Gospodine ministre, verujem da ste vi bili ovih dana jako zauzeti tako da niste mogli da otpratite ovaj skup u Sarajevu, njegove zaključke, smernice, pokazatelje, najave itd, jer da jeste sigurno biste povukli ovaj zakon iz procedure i onda počeli kao inteligentan čovek da tražite neke druge pravce. Jer, koliko se moglo videti odande, nas Evropa neće, neće u dogledno vreme ili bar neće dok smo vi i ja živi, a posle ne znam.
Zbog toga bi valjalo da naše obrazovanje usmerite ka nekim drugim oblicima obrazovanja u svetu, pa da pogledate, recimo, po kojim standardima, po kojim zakonima se studira na ''Lomonosovu'' i drugim ruskim univerzitetima, jer od 2000. godine pa naovamo, od kada je krenuo sunovrat svega i svačega, pored ostalog i obrazovanja, sa pečatom koji smo dobili sa ''Bolonjom'', mnogo štošta se uništilo i u oblasti obrazovanja, tako da sad vidim da i vi ovde polako ali sigurno ''Bolonju'' gurate u ćošak i sada se ide na neke globalističke, univerzalne vrednosti, ali ne bih o tome da govorim.
Govoriću o nečem drugom, čega malo ima u ovom zakonu, o socijalnoj kategoriji visokoškolaca i visokoškolskog obrazovanja, jer kako stvari stoje, u onoj nazadnoj Srbiji, do "buldožer revolucije", mnogi studenti su mogli da se školuju zato što su dobijali državne stipendije. Od kada je krenuo opšti sunovrat i privrede i svega, od kad su mnoge firme zatvorene, od kada je stotine hiljada ljudi ostalo bez posla i ne mogu da školuju svoju decu, država, pa Ministarstvo prosvete, pa vi, ministre, morate malo više da vodite računa o tome, jer po ovome će samo deca bogatih moći da se školuju.
S druge strane, deca bogatih će, inače, moći da se školuju na privatnim univerzitetima koje ste otvorili u državi Srbiji. Tamo se tačno zna cena. Ako kupujete celu godinu, onda je to jeftinije, dobijete bonus itd. Uostalom, deca bezobrazno bogatih, kako reče predsednik, a poštujem izreku koju je on rekao, ne moraju da kupuju diplomu, kupiće ceo univerzitet kao, recimo, "Singidunum" i onda će se utvrditi potražnja i ponuda, utvrdiće se cene za svaki predmet, za svaku godinu, pa i za cele studije. Onda sigurno nećemo moći da dobijemo onakve blistave umove, jer oni ne mogu da se školuju. O stipendijama ne vodite računa, kao što rekoh. Oni neće moći da završavaju fakultete i onda će nam propadati izuzetno inteligentna deca.
Otkriću vam tajnu i pomoći ću vam, da vas makar malo usmerim. SRS u svom programu kaže – prva godina besplatno za sve studente koji upišu; onaj ko završi prvu godinu druga godina mu je besplatna; ko završi drugu u roku, treća itd. do kraja. Oni koji ne završe, oni mogu studirati deset i više godina. Možda biste mogli da počnete u tom pravcu da reformišete prosvetu, pa kad uskoro dođemo na vlast da ne počinjemo baš od nule.
Dragi moj ministre, mislim da je ovo tumaranje, traženje evropskih vrednosti na svim nivoima, pa i u prosveti, stvarno došlo do zadnjih granica, tim pre što SRS već godinama ukazuje – neće nas Evropa, gospodo, ne usaglašavajte naše zakone sa evropskim vrednostima. Merkelova vam je jasno rekla. Svi oni čija reč i mišljenje mnogo važi u EU jasno su vam stavili do znanja. Ako ikada budemo, a rekao sam da ćete vi sigurno u penziju dok se to ostvari, mi ćemo biti neki prilepak Evropi i samo će od nas tražiti onu nekvalifikovanu ili polukvalifikovanu radnu snagu. Naše mlade talente, naše mlade stručnjake sigurno nećete moći da plasirate u Evropu, a o ulasku Srbije u Evropu i o korišćenju tih evropskih vrednosti teško da možemo da razgovaramo.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Uostalom, pogledajte još jedanput, sigurno je snimljeno, zaključke Sarajevskog samita i sve će vam biti jasno.

Besplatno školovanje je, gospodine ministre, samo polovina dažbina. Morate imati u vidu da je Srbija osiromašila načisto, pogotovo od 2000. do danas, da više nema srednjeg sloja koji je mogao da školuje svoju decu, ljudi nemaju ni za hleb. Sada idemo, promovišemo knjigu prof. dr Vojislava Šešelja "Dosije" i srećemo se sa ljudima, mnogo dece ostaje sa srednjom školom jer nemaju roditelji para da ih upišu.
