Da, predložili smo da se član 7. briše, a u članu 7. su predviđene obaveze operatera aerodroma. Mi mislimo da ovo nije materija koju treba regulisati zakonom, pogotovo što na osnovu Zakona o vazdušnom saobraćaju postoji i obaveza nadležnog Ministarstva za donošenje podzakonskih akata koji već i postoje, gde je regulisano, i nesmetano i bezbednosnog korišćenja aerodromske infrastrukture, kvalitetno održavanje i zaštita, takođe je aerodromske infrastrukture itd. Tako da jednostavno mislimo da nije bilo potrebe da se ovo ugradi u ovaj predlog zakona. Ministre, vi nekako izbegavate i u načelnoj raspravi, a i sada po amandmanima da odgovorite na ključno pitanje, koji je ekonomski motiv za ove najavljene koncesije za, pre svega Aerodrom „Nikola Tesla“, ako se zna, evo Krasić je pomenuo da je „Železara“ poslovala sa dobiti, poslovaće sa dobiti od 20 miliona evra, i Vučić i svi vi u Vladi se tim hvalite, što ako tako bude i jeste za pohvalu, ako ništa drugo zbog toga da više neće iz budžeta da se daju pare za „Železaru“.
Ali, ako se hvalite sa tih 20 miliona, a 2015. godine, još Aerodrom „Nikola Tesla“ ostvario 27 miliona dobiti. Gde je onda ekonomska računica za tu neku eventualnu koncesiju? Mi bismo razumeli da ste koncesijom radili autoputeve, i da ste to uradili mi danas ne bismo bili jedna od najzaduženijih država, i ne bismo imali sa današnjih 10 milijardi javnog duga, 3.102 milijarde dinara duga. Dakle, nije, ne radite dobro, ne radite u interesu građana i ne ponašate se domaćinski i to je naša generalna primedba na Vučićevu Vladu.

Član 5. se odnosi na postojeći član 9. i govori o priobalnom zemljištu. U članu 9. je predviđena širina pojasa priobalnog zemljišta u području nezaštićenom od poplava do deset metara. Mi smo predložili da to bude do 15 metara, poučeni iskustvom, svim onim što se dešavalo u onim strašnim poplavama koje su zadesile Srbiju i svim ovim što se dešava i u međuvremenu malo veća kiša, svaki čas se negde dešavaju poplave i trebalo bi svakako da ovo zaštićeno područje bude prošireno na 15 metara.
Vi ministre kažete da ne možete da prihvatite amandman zato što područje koje nije zaštićeno poplavama sa priobalnim pojasom širine 10 metara kako ste rekli, da je mnogo veći prostor u odnosu na područje zaštićeno poplavama, jer obuhvata prirodno korito za veliku stogodišnju vodu. Dakle, prilično nejasno ovo vaše obrazloženje zašto nije 15 metara, zašto je ostalo 10 metara.
Podsećam vas i na ono što sam govorila u načelnoj raspravi za problem priobalnog zemljišta duž reke Morave, gde je velika količina zemljišta zapravo postala reka. Morava je bukvalno otela ljudima tu zemlju, vi i dalje niste rešili problem ni plaćanja poreza za koje te bivše vlasnike obavezujete. Oni i dalje dobijaju rešenja da plaćaju taksu za odvodnjavanje.
Obećali ste zajedno sa gospođom Brnabić da ćete to da rešite i zaista bi trebalo da rešite, a trebalo bi ministre, još jedanput da razmislite, ovo je veoma koristan i praktičan amandman i sami znate, i sami ste govorili o problemima koji su postojali, koji nažalost malo, malo pa se pojavi kada su poplave u pitanju. Ovo bi zaista bilo nešto što bi bilo od opšte koristi. Hvala.

