuzelo sve registrovane traktore, registrovane kamione, registrovana zaprežna vozila, jer tim sredstvima se transportuju životinje.
Razumem da se radi o klaničnoj industriji, gde se velika količina životinja prevozi od sabirne stanice do klanice itd, pa da Ministarstvo mora da ima tu evidenciju. Međutim, ovako seljake dovodimo u jednu vrlo nezahvalnu i nezavidnu situaciju.
Želeo bih da pročitam i predlog, bar ovaj deo Predloga zakona, i amandman i obrazloženje Vlade, da bi građanima Srbije, pre svega, bilo jasno o čemu se radi – prevoz životinja vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove. To je normalno.
Sva vozila, ukoliko je to kavez, pa ima dole, pa to ispunjava uslove za transport sitne stoke, ukoliko je prikolica sa velikim stranicama, pa ispunjava uslove za prevoz krupne stoke... To naši ljudi znaju.
Suština je u tome što će naš seljak sada morati u Ministarstvu da registruje i svaku prikolicu; ako mu se prikolica pokvari, pa uzme od komšije, moraće da vidi da li je komšijina prikolica registrovana da odveze od mesta do vašara par brava stoke.
Prema tome, amandmanom se ne traži ništa drugo, nego da ne mora da bude registrovano u Ministarstvu. Dakle, da ispunjava sve ove higijenske i tehničke uslove, ali da ne mora da bude registrovano u Ministarstvu.
Na kraju, kod zadnjeg stava – ministar bliže propisuje tehničke i higijenske uslove koje moraju da ispunjavaju vozila iz stava 1. ovog člana. I to je u redu.
Ne samo iz stava 1, nego i iz stava 2, koji bi glasio, prema amandmanu: "Prevoz životinja unutar epizootiološke jedinice vrši se vozilima koja ispunjavaju tehničke i higijenske uslove", što je normalno. Prema tome, zašto se opterećuje služba Ministarstva sa još jednom evidencijom koja je apsolutno nepotrebna?
S druge strane, sasvim drugačije se postavlja Ministarstvo kada je ovo u pitanju i kada je u pitanju amandman gospodina Krstina. Predlažem da se amandman profesora doktora Zorana Mašića usvoji i u danu za glasanje mislim da ćete svi glasati.

Dame i gospodo narodni poslanici, opet dolazimo u situaciju u koju smo dolazili već nekoliko puta u poslednjih dvadesetak dana od kad se u proceduri nalaze zakonski projekti iz svih oblasti – usvojićemo zakon, a onda ćemo o pravilniku.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako usvojimo ovaj zakon ovako kako stoji i ukoliko ne usvojimo amandman, to je zacementirano. Seljak će morati i onaj kavez gde tera dva praseta na traktor kada podigne da registruje u Ministarstvu. Prema tome, da se htelo ovako uraditi, onda bi i taj pravilnik već bio sa ovim zakonom dat narodnim poslanicima. Onda bismo znali da se na osnovu tog pravilnika može usvojiti ovakav član zakona. Prema tome, predlažem da se amandman usvoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na to da se radi o zakonu o veterini neću danas govoriti o genetski modifikovanim organizmima, neću govoriti o tome koliko je genetski modifikovane soje danas posejano, pa je trebalo da se zaore. Seljaci su prevareni, neko je uvezao to genetski modifikovano seme.
Neću govoriti o tome da ministarka, imamo informacije, relativno često odlazi u firmu "Monsanto" u SAD, a to je firma koja se upravo bavi genetski modifikovanim organizmima, pre svega sojom, a i drugim žitaricama.
Govoriću o nečemu što preti kao neverovatna opasnost da se nadvije nad Srbiju. U članu 115. kaže se: "Zabranjen je promet, uvoz ili izvoz semena za veštačko osemenjivanje, jajnih ćelija i oplođenih jajnih ćelija koji sadrže uzročnike bolesti životinja ili veći broj bakterija od dozvoljenog ili koji svojim biohemijskim, biofizičkim i morfološkim svojstvima ne ispunjavaju uslove za reprodukciju."
Narodni poslanik Dragoslav Milković, poslanik Srpske radikalne stranke, inače ugledan veterinar u svom kraju i čovek koji se razume u ovu materiju, tražio je amandmanom da se u članu 115. posle reči "osemenjivanje" dodaju reči "kloniranih embriona".
