Dame i gospodo narodni poslanici, tek usvajanjem amandmana koji je podneo, u ime Srpske radikalne stranke, narodni poslanik Vitomir Plužarević zaokružiće se član 6. i onemogućiti da neko ko nema ni saksiju zemlje, ko nema ni onu malu baštensku motičicu bude upisan u Registar proizvođača semena, da posle toga od onih koji inače proizvode seme, a nisu upisani u Registar, kupuje seme, ugrađuje i svoju cenu i tako prodaje seme na tržištu.

Dakle, ovako definisan član 6. Predloga zakona omogućava nekome ko će na Terazijama biti proizvođač semena, a bez kilograma zemlje, da na muci i znoju onih koji to seme proizvode zarađuje debelo.

Sa druge strane, ovako ugrađen amandman u Predlog zakona onemogućava upravo ono o čemu je narodni poslanik Vitomir Plužarević, na kraju svoje odbrane amandmana, govorio – da se uveze genetski modifikovano seme, seme sumnjivog kvaliteta, da privatnik, pošto je upisan u Registar, a ima pravo na deklaraciju, ima pravo i da prilepi tu svoju deklaraciju na nešto za šta ni on sam ne zna ni kog je kvaliteta, ni da li je modifikovano, a onda da to prodaje kao zdravo seme.

Uostalom, kako je uopšte došlo genetski modifikovano seme soje u Srbiju? Došlo je upravo tako što je neko uvezao to seme i prodao ga proizvođačima.

Na kraju, u četvrtak, jedan poslanik iz vladajuće koalicije pozvao se na stav, mišljenje, na izjavu doktora Miroslava Maleševića i rekao da sojina sačma od genetski modifikovane soje nije opasna, ukoliko se ona, kao komponenta, tri ili četiri posto ugrađuje u stočnu hranu

Profesor doktor Miroslav Malešević je rekao da u prvom kolenu nama možda neće smetati ako jedemo meso životinja koje su hranjene genetski modifikovanom sojom, ali u sledećim naraštajima dolazi do modifikacije, odnosno do poremećaja gena. Ono što se danas u Srbiji bude pojelo, a predstavlja genetski modifikovan proizvod, to će tek treća ili četvrta generacija osetiti.

Prema tome, treba zabraniti, pre svega, da se genetski modifikovano seme uvozi, a drugo, da se genetski modifikovani organizmi ugrađuju kao komponente u stočnu hranu i tako sačuvati još ono jedino što nam je ostalo, posle ove poplave od 5. oktobra 2000. godine, kada ste rasprodali sve živo, i sve srpske interese uništili, da bar to – poljoprivredu i tu zdravu hranu, sačuvamo.

Zahvaljujući upravo ovakvom semenu u prokupačkom kraju nekoliko hiljada parcela neće moći da se koristi narednih nekoliko godina, i zbog semena ″virdžinije″ koju je ″Filip Moris″ uneo, a i zbog viroze, bolesti koju je uneo sa tim semenom, tako da će te parcele ostati ledine nekoliko godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti se slažem sa prethodnikom, kada je rekao da je uvoz genetski modifikovane soje samo rezultat kriminalnih radnji, šverca itd. Kriminalne radnje i šverc su u 2004. godini samo deo rešenja koje je potpisalo Ministarstvo poljoprivrede za uvoz genetski modifikovane soje. Kriminalne radnje 2001. godine su 50.000 tona genetski modifikovane soje uvezene u zemlju, date "Krmivoju" kao poklon Amerike. ″Krmivoje″ je to pretvorio u koncentrat i prodao. Gde su otišle pare – to će, naravno, morati MUP i pravosuđe da dalje razrešavaju.
Što se tiče cene sačme od genetski modifikovane ili genetski nemodifikovane soje, razlike u ceni nema na inostranom tržištu. Jedina razlika je u tome što se za genetski modifikovanu sojinu sačmu dobija provizija, jer to niko neće svojoj stoci da da, nego prodaju ovakvima kao što ste vi.
