U članu 5. razdeo 3. Kancelarija nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine. Šta zameram tom razdelu, glavi 3.13 funkciji 110, klasifikaciji 423? Vi ste ovde predvideli nekakve stalne troškove od 600 hiljada dinar, usluge po ugovoru od 8 miliona 614 hiljada dinara.
Vi nigde niste predvideli ono što od vas traže mnogi učesnici u političkom životu, pa i ovi koji nisu ni čitali amandman i ne znaju da ovde ne treba previše da se lupa, a to je - da je mnogo nevinih koji se nalaze u Haškom tribunalu, optuženih za tzv. ratne zločine i da je mnogo onih koji nemaju sredstava za svoju odbranu.
Tu ne izdvajam samo Vojislava Šešelja koji je nevin. On, na svu sreću, ima iza sebe političku stranku koja barem može da finansira onu odbranu koju on sam sprovodi u Hagu.
Ali, tamo se nalazi i sirotinja. Tamo se nalaze ljudi koji neće imati od koga da dobiju ni jedan jedini dinar, kojima niko neće moći da odštampa ni jednu knjigu, kojima niko neće moći da pronađe svedoke, pa čak ni da overi njihove izjave pred sudom, koji će zbog toga da budu uskraćeni za odbranu, a država kroz mišljenje Vlade, negativno mišljenje Vlade o ovom amandmanu - pokazuje svoju jasnu želju da i dalje odustane od pružanja pravne pomoći građanima, državljanima Srbije koji su optuženi pred Haškim tribunalom.
Sada me tu ubeđujete da je tih 8 miliona, koliko ima na toj klasifikaciji slobodnih sredstava, nedovoljno, pošto su usluge pravne pomoći pred Haškim tribunalom izuzetno visoke. Da, izuzetno su visoke, a čovek koji nema sredstava za odbranu ne može da se računa da mu je pruženo jednako pravo na odbranu kao i tužiocu, da ga optuži.
Dakle, radi se o tome kako Srbija shvata optužene pred Haškim tribunalom - da li ih shvata kao Zapad, krivima, koji samo čekaju izricanje presude ili smatra da su to njeni državljani kojima treba da pomogne, baš kao i onima koji u zemlji načine bilo koje krivično delo, a nemaju sredstava. Da li treba da im pomogne da mogu da se brane i eventualno, čak i da se odbrane?
Ne zaboravite, kada bi neki od njih uspeli da budu oglašeni nevinima, Srbija bi od toga mnogo dobila. Budu li oglašeni krivima, posebno oni koji su optuženi za ratni zločin genocida, od toga će izgubiti i Srbija, a i druga srpska država Republika Srpska.
Ovo je moj apel na vas koji vršite vlast, na vašu savest, na vaše shvatanje morala i pravde - da se umešate konačno u procese koji se vode pred Haškim tribunalom, da to bude dvosmerni put, ne smo ona ulica kojom šaljete ljude u haški kazamat, već da to bude i put kojim se njima omogućava odbrana.
Dolaskom DOS-a na vlast ukinuti su svi timovi koji su postojali pri vojsci, sadašnjoj Biji, MUP-u, koji su prikupljali podatke potrebne za odbranu tada Slobodana Miloševića, a u svakom slučaju svih državljana Srbije koji su bili optuženi pred Haškim tribunalom.
Sva dokumentacija je brutalno utovarena u kamione, avione i odvezena u Hag. Nije dostupna odbrani, dostupna je isključivo tužilaštvu, a ljudi koji su radili časno na pripremi odbrane izgubili su posao, ne samo oni, pa im skinuta uniforma i penzionisani su, nego su i članovi njihovih porodica otpušteni iz vojne ili državne službe, ako su se u njoj nalazili.
Znači, poimanje prava čoveka na odbranu uvek se vezuje za njegovu materijalnu situaciju. Ako sama država priznaje da su usluge pravne pomoći izuzetno skupe, da je to veoma veliki iznos sredstava, onda time priznaje da njeni državljani nemaju odbranu u Haškom tribunalu, pošto oni ta sredstva nemaju, a država im ne da.
Ovim amandmanom nisam tražio da država plaća usluge preskupih advokata, naviknutih na 10, 20, 30 hiljada evra mesečne apanaže. Apelovao sam na to da država otvori svoju kancelariju u Hagu, da to bude pri ambasadi Republike Srbije.
Pre toga treba oterati ambasadora, koji je već osudio sve građane Srbije optužene pred Haškim tribunalom, da tu treba da sedi neko iz pravne pomoći, neko iz državne uprave, da tu moraju da postoje otvorene telefonske veze, faks veze, mejl veze, da mora da se reaguje u roku od 15 ili 20 minuta kada je neki dokument potreban, zbog toga što je tu svaki proces individualan, specifičan, a svi oni specifični - zato što se vode protiv Republike Srbije.