Član 8. odnosi se na član 11. zakona koji ste ovde menjali, i vi ste, ministre, dosta govorili o ovom članu, zapravo o ovoj temi, a odnosi se na određivanje granica vodnog zemljišta i dobro ste konstatovali da je iskustvo pokazalo da je ovde trebalo izvršiti neke izmene i u dobrom pravcu je ovo urađeno, i iskreno se nadamo da će ovo zaista i da se formalno završi, od donošenja planova generalne regulacije, urbanističkih planova, detaljnih planova, detaljne regulacije, itd.
Dobro je što će na osnovu ovog člana, opet, ne daj Bože da se desi nešto što se dešavalo pre dve godina kada su u pitanju poplave, što će se nekako lakše odrediti ko je organ koji je zadužen za ovu vrstu problema. Ali, mi smo mislili da bi bilo dobro da, i takav amandman smo i predložili, da se propiše, da se Vlada obaveže, da Vlada svojim propisom bliže uredi način određivanja i granica vodnog zemljišta.
Vi ste za to predvideli ministra. Naš stav, nas srpskih radikala, principijelan je da uvek mislimo da državni organ treba da bude taj, a ko je trenutno ministar, ko je bio, ko će biti, itd, nekako ne ide da se zakon vezuje za jednu ličnost. Dakle, naš predlog je da prihvatite ovaj amandman i da Vlada bude ta koja će uređivati način određivanja i granica vodnog zemljišta u skladu sa ovim članom 11. Hvala.

Sve što idemo dalje ka kraju ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, stiče se utisak da to nije baš u suštini toliko dobro kao što ste vi ministre pokušali da nam prestavite u načelnoj raspravi.
Kada govorimo o pojedinostima, jedan deo amandmana ste vi prihvatili, to ništa nije sporno, ali u suštini i ne odgovarate u pravom smislu na pitanja narodnih poslanika. Vi jeste pristojan čovek i tako se ponašate sa poslanicima i to je u redu, ali šta je suština, gde idemo dalje do kraja ovog zakona? Mi zapravo vidimo da ste vi ovaj zakon menjali samo zato što vam je zadato, samo zato što ste morali, zato što su vam rekli u EU i u Evropskoj komisiji. Onda ste menjali terminološki, ne radi se više o ovom konkretnom članu o pravu na eksploataciju rečnih nanosa, nego vađenje rečnih nanosa, ali ne znam zašto niste prihvatili ovaj amandman. Imam utisak kao da niste razumeli šta smo mi amandmanom zapravo hteli da postignemo.
Kada smo rekli da treba da se govori o obnovljivim i neobnovljivim nanosima, pretpostavljam da bi trebalo da znate na šta smo mislili. Postoje nanosi koji se obnavljaju i oni koji su neobnovljivi. Postoje opštine lokalne samouprave koje te nanose daju za eksploataciju bez urednih dozvola, na dođem ti, na nekakve trange frange kombinacije, a onda se dolazi u situaciju da se i onaj obnovljivi deo zapravo pretvara u neobnovljivim zato što ga predsednik opštine da tamo nekom svom drugaru, prijatelju, ili uzme pare i eksploatišući ga potpunu uništi. I, opet dolazimo do toka reke Morave kao primera.
Zašto sam ja rekla da ste vi u suštini radili samo po nalozima EU? Zato što ste rekli u obrazloženju za neprihvatanja jednog amandmana da ne možete da ga prihvatite zato što su vodna područja data u Predlogu zakona, da ste za njih dobili pozitivnu ocenu Komisije EU o usaglašenosti ovog propisa sa propisima EU. Dakle, zbog tog propisa EU u ovom zakonu, ministre, nema vodnog područja Kosova i Metohije.
Dakle, još jedan akt, još jedan zakon, još jedna podvala Vlade Republike Srbije gde se Kosovo i Metohija polako, ali sigurno, briše iz pravnog poretka Republike Srbije. Hvala.

Član 107, je naravno u pitanju i krši se ceo dan, zato što predsedavajući dozvoljavaju Zorani Mihajlović da vređa narodne poslanike, da vređa poslaničke grupe, odnosno da vređa Narodnu skupštinu.