Što se tiče izjave profesora dr Maleševića, evo sada sam našao, to je jučerašnje izlaganje profesora Maleševića; on kaže, bio je to zapravo demanti prethodne Maleševićeve izjave objavljene u jednom beogradskom dnevnom listu, da genetski modifikovana sojina sačma možda neće naškoditi našoj generaciji. Tačno, ali će naškoditi svim budućim generacijama i posledice će da osete budući naraštaji.
Prema tome, dame i gospodo, onih 25 tona semena kukuruza, genetski modifikovanog, uvezlo je Ministarstvo zahvaljujući današnjoj ministarki i njenim saradnicima. Naš institut u Novom Sadu, u Zemun polju, pre svega, nema gde da proda sve svoje kapacitete, nego prodajemo drugim zemljama i mi izvozimo genetski čisto seme, a uvozimo genetski modifikovan kukuruz. Zbog čega? Zbog provizije. U pravu je bio jedan od narodnih poslanika kada je rekao da pojedina ministarstva više liče na kriminalna gnezda nego na ministarstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno ne znam zašto predstavnici Vlade nisu prihvatili amandman narodnog poslanika Prvoslava Savića, koji traži da se posle završetka prvog stava člana 16, gde kaže: "Ministar, na osnovu dokumentacije o izvršenoj kontroli proizvodnje, izdaje uverenje o priznavanju semenskog useva za ostale kategorije semena", doda: "u roku od 15 dana od dana izrade, odnosno dostavljanja od određenog stručnog lica poslednjeg zapisnika o kontroli proizvodnje semena, a uverenje dostavlja nosiocu prava zaštite sorte koja se umnožava".
Dakle, narodni poslanik Prvoslav Savić je hteo samo da oroči birokratizovanu službu u Ministarstvu ili pri Ministarstvu na rok od 15 dana.
Ako vi svu dokumentaciju date, sve kontrole se izvrše nad određenim semenskim materijalom, sve se završi, zašto ne biste oročili na 15 dana da se to uverenje izda i da ta institucija koja seme proizvodi može sutradan da sa tim raspolaže, odmah posle 15 dana, a ne da čeka neki rok koji se Ministarstvu bude sviđao. Predlažem da u danu za glasanje ovaj amandman usvojimo i da tako malo debirokratizujemo Ministarstvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedina mana koju ima ovaj amandman je izgleda to što ga je podnela Srpska radikalna stranka. Tražio sam da se u članu 21. posle tačke 5) doda tačka 6) koja će glasiti – da ima u radnom odnosu na neodređeno vreme radnika sa završenim poljoprivrednim fakultetom smera zaštite bilja.
Odgovor u obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što su zakonom kojim se reguliše oblast zaštite bilja propisani uslovi pod kojima se može vršiti primena pesticida, kao i lica koja na tim poslovima mogu da rade.
Gospodo, vi koji se hvalite da se u poljoprivredu razumete, da li znate koliko se i kakvih pesticida koristi u poljoprivrednoj proizvodnji, koje su to količine, koje su propratne pojave tih pesticida i šta mogu ti pesticidi da izazovu i kada se u razmeri koja je propisana koriste, a ne u razmeri u kojoj se inače koriste, odokativnom metodom.
Zaštitu semenskog bilja mora da vodi čovek koji je stručan i odgovoran, da se zna sutra, ukoliko je neko seme zaštićeno pogrešnim pesticidima, ko će snositi odgovornost i ko će reći sutra da novo seme ne može da ide u proizvodnju zbog toga i toga, a pre svega zbog upotrebe sredstava za zaštitu. Čak ni sredstva za zaštitu bilja ne moraju da budu, a ovde mora da bude maksimalno ispoštovan propis, a ne može.
Smatram da ovaj amandman u danu za glasanje treba da se usvoji i na ovaj način da se zaštiti ovaj deo zakona koji se odnosi na proizvodnju semena.

Dame i gospodo narodni poslanici, tek sa amandmanom koji je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković član 29. ovog zakona će biti kompletan. Kaže: ″Seme u pogledu kvaliteta mora da ispunjava propisane norme kvaliteta.″ Naravno. ″Za kvalitet semena u prometu odgovoran je dorađivač, odnosno uvoznik.″ Naravno. I treće – norme kvaliteta semena utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.
