Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani premijeru, poštovani predsedavajući, šta smo tražili amandmanom? Tražili smo da se od Ministarstva finansija oduzme 475 miliona koji su predviđeni za jednu od 130 agencija, za koje smatramo da su apsolutno nepotrebne i da država svojim administrativnim aparatom, kojim danas raspolaže, može i ove funkcije da obavi koje ste vi predvideli budžetom. Tražili smo da se ta sredstva preraspodele u programe Ministarstva zdravlja, i to za Institut "Torlak" i predložili smo za neke stavke koje treba da poboljšaju zdravlje radnika. To je ono što smo mi predložili.
Ne mogu da ne skrenem pažnju javnosti da je ovakav budžet upravo u funkciji dalje degradacije narodnog zdravlja i opstanka našeg naroda. Zašto smatram da ovaj amandman treba prihvatiti? Prvo, stanje zdravlja našeg naroda od prošle godine sa -4,5 je palo, odnosno pao je priraštaj na -4,8. Svake godine u Srbiji nas je 33 hiljade manje. Zbog čega? Ne samo zbog bele kuge, nego zbog bolesti od kojih se umire prevremeno i nepotrebno. To je najveća odgovornost koju morate poneti i sa kojom se morate suočiti, a ova Vlada to nije uradila.
Sa druge strane, ako vi gledate kakvo je stanje oboljenja od raka, 33 hiljade je svake godine obolelih od raka, najviše u Evropi, 22 hiljade umire i, što je najstrašnije, umire bez lečenja, 13 mašina za zračenje su nedovoljne za lečenje oboljenja od raka. Šta ste vi budžetom predvideli? Predvideli ste četiri mašine koje ćete podići, a potrebno je još desetak. Znači, vi ne činite ništa da obezbedite lečenje građana Srbije koji danas umiru. S druge strane, stanje u fondovima - nema para.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo Čomić, kao što je rekla naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Radeta, ovaj predlog zakona je izuzetno loš i dolazi u nevreme. Poslanici SRS ne mogu nikako da glasaju za njega. Pokušaću da razjasnim osnovne činjenice i probleme zbog kojih se mi odlučujemo na žestoku kritiku ovog lošeg zakonskog predloga.
Vidite, vi ste nam naznačili i rekli ste sada u svom obraćanju da su razlozi za podnošenje ovakvog predloga da se dođe do većeg kvaliteta rada u zdravstvu, boljih rezultata i većeg zadovoljstva građana. Ništa od ovoga nećete ostvariti. Naime, vi ste pošli od pretpostavke da ćete time stvoriti preduslove za reformisanje zdravstvene službe. Kada ste došli, gospodine ministre, na položaj na kom se sada nalazite, težak vam je zadatak, svi to znamo, nije ni malo lako naći se u sadašnjim vremenima na čelo ovog resora, vi ste rekli da nećete pribegavati krupnim sistemskim izmenama. Međutim, evo, niste održali reč. Vi ste ušli u veoma krupne sistemske promene u nevreme.
Naravno, obrazložiću i zbog čega mislim da je to tako. Prvo, ne vidim razloga za hitnost. Vi kažete u kondicionalu da će se možda sprečiti štete. Ne kažete ni da će biti štete. Kao što vam je rekla gospođa Vjerica, kažete da će ta šteta biti 2010. godine. Pa, u kojoj smo mi godini? Pročitajte materijal koji ste nam dali i obrazloženje. Vi kažete – radi što hitnije promene u načinu finansiranja zdravstvenih usluga na svim nivoima zdravstvene zaštite, koja se planira u 2010. godini. Tako nešto stvarno ne liči, em ima tri-četiri listića da popunite i da date kao zakonski predlog, a još pravite takve greške.
Prvo, šta je suština? Šta ste vi pokušali da objasnite? Niste vi krivi, mi apsolutno vas ne krivimo za ovo. Krivimo vas što ste prekršili obećanje da nećete velike sistemske preturbacije praviti u sistemu.