Ovim amandmanom mi smo zabranili uvoz kloniranih embriona i proizvodnju, odnosno uzgoj kloniranih životinja u Srbiji. Jedino što je još uvek relativno čisto u ovoj državi je upravo taj životinjski svet. Dakle, ako dozvolimo da nam zapad na ovaj način zagadi i to, pitanje je koliko ćemo moći i kako ćemo moći dalje da se razvijamo. Jer, jedan od vrhunskih stručnjaka za genetski modifikovane organizme jasno i nedvosmisleno u novinama je objavio – ukoliko jedete genetski modifikovane organizme kroz ishranu na vas neće uticati, ali će preko vas na vaše potomstvo koje se posle toga rađa žestoko uticati.
Preko toga se u ovoj državi prelazi, kao što se prelazi preko mnogo čega, i preko organizovanog i neorganizovanog kriminala u svim segmentima, a to država koja drži do sebe ne bi smela da dozvoli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako pogledate ovaj zakon, gde god se nalazi mogućnost da se zabrani uvoz kloniranih embriona, uvek je to izbegnuto. Prosto je neverovatno, a pitam se zašto. Ne postoji li nekakvo interesovanje da se sutradan, čim ovaj zakon usvojimo, i kroz nekakvo zločinačko udruženje...
Ne ugradimo li, dame i gospodo narodni poslanici, ovo u zakon - zabranu svega ovoga, doći ćemo u situaciju da nam se svaka druga ovca u Srbiji zove Doli. Članom 126. kaže se: "Zabranjen je uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, Ministarstvo može da izda dozvolu...". Radi se otprilike o mikroorganizmima kojima bi se pravile vakcine za zaštitu životinja, koliko sam mogao da shvatim.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne samo u ovom članu, u članovima napred, u članu sledećem imamo amandman, takođe, mora da se naglasi - zabranjen uvoz kloniranih embriona. Predlažem da u danu za glasanje narodni poslanici još malo vladajuće koalicije pritisnu zeleno dugme i zaštite državu Srbiju od svega onoga što nam se priprema.

Dame i gospodo, ovde dolazimo do onoga zbog čega se u članu 96. traži da sva vozila, pored toga što ispunjavaju higijensko-tehničke uslove, moraju da budu evidentirana u Ministarstvu.
Seljak potera sedam brava, svinje do 100 kilograma na pijacu, u prikolici koja nije registrovana u Ministarstvu i sretne ga inspektor i naplati mu kaznu od 100.000 do 1.000.000 dinara; svih sedam odmah da istovari, da preda ovom inspektoru i da se vrati kući.
Dame i gospodo narodni poslanici, nije nimalo naivno ovo o čemu se govori u članu 96. Može ta prikolica da ispunjava higijensko-tehničke uslove, može da bude sve u redu, ali nije registrovana u Ministarstvu. Kupio je prekjuče čovek, nije stigao da registruje u Ministarstvu, registrovao je u SUP-u, dobio zelenu tablicu, okačio na prikolicu, sreo ga veterinarski inspektor i uzeo mu od 100.000 do 1.000.000 dinara.
Razumem za one koji će švercovati, kao što je ovaj Vitošević – pola će da uveze legalno, pola ilegalno. Inače, oni to rade odavno i to im je praksa. Pola će biti zdravi, pola će biti bolesni. S obzirom na to kako se ponašaju pojedina ministarstva u Vladi, pojedine službe i institucije u ovoj državi, čini mi se da je Saša Vitošević odavno iz Engleske uvezao gomilu krava, mislim sa onom bolešću. Čini mi se da se ponegde pojavljuje i ludilo.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog ovoga ne smemo prihvatiti ovaj zakon. Zbog ovoga će poslanici Srpske radikalne stranke glasati protiv ovog zakona, zbog toga što se ionako guli koža onima koji i danas najteže žive, onima kojima dugujete 20 penzija, onima koji hrane ovu državu. I na ovaj način hoćete da ih opljačkate.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da izlazim na repliku gospodinu Kroniću, kada je izašao posle obrazlaganja amandmana na član 126. i kada je rekao, otprilike, da mi nismo razumeli. Gospodin Kronić nije razumeo da mi razumemo da on ne razume.
Suština je u tome da smo, koristeći član 126, hteli da se, pored mikroorganizama, ubaci i zabrana uvoza kloniranih embriona. Upravo narodni poslanik gospodin Krstin je tražio da se u tački 29) člana 158. uvede, pored ovog da se zabrani uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje, i zabrana uvoza kloniranih embriona. U svakom članu gde je moguće treba staviti - zabrana uvoza kloniranih embriona.
To što je ovca Doli uginula, koristim priliku da i ministru i celoj njenoj poslaničkoj grupi izrazim najdublje saučešće.

Mi kažemo da u tački 29) člana 158. ostane ovo - vrši uvoz živih mikroorganizama patogenih za životinje (iz člana 126) i da se doda - i kloniranih embriona.
Gospodin Kronić nije pročitao prvi stav ovog člana gde se kaže da će se novčanom kaznom kazniti onaj ko vrši nedozvoljen uvoz mikroorganizama i kloniranih embriona. Tu je suština.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da zakoni treba da budu jasni, kratki, sa jasnim definisanjem svakog stava. Naravno da se podrazumeva da zakon ne treba zloupotrebljavati i pretpostavljam da je Ministarstvo pravde smatralo da će ovakvo zakonsko rešenje u članu 1. Predloga ovog zakona biti dovoljno da se sa građanima za koje se opravdano ili neopravdano sumnja da su izvršili, a pogotovo kada se radi o maloletnim licima, određena krivična dela i postupati u skladu sa zakonom, u skladu sa nekakvim etičkim principima itd.
Međutim, ministar mora da zna da on pravi ovaj zakon ne za ovu vladu i ne za njegovo ministarstvo, nego za neku novu vladu, neko novo ministarstvo, a ako bog da, kako pokazatelji govore, onda je to za Radikalsku vladu i za Radikalskog ministra.
Ne daj bože da se desi još jednom nekakva buldožer revolucija, pa da na čelo ministarstva dođe Batić, recimo, koji je maksimalno zloupotrebio sve zakone, izokrenuo norme, tumačio ih kako je on hteo i rezultat toga je bilo 13.000 ljudi u zatvoru za nepuna dva meseca. Rezultat koji nije zabeležen u svetskom pravosuđu. Čak je Pinočeu trebalo par godina da postigne cifru koju je Batić postigao za dva meseca.
Prema tome, smatram da bi ministar morao da usvoji ovaj amandman iz prostog razloga što niko nije kriv dok se pravno ne dokaže da je kriv. To, prezumpcija nevinosti se podrazumeva, pa mora da bude napisano, ministre. Ne može da se podrazumeva. Ne daj bože da opet dođe neko ko će tumačiti zakone onako kako je tumačio Vladan Batić, veliki ministar.
Gledajući sve ove zakone, pošto sam već izašao za govornicu, primećujem da ministar u svom ministarstvu, u svom resoru ne završava jedan mnogo bitan posao, zatvori će biti tesni da prime sve one koji su ovih pet godina rovarili i vršljali Srbijom. Proširenje zatvora vam ne znači ništa, pravite nove zatvore. Pravite zatvore, nemojte da dajete pare za škole, vi u školu da idete nećete. To ste završili.

Dame i gospodo narodni poslanici, insistirao sam da ministar Stojković dođe pri kraju ovog prethodnog zakona iz jednog prostog razloga. Tamo je pisalo da zakon stupa na snagu 1. januara 2005. godine i hteo sam da dam ministru kalendar, doduše, sa likom predsednika SRS, dr Vojislava Šešelja, ali taj amandman su usvojili.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Krasić je podneo amandman na član 2. Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija i čini mi se da je ovim njegovim amandmanom član 2. Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija upodobljen.
Gospodin Zoran Krasić kaže: "Svrha izvršenja krivičnih sankcija je osposobljavanje učinioca krivičnog dela, čovečno postupanje, poštovanje njegove ličnosti i dostojanstva da se samostalno stara o svojim potrebama, u skladu sa zakonom i društvenim normama".
Član 2. Predloga zakona kaže - svrha izvršenja sankcija je sprovođenje pravosnažnih i izvršnih sudskih odluka, zaštita društva od krivičnih dela i izdvajanje učinilaca krivičnih dela iz društvene sredine u cilju njihovog lečenja, osposobljavanja itd.
U svakom zakonskom projektu, pa i u ovom, moramo da vodimo računa da ne ispustimo čoveka iz svega ovoga, jer pored toga što će odležati određenu vremensku kaznu koju mu sud odredi, on sutradan po izvršenju kazne mora da se vrati u društvo i mora da nastavi normalan život. Tim pre što postoje mogućnosti da zbog trenutka nepažnje učinitelj krivičnog dela, dakle, svako ko vozi automobil, svestan je da svakog trenutka može da zaradi godinu dana zatvora, a pored toga, svedoci smo da je u poslednjih pet godina bilo tako drastičnih kršenja ljudskih prava i sloboda da je to neverovatno.
Zbog toga smatram da amandman na član 2, koji je podneo narodni poslanik Zoran Krasić u ime SRS, treba usvojiti i ugraditi ga u ovaj zakonski projekat.