Tek ovako, sa ove tri rečenice ovaj član 29. zakona je kompletan, jer ovde fali neko ko će utvrditi norme za kvalitet semena. Ako je, uz obrazloženje koje je narodni poslanik Zoran Krasić izneo, neko odgovoran za kompletnu proceduru od početka, od predsemena, pa do setve, zašto ne bi u članu koji ovo reguliše i ovaj treći stav upotpunio ovaj član i u potpunosti regulisao ovaj deo.
Mislim da i ovde, kao i u mnogim prethodnim članovima, amandmani nisu usvojeni ne zato što ne valjaju, ne zato što ne upotpunjavaju zakon i omogućavaju da se on i primeni u praksi, nego zbog toga što ih je podnela poslanička grupa SRS. Smatram da bi u danu za glasanje stvarno trebalo da se glasa za ovaj amandman i onda bismo imali u tom članu 29. zaokruženu celinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo i člana i amandmana koji otkrivaju pozadinu i suštinu. U članu 38. kaže - etiketu izdaje stručna organizacija koju ovlasti ministar.
Znajući ministra, znajući to da je nekoliko stotina hiljada tona sojine sačme genetski modifikovane soje uvezeno, znajući za to da nije zaštitila, a bila je obavezna da zaštiti, poljoprivredne proizvođače koji se bave proizvodnjom duvana u niškom kraju, nego je "Filipu Morisu" omogućila da donese seme koje je zarazilo dve trećine poljoprivrednog zemljišta dole, znajući to da gospođa Dulić i njena porodica drže bar trećinu Subotice u svojim rukama, znajući i to da će to što će ona odrediti organizaciju koja će, kako kaže u članu, izdavati etiketu, stručnu organizaciju koja će izdavati etiketu, znajući to i znajući gospođu ministarku, znajući da sve to ima svoju monetarnu težinu, da ne kažem procenat, da ne kažem proviziju, da ne kažem korpuciju, zbog toga smo podneli, narodni poslanik gospođica Nataša Jovanović je podnela amandman kojim reguliše ovu materiju.
To znači da onaj ko proizvodi seme, ko dorađuje seme, ko priprema seme za prodaju, taj i da izda deklaraciju i da sutradan odgovara za kvalitet semena, da odgovara za eventualne štete koje nastanu zbog nekvalitetnog semena itd. U ministarku nema poverenja. Poslanici SRS nemaju poverenja u ministarkino poštenje, a sami znate da pre neki dan su rekli da imamo 44% od ukupnog broja glasova koliko se može osvojiti, a to znači 45% građana Srbije preko svojih poslanika danas iskazuje nepoverenje ministarki Dulić.
Uskoro ćemo, uostalom, razgovarati i o ministarki Dulić i o ostalim ministrima, i "ministrima", kako vi imate običaj da kažete pod navodnicima, i onda ćemo malo drugačije da prekomponujemo političku scenu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se diskusija prethodnika odnosila na moju diskusiju od četvrtka, prvo, koristim pravo na repliku, a onda ću o amandmanu.
Ubedi nas gospodin da se od genetski modifikovane sojine sačme ne može proizvesti nova soja. Normalno, kad je prerađena. Sada vas pitam, da li su u toj genetski modifikovanoj soji, od koje je napravljena sojina sačma, geni modifikovani? Jesu.
Zašto ste onda zaorali onolike parcele ljudima koji su posejali tu genetski modifikovanu soju - da biste sačmu uvezli i prodali građanima.
Što se tiče ovoga, nije 25.000 tona bila donacija. Prvo, nije bila donacija, nego su to građani Srbije debelo platili. Možda nisu platili Americi, ali su platili "Krmivo produktu", jer je svih 50.000 tona sojine sačme od genetski modifikovane soje prošlo kroz mlinove "Krmivoja" i otišlo da nahrani našu stoku. Toliko o tome.
Što se tiče ovog drugog dela, ovde imam devet ugovora koje je direktno ministarka Ivana Dulić-Marković odobrila za uvoz genetski modifikovane soje. Kakva je razlika između genetski modifikovane soje proizvedene u Americi, pa od nje napravljena sačma, ili recimo, genetski modifikovane soje u Sremu? Truju i jedna i druga, ali se na ovu sremsku ne može dobiti provizija.