Šest članova zakona treba da uvedu u zdravstveni sistem nov način plaćanja zdravstvenih radnika. Ne svih zdravstvenih radnika, nego jedne četvrtine, recimo, lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kojima ste odredili kapitaciju kao sistem najpravičnijeg određivanja zarade. Šta to znači? Lekar opšte prakse, znači oni u domovima zdravlja, a njih je jedna četvrtina lekara u našem zdravstvenom sistemu, to se zna, čine tim zajedno sa sestrom i sa nekim pomoćnim osobljem. Znači, toj jednoj četvrti vi ste odredili traku na koju ih stavljate, da oni moraju posebnim način da budu vrednovani, a taj način će zavisiti od broja građana koji će se za njih opredeliti, od kvaliteta koji ćete vi naknadno da odredite. Šta treba da ispuni lekar da bi ga vi ocenili da je kvalitetno odradio posao?
Sada gledajte, imate Zakon o izmenama i dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Zašto ne važi za sve kategorije koje obuhvata ovaj zakon? Zašto važi samo za jednu malu kategoriju zdravstvenih radnika? To je prvo pitanje. To pitanje je pokrenuo i gospodin Krpić, Odboru za zdravlje su se obratili sindikati zdravstvenih radnika, najreprezentativniji i najbrojniji. Odbor ih je primio. Mi smo sa njima razgovarali. Oni nas pozivaju, i uputili su cirkularno pismo svim narodnim poslanicima, da ne glasamo za ovaj zakon. Zbog čega?
Pa, da krenemo redom. Vidite, u Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama, u članu 1. vi imate kategorije funkcionera, pa u drugoj tački "izabranih, postavljenih lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave", pa onda 3) "zaposlenih u javnim službama, koje se finansiraju iz budžeta", pa 4) "zaposleni u javnim službama koji se finansiraju iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje", imate i 5) "zaposleni u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja".
Ali, ovaj zakon treba da važi samo za ovu četvrtu kategoriju, ali ne ni za sve lekare. Mi lekari voleli bi da budemo plaćeni po rezultatima našeg rada. Većina od nas, uključujući i mene, smatramo da smo potplaćeni za ovo što radimo, u uslovima u kojima radimo i sa patologijom koju moramo da zbrinemo. Mi bi voleli da ste vi doneli zakonske odredbe kojima ćete svima dati šansu da istinski svojim radom budemo i nagrađeni kako treba, a ne samo jedna četvrtina od nas da ima tu nazovi privilegiju, a nije privilegija. Objasniću vam zašto nije.
Šta ste vi kazali? Vi ste kazali – ovu grupaciju, njoj ćete na poseban način uredbom da regulišete kako će doći do svoje plate. Vi ćete propisati specijalne koeficijente. Kada je o ovome pričano i kada je ovo uvođeno davne 2001, Crveni krst je bio vlastan da preduzme reforme i da finansira uvođenje ovog principa kapitacije. Neću govoriti o ovom drugom, o srodnim grupama bolesti, kako ste zamislili da se plaćaju na sekundarnom i tercijalnom nivou u bolnicama zdravstveni radnici. Da to sada ostavimo, biće mnogo. Kroz amandmane ćemo pričati o tome.
Posle tri godine su potrošene pare, rezultat nikakav. Da bi ovo mogli da implementirate na jednom od sastanaka, od radionica koje su organizovane i u našoj zemlji i u inostranstvu, jasno je rečeno koji su preduslovi. Informatizacija. Morate imati bazu ne osiguranika, nego građana, jer vi sami dobro znate koliko naših građana nije obuhvaćeno, ne plaćaju doprinose, ne rade i iz budžeta im se obezbeđuje zdravstvena zaštita.
Dalje, ne postoji paket osnovnih zdravstvenih usluga, ni u primarnom nivou, to je tamo rečeno jasno, bez informacionog sistema kompletnog, gde ćete moći rezultate da jasno imate prikazane, i naravno, potrebno je odabrani lekar. Dan danas, vi kažete da imate 75% građana da se odlučilo, 25% nemate. Nemate ni jedan preduslov koji je ovde godinama pričam, pare su trošene, neću da čitam učesnike, neki koji sede ovde su svo vreme učestvovali u svemu ovome i tada je jasno rečeno bez čega ne može.
A zašto ste vi sada ovo uradili? Sindikati su sa vama imali dva sastanka. Usprotivili su se. Vi ukidate ovim zakonom, ako se pažljivo čitaju članovi kolektivni, opšti ugovor, posebni ugovor za zdravstvene radnike. Izbacujete ih prethodnog starog zakona i kažete da će Vlada da odlučuje o koeficijentima. Pa čekajte, šta je to?