Samo je polovina besplatno školovanje. Druga polovina je stanovanje, knjige, garderoba, putovanja, hrana te dece. Krediti i stipendije su jedini način da toj deci omogućite da steknu znanja, da steknu obrazovanje. I verujte da će ta deca ovoj državi da vrate sigurno mnogo više i pre nego deca ovih koji će kupovati, ne diplomu univerziteta, nego ceo univerzitet, npr. "Singidunum".
Znam da su 2002, 2003. godine napravljeni ovi dugovi Ministarstvu prosvete. Čini mi se da je tad bio Gašo Knežević. Normalno, od njega tako nešto možete očekivati. Ostavimo to, o onim bivšima sve najbolje.
Razumem vas, razumem i ministra Ruske Federacije kada kaže da nema ništa protiv evropskog standarda učenja, ali u Evropi, a ne u Rusiji. Sasvim drugačiji su i program i sve ostalo u Rusiji.
Ova zemlja ima mnogo talentovane dece. Šteta je da zbog toga što neki oko vas, ne kažem za vas, neće razumeti da toj deci treba pružiti mogućnost da se školuju, jer ova Srbija, da vas podsetim, dade i Teslu i Pupina i mnoge druge, a dade i dr Vojislava Šešelja. Hvala. (Aplauz)

Gospođo predsedniče, prekršen je član 27. Poslovnika alineja 1, 2. i 3, gde se kaže da se starate o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Naime, Poslovnikom je regulisano kada narodni poslanici koji izdvoje mišljenje na odborima imaju pravo da obrazlože svoje izdvajanje mišljenja. Pošto mi niste dali reč onda kada ste davali reč poslanicima koji su izdvojili mišljenje, išao sam u službu i tražio sam da se ovo dostavi. Oni su rekli da su poslali još pre nekoliko minuta i mislim da je vreme da mi date reč da objasnim zašto sam izdvojio mišljenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 150. stav 2. Predloga zakona kaže: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o sistemima veza ("Službeni list SFRJ"…)'' itd. Poslednji Zakon o sistemima veza je izglasan 1996. godine i u stavu 1. piše da prestaje da važi Zakon o telekomunikacijama, ali ovaj podatak nedostaje, tako da smo mi upućeni na internet, da bismo se podsetili kada je Zakon o telekomunikacijama donet.
U svakom slučaju, pre šest godina doneta je Preporuka EU da se usaglase stavovi naših zakona sa evropskim zakonodavstvom i do današnjeg dana ništa nije urađeno. S obzirom na to da imamo odluke, stavove sa nedavno održanog samita u Sarajevu, gde su vodeće zemlje EU nedvosmisleno rekle šta su imale da kažu po pitanju našeg ulaska u EU, preporučujem i vama iz ministarstava i Narodnoj skupštini da razmislite da li je vreme da počnemo naše zakonodavstvo da usaglašavamo sa nekim drugim zemljama, jer su oni nedvosmisleno rekli da nas tamo neće, bar neće u dogledno vreme, a dok se steknu uslovi i EU će se raspasti. Prema tome, pokušajte da naše zakonodavstvo usaglasite, recimo, sa ruskim zakonodavstvom. Možda će vam biti pametnije.
Što se tiče ovog zakona o telekomunikacijama i u ovom zakonu, kao i u prethodnim zakonima, podaci su apsolutno nezaštićeni i postoji velika mogućnost zloupotrebe. Da vas podsetim samo na nedavna suđenja i ovde u Specijalnom sudu i suđenja u Haškom Tribunalu, gde su presretnuti razgovori bili osnovni dokazi za nekakve stavove, nekakva mišljenja, nekakve odluke itd. Pri tom, neselektivno se prisluškuje i dan-danas, pa i vas, prisluškivana gospodo iz vlasti, da podsetim, u jednom tomu knjige prof. dr Vojislava Šešelja piše koliko je prisluškivano onih za koje sud nije doneo odluku, koliko je prisluškivano onih koji su bili potrebni službi, čak i iz vrha vlasti.
Da vas podsetim samo na sitnicu da je prisluškivan i praćen prvi pratilac ubijenog premijera Zorana Đinđića.
Ovaj zakon ne donosi klauzule kojima će to biti moguće zabraniti.
Reče gospođa ministar da se ne formira nova agencija, nego da se restrukturiše ova prethodna, stara Agencija za telekomunikacije, pa da priupitam usput – koliko će u tom restrukturiranju te agencije biti novih radnih mesta za poslušnike, za one koji lepe plakate ili dele žute paketiće u predizbornim kampanjama?
Mi iz SRS smo apsolutno protiv agencija kao paradržavnih organa.
Sledeće što je ostalo nedorečeno i nejasno u ovom zakonu to je da se ova agencija delom, i to popriličnim delom, meša u poslove dosadašnje RRA. Nejasna je nadležnost agencije i mesta u sistemu.
Smatram da Agencija, zakonom je to tako propisano, odnosno nije definisano jasno i ispada da će Agencija za sve odgovarati samoj sebi. To ne može. SRS je podnela određen broj amandmana i ti amandmani će služiti samo da isprave nedorečenosti i nejasnoće u ovom zakonu koji ste vi danas stavili pred Narodnu skupštinu.