Tu je suština. "Monsanto" firma ne daje proviziju za genetski modifikovanu soju iz Srema. Prema tome, nemojte više ljude obmanjivati. Imam ovde i dokument Udruženja proizvođača duvana. U doba kada je ministar bila gospođa Dulić, "Filip Moris" je naterao poljoprivredne proizvođače iz Niškog okruga da seju genetski modifikovanu "Virdžiniju" NC19 i NC55.
Šest do sedam godina nisu mogli da uberu ništa, desetkovan posed, uneta bolest, pročitaću vam kako se zove, i šest do sedam godina te parcele su neupotrebljive. Ispričaću vam posle na uvo, pošto vidim da stavljate ruku na uvo, ne čujete. Dakle, o tome da li se u ovu zemlju uvoze genetski modifikovani organizmi ili ne mislim da više ne treba pričati.
Narodni poslanik SRS Zoran Mašić podneo je amandman na član 2. i traži da se stav 1. briše. Stav 1. u osnovnom zakonu kaže: "Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju i promet genetički modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva". Evo načina da na velika vrata, u skladu sa zakonom, ako ga usvojite, uvozite sve genetski modifikovane organizme i da do kraja zatrujete još ovo što nam je ostalo čisto, a to je ta poljoprivreda.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je nekoliko puta prekršen Poslovnik, član 100.
Ne znam, ali u poslednje vreme, poslednjih nekoliko meseci manir ministara iz jedne šifrovane poslaničke grupe je da umesto da pričaju o temi, da pričaju o zakonu, izađu ovde i sole nam pamet, kritikuju, prozivaju poslanike, a zaboravljaju pri tom da je ovo naše radno mesto, da je ovo naš dom, da su oni ovde gosti koji su došli da nas ubede u ispravnost, u valjanost zakonskih projekata koje predlažu.
Juče se pred kraj radnog vremena to ponovilo, pa hajde ono u uvodnom ekspozeu mogli smo gospođi Ivani Dulić-Marković i da oprostimo, ali u završnoj reči, od 17,50 do 18,10 časova je trajala, najgore uvrede na račun srpskog naroda je izrekla.
Međutim, kako bih sačuvao 3.000 dinara, da ne bih dobio opomenu i da ne bih bio kažnjen, neću reći da je lagala, ali ću reći da nije govorila istinu kada je rekla u ekspozeu da je zaustavila uvoz genetski modifikovanih organizama, a konkretno se govorilo o genetski modifikovanoj soji.
Jedino što je rekla a da nije slagala, to je da je naterala seljake koji su posejali tu genetski modifikovanu soju da sve parcele zasejane tom sojom preoru.
Veliku štetu su seljaci pri tom pretrpeli i ne znajući da su genetski modifikovano seme posejali, a što je razlog zbog čega je ta soja zaorana. Vi znate da se po evropskim standardima 3% genetski modifikovanih organizama može uneti u koncentrat za stočnu ishranu.
Dana 3. jula 2001. godine, direktor Saveznog zavoda za biljne i životinjske resurse, Ivana Dulić-Marković, dozvolila je da se preko "Tranšpeda" uveze 50.000 tona genetski modifikovane soje. Potpis i pečat.
Čekajte, nije to sve: 26. 7. 2004. godine, rešenje Ministarstva poljoprivrede, gospođa Dulić-Marković je bila ministar poljoprivrede, da se uveze 1.270 tona; dana 26. 7. 2004. godine, isti dan, samo drugo rešenje, da se uveze 1.307 tona genetski modifikovane soje; dana 18. 8. 2004. godine 1.068,5 tona; dana 18. 8. 2004. godine, dakle isti datum, samo drugi uvoznik, 824.

Samo hoću da narodni poslanici vide ko je dozvolio uvoz genetski modifikovane soje jer nam je ministarka juče ujutru i juče pred kraj radnog vremena nešto drugo govorila.

Koristim i drugih 10 minuta. Evo, završavam za minut.