To je apsolutno neprimereno. Ja sam upozorila i pre neki dan da vodite računa, predsedavajući, da i narodnim poslanicima ne dozvoljavate da SRS mešaju sa nekim drugim poslaničkim grupama, a pogotovo na to nema pravo ministar, a pogotovo na to nema pravo Zorana Mihajlović, koja je Labusovu i Dinkićevu politiku donela u SNS, što je naravno njihova stvar, jer ako neko sa nekim može da se izjednači onda svakako mogu. Recimo naprednjaci sa LDP-om, jer i Čeda Jovanović sam kaže, da je zadovoljan Vučićevom politikom i naprednjačkom politikom, zato što oni zapravo sprovode politiku LDP-a. To vidi cela Srbija.
Ali, to je vaša stvar, ali dozvoliti ministru da kaže narodnom poslaniku, da je ona srećna i zadovoljna, zato što se srpski radikali slažu sa DS, je neprimereno. Ministar može da govori samo argumentima o Predlogu zakona. Ministar nema pravo na političke govore, to pravo imaju narodni poslanici. Zaista, je krajnje vreme da predsedavajući ukažu ministrima, a pogotovo Zorani Mihajlović, koja je u svom ponašanju i drska i bezobrazna prema narodnim poslanicima, na šta apsolutno nema pravo.
Dakle, gospođo Zorana Mihajlović, SRS je opoziciona partija, najjača opoziciona partija i nema dodirnih tačaka, Bogu hvala, ni sa jednom od stranaka u parlamentu.

Dakle, ovo zatvaranje krugova replika i to na ovaj način je neprimereno i znate stav SRS što se toga tiče.
Gospođa ministar ne sluša. Ako je tačno ovo što je malo pre rekla, onda ona ne sluša narodne poslanike. Naši argumenti i argumenti DS nisu isti. Sama je rekla DS što naravno, ja ne želim da izazivam repliku DS, pogotovo ne u ime ministra, dakle, sama je rekla da DS plaši građane ne znam čime. Poslanik Aleksandra Belačić je u svom izlaganju naglasila, mi ne želimo da plašimo građane, mi samo skrećemo pažnju na loš predlog zakona. Zaista, molim vas, kolega Milićeviću da ovo što sam ja objasnila gospođi ministar da ne bude na uštrb onoga što koleginica Aleksandra Belačić ima obavezu i ime poslaničke grupe da odgovori gospođi ministar na njeno malo šire obrazloženje i odgovore na njena pitanja i na njene primedbe. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, Ustavni sud je najznačajniji, trebalo bi da je jedan od najznačajnijih organa u svakoj državi, pa i u Srbiji. Trebalo bi da je samostalan i nezavistan u svom radu, ali nažalost, u Srbiji je Ustavni sud, najmanje tri puta, pokazao da je instrument u rukama vladajućih koalicija, što svakako nije dobro, i što nije u skladu sa Ustavom RS, koji nas obavezuje da svi poštujemo odluke Ustavnog suda, što u nekim slučajevima nije moguće.
Koja su to tri, onako najeklatantnija, slučaja kada Ustavni sud nije bio ni samostalan, ni nezavistan.
Prvi slučaj se desio 2010. godine, kada je Ustavni sud raspravljao o blanko ostavkama, koje su moguće na osnovu člana 102. Ustava RS, i koje su do tada bile primenjivane. Tada je, tadašnja vladajuća koalicija, Boris Tadić i njegovi, su predložili izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i dok smo imali tzv. javno slušanje u onoj maloj sali, desilo se čudo neviđeno, u sred te rasprave, utrčala je Gordana Čomić i ovako nam pokazala – evo je odluka Ustavnog suda. Pre nego što je objavljena u „Službenom glasniku“, ona je donela tu odluku, gde je Ustavni sud proglasio neustavnim odredbu Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je bio u skladu sa članom 102. Ustava i koji je narodnim poslanicima omogućavao da mandate povere stranci sa čije liste su izabrani.