Morao sam da izdvojim mišljenje, s obzirom na to da je ovo došlo pred Odbor za evropske integracije upravo ovako.
Još jednom da vas podsetim, gospodo iz vladajuće koalicije, svi ste prisluškivani. Pitanje je samo čije će razgovore, presretnute razgovore, kako kažu, staviti na dnevni red. Čitajte knjige prof. dr Vojislava Šešelja, naći ćete tamo puno štošta što je interesantno. Hvala. (Aplauz)

Smatrao sam, dame i gospodo narodni poslanici, sve do današnjeg dana, odnosno do trenutka kad sam dobio obrazloženje zašto mi se amandman ne prihvata, da mi radimo u Parlamentu Republike Srbije, da država Srbija ima srpski jezik kao službeni jezik, pored jezika naroda i narodnosti koje žive u Srbiji. Smatrao sam da zakone donosimo za državu Srbiju i da će se primenjivati u državi Srbiji, zbog toga sam smatrao da moraju da budu na srpskom jeziku i da termini koji su korišćeni u zakonu budu srpski termini.
Predlagao sam svojevremeno, da sve te zakone koje moramo da usvojimo da bismo eventualno ušli u Evropsku uniju, da iskoristimo iskustvo Bugarske, pa sve na engleskom, jedno 300 komada, završimo za dan, smandrljamo tih 300 komada i završimo posao. Baš me zanima da li Nemačka, Francuska ili Španija, dakle, zemlje koje drže do svog suvereniteta, do teritorijalnog integriteta, do svog jezika i pisma, prilagođavaju svoje termine u svojim zakonima terminima, eventualno, Engleske ili nekih zemalja, pre svega Amerike, koje se koriste engleskim jezikom.
Neću da vas podsećam na reči Stefana Nemanje koje je izgovorio svom sinu – ''Jezik je, sine, država, jezik je, sine, osnov. Grad kad izgubiš možeš ga povratiti, a jezik kad izgubiš ne možeš ga povratiti.'' Izgleda da ćemo, ako ovako nastavite, dame i gospodo narodni poslanici, u Evropu puzajući ili, još gore, s obzirom na neke zakone koje smo doneli u prethodnom periodu, u rikverc, pa kome se šta zalomi. Hvala. (Aplauz)

Sad su me ovi iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, zbunili, jer u obrazloženju zašto mi nije prihvaćen amandman kažu: "Amandman se ne prihvata iz razloga navedenih za neprihvatanje amandmana na član 6.". Amandman na član 6. sasvim druge stvari reguliše, a ja uopšte nisam podneo amandman na član 6, nego na član 5. i pretpostavljam da su se oni, pošto je bila telefonska sednica, verovatno zbunili ili nije čuo onaj što je trebalo da piše da je 5, a ne 6.
Da se vratimo amandmanu. Opet sam tražio da se primenjuje termin "jednoznačnost" umesto termina "sledivost", jer "jednoznačnost" znači da dve stvari apsolutno imaju isto značenje, ako je "sledivost", onda jedna stvar sledi drugu. Prema tome i samo značenje je drugačije i ne moraju da budu u sklopu.
U obrazloženju za član 5, ne za član 6, gospodine ministre, ispravite te tamo što vam pričaju, kažu: ''Takođe, pojam "jednoznačnost", čije se uvođenje predlaže ovim amandmanom, suštinski nema značenje međunarodno priznatog pojma "traceability", čije je značenje preuzeto ovom tačkom Predloga zakona.'' Pa, što ne rekoste, ljudi, da je "trejsibiliti" u pitanju?!
To je čista srpska reč, izvorna srpska reč iz srca Šumadije, pa da koristimo sad tu reč i u običnom razgovoru, u žargonu kad se sretnemo. Ma, ''trejsibiliti''! K'o i juče. Zahvaljujem. (Aplauz)

I ovaj amandman je ''trejsibiliti'' u odnosu na prethodna dva amandmana, ima isto značenje, jer tretira istu reč i isti pojam koji se koriste u ovom zakonu.
Iskoristio sam ovu staru srpsku reč, znači da se prilagođavam i da ću zajedno sa vama, odnosno malo pre vas u Evropu, jer koristim evropske standarde na sednici Skupštine, što znači da će i SRS sa mnom pre vas u Evropu.
Doduše, ostaje ono pitanje kada nas uvedu zajedno sa Kosovom, onda ćemo u Evropu. Bez Kosova Srbija nema šta da traži u Evropi.
Da se vratimo sad, pošto je i ovde obrazloženje za neprihvatanje amandmana na član 6. Kaže: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 5. stav 1. tačka 7) Predloga zakona značenje pojma "sledivost" preuzeto iz Međunarodnog rečnika osnovnih i opštih termina u metodologiji…'' itd, ''koji je, pored ostalog, kao međunarodni dokument korišćen prilikom izrade Predloga zakona, radi stvaranja uslova za ispunjavanje zahteva za članstvo Republike Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) i u Evropskoj uniji (EU).''