Juče se prof. Mićunović ubi objašnjavajući kako zakon treba da je pravedan, kako ne treba da bude ono što je vladajuća ideološka volja. Vi ne slušate sindikat. Koga ste konsultovali? Niste konsultovali Odbor, a morali ste. Šta ste rekli sindikalcima? Možete harikiri da napravite, ali ovo mora zbog MMF. To je rekla osoba koja sedi u ovoj sali. Takvi su vaši odgovori.
Šta su sindikalci uradili? Organizovali su na brzinu štrajk upozorenja. Ovde imate većinu koja će najverovatnije ovo da izglasa. Šta ćete uraditi? Imaćete 10.000 ljudi, zdravstvenih radnika na ulici. Da li ste konsultovali Komoru zdravstvenih radnika? To je profesionalno udruženje. To im piše u opisu posla, da brinu o uslovima rada. Naravno da niste. Kako vi to mislite da radite?
Ova knjiga je 2009. godine bila u ovom domu raspravljana. Odbor za zdravlje je dao mišljenje. Ovde su rekli da smatraju da je ključni reformski potez koji treba uraditi upravo ova kapitacija i ove grupe bolesti. Mi smo to negirali. Nije to ključni problem. Da vam se kaže u ovoj knjizi da ima viška lekara, nije istina. Uzmite brojke u Evropi. Od Grčke ima 500 lekara na 100.000 stanovnika, mi imamo 200 i nešto. Pogledajte kako su raspoređeni po Srbiji, u Beogradu najviše i u velikim gradovima. Koliko ih ima u drugim mestima? To je ono što će takođe predstavljati veliki problem. Kako će onaj u selu da namakne broj pacijenata onoga u gradu? Nema šanse ni u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Zašto ovo radite? Vi ste toliko izmenili ovaj zakon prema jednoj grupaciji, prosto neverovatno. Zakon o radu govori da postoji osnovica, osnovna plata i da onda idu koeficijenti kojima se množi ta osnovica. Ne, vi ste ovde i osnovici dali koeficijent, koeficijent na kvadrat. Zašto to radite? Odredbe Zakona o radu su potpuno precizne i jasne. Izgleda treba da vam pročitam, i zbog građana, da vide kako vi rušite pravni sistem ove zemlje.
Kaže ovako: "Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad". Onda se kaže: "Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenima koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana, ništavni su".
Šta ćemo sa Zakonom o radu? Onda prvo ukinite njega. Ne može tako. Ili svima jednake uslove. Sindikalci ne beže od vrednovanja rada, ali svima da se vrednuje i svi da imaju istu poziciju. Vi ste korektivnim koeficijentom, koji ste predvideli u podzakonskom aktu, znači, Vlada će bez sindikata da odlučuje i o osnovici i o koeficijentima. Koja Vlada – gospodina Cvetkovića? Neodgovorna Vlada kada je zdravstvena politika u pitanju, koja uopšte ne brine o zdravlju građana Srbije.
Po oboljevanjima od karidiovaskularnih bolesti i od raka među prvima smo u Evropi. Niste sproveli, ne vi nego prethodni tim, ono što ste bili dužni prema propozicijama Svetske zdravstvene organizacije, evropskog dela, da preorijentišete sistem ka primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ka promociji zdravlja. Ništa niste uradili. Silne pare ste potrošili na projekte i silne pare leže u sistemskoj korupciji. Vi sebi uzimate pravo, ta vlada, da ona u samom startu smanjuje osnovicu.
Toga nema u drugim kategorijama zdravstvenih radnika, da im smanjujete osnovicu, a vi im i osnovicu smanjujete. Dobili smo predlog vašeg podzakonskog akta, množite neku osnovicu sa 0,9, pa tek onda ide vrednovanje kvaliteta rada.
Mislim da ovo treba da povučete u interesu zdravlja naroda Srbije. Nemojte slediti MMF i njene instrukcije. U ovom trenutku oni hoće samo da skrešu potrošnju zdravstvenu narodu koji je jako bolestan, koji ne ispunjava zdravstveni sistem, ako se pogleda detaljno, ni kriterijume evropske po broju zaposlenosti, kada govorimo o lekarima, ne o medicinskim radnicima, da budemo potpuno jasni, koji i postojeći fond za koji kažu da ga treba još smanjiti, ne ispunjava u meri u kojoj ispunjavaju druge evropske zemlje, a imate jako, jako bolestan narod. To ne može.