To je bilo ono vreme, da podsetimo kada su Boris Tadić i Miki Rakić pravili Naprednu stranku, i kada su svi državni organi bili u službi tog posla.
Drugi slučaj kada je Ustavni sud pokazao da nije ni samostalan, ni nezavistan, odnosio se na odluku Ustavnog suda o Briselskim sporazumima. Briselskim sporazumima je ugrožen teritorijalni integritet države Srbije i Ustavni sud nikako nije smeo da te sporazume proglasi političkim aktima, već je morao da ih proglasi, odnosno prihvati kao pravne i da ih poništi.
Podsećamo, da smo mi, srpski radikali, posle prvog Briselskog sporazuma podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, protiv svih onih koji su doprineli raznim odlukama pre Briselskog sporazuma i kasnije ovih koji su usvojili, potpisali Briselski sporazum da na Kosovu i Metohiju, faktički, više i nema državnih organa države Srbije. Ta krivična prijava stoji, verovatno, kod Zagorke Dolovac, zato je ona tužilac za sve sisteme. To je krivična prijava protiv Borisa Tadića, Borka Stefanovića, Mirka Cvetkovića, i ostalih koji su donosili odluke na osnovu kojih je lažna država Kosovo dobila i Ustavni sud, i Vrhovni sud, i registarske tablice, i lične karte, i granični prelaz, a i protiv Tomislava Nikolića, Aleksandra Vučića, Ivice Dačića, koji su sve to, i još nešto više od toga, potpisali ovim Briselskim sporazumima.
Treći slučaj kada je Ustavni sud Republike Srbije pokazao da se ne ponaša u skladu sa Ustavom, jeste kada su odlučivali o Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Mislim da je odluka, koju je tada doneo Ustavni sud, nešto što, valjda, nikada nije viđeno, iskreno se nadamo da neće ni biti. Ustavni sud je tada rekao da nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti ovog Zakona, odnosno određenih njegovih odredbi, zato što su tim zakonom uvedene interventne mere, zbog ekonomske krize. Ustavni sud, valjda, ne vodi računa o ekonomskoj krizi, već o ustavnom poretku. Ustavni sud je takođe tada rekao da neće odlučivati o inicijativi za utvrđivanje ustavnosti ovog zakona, zato što je to zakon privremenog karaktera. Zamislite, da nekome padne napamet da donese zakon i da ga oroči na dva meseca i da kaže da dozvoljeno ubijati ljude.
I onda će Ustavni sud da kaže pošto je ovo zakon privremenog karaktera, nećemo odlučivati o njemu. Što je najgore, taj zakon o otimanju penzija, produžen je pre neki dan Zakonom o budžetu i za 2017. godinu.
U ovim lošim odlukama, neustavnim odlukama, učestvovale su sudije Ustavnog suda koje su uglavnom i predložene da ovu funkciju vrše i u budućnosti. Jedna od njih je sadašnji predsednik suda, Vesna Ilić Prelić, koja je između ostalog poznata i po tome da ni za 2014, ni za 2015. godinu nije podnela izveštaj o radu Ustavnog suda. To je apsolutno nedopustivo i nije u skladu sa Zakonom o ustavnom sudu, nedopustivo za nekoga ko je predsednik Ustavnog suda.
O tome, da li je kao savetnik Jokićev, dobila još jedan stan, pored onoga koji je imala, kako ih je otkupila, itd, to će valjda neki drugi organi i nećemo se u ovako politički ozbiljnoj situaciji baviti time. Ali, nismo razumeli zašto ni jedan od predlagača nije predložio profesora Oliveru Vučić i Dragana Stojanovića da ponovo budu sudije Ustavnog suda, a oni su se pored Bose Nenadić koja nije mogla biti predložena zato što je stekla uslov za penziju, a po Ustavu to nije moguće, su se veoma zalagali da se briselski sporazumi proglase neustavnim. Ali, eto, nažalost nisu uspeli u tome.