Pa, da li je ovo bila jedina kočnica što do sada ne uđosmo u EU?! Da nije, možda, ona korupcija koju je pronašla Agencija za borbu protiv korupcije, kao i Državna revizorska institucija u nekim ministarstvima? Da nije ona korupcija da svaka stranka, osim SRS, ima svog gazdu i mentora, dakle, onoga koji je plaća? Da nije nešto drugo? Nego, evo, baš sad, sledivost, ako nije sledivost, onda ne ulazimo u EU, ako je jednoznačnost, ne daj bože, upisana.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam video ovoliko ministara, zamenika, pomoćnika ili državnih sekretara, kako se sada zamenici zovu, u Skupštini, pitao sam se da li je neko ostao da čuva kuću dole? Bojim se dok ste ovde da vam se neko ne useli u one kancelarije.
Sada da pređemo na zakone. Pošto ne mogu o svim zakonima za koje sam izuzeo mišljenje da govorim, kratko je vreme, osvrnuću se samo na zakon o šumama, ali prethodno bih zamolio ministra poljoprivrede, gospodina Dragina, da se potrudi da zaustavi najveće zlo koje se sprema da uđe u Srbiju.
Pretpostavljam da je čuo da se firma "Monsanto" sprema da uđe i da vrši eksperimente u Institutu za kukuruz, Zemun Polje. Zaustavite tu pošast. Ne dajte da GMO uđu u Srbiju. Posle toga nam sigurno više neće biti leka. Da pređemo na zakon o šumama.
Da li vi mislite, gospodo iz Vlade, da će ovaj zakon rešiti problem delimično ili potpuno devastiranih šuma koje su sada u Srbiji? Da vas podsetim, podatak koji sam našao upravo u ovom zakonu, kod nas je 27% šuma, u EU je 41%, a nekad je Srbija bila prva u Evropi po šumama. Uostalom, čitava područja, čitavi delovi Srbije ili, kako ministar Dinkić sad to lepo prekroji, regioni su imena dobijali upravo po šumama.
Rodom sam iz jednog sela ispod Malog Jastrepca i sećam se kakav je Mali Jastrebac bio pošumljen i da je na svakih 500 ili 1000 metara postojao izvor jer su šume čuvale vodu i ta voda je u izvorima najčistija i dan-danas u nekoliko izvora koliko je ostalo.
Onda su došli neki drugi koji su shvatili da šumu treba poseći, da drvo treba izvesti u Italiju i sad imate na 100–150 metara po jednu bukvu, a doneli su sorte koje nisu autohtone, sorte koje ne rastu tu, sorte kojima ne odgovaraju u krajnjoj liniji uslovi i sad imate boriće, ne borove, nego boriće koji su stari 40 godina, a visoki tri ili četiri metra, tamo gde su nekad bile stoletne bukove šume i prekrivale čitav Jastrebac. Ovim zakonom sigurno to nećete moći da rešite.
Ima još jedan problem koji država Srbija mora pre nego što krene u bilo kakvo rešavanje problema šuma da reši, a to je povraćaj manastirske imovine i manastirskih šuma. Znam samo za jedan primer i to sam čuo u jednom izlaganju od gospodina Radiše Ilića koji je doneo podatke da, recimo, samo manastiru Ravanica treba da se vrati više od 1.200 hektara šuma. Zašto država Srbija to ne vraća?
Odgovor je vrlo jednostavan – deo koji se zove Pasuljanske livade i koji je nekad država oduzela od manastira i pretvorila u poligon sada se priprema isto za vojni poligon, ali za neku drugu vojsku, neku vojsku koja je 1999. godine našla za shodno, i to svih 19 zemalja ili 23, kako stoje drugi podaci, da bombarduje ovu Srbiju.
Čini mi se da će, pored Bondstila, nići još jedna velika baza ne bi li se Rusija okružila NATO odnosno čitaj američkim bazama.
Da ste vratili šume onda kada ste obećali, kada ste dolazili posle "buldožer revolucije" na vlast, da ste vratili šume i imovinu manastirima, danas ne bismo imali problem Kosova i Metohije jer je cela Metohija u stvari manastirsko zemljište koje je komunistička Brozova vlast oduzela odnosno kralj Aleksandar jedno vreme, a posle toga i Broz oduzeli su od manastira.
Danas bismo imali manastirsku imovinu. Manastiri su srpski i ne bismo imali ovaj problem. Uostalom, Metohija je cela dobila ime po Metohu, manastirskom zemljištu.
Sada da vidimo kako ste rešili u narednih 10 godina da potrošite oko milijardu evra i trebalo bi, čini mi se, i to analizirati. To je bio razlog zbog čega sam izuzeo svoje mišljenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem o ovom zakonu, pitaću ministra zdravlja, juče ili prekjuče sam pročitao u novinama njegovu izjavu da će on, Ministarstvo, ali čitajte on, ostatak vakcina koji je uvezen protiv svinjskog gripa, pokloniti onima koji su siromašniji od nas, pa pitam ministra…
(Predsednik: Molim vas, institut postavljanja pitanja nije danas. Držite se dnevnog reda.)