Šta rade sve razvijene zemlje u uslovima ekonomske krize, ta rade UN? Prave specijalnu konferenciju posvećenu zdravlju, hroničnim nezaraznim bolestima i kažu – investirati u zdravlje. Odgovorna vlada, pogotovo ako bi imala ovako tešku situaciju, razmišljala bi o načinima kako da sredstva obezbedi drugim mehanizmima koji u svetu postoje. Hajde da vam kažem jedan, možda se iz taksi takođe mogu ubirati sredstva, da ne širimo dalje priču.
Prema tome, ovo je skandalozno, ovo je sramota i molim vas, u interesu građana povucite ovo. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarko pravde, Srpska radikalna stranka neće glasati za ovaj zakon, to vam je potpuno jasno, a to se moglo i zaključiti iz uvodnog izlaganja ovlašćenog predstavnika Srpske radikalne stranke gospodina Ilića. Čovek bih mogao odmah da se zapita - zbog čega? Mi smo dužni da takav odgovor u jasnoj formi dostavimo.
Prvo, nama je potpuno nejasno da u današnjem danu treba da raspravljamo o ovom zakonu, kada imamo daleko važnijih problema sa kojima se ovo naše društvo suočava. Smatramo da je zakon suvišan, nepotreban, a pogotovo u trenutku kada naši građani na Kosovu preživljavaju ono što preživljavaju.
Ono što moram da vam kažem, mi ne možemo da razumemo da vi donosite jedan ovako mali, kratak, defektan zakon u situaciji kada je on već potpuno prevaziđen. Ovaj zakon ima 10 članova. Vi ste pravnik, kada čitate naslov samog zakona, lepo piše, evo ja ću pročitati, mada svi znaju - o zabrani usavršavanja proizvodnje i stvaranja zaliha bakteriološkog, biološkog i toksičkog oružja i o njihovom uništavanju. Nađite mi jedan jedini član koji govori o uništavanju. Molim vas, evo to vas pitam, morate odgovoriti - kojim članom tretirate ono što zakon nosi u naslovu? Takvi su vaši zakoni, smešni, nelogični i vi kao ministar pravde dobili ste da branite ovako defektan papir. Stvarno je sramota. U nedostatku boljih predloga, nemojte ni ovo da nam dostavljate. To vas molimo. Zbog čega vas molimo? Zato što ipak ova zemlja mora da se uzdigne i da ne bude banana republika koja se udvorava nekom drugom moćnijem, pišući ovakve zakone.
Naravno, sada sam izrekao tešku optužbu. Moram da obrazložim sve to. Gospođo ministar, čitali ste datume kada je ovo usvojeno, kada je potpisano, kada je ratifikovano, od koga i gde. U decembru se održava sastanak komiteta koji raspravlja o ovome. U aprilu mesecu je održana konferencija priprema. Da li ste videli šta je, recimo, američki ambasador Laura Kenedi rekla šta su ključni problemi danas u vezi sa primenom ovih mera. Istakla je tri problema: provera efikasnosti i negovanje poverenja u njihovu primenu, izgradnja globalnog kapaciteta da se spreče infektivne bolesti na globalnom nivou i treći, prevencija bioterorizma.
Kako ovaj vaš zakon korespondira sa tri ključna problema koja su u komitetu istaknuta da treba da budu razmatrana? Moji prehtodnici su objašnjavali i o genetskom inženjeringu, sa kojim se danas suočavamo, koji i te kako utiče na problematiku kojom pokušava zakon da se na ovakav nakazan način bavi.
Interesantno je, kada ste već donosili zakon, sama konvencija, vi to bolje znate, verovatno, nego ja, ima 15 članova. Evo, upozoravam vas – zašto u zakon niste stavili ono što je obuhvaćeno 5. članom konvencije, da su zemlje dužne da ukoliko primete kršenje ovih odredbi da prijave Savetu bezbednosti to kršenje i da traže raspravu u Savetu bezbednosti o kršenju ovih mera. Srbija je, nažalost, u NATO agresiji bila poligon na kome su se kršile odredbe ovog zakona. Moji prethodnici su o tome pričali, neću sada u to detaljno ulaziti.
Podsetiću vas samo na posledice, to je moj dug kao lekara i to je moj dug kao predstavnika građana, koji su nevino izgubili svoje živote od jedne počasti koja se zove karcinom, a koja razjeda Srbiju danas. Danas godišnje u Srbiji preko 30.000 ljudi oboljeva od karcinoma. Danas u toj istoj Srbiji 22.000 umire od tog karcinoma. Porast je za preko 20% u odnosu na stanje pre NATO agresije.