Dana 28. 7. 2004. godine 1.218 tona, dana 27. 7. 2004. godine 775 tona, dana 6. 9. 2004. godine 1.100 tona, i tako dalje. Ovo je samo deo rešenja, nisam uspeo da isfotokopiram jutros kada sam se spremao za današnju sednicu, do kraja radnog vremena ću bar još ovoliko rešenja doneti da vam pokažem.

Ministarka Ivana Dulić-Marković je i sada prekršila Poslovnik, član 100. Doduše, od juče je promenila frizuru, ofarbala kosu, obula čarape, ali i dalje isto liči kada mi je replicirala, ili je to možda neko drugi, a ja nisam prepoznao.
Sva rešenja su sa potpisom ministarke, sva rešenja su sa potpisom Ministarstva. Nekoliko stotina hiljada tona sojine sačme, genetski modifikovane soje, uvezeno je samo sa njenim potpisom. O čemu je pričala ministarka Dulić-Marković jutros, stvarno ne znam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde odsutna ministarka Ivana Dulić-Marković bi mogla da čuje dosta toga kroz odbranu amandmana poslanika SRS.
Možda se to njoj ne bi svidelo, ali u interesu srpske poljoprivrede trebalo bi da bude tu i da mnoge amandmane prihvati.
Narodni poslanik Milorad Krstin podneo je amandman da se u članu 1. doda stav 2, koji glasi: "Proizvodnja semena, dorada i promet semena vrši se pod uslovima koje, u skladu sa ovim zakonom, ugovorom o umnožavanju sorti i hibrida poljoprivrednog bilja zaključi nosilac prava zaštite sorte sa ostalim učesnicima u semenskoj proizvodnji".
Obrazloženje zašto nije prihvaćen amandman kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je u osnovnim odredbama Predloga zakona precizirana materija koja se njime reguliše. Oblast zaštite itd."
Sadašnji ministar Ivana Dulić-Marković je, kao direktor Saveznog zavoda za biljne i genetičke resurse, došla je preko G17 posto, pardon, G17 plus, u Institut, i to kao voćar-virusolog, i nije sasvim bila kompetentna, ali to nije toliko ni bitno, koliko je bitno da za dve godine nije uspela da obezbedi zakon kojim se reguliše semenska proizvodnja u Srbiji.
Razlog je vrlo jednostavan: američka firma "Monsanto", koja je sponzor mnogih putovanja naše ministarke u SAD, a verovatno i na neka egzotična ostrva, debelo plaća sva studijska i sva ostala putovanja gospođe ministarke.
Bar jednom mesečno gospođa ministarka krene do Zagreba. Destinacija odakle odlazi u Ameriku je Zagreb, tamo se vraća i odande dolazi ovamo.
Razlog je vrlo jednostavan: proizvođač genetski modifikovanih organizama, najveći proizvođač i izvoznik, od koga su ogromne količine i ove genetski modifikovane soje uvezene u našu zemlju, upravo je ta firma "Monsanto" iz SAD. Setite se one donacije koju smo posle debelo platili, a koja je iznosila nekih dva puta po 50.000 tona genetski modifikovane soje.
Sada da kažem vama i građanima Srbije, da je sve te količine što su ušle u "Krmivo produkt" u Surčinu, tu prerađene u procentima koje je odredio "Krmivoje", pojela naša stoka.
Mi smo to meso jeli i pitanje je koliko je na zdravlje srpske nacije i srpske populacije uticala samo ta količina, a da ne govorim o svim onim količinama, za koje sam vam pre pauze pokazao ugovore, koje je direktno potpisala Ivana Dulić-Marković, ministar poljoprivrede, kao i rešenja kojima je odobravala da se uveze genetski modifikovana soja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovog trenutka je poslanička grupa SRS dobila informaciju iz policije. Policija je utvrdila da je izvesni Srđan Bajić, član Lige, poslao zadnju poruka, na osnovu koje je utvrđeno ko je Maji pretio. Ta poruka glasi: "Neće te za nekoliko dana biti." Mi srpski radikali sada zahtevamo od policije Pokrajine, od MUP-a RS, da ovoga i sve one za koje ima podatke hitno uhapsi, jer ovo nije delo jednog čoveka, ovo je delo organizovane grupe na čijem čelu stoji, doduše malo teško, Nenad Čanak; malo teško jer ga menjaju i u toj njegovoj stranci.