U sklopu ovog zakona ipak ću pitati ministra ko ga je ovlastio da imovinom građana Srbije na taj način raspolaže i da li se slučajno Mišković odrekao ona dva evra po dozi?
(Predsednik: Gospodine Markoviću, upozoravam vas da se držite dnevnog reda.)
Pretpostavljam da se nije odrekao, ali da ne bismo gospodina Miškovića uvredili, jer je on sponzor mnogih ovih stranaka, vratiću se na temu, pa da pitam nešto drugo ministra, ako dozvoljavate.
Zašto se pozitivna lista lekova menja na svaka dva, odnosno tri meseca? To je u sastavu diskusije o ovom zakonu, ne morate me prekidati. Zašto se sa te pozitivne liste skidaju proizvođači iz Srbije, a usput ubacuju proizvođači "Krka", "Pliva", "Alkaloid" itd? Pretpostavio sam, gospodine Todoroviću, da je to zbog provizije, ali moram da pitam.
Činjenica je da se svaka dva-tri meseca menja pozitivna lista, ali i činjenica je da je cena lekova na svakoj novoj pozitivnoj listi daleko veća, pogotovo lekova koji nisu u onom pozitivnom delu, odnosno u delu za koji država plaća.
Ima još jedna stvar koja je vezana za zdravstvo, a nije ovim zakonom dovoljno definisana, a to je strašno opterećenje ordinirajućih lekara. Danas lekar mora da primi 35-40 pacijenata, ne što pregleda pacijente, nego onaj drugi deo koji ste mu natovarili, a vezan je za čistu administraciju, šifre i sve ostalo. On sedam minuta po pacijentu treba da provede upravo pišući papirologiju i ostaje mu par minuta da pregleda pacijenta.
Međutim, nešto što je mnogo opasnije i mnogo gore po građane Srbije, a ovim zakonom nije definisano, a trebalo bi, to su ograničenja u listi lekova. Recimo, vi imate bolesnice koje su operisane od raka dojke. Posle one primarne terapije citostaticima i svim ostalim lekovima, ona pet godina mora da pije lek koji se zove "nolvadeks", a vi ste je ograničili da na svaka dva meseca mora da ode kod ordinirajućeg lekara da ponovo dobije recept da bi za sledeća dva meseca dobila taj lek.
Ako nije slučajno njen ordinirajući lekar tu, nego ga neko menja, onda može samo mesec dana. Ima još jedna stvar, taj "nolvadeks", pored toga što je izuzetan lek, ima mnogo pratećih pojava koje se javljaju kod pacijenata, nekad i vrlo teških.
Postoji lek, i vi to znate, koji se zove, ako sam dobro prepisao, "femara" koji ima mnogo manje nuspojava od tog leka, ali je nažalost skuplji, košta negde mesečna doza oko deset hiljada. Taj lek se ne prepisuje pacijentima.
Na Odboru za evropske integracije vaša zamenica ili pomoćnica je rekla da je Ministarstvo uštedelo 800 miliona dinara za godinu dana, ako sam dobro razumeo. Na taj način ste uštedeli što ste primorali građane, bolesne građane, da se na ovaj drugi način snabdevaju, dakle, da kupuju lekove i onda je ministarstvo uštedelo.
Ima još jedna stvar, gospodine ministre, na koju bih morao da vam skrenem pažnju. Radi se o lekovima za šećernu bolest, dakle dijabetes, i tu su ogromna ograničenja, onaj humani insulin, koji se daje koliko se razumem pomoću onih penkala takozvanih, ne može se dobiti osim ako je akutni dijabetes ili ako dve godine prima ovaj klasičan insulin. Dovodite ljude koji su trajno bolesni u situaciju da moraju, i pored svog siromašnog budžeta, završavam samo još jednu rečenicu. (Predsednik: Vreme.) i još jedna stvar samo, još jedna rečenica, molim vas.
(Predsednik: Ne može, stvarno, može rečenica, ali stvarno...)
Izvinite za ove dve sekunde, molim vas.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću govoriti o štetnosti ovog zakona, neću govoriti o tome koliko će dalje razgraničenje, cepanje Srbije biti kada ovaj zakon bude počeo da se sprovodi, uostalom to će poslanici SRS, pored ostalog, u javnoj raspravi dovoljno obrazložiti.
Izgleda da je počela i predizborna kampanja u Boru jer smo juče videli ministra sa šlemom kako vozi damper. Da li je taj damper poklonio ministar ili njegova G17 plus? Čini mi se da će pre biti da je to damper države Srbije koji je dat rudniku Bor. Ministru vrlo lepo stoji šlem i vrlo lepo vozi onaj damper.
Primetio sam i da je damper, čim je stigao u Bor, dobio registarski broj. Mlađan Dinkić još nije, ali ako krene ova najavljena akcija borbe protiv korupcije i kriminala, ako ministar unutrašnjih poslova završi ono što je obećao, ako predsednik države Srbije stvarno uradi ono što je obećao u toj borbi, čini mi se da će neki ministri takođe dobiti registarski broj.