Ne mogu da verujem, za ovih osam godina, otkako ste na vlasti, da neki od vas još uvek nisu promenili stav o tome šta se dešava u Haškom tribunalu, da vam je još uvek glavna teza - neka budu osuđeni, time nama skidaju breme sa leđa.
Uvek glavna teza jedne države treba da bude da svom građaninu pomogne kada je ugrožen, a posebno kada je ugrožen u nekoj stranoj državi. Ovi procesi pred Haškim tribunalom su procesi koji uništavaju ljude. Sam Haški tribunal je u službi tužilaštva i u njemu se desilo mnogo smrti, koje Republika Srbija ne samo da nije istražila, nego nije ni potražila podatke o tome - kako su neki ljudi tamo izgubili život, kako se prema njima ponaša?
Ovo prebacivanje, u odgovoru na amandman, Vlade Republike Srbije problema na isključivo finansijski problem, čak cinično, upućujući me na to da postoje neka sredstva kojima Vlada raspolaže, svrstana u socijalnu zaštitu, pa kažu: to vam je, u stvari, za pomoć optuženima i njihovim porodicama.
Ne možete da pravdate nepomaganje licima koja su optužena pred Haškim tribunalom nekakvom socijalnom zaštitom njihovih porodica. Porodica Vojislava Šešelja nije imala čak ni zdravstvenu zaštitu, dok to na neki način nije regulisala SRS.
Njegova deca nisu imala zdravstvene knjižice, zato što su za vas svi ljudi u Haškom tribunalu zlikovci i zločinci, a vi ste dobri, posebno oni od vas koji uopšte u ratu nisu učestvovali i koji su sada mirni. Kad god bude negde izbio neki rat, kad bude potrebe da se Srbija brani, oni će da ugase svetlo, da se sklone u svoje vikendice, kad sve to bude prošlo, pojaviće se da osude one koji su ratovali, koji su imali ideologiju rata, ideologiju odbrane zemlje, ideologiju zaštite bespomoćnih. Možda ćete ponovo pobediti, zato što je narodu svega preko glave, a posebno ratova. Tako ste i došli na vlast posle bombardovanja Srbije od strane NATO.
Šta je tu dobro za državu? Kakva korist za državu, ako vam se sada i načelnik Generalštaba, koji je vaš čovek potpuno, koji je tri godine sa vama uništavao vojsku, ako je i on morao da se pobuni, predosećajući da nas neke nevolje čekaju, za koje nismo spremni ni kao nacija, ni kao država, ni kao vojska, ni kao koalicija.
Šta ima dobro za državu ako vam optuže i osude sve političare, sve komandante vojske, sve komandante policije zato što su branili zemlju, a jeste li ste sigurni da su sve odbrane Srbije prestale? Jeste li ste sigurni da će diplomatska borba za Kosovo i Metohiju da urodi plodom?
Jeste li ste sigurni da neće biti divljaštva, varvarstva i nemira na koje će država morati da uzvrati silom, prinudom koja je jedino u rukama države? Jesmo li mi to sebe obezbedili za sva vremena? Nismo. Moramo li da se branimo? Uvek ćemo morati da uđemo u odbranu, ako ona bude potrebna.
Šta ćemo reći onima koji treba da nas povedu u tu odbranu? "Vodite nas sada, a kada se sve ovo završi, ako vas budu tražili pred nekim međunarodnim sudom, mi ćemo tamo da vas izručimo".
Ponavljam, ne govorim ovo samo zbog Vojislava Šešelja. Mislim da će njegova stranka do sledećih izbora imati dovoljno sredstva da mu se nađe u pomoć. Govorim vam zbog sirotinje koja se tamo nalazi, govorim vam zbog svih ostalih, pošto je Haški tribunal odustao zbog toga da plaća čak i one advokate za koje je sam napravio spisak podobnih da brane Srbe optužene pred Haškim tribunalom.
Dakle, govorim vam zbog svih onih mučenika koji se tamo nalaze i koji nisu u poziciji čak ni da pristojno žive, pošto sve što žele sebi da priušte moraju da kupe po cenama bar duplo većim od onih koje su u Hagu, u gradu, na ulici.
Govorim ovo zbog budućnosti Srbije. Znam da vi to nećete da prihvatite, ali razmislite dobro, svojim odnosom prema ljudima u Haškom tribunalu da li to pripremate isti takav odnos i za Borisa Tadića, ukoliko budemo prinuđeni da se branimo, a Boris Tadić, kao vrhovni komandant, naredi da se branimo? Da li ste sigurni da posle te odbrane godinu, dve ili pet, ili bilo kada, on neće biti pred nekim kazamatom?
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)