U ovim predlozima koje smo dobili od ova dva predlagača, od Narodne skupštine i od predsednika Republike, zaista ima nekoliko imena koja zaslužuju svako poštovanje i mi srpski radikali se nadamo da će upravo zahvaljujući, nadamo se da će biti izabrani, profesoru Milanu Škuliću, profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu i direktoru Instituta za uporedno pravo doktora Jovanu Ćiriću, da Ustavni sud više neće praviti brljotine kakve je do sada pravio, jer su oni ljudi koji niti ih neko može stranački svojatati, niti su se kada na bilo koji način ogrešili u svojim javnim istupima i u svojim delima, naučnim delima koja imaju iza sebe. Nisu se ni na koji način ogrešili ni o Ustav Republike Srbije, niti o bilo koji patriotski standard koji bi trebalo da krasi sve sudije Ustavnog suda, što sa mnogima nažalost, koji će i dalje biti, a i ovi koje ste vi predložili, neće biti moguće.
Jedan od glavnih problema jeste i taj o kom smo već govorili, da nijedan od predlagača nije predložio člana, sudiju, za sudiju Ustavnog suda, člana sa Kosova i Metohije. To je zaista nešto što je nedopustivo i nekako ide uz ove briselske sporazume. Ako ste dozvolili, gospodo, da na Kosovu i Metohiji samoproklamovana država Kosovo, ima nekakav svoj ustavni sud, morali ste bar eminentne pravnike sa Kosova i Metohije da predložite u Ustavni sud Republike Srbije.
Mi, srpski radikali, ćemo u danu za glasanje glasati za one kandidate za koje smo uvereni da zaslužuju naš glas i za koje smo uvereni da će se ponašati u skladu sa Ustavom Republike Srbije, a naravno, oni koji to ne zaslužuju neće dobiti naš glas. Hvala.

Govorim o članu 27. Pre bih zamolila i upozorila i vas i ostale predsedavajuće kada narodni poslanici, a dešava se to skoro svaki dan, iz vladajuće koalicije govore o opoziciji, onda ono što kažu se odnosi na celu opoziciju.
Mi srpski radikali nismo deo te opozicije. Mi jesmo opozicija vlasti, mi jesmo najjača opoziciona partija u parlamentu, ali ne dozvoljavamo da nas se stavlja u koš sa nekim drugim delovima opozicije. Niti smo licemerni, niti smo učestvovali juče u raspravi o kojoj je malopre bilo reči, niti smo protiv pomaganja bolesnoj deci itd. Svašta je ovde zbućkurišano malopre u ovoj raspravi i to me apsolutno ne bi zanimalo da nije rečeno da se to odnosi kao primedba na ono što je juče govorila opozicija.
Molim i poslanike vladajuće koalicije da vode računa o tome na koga misle, odnosno ne na koga misle, nego na koga može da se odnosi određena primedba. Ovo je pre svega i radi javnosti, dakle, i vas molim da vodite računa, i sve predsedavajuće u tom smislu, a javnost treba da zna i javnost to zna, ali samo to da potvrdim, SRS jeste opoziciona partija, ali SRS nije deo nikakvih saveza, novih dosova, ne znam ni ja kakvih organizacija koje se okupljaju u okviru opozicije. Hvala.

U ovom Predlogu zakona imate nekoliko članova koji su apsolutno nepotrebni, pre svega zato što ono što ste predvideli u ovim članovima je već normirano, regulisano nekim drugim zakonima, a Zakon o budžetu ne može ni na koji način da menja druge materijalno-pravne propise.
Jedan od takvih članova je član 11, čije smo brisanje predložili. U ovom članu 11. govori se o obavezama prema korisnicima budžetskih sredstava na način kako se one srazmerno izvršavaju, pa šta će se desiti ako korisnici budžetskih sredstava ne ostvare prihode i primanja, da li će se utvrđivati prioriteti, itd. Onda kažete, između ostalog, da ne možete amandman da nam prihvatite zato što se ovim članom preciziraju pravila za upotrebu odobrenih sredstava iz ostalih izvora finansiranja i prihvatanjem ovog amandmana mogla bi, zamislite, da se ugrozi stabilnost budžeta Republike Srbije.