Danas govorimo o organizovanom kriminalu, mada ne vidim razlike, i juče smo govorili, i u četvrtak smo govorili, pre vikenda, o organizovanom kriminalu. Dok smo govorili o Dinkiću, govorili smo o organizovanom kriminalu. Dok smo govorili o uništenju domaćih banaka i uvođenju stranih banaka ovde, govorili smo o organizovanom kriminalu.
Kada smo govorili o Kipru, i o srpskim parama koje su bile tamo pa ih više nema, sada su na Devičanski ostrvima, na drugim računima i sa imenima drugih nosilaca tih računa, takođe smo govorili o organizovanom kriminalu.
Sve počinje od malena, od malih nogu, što se kaže, jer pođe dete u školu, ispustili ga roditelji, uđe u samoposlugu, ukrade žvake, ukrade bombone, čokoladicu, a kada malo poraste, onda navuče čarapu na glavu, uzme kalašnjikov u ruke i uđe u Narodnu banku. To je organizovani kriminal, dakle, organizovan tako što nije ušao čovek sam, nego su ušla još četvorica, posle one buldožer revolucije, sa njim.
Podaci koje su dobili članovi Odbora za bezbednost govore da je sitan kriminal u opadanju. Narod više nema para, pa ni džeparenje džeparošima se više ne isplati, jer "padnu" za 50 ili 100 dinara koje napipaju u džepu, a krupan i organizovan kriminal je u usponu.
Ne vidim veliku razliku između prethodne diskusije, prethodne rasprave i rasprave o ovoj tački. Organizovan kriminal u privatizaciji. Setite se koliko je preduzeća privatizovano, pa su izvesni Kolesari, ili kako se već zovu ovi drugi, ne prezivaju se tako, sistem je isti, dobili su silne provizije. Recimo, tu je Cementara "Popovac", priča se, pisalo se, dakle, milion i nešto evra, pa onda postane najveći vlasnik stanova u Beogradu. Organizovani kriminal; Anketni odbor je raspravljao mesec i po dana o tome ko je omogućio dvojici najvećih kriminalaca u ovom delu, Hamoviću i Lazareviću, da kupuju struju od nas kada nama treba, da nam vraćaju struju kada nama ne treba, da prodaju struju Srbiji kada Srbiji ne treba, da Srbija mora da zatvara hidroelektrane da ne proizvode struju da bi se kupila Hamovićeva struja, i za koliko je tu provizija. To je organizovan kriminal. Organizovan kriminal u NIS-u, državno preduzeće, preduzeće koje mora na neki način da obezbedi država, dakle da obezbedi derivate, poprimani neki s koca i konopca, da ne kažem tako.
Jer ima sedam miliona, direktor za marketing – ne znam kako se zove, nije ni bitno, jer se oni samo razlikuju po imenima i po broju čarapa, inače sistem rada je isti – imao je sedam miliona za godinu dana da potroši za marketing. Dakle, 37 miliona za četiri meseca je potrošio, tako što su se smucali on i još neki u toj ekipi, dvojica ili trojica, i naravno, dve-tri njihove najbliže saradnice, po belom svetu. Ukupno je za prošlu godinu 57 miliona dinara potrošeno.
NIS je sve siromašniji, čini mi se da je to intencija, dakle, osiromašiti javno preduzeće, pa ga kupiti za male pare. Uostalom, vidite šta se u JAT-u radi, JAT dovode do prosjačkog štapa, ne bi li "Delta", koja je prodala svoju banku, uložila pare u "Deltam", ili kako će se već zvati to preduzeće za prevoz avionima.
I, gle čuda, Velja Ilić se tu umešao, magistar od juče. Magistrirao je juče i prekjuče je već na tenderu, imamo taj zakon ovde u pripremi, magistar daje magistralu od Horgoša do Požege, a autoput od Horgoša do Beograda, samo par deonica vrlo kratkih, nije završen, ali autoput funkcioniše. Dva puta je već puštao taj deo, sekao traku, ali tada nije bio magistar, tada je bio tehničar, ali to nije bitno.
