Nisam ni zadužen ni ovlašćen da lečim ni društvene, ni pojedinačne bolesti. Ali, moram da ukažem da, kada neko od narodnih poslanika ovde zloupotrebi svoje pravo, kao što je bilo u prethodnom slučaju, kada je gospodin koji se zanese previše ponekad u svojim diskusijama, izvršio krivično delo govoreći o nekakvih 88 zumbula kojima se sudi u Smederevu i time se direktno opredelio kako će da izgleda presuda u tom slučaju. Vrlo dobro zna da, bar čoveka koga i sam brani, brani po principu da je svako nevin dok se ne dokaže da je kriv.
Dakle, po mom mišljenju, slobodno mogu da ga iznesem, jer ako se prevarim neće biti posledica, tamo se sudi mnogim nevinim ljudima. Nisu oni samo sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, nego sa fakulteta u Beogradu, Nišu, na nekima ste neki od vas studirali, na nekima niste, tako da ne mogu da kažem da su zbog nekog studenta profesori sa tri fakulteta širom Srbije optuženi i sada, kada su dobili priliku da se na sudu brane, kada je juče počeo proces, u Narodnoj skupštini ne sme da se kaže da su krivi. Zato što se time ruši osnovno načelo prezumpcije nevinosti, koje bi trebalo da bude ideja vodilja svih nas, a posebno narodnih poslanika.
Dakle, ako smatrate da sam izvršio neko krivično delo, vaša reč nije dovoljna, kao što i ja smatram da su neki od vas počinili neka krivična dela, pa to ne iznosim u javnost, pošto moja reč nije dovoljna. Onaj ko misli da sam izvršio krivično delo mora da poštuje put koji je odredila država Srbija. Čak i ako je nezadovoljan na kraju konačnim pravosnažnim presudama, može da se obraća i dalje institucijama u Evropi. To je omogućio i ovaj Ustav.
Ali, da vi ovde optužite 88 profesora, neki od njih imaju tolika znanja koja buduće generacije profesora neće dostići, posebno ova profesorska deca koja u kabinetima polažu i magistrature i doktorate. To je zaista najniža lestvica na koju čovek može da se spusti.
Zato, u odbrani tih profesora, neke od njih poznajem kao vrsne komšije i prijatelje, a nikada ni jedan ispit, niti ja, niti bilo ko od mojih prijatelja, poznanika, rođaka kod njih nije polagao. Pozivam vas da ih ne osuđujete pre nego što imaju pravo da iznesu svoju odbranu, posebno da ih ne osuđujete kao narodni poslanik, da ih ne vređate nekakvim epitetima.
(Predsedavajuća: Govorite tri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se, završavam, da ih ne vređate nekakvim epitetima koje meni slobodno možete da upućujete, bio sam vaš dugogodišnji prijatelj, pa ako sam bio zumbul i pre 18 godina, to sam i danas, ako sam bio Smoki pre 18 godina, to sam i danas. U mom mozgu se ništa nije promenilo za ovih 18 godina. Ali, kod vas, gospodine Krasiću, zapažam promene. Molim vas da poslušate savete svoje okoline.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)