Ovo je zaista nešto što nema veze sa logikom i pre svega što je apsolutno netačno. Ovo što ste vi napisali i pogotovo što ste predvideli ovim članom 11. zapravo predviđa, ako bi došlo do toga da ne bude punjen budžet na način koji je predviđeno, da dođe do neke nesrazmere itd, vi biste morali ovde predložiti rebalans. Onda bismo govorili o rebalansu, a ne o onome što je napisano u ovom budžetu.
Ovo zapravo asocira da vi, i mi verovatno zbog toga i nemamo predlog zakona o izvršenju budžeta, zato što vi očigledno radite kako vam padne na pamet. Ovde fali, vi uzimate odande, ovde nema dovoljno, vi stavljate tamo. Vi očigledno menjate i aproprijacije i razdele itd. To je još jedan razlog više da je krajnje vreme da nam dostavite završni račun, zakon o završnom računu budžeta i onda ćemo moći relevantno da razgovaramo o svemu ovome što ste nam ovde vrlo sumnjivo u članu 11. predvideli.

U članu 15. predviđeni su rokovi i način isplaćivanja dela sredstava republičkih javnih preduzeća u budžet Republike Srbije.
Mi smo predložili da se to briše, zato što je to već regulisano drugim zakonskim propisima, dakle, ovo je ista grupa amandmana, kao i svi ovi o kojima govorimo danas popodne.
Vlada je rekla da amandman ne može da se prihvati iz razloga što bi se predloženim našim amandmanom, zamislite, prihodi budžeta značajno smanjili, a to bi dovelo do povećanja fiskalnog deficita, odnosno ugrožavanja stabilnosti budžeta i finansiranja nadležnosti Republike Srbije. Još malo pa bi amandman doveo do državnog udara.
Gospodine Vujoviću, ovo je vređanje. Ovo je vređanje zdravog razuma, ali mi naravno nemamo nameru da se svađamo, kao vi, zato što znamo šta je naš posao. Vi govorite ovde o javnim preduzećima, o nekakvim sredstvima i o nekakvim eventualnim gubicima kada bi se naš amandman usvojio.
Da li vi to govorite gospodine Vujoviću, o ovim milionskim gubicima javnih preduzeća republičkih? Da li govorite o „Srbijagasu“, „Železnicama“, o RTB Boru, da li govorite o „Resavici“? Da li imate odgovor na pitanje – šta će biti sa 5.000 zaposlenih u „Resavici“? Da li imate odgovor na pitanje – jel ste im predvideli u budžetu slučajno, po pet godina im dugujete plate, ni dinara po pet godina 5.000 ljudi u „Resavici“ nije dobilo. Niste to predvideli ovim budžetom.
Dakle, naše primedbe se u ovom delu odnose na čisto formu i nepotrebno prenormiranje ovog budžeta. Suštinu niste uradili kako Bog zapoveda i suština nije ono od čega će građani Srbije da osete neki boljitak. Možete ovako da radite kako god hoćete, sve dotle dok nam ne dostavite izveštaj o završnom računu budžeta za prethodnu godinu, pa ćemo tek onda videti kako vi to raspolažete i kako ste raspolagali sredstvima budžeta koji se puni iz džepova građana Srbije. Hvala.

Najpre kratko ministru Vujoviću, sami ste počeli odgovor rečenicom „U skladu sa ostalim zakonima“. O tome mi i govorimo, sve je ovo regulisano nekim drugim zakonima i zato smo rekli da vam ne treba član 15.
Što se tiče odgovora ministra Antića, mislim da će zaposleni u „Resavici“ da se štipkaju od sreće da vide da li su to oni o kojima ministar Antić govori.