Pravi cilj donošenja ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, u nečem je drugom - Agencija za regionalni razvoj, a sa druge strane Stranka regiona najavljena pre nekoliko meseci. Osnovna razlika je bila Agencija za regionalni razvoj, a sad je regionalna razvojna agencija, ali izgleda da je predsednik G17 plus shvatio da od tih regionalnih lokalnih stranaka samo pet prihvata da uđe s njim u tu koaliciju i eventualno sutrašnju stranku i zbog toga imamo pet regiona umesto dosadašnjih sedam.
Ako i ona druga dvojica prihvate da uđu u koaliciju, ako se dogovore oko tala, oko podele kolača, onda ćemo uskoro imati izmenu i dopunu ovog zakona i to samo u onom članu koji kaže – pet regiona umesto sedam regiona.
Uspeh će naravno biti dvostruk. Predsednik G17 će napraviti Stranku regiona, koja će biti daleko uticajnija od današnje stranke, a regioni će kontrolisati protok državnog novca. Kad kažem regioni, opet kažem čitaj – predsednik G17 plus. Ništa se promeniti neće, samo će onaj ko je dosad brojao pare nastaviti malo drugačije da ih broji i raspodeljuje.
Naravno da neće biti, kako je najavio ministar, smanjenja administracije zbog drugačije regionalne podele, jer će ti koji su sad zaposleni u svim strukturama te Agencije za regionalni razvoj samo promeniti stolicu i promeniće im se rešenje – nije više u Agenciji za regionalni razvoj, sad je u regionalnoj razvojnoj agenciji zaposlen. Plate će, naravno, pošto su to sad nova radna mesta, porasti sigurno, a samim tim će porasti i porez i sva ostala davanja koja građani Srbije moraju da daju, jer bože sad je nova državna organizacija, tako da će morati i to da se finansira.
Dakle, Mlađan Dinkić će o trošku države napraviti Stranku regiona. Čini mi se da je malo zakasnio jer već jedna regionalna stranka od lokalne nadrasta i prikuplja birače po mnogim delovima Srbije, naravno, parama građana Srbije i parama države Srbije, parama poreskih obveznika.
Zbog toga sam izdvojio mišljenje, smatram da ćemo u načelnoj raspravi i u raspravi po amandmanima još mnogo toga reći. Mislim da će ministar posle toga sigurno povući ovaj zakon i nastaviti predizbornu kampanju u opštini Bor, odnosno u gradu Boru, koju je počeo juče, jer vrlo brzo će se izbori raspisati, a čini mi se da ugled ove sadašnje njegove stranke ne garantuje neki uspeh, a dotle neće uspeti da napravi Stranku regiona, pa da sve eventualne buduće glasače obmane još jednom.

Pre nego što pređem na odbranu amandmana, koristiću i deo vremena poslaničke grupe. Smatram da bi najbolje bilo da su ovde i ministar pravde i ministar vojni, jer ovaj zakon otvara, i to direktno, niz drugih problema i ostavlja druge probleme nedorečenim.
Pre nego što pređem na sve ovo, ja ću ispričati jednu stvar. Pre otprilike mesec i po dana jedan mladić sa Altine dobio je poziv za služenje vojnog roka. Onda je bio onaj izmišljeni svinjski grip, izmišljena pandemija, epidemija itd., i nisu primali vojnike. Pre jedno mesec i po dana su ga uhapsili vojni policajci i odveli na služenje vojnog roka. Ako je neki njegov drug, koji takođe nije služio vojni rok a dobio je poziv, iskoristio priliku i sakrio se i nije ga našla vojna policija, recimo, on će danas ovim zakonom biti oslobođen.
Ovaj zakon otvara mnoge stvari iz glave 35, čl. 396, 395, 397, 399., i ako bismo usvojili ovakav zakon o amnestiji kakav ste vi predvideli, mnogo toga bi ostalo nedorečeno i nedovršeno.
Dame i gospodo narodni poslanici, šta je sa krivičnim delima za koja se vode procesi pred sudovima, a imaju direktnu vezu sa navedenim krivičnim delima u članu 1, počev od bekstva iz Vojske Srbije, pa izbegavanja vojne obaveze, neizvršavanja materijalne obaveze, izbegavanja vojne službe onesposobljavanjem i obmanom itd.? Takva krivična dela su regulisana drugim članovima Krivičnog zakonika. Samim tim, usvajanjem ovog predloženog zakona neće biti amnestije za sve.