Organizovan kriminal u farmaciji; "Galenika" se sistematski, jedna od najvećih firmi za proizvodnju lekova, dovodi do prosjačkog štapa, tako što se doveo jedan kome na diplomi piše da je član G17 plus, od staža ima godinu i po dana u G17 plus, nigde nije radio, sada se pojavio i on je generalni direktor, mlad dečko, prespektivan, kad uništi "Galeniku", verovatno će ga prebaciti da uništi još nešto, ukoliko dotle ne budu izbori, a nadam se da će već ove godine izbori biti i da ga sprečimo da dalje napreduje.
Kakva je razlika između organizovanog kriminala posle doslaska DOS-a, gde je Čume bio glavni izvođač radova na asfaltiranju puteva po Srbiji, i sada, gde Velja Ilić te iste Čumetove mašine koristi, iznajmljuje i asfaltira puteve po Srbiji?
Razlika je samo u tome, dame i gospodo narodni poslanici, to građani Srbije vrlo dobro znaju, ali vidim da ovde neki poslanici ne znaju, što proviziju sada prima neko drugi.
Ne prima je onaj ko je primao do 2003. Sada je prima neko drugi.
Kada se budu raspisali izbori, kada voljom naroda SRS preuzme vlast, mnogi od ovih koji danas mašu ovde po Srbiji biće zaštićeni svedoci, s obzirom da ste i vi uveli naziv - zaštićeni svedok.
Znam da će Dinkić biti zaštićeni svedok i da će on onda otkrivati sve svoje saradnike, sa kojima je opljačkao i opustošio Srbiju.
Na kraju, da kažem i to da organi reda moraju da reše sve ovo vezano za Makinu grupu, za Čedu Jovanovića, za izvesnog Milića, i s obzirom da se u svim sredstvima javnog dezinformisanja objavljuje da se Čedi preti, predlažem ministru pravde i ministru policije da lepo Čedomira smeste na bezbedno i sigurno mesto, a ako ga tamo smeste, verovatno će i on da bude zaštićeni svedok, pa će mnogo štošta da otkrije.
Posavetovao bih, na kraju, gospodu iz vladajuće koalicije, ne sve, ali jedan dobar deo koalicije, što reče Duško Radović: "Tucite vašu decu kad god primetite da liče na vas".

Dame i gospodo narodni poslanici, divim se hrabrosti poslanika SRS, tu hrabrost nemam. Nemam hrabrosti da nazovem Dinkića lopužom, nisam ga ni do sada nikad nazvao i divim se kad oni to tako kažu.
Zato sam odlučio, da je on danas tu obratio bih se sa - dame i gospodo narodni poslanici, vaša visosti gospodine Dinkiću, ali ga nema pa mi je olakšao posao.
Više nikad neću da pomenem ono kad je on sa čarapom i sa kalašnjikovom upao u Narodnu banku kao lopuža, jer lopovi upadaju noću, on je upao danju.
Neću više nikad da pomenem onu gomilu slika koje su bile u Narodnoj banci dok je on bio guverner, pa nema njega kao guvernera, nema ni umetničkih slika, jer je jedan iz Narodne banke pitao gde su slike, pa su ostali iz Narodne banke pitali gde je on.
Neću da pominjem onaj devizni depozit od 30 miliona dolara koje je on, dok je bio guverner, samonametnuti guverner, dao svojim kumovima, prijateljima Hamoviću i Lazareviću, u Evroaksis banku. I neću da ga vezujem za Hamovića i Lazarevića jer oni su kriminalci, a ako ga vežem, moram da kažem da je i on kriminalac, a to neću.
Neću da pominjem ni ovoga što ga je nasledio kad je rasturao Jugobanku, Jelašić, ne znam kako se zvao pre nego što je primio državljanstvo, a znam da je bio u onoj komisiji za prodaju imovine Jugobanke, pa mercedes, koji je ukupno star dve godine, uzeo za 13.000 evra. Ako to kažem, onda moram da ga povežem sa Dinkićem i moram da pomenem da je Dinkić lopov, a to neću.