Gospodine ministre Antiću i ostali ministri, kada smo vam govorili da ne smete da prihvatate briselske sporazume, onda je odgovor bio, odnosno da ne smete da ih potpisujete na osnovu svega onoga što su prethodnici vaši u vladama radili, vezano za Kosovo i Metohiju, vi ste nam tada odgovarali da vi kao ozbiljna vlast morate da budete kontinuitet neke prethodne vlasti, jer tako valjda rade ozbiljne države.
Pa, onda - zašto niste prihvatili kontinuitet i u vraćanju duga radnicima „Resavice“? Zašto niste prihvatili kontinuitet u plaćanju doprinosa radnicima „Resavice“?
I, naravno, nije tačno gospodine Antiću, ne znam da li ste vi bili skoro tamo kod tih rudara u kopovima, da li vi znate uopšte kakva panika tamo vlada? Da li vi znate koliko se ljudi plaše ovog što im pretite zatvaranjem, otkazima, nekakvim socijalnim programima koji su apsolutno neprihvatljivi? Dakle, ja sam navela primer „Resavice“ kao primer. Mogla sam na isti način da govorim i o „Boru“ i o „Železnici“ i o svakom javnom preduzeću i o svakom preduzeću gde je država suvlasnik dela kapitala.
Vi gospodo draga odlično pričate, lepo vas je slušati, ali ne radite ništa. To je istina. Hvala.

Odgovor ministra Antića je bezobrazan i morao je predsedavajući da reaguje. Ne može ministar na ovaj način da se ophodi i na ovaj način da govori narodnim poslanicima. Mnogo ste vi bahati gospodo ministri. Mnogo vi nešto umišljate. Kao što reče malopre ministar Vujović – mene je ovde birala većina. Jeste vas birala većina, ali gospodo, vi ste ministri i vodite računa o tome.
Gospodine Antiću, niko, bar ne mi srpski radikali, ne prikupljamo jeftine poene i nikada se mi time nismo bavili. Zna se ko i na koji način prikuplja jeftine poene. Vi ste ti koji se dnevno slikate, dnevno držite konferencije, otvarate pogone da zaposlite 20 ljudi, a na konferenciji kažete da se zaposlili 200 ili 2.000.
Gospodine Antiću, evo samo na jedno pitanje odgovorite, pošto vidim da dobro znate sve šta se dešava u „Resavici“, naravno nećete da kažete sve, ali očigledno da znate. Odgovorite samo zarad javnosti – kome i po kojoj ceni „Resavica“ prodaje ugalj? Hvala.

Predložili smo da se briše član 17. koji govori o naknadama za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru. Predlog zakona o budžetu kaže da se te njihove naknade neće povećavati u 2017. godini.
Kao i za prethodnih nekoliko članova, gde smo predlagali brisanje, za ovaj član takođe mislimo da nije bilo potrebe u Predlogu zakona o budžetu zato što je ovo već regulisano drugim zakonima. Valjda se zabrana povećanja zarada u javnom sektoru odnosi i na sve ove koje ste ovde nabrojali. Ovde takođe govorite da direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije mogu formirati komisije i druga stalna ili privremena tela u skladu sa posebnim zakonom. Dakle, opet govorite da postoji poseban zakon ili drugi propis i dalje je nama nejasno zbog čega to servirate ovde.
Inače, u Srbiji ima 11.470 direktnih i indirektnih korisnika budžeta i svako od njih ima svoja opšta akta, na osnovu kojih posluje i deluje.
Ne prihvatate amandman zato što kažete – članom 17. Predloga zakona zadužuju se nadležni organi i korisnici javnih sredstava da preispitaju potrebe postojanja i visine naknade koje se isplaćuju. Ovo jednostavno nije tačno. Ovo ne stoji u zakonu. Ovo što ste vi napisali u obrazloženju zbog čega ne prihvatate amandman. Možda ste bili umorni, možda je mnogo amandmana, pa niste uspeli da ispratite na koji član se odnosi koji amandman.
Vaše obrazloženje ne odnosi se na član na koji smo mi podneli amandman. Ovo govori da ste radili onako tek da uradite posao da biste u onu nedelju imali kao pripremljen Predlog budžeta. Hvala.