Na primer, krivično delo falsifikovanja isprava ili falsifikovanja službenih isprava – mnogi građani Srbije optuženi su za ovo krivično delo, rečeno je da su falsifikovali vojne knjižice, koje su izdate od strane nadležnih organa u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Kada te vojne isprave danas odnesu našim vojnim odsecima, vojni odseci podižu krivične prijave protiv njih i prebacuju vruć krompir u ruke pravosuđa, a u stvari je to nerešivo. Ti dokumenti koje su izdavale Republika Srpska i Republika Srpska Krajina su apsolutno ispravni i nisu falsifikati. Međutim, u vojnim odsecima vam sede činovnici, odnosno oficiri koji uglavnom nisu omirisali barut i na ovaj način posao sa sebe prebacuju na druge.
Sledeći problem koji bih hteo da pomenem je problem priznavanja vojnog staža, koji imaju upravo građani države Srbije koji su rođeni, živeli, radili, pa i ratovali na teritoriji Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. To takođe ovaj zakon nije regulisao. Nijedan zakon do sad nije regulisao, odnosno zakon jeste regulisao, ali se zakon nije poštovao, a ovim zakonom oni koji zakon ne poštuju nisu dovedeni u situaciju da primenjuju zakon.
Član 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja i član 264. stav 3. Zakona o Vojsci Jugoslavije kaže – učesnicima oružanih akcija, kao pripadnicima Republike Srpske Krajine, u periodu od 19. avgusta 1990. do 5. avgusta 1995. godine priznaje se provedeno vreme u poseban staž u dvostrukom trajanju, u smislu člana 100. Zakona o osnovama penzijskog i invalidskog osiguranja.
Deo dokumentacije su ustaše zarobile u „Bljesku“ i „Oluji“, kad su bukvalno zatrle Republiku Srpsku Krajinu i kad su proterale sve što je srpsko sa onih prostora (naravno, što nisu uspele da pobiju). Deo arhive je izgoreo, a deo je MUP Srbije zaplenio i nedostupan je nadležnim organima.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu je jedno vreme na osnovu izjave dva svedoka učesnika rata davala potvrde, odnosno mišljenja i stavove na osnovu kojih su priznavali ratni staž licima koja su... Da vas podsetim, to je otprilike pet godina ratovanja, i to krvavog ratovanja. Odjednom je došao, verovatno, dekret, jer dokumenta nema. Verovatno je to neka usmena naredba – više se ne priznaje. Protiv lica koja to podnesu pokreće se krivični postupak.
Dame i gospodo narodni poslanici, koliko se država Srbija ophodi maćehinski prema tim svojim građanima pokazaću vam na sledećem primeru. Bosna i Hercegovina u svojim dopisima moli Vladu Republike Srpske Krajine u progonstvu da da dokaze za određene građane, evo imam ovde više od deset potvrda, da li su učesnici rata. Sa tim potvrdama koje je izdavala Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu građanima Bosne i Hercegovine koji su učestvovali u ratu u sastavu Vojske Republike Srpske priznaje se ratni staž u dvostrukom trajanju.
Dakle, Bosna i Hercegovina priznaje borcima Republike Srpske iz Vojske Republike Srpske ratni staž, a Republika Srbija im u poslednjih par godina to ne priznaje! Mislim da je ovo katastrofa sa kojom se susreću pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine i Vojske Republike Srpske, prosto nerešiv problem, jer se radi o pet godina ratnog staža, pet godina staža priznatog nemaju u svojim radnim knjižicama. Ovo je neverovatno.
Zbog toga sam smatrao da je ovde trebalo da budu i ministar pravde i ministar vojske i da se ovo pitanje hitno stavi na dnevni red, jer, verujte, mnogo je građana koji su na ovaj način oštećeni, lojalnih građana koji su na ovaj način oštećeni.
O drugom amandmanu ću takođe još nešto reći. Hvala.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da malo analiziram kakve će posledice primena ovog zakona o amnestiji doneti građanima Srbije.
U članu 1, prva rečenica kaže – daje se amnestija licima koja su od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela, pa redom kaže: izbegavanje vojne obaveze iz člana 394, kaže – ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu na izvršenje regrutne obaveze, vojne obaveze itd.; ko se krije da bi izbegao obaveze iz stava 1. ovog člana; ko napusti zemlju i ostane u inostranstvu da bi izbegao izvršenje vojne obaveze; ko poziva ili podstiče više lica na izvršenje dela (dakle, i onaj ko bude podsticao druga lica da ne ode u vojsku); izbegavanje popisa i pregleda, neizvršavanje materijalne obaveze, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem, samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije i Crne Gore.
Ovde nešto postaje problematično više nego što vi vidite. Ne može se amnestirati i bekstvo iz vojske, a da se pri tom ne utvrde sve činjenice i posledice koje su iz tog bekstva proistekle. Moguće da je vojnik pobegao sa straže i pri tom ugrozio bezbednost ostalih vojnika čiju je bezbednost trebalo da štiti. Moguće je da je bežanjem iz zemlje odneo i neke vojne tajne koje su mu bile dostupne i preneo ih zemlji u koju je pobegao. Moguće je da je odlaskom, bežanjem iz vojske posle ugrozio bezbednost borbenih sredstava. Moguće je da je ukrao oružje, pa je pri tom ugrozio bezbednost civila koji se nalaze tu, koji su mu se nalazili na putu kojim je bežao. Moguće je da je još mnogo opasnosti prouzrokovao tim svojim bežanjem, a vi ga amnestirate samo za bežanje iz vojske. Šta ćemo sa ostalim delima? Ta ostala dela su takođe u glavi 35, u čl. 397, 398, 399, 395. itd.