Ova vlada nikada nije govorila o biološkoj ugroženosti nacije, koju možemo da sagledamo iz izveštaja popisa, doduše nepotpunog, gde se opet narodu ne saopštava kompletna istina, nego se kaže – manje se rađa. Jedan od razloga je sigurno i to što sterilitet hara ovim našim prostorima, a on je i te kako u vezi sa upravo primenjenim oružjem biološkim, koje je bilo primenjeno zajedno sa radioaktivnim i hemijskim.
Neko će kazati – imaš li dokaza? Naravno, nikada bez dokaza i ne pričamo, a dokaz je ključni intervju iz 1999. godine španskog pilota, koji daje listu, da ga ne citiram, vi ćete mi verovati na reč, nema potrebe da trošim vreme, gde kaže da je NATO počinio neviđeno zverstvo na ovim terenima i da je bacao hemijska, biološka i radiološka oružja. Izjava stoji i to niko nije demantovao. Nikada to nije demantovano.
Sada ide pitanje – šta je država Srbija uradila da je to što je potkrepljeno i izjavama direktnih učesnika, koji su nas bombardovali, pokrene pred Savetom bezbednosti to pitanje?
Da li je stručna javnost, moje kolege i mi lekari odgovorili zadatku? Da li smo i mi ćutali, kao što ćuti država, ne smejući da se zameri Americi, NATO-u, globalističkim teroristima? Nismo. Uradili smo ono što smo mogli i koliko je u našoj moći. To je ovde bilo spomenuto, u par istraživanja.
Sada ću zbog javnosti da vas upozorim sa tim ispitivanjima. Na Kosovu je primećeno, vrlo brzo, da je povećan broj rađanja dece sa nakaznošću. Pojavio se vrlo veliki broj novih slučajeva oboljenja od karcinoma. Onda je jedna ekipa sa Klinike za ginekologiju i akušerstvo, rešila da to ispita. Konkurisala je kod naše države, kod Ministarstva zdravlja za projekat koji je odobren. On se zvao – učestalost spontanih pobačaja, prevremenih porođaja i poremećaja u razvoju trudnoće kod žena na KiM i njihove novorođenčadi nakon NATO bombardovanja. Ministarstvo je odobrilo ovaj projekat. Izvajalo je godišnje oko 27.000 dinara da bi se ovaj projekat ostvario.
Prvu podršku, još 2007. godine, pored toga što su ministarstvo, a vidite i na koji način podržali ovaj projekat, Ministarstvo za razvoj životne sredine je takođe omogućilo da se u Vinči i na VMA u laboratorijama izvrše prva ispitivanja. Šta su utvrdila? Nesumnjivo je u plodovoj vodi trudnica i pupčanoj krvi nađen osiromašeni uranijum, uz druge toksične produkte.
Šta se događa posle toga? U Subotici, u genetskoj laboratoriji, zahvaljujući dr Jasmini Duraković, imate i citiraću jednu njenu izjavu. Rekla je – radili smo gotovo u tajnosti. Rezultati su poražavajući. Najžešći genetski disbalans, genetske greške proizvedene spoljnom agresijom, ukazale su na pravi haos genetskog materijala, nepojmljivog za ljudsku vrstu. Dalje neću čitati.
Šta se dogodilo kada je to saopšteno našem sastanku ginekologa, koji smo održali prošle godine u Zvečanu? Policija je upala u laobratoriju dr Jasmine Duraković i zabranila je da dalje saopštava te podatke. To je naša tužna sudbina i naša realnost.
Ovaj zakon, pazite, nećemo da glasamo i zbog uvredljive vaše izjave koju dajete u obrazloženju, kako vi usavršavate Konvenciju. Vi ste tako daleko od savremenih problema kojima se bave ljudi koji su doneli ovu konvenciju. Isto tako ću vam reći, kada je američka ambasada dizana i kada je saniran teren, kada je skidana zemlja, to mora da se učini i na četiri lokacije na jugu Srbije. To bi Međunarodna zajednica morala da učini i na Kosovu, ako hoće zaista da nosi epitete da brine o ljudima i da se zalaže za demokratiju. Samo toliko. Hvala lepo.