Predložili smo brisanje ovog člana zato što takođe mu nije mesto u Zakonu o budžetu. Član 19. govori o drugim korisnicima javnih sredstava koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budžetskih sredstava, odnosno budžeta lokalnih vlasti i plaćaju nastale troškove tekućeg investicionog održavanja, odnosno zakupa u skladu sa kriterijumima koje propisuje Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti.
Ovo je već negde propisano i nije bilo potrebe da stoji u ovom zakonu. Vi ne prihvatate amandman zato što kažete da se iz obrazloženja ne vide razlozi koji upućuju na neophodnost usvajanja, baš se vide i vrlo precizno su napisani, imajući, kažete, u vidu da će Vlada prilikom propisivanja kriterijuma na osnovu kojih će drugi korisnici koji koriste poslovni prostor ili pokretne stvari kojima upravljaju direktni ili indirektni korisnici budžeta plaćati nastale troškove, troškove tekućeg investicionog održavanja, odnosno zakupa uzeti u obzir vrstu troškova itd.
Ovde je potpuno nejasno koji su to troškovi zakupa. Valjda zakupci plaćaju troškove zakupa. Valjda investiciono održavanje ako plaćaju zakupci onda se zaključuju ugovori pa se onda prebijaju ti troškovi na ime zakupa na neki period, odnosno umanjuje se zakup na neki period.
Vi ste ovo prilično nejasno napisali tako da prosto ne može da se razume šta ste u stvari hteli da kažete u ovom obrazloženju. Ništa manje nije nejasno ni ovo što je u samom članu 19. napisano. Opet govorite i o lokalnim vlastima i o Vladi. Da li ovde postoji razlika čiji su poslovni prostori, ko je vlasnik poslovnog prostora, na koji način se dodeljuju, da li govorimo o raznim zloupotrebama kada je u pitanju i dodela poslovnog prostora i zakupa poslovnog prostora i zloupotrebe kod investicionog održavanja, fiktivnog, stvarnog itd? Mnogo je problema vezano za ovu materiju i ne može to samo ovim jednim članom da se reguliše onako tek da se pomene.
Zato smo rekli da ne može to ovako, ne treba ovde ovaj član, nego naravno u drugim zakonima, u drugim propisima, u drugim aktima je ovo regulisano. Nadamo se na prihvatljiv način …

Onome ko je pisao predlog ovog člana 28. garantovano je Vučić u poverenju šapnuo da će ipak biti parlamentarni izbori, jer ovaj član zaista je onako priprema za otvaranje kojekakvih popravki i dorada, sređivanja toaleta, dvorišta, fasada itd. zato što će to biti na inicijativu funkcionera u čijem razdelu je ovo predviđeno i direktora Republičke direkcije za imovinu.
Dakle, dušu dalo za predizbornu kampanju, ali mi naravno nemamo pojma šta je to. Konkretno, ni u kojim delovima Srbije, ni koji objekti, ni koje su to investicije, ništa, to je sve državna tajna ili tajna jednog čoveka, pa ćemo onda u kampanji da se zadivljujemo šta se to uradilo ili šta se priprema za rad.
U obrazloženju odbijanja amandmana, ovde otkrivam nešto interesantno, što u članu 28. i nema, da se deo ovoga odnosi na investicije koje određuje Ministarstvo spoljnih poslova, kao i ostali direktni budžetski korisnici u zavisnosti od utvrđenog stanja predmetnih objekata itd. Interesantno mi je ovo Ministarstvo spoljnih poslova, pa se pitam i pitam predstavnike Vlade - da li se ovo odnosi na objekte koji su u vlasništvu Republike Srbije po belom svetu? Šta je sa objektima gde smo bili vlasnici? Kako su prodavani, na koji način, koliko para je Srbija dobila, koja je uloga, pod navodnicima, „poštenog“ Vuka Jeremića u prošlosti bila u svemu tome? Dakle, molim ministre, ako imaju odgovore na ova pitanja. Hvala.