Ima još jedna stvar za koju je vezan moj amandman, pa bih i o tome malo da popričamo. Šta ćemo sa ljudima koje ste uhapsili pre godinu dana? On je osuđen na trinaest meseci, dvanaest meseci je odležao; njegov kolega koji je isto to delo uradio, nije se odazvao pozivu ili je pobegao iz vojske, nije uhvaćen do ovog trenutka; šta ćemo sa onih jedanaest meseci, koga ste uspeli da uhvatite? Da li će država da mu nadoknadi tih jedanaest meseci? Naravno da neće.
Da se razumemo, SRS smatra da amnestija za ova dela ne treba da se uvodi u državi Srbiji, jer smatramo da je odbrana zemlje, bez obzira na izlaganja nekih poslanika iz vladajuće koalicije, sveta dužnost i da svi moramo da joj se povinujemo.
Šta će se desiti sa onima koji će dan posle stupanja na snagu ovog zakona učiniti krivično delo? Da li će za njih važiti amnestija?
Dame i gospodo narodni poslanici, na oficirskoj sablji koju je radila „Impa“ (dok je Srbija bila država sa industrijom i dok je „Impa“ bila preduzeće koje je moglo da zadovoljava sve svetske standarde, dok niste u vašoj burazerskoj privatizaciji sve očistili, pa usput i „Impu“) piše – ne vadi me bez razloga, ne vraćaj me bez časti.
I čast i razloge za vađenje sablje ste odavno stavili u zapećak. Teško državi Srbiji ako ikad bude bilo potrebno da je branimo. Jedan avion koji imamo još sposoban da poleti teško da će moći da odbrani teritoriju države Srbije. Hvala.

Makar i u okviru vremena poslaničke grupe. Gospodine Milivojeviću, ono što ste vi postavljali kada vas je uhapsila policija, to se zove lokator. To je prvo.
Drugo, pošto ste inženjer poljoprivrede (je l' tako beše?), da vas podsetim na vaše čuveno vakcinisanje kokošaka u Sokobanji, kada ste vodu ušpricavali kokoškama, pa kokoške pocrkale, pa su vas tužili. Da vas podsetim samo da mi kažete da li je taj proces završen. Hvala.

Od oktobarske buldožer revolucije, od trenutka kad je Srbiju zapljusnula demokratija, dosad je, gospodine ministre, preko fotelje u kojoj vi sada sedite prošlo nekoliko ministara raznih profila, raznih shvatanja i raznih opredeljenja.
Uvažavajući u potpunosti diskusiju gospodina Krasića, samo bih još nekoliko reči da kažem. SRS smatra da je ministar činovnik koji je na čelu institucije koja se zove ministarstvo. Ministarstva ostaju, a činovnici prolaze. I posle vas će doći neko, a upravo zbog toga što smatramo da će posle vas doći neko mnogo gori od vas, smatramo da treba usvojiti ovaj amandman i reč "ministar" zameniti rečju "Ministarstvo".
Da vas podsetim, dva mandata pre vas je u fotelji u kojoj vi sedite sedeo izvesni Gašo Knežević, koji je sebi dozvolio, jer je smatrao da je već nadrastao činovničko mesto i postao institucija, da primeni nacrt zakona o univerzitetu i na osnovu nacrta zakona smenio s mesta redovnog profesora prof. dr Vojislava Šešelja.
E, pa, da ne bi dolazili takvi u situaciju da misle da su institucija, smatramo da treba ovo usvojiti. To što je Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u zakonu napisao to što je napisao i što se provlači sve vreme, a mislim da treba menjati, to ne znači da je Zakon o državnoj upravi dobar.
U obrazloženju zašto niste usvojili moj amandman kažete – ne prihvata se jer po članu 23. stav 2. Zakona o državnoj upravi propise donosi ministar. Ministarstvo donosi propise, a ministar ih, kao neko ko je na čelu te institucije, samo potpisuje. Znam da to vama ne znači mnogo, ali će mnogima koji dođu posle vas značiti, ili nekima koji su bili pre vas. Zbog toga treba ograničiti ministre, da ne misle da su država u državi.

Mislim, gospođo predsedavajuća, da ste morali da uzmete u zaštitu ministra, jer se gotovo tri četvrtine ove diskusije odnosilo upravo na političku stranku čiji je predstavnik ministar. Mislim da ste ovog puta morali malo pažljivije da slušate govornika i čujete šta je rekao.
Doduše, ja ću komentarisati onaj deo diskusije koji se odnosi na mene. Dobro je da me je slušao gospodin Milivojević, ali između slušanja i shvatanja drastična je razlika, a mislim da on nije u mogućnosti ovo drugo da uradi.