Neću da pričam o četiri banke koje je on zatvorio i tako ostavio nekoliko hiljada ljudi bez posla i nekoliko desetina hiljada preduzeća po Srbiji bez imovine, Srbiju ostavio bez debele imovine i ono što je ostalo, pošto je udario katanac u te četiri banke, krčmi kao da mu je očevina.
Neću da pominjem to što je nekoliko milijardi dolara pronašao na Kipru, jer tih para više na Kipru nema. Čuo sam da su otišle na Devičanska ostrva, pominju Janjuševića tamo, da mu je on bio veza, ali neću da kažem, bojim se da mi se Dinkić ne naljuti. Neću da pričam ni o tome koliko je državu opljačkao kada je prilikom razmene marke za evro građana Srbije skinuo kurs, pa posle promenio kurs i koliko je samo na toj razlici od kursa para uzeo. Neću jer ne smem da kažem. Ni kad ga budu uhapsili neću smeti da kažem da je lopuža, bar desetak dana dok se ne otkrije.
Danas sam očekivao da pored ministra Stojkovića sedi i ministar Jočić, a da sa ove strane sedi Dinkić u bukagijama, onda bismo mogli puno šta da pričamo. Ovako nećemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SRS podneo sam amandman kojim tražim da se u članu 3. tačka 2) Predloga zakona tekst "neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji" briše.
Da bi i građanima i poslanicima bilo jasno, ja ću vam pročitati tačku 2). Dakle, kaže se ovako: "fizičko lice, pravno lice i osnivač pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnošenja ponude na tender, odnosno prijave za učešće na aukciji".
Odgovor koji sam dobio od Vlade Republike Srbije zbog čega amandman nije usvojen kaže – imajući u vidu izneto, propisano je da učesnici u postupku privatizacije – pa se kaže dalje u tekstu – ne mogu biti kupci kapitala ili imovine ukoliko ne izmire obaveze. Prihvatanje predloženog amandmana imalo bi za posledicu da Zakon o privatizaciji unapred sankcioniše ponašanje savesnog poverioca kao potencijalnog kupca kapitala ili imovine u slučaju kada se radi o njegovoj obavezi prema subjektu privatizacije itd.
Možete doći u situaciju da se u dogovoru (a od kada je prošla ona "buldožer revolucija" sve se uglavnom u dogovoru i radi) preuzme roba iz jednog preduzeća u ogromnoj vrednosti, da se roba ne plati, da se kapital ne vrati preduzeću, da se u međuvremenu roba proda i da se taj novac plasira u neku od banaka. Pri tom ne mislim na ove Dinkićeve banke, jer počev od ministra, pa zaključno sa direktorom banke, i kada bi se davili u Moravi bolje da mu kažete - evo ruke, a ne - daj ruku, jer oni ne daju nego uzimaju.
Ali, ima banaka koje su kapital, daju vrlo visoke kamate i da se taj kapital oplodi i da se samo od oplodnje tog kapitala sutradan kupi preduzeće.
Ne može, dame i gospodo, neko ko je dužnik preduzeća koje se prodaje da učestvuje u kupovini tog preduzeća. Suština amandmana je u tome i smatram da će tek usvajanjem ovog amandmana ovaj član 3. odnosno tačka 2) ovog člana imati smisao.
Oni koji duguju preduzeću koje se prodaje, bilo na tenderu, bilo na aukciji, koji su dužnici, do dana prodaje ne mogu biti kupci. Jer, danas se raspisuje tender, danas može da vrati dug i danas da se pojavi kao kupac i danas, odnosno sutra kada bude ta licitacija, da kupi to preduzeće onaj koji je zbog svog nesavesnog poslovanja, zbog dugovanja tom preduzeću doveo preduzeće u vrlo nezavidnu situaciju i samim tim mu maksimalno oborio cenu.
Bojim se, što reče Branko Ćopić - znam ja vas, pa se zbog toga bojim, da zbog ovakvih situacija možemo dovesti privredu u situaciju da se za sitne pare kupuju velike materijalne vrednosti i za pare stečene na